https://www.slobodnaevropa.org Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty je međunarodni medij koji pokriva Centralnu i Istočnu Evropu, Kavkaz, Centralnu Aziju, Rusiju, Bliski istok i zemlje Balkana. https://www.slobodnaevropa.org/Content/responsive/RFE/sh-SH/img/logo.png https://www.slobodnaevropa.org sh Sva prava zadržava 2010 - RFE/RL, Inc. 60 Fri, 24 Apr 2026 22:04:45 +0200 Pangea CMS – RFE/RL Grupa iz Srbije je po nalogu ruske obaveštajne službe izazivala nerede u Francuskoj i Nemačkoj, potvrđeno je presudama srpskog suda u koje je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid. Iako vlasti u Beogradu do sada nisu imenovale rusku službu kao organizatora niza rasističkih akcija u Parizu i Berlinu, u kojima su u proleće i leto 2025. učestvovali državljani Srbije, sudska dokumenta to pokazuju. RSE je dobio presude Višeg suda u Smederevu, protiv trojice državljana Srbije osuđenih za špijunažu i rasnu diskriminaciju. Uz još osam osumnjičenih iz Srbije, uhapšeni su krajem septembra 2025. Gotovo četiri meseca kasnije, krajem decembra 2025, njih trojica su sklopili sporazume o priznanju krivice i dobili kazne od šest meseci do godinu i po dana kućnog zatvora. Ostalih osmoro osumnjičenih nije u pritvoru. U presudama, dostavljenim RSE, navodi se da su akcije ove grupe bile usmerene na jevrejsku i muslimansku versku zajednicu, kako bi se pojačale tenzije u Nemačkoj i Francuskoj. Naloge, instrukcije i novac za akcije, grupi su davale "strukture obaveštajne službe Ruske Federacije". Nema, međutim, više detalja – ko su pripadnici ruske obaveštajne službe koji su organizovali ovu grupu. Na pitanja o delovanju ruske obaveštajne službe u Srbiji, do objave teksta, nisu odgovorila ministarstva unutrašnjih i spoljnih poslova Srbije, Bezbednosno-informativna agencija i Ambasada Rusije u Beogradu. Pre hapšenja i sudskog postupka u Srbiji, ove slučajeve istraživale su francuske i nemačke vlasti. "Verovatno smo presuda došli, zato što su bili predočeni dokazi koje srpske vlasti nisu mogle da ignorišu", ističe za RSE Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Navodi da Rusija bira Srbiju za regrutaciju, zbog tradicionalne naklonjenosti i proruskih stavova stanovništva, koje vlast predvođena Srpskom naprednom strankom "dodatno ojačava i utvrđuje". "Dakle, imamo milje koji je veoma pogodan za takvu vrstu delovanja, i s druge strane imamo jako dobre odnose između vlasti u Srbiji i Rusiji", dodaje on. Šta otkrivaju presude?Presude opisuju četiri rasističke akcije u Francuskoj i Nemačkoj. Grupa je, pored ostalog, odgovorna za polivanje zelene farbe na Muzej holokausta i tri sinagoge u Parizu, kao i za ostavljanje svinjskih glava ispred devet džamija u tom gradu. U centru Berlina su, u blizini memorijalnog kompleksa posvećenog ubijenim Jevrejima, postavljali plastične skelete. Cilj je, kako se navodi u presudama, bilo "raspirivanje verske i nacionalne netrpeljivosti", posebno između jevrejske i muslimanske zajednice, i "destabilizacija prilika" u Nemačkoj i Francuskoj. Pored plaćenih troškova puta – iznajmljivanja vozila, kupovine autobuskih i avionskih karata i hotelskog smeštaja, pripadnicima grupe je obećano da će za svaki obavljeni "posao" dobiti novac – po petsto, hiljadu ili hiljadu i po evra. Grupa je, kako se opisuje, organizovana od aprila do septembra 2025. Predrag Petrović za RSE ističe da je cilj ruskih službi bio da izazovu nestabilnost u Evropi, kako bi "smanjila pritisak i podršku Ukrajini jer se Rusija poprilično zaglavila na ukrajinskom ratištu". Tenzije između EU i Rusije, traju od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. i zapadnih sankcija Kremlju. Od Velike Plane do Pariza i BerlinaVelika Plana, sa oko 15.000 stanovnika, bila je mesto gde je ruska služba tokom 2025. regrutovala državljane Srbije za izazivanje nemira u Nemačkoj i Francuskoj. U ovom gradiću u centralnoj Srbiji, na oko devedeset kilometara od Beograda, žive sva trojica osuđenih za špijunažu i rasnu diskriminaciju. Oni su označeni kao "pripadnici grupe" koja je pomagala rad strane obaveštajne službe i podstrekavala mržnju, diskriminaciju i nasilje u Parizu i Berlinu. U presudama, međutim, nije precizirano koliko je tačno članova imala ova grupa. Sva imena drugih osumnjičenih su sakrivena u dokumentima, dostavljenim Radiju Slobodna Evropa. Grupu je, kako se navodi u presudama, organizovao jedan državljanin Srbije, čije je ime takođe sakriveno. Sa njim se, kao organizator, pominje i "NN lice pod nadimkom Hanter". O "Hanteru" nema detalja u dokumentima Višeg suda u Smederevu. Ta dvojica organizatora su, kako se navodi, primala instrukcije ruskih obaveštajaca. Prva akcija, organizovana je u aprilu 2025, kada su se pripadnici grupe uputili u Pariz. Tada su, prema jednoj od presuda, "lepili nalepnice sa genocidnim sadržajem", usmerenim protiv Jermena i muslimana. Između 600 i 700 nalepnica, sa cvetom, kao simbolom, i natpisom "I remember and demand" ("pamtim i zahtevam") na engleskom i jermenskom, izlepljeno je po Parizu – pored ostalog oko Trijumfalne kapije i u 18. arondismanu (okrugu), u kojem živi značajan broj stanovnika muslimanske veroispovesti. Akcija je sprovedena 24. aprila, na dan obeležavanja stradanja jermenskog naroda, "sa ciljem da izazovu versku i nacionalnu netrpeljivost i destabilizaciju prilika u Parizu i Francuskoj". Nakon obavljenog posla, kako se navodi u presudi, morali su da fotografišu mesta sa postavljenim nalepnicama. Za to im je obećano 500 evra. Finale Lige šampiona i zelena farba na Muzej holokaustaPred meč PSŽ-a iz Pariza i Intera iz Milana, koji je odigran 31. maja u Minenu, u glavni grad Francuske stiže i grupa iz Srbije – iznajmljenim kolima i redovnim avionskim letom. Cilj im je bio da destabilizuju "etničke i verske odnose" u Francuskoj. Kako se navodi u presudi, za datum akcije je izabrano finale Lige šampiona, jer se u Parizu očekivao "veliki broj ljudi na ulicama". Okrivljeni su se podelili u dve grupe i zelenom farbom precrtavali natpise, mazali i prskali objekte – sinagoge, jevrejske restorane i Muzej holokausta. Za obavljeni posao im je obećana zarada od hiljadu evra. Plastični skeleti kod Brandenburške kapijeU julu 2025, članovi grupe su se, po nalogu ruskih službi, uputili u Nemačku. Ispred Brandenburške kapije u Berlinu, u blizini memorijalnog kompleksa posvećenog ubijenim Jevrejima Evrope, postavili su 31. jula pet plastičnih skeleta zalivenih u betonu, u plastičnim kofama – opisuje se u presudi. Svaki od skeleta imao je natpis na nemačkom jeziku, "Još čekam penziju. Hvala, Merc", kojim se referiše na nemačkog kancelara Fridriha Merca. Ovo je učinjeno kako bi se "destabilizovale etničke i političke prilike" u Nemačkoj, opisuje se u jednoj od presuda. Sudski dokument detaljno opisuje i kojim su kolima okrivljeni stigli u Nemačku, kako su u Berlinu kupovali plastične kofe, sprejeve, cement, motke i ostali materijal, a da su plastične skelete kupili u Minhenu. U Berlinu su, kako se navodi, iznajmili hladnjaču u kojoj su pripremali beton u kofama. Postavljanje skeleta u ranim jutarnjim satima, jedan od članova grupe posmatrao je iz kola. Kao dokaz za sprovedenu akciju, morali su da pošalju fotografije. Obećana im je zarada od hiljadu evra. Svinjske glave ispred džamija u ParizuU septembru 2025, nekoliko članova grupe, po nalogu ruskih obaveštajnih struktura, odlazi u Pariz. Postavljali su odsečene svinjske glave ispred devet džamija i ispisivali grafite "10. septembar", uoči masovnih protesta. Cilj je, i ovog puta, bilo raspirivanje rasne i verske netrpeljivosti. U Parizu i drugim gradovima Francuske su 10. septembra održani veliki protesti protiv budžetskih rezova i vladinih mera štednje, pod parolom "blokirajmo sve". Grupa je akciju izvela 9. septembra, nakon čega se vratila u Srbiju. Uz pokrivene troškove puta i smeštaja, obećano im je 1.500 evra. Ko je 'Hanter'?Presude opisuju u kojoj je od akcija u Nemačkoj i Francuskoj, kao pripadnik grupe, svako od osuđenih učestvovao. Svoj trojici osuđenih je u presudama dostavljenim RSE sakriven identitet. Ipak, dokumenta daju neke detalje o njima. Sva trojica su iz Velike Plane. Jedan je nezaposlen, drugi je radio u jednom domu zdravlja, a treći, po zanimanju konobar, bio je zaposlen, ali se ne navodi gde. Niko od njih nema nekretnine na svoje ime. Inicijale osuđenih, RSE je saznao na osnovu ranijeg odgovora Višeg suda u Smederevu, u kojem je potvrđeno da su krajem decembra 2025. sklopili sporazume o priznanju krivice. A.S. je sa Višim sudom u Smederevu sklopio sporazum 22. decembra 2025. godine. Osuđen je na godinu i po dana kućnog zatvora. U kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru, od 28. septembra do izricanja presude i početka služenja kazne. Istog dana, 22. decembra, sklopljen je sporazum i sa F.P, koji je osuđen na godinu dana kućnog zatvora. Par dana kasnije, 24. decembra, Viši sud je sklopio sporazum i sa okrivljenim N.Ć, koji je dobio kaznu od šest meseci kućnog zatvora. Pored njih trojice, krajem septembra 2025. su na teritoriji Smedereva, u zajedničkoj akciji policije i Bezbednosno-informativne agencije, uhapšena još osmorica osumnjičenih. Oni danas nisu iza rešetaka. Neki su na slobodi, a neki u kućnom pritvoru. U saopštenju MUP-a iz septembra 2025, navodi se da je grupa, zadužena za izazivanje incidenata u Nemačkoj i Francuskoj, imala 14 članova i da je jedan u bekstvu. A ko je osoba sa nadimkom "Hanter", koja je organizovala grupu, iz presuda Višeg suda nije poznato. Nema detalja ni kako su grupu regrutovale ruske službe, niti koliko je ruskih obaveštajaca u tome učestvovalo. Iako srpski zvaničnici do sada nisu imenovali rusku službu kao organizatora, njihovu ulogu utvrđivali su francuski i nemački istražitelji. Deo grupe iz Srbije, koja je učestvovala u rasističkim akcijama, priveden je u Francuskoj još krajem maja, preneli su tada francuski mediji. Identifikovani su zahvaljujući snimcima sa nadzornih kamera i telefonskim zapisima. "Ovo je veoma nezgodna činjenica za vlasti u Srbiji. Oni su morali da urade nešto, najpre da uhapse te ljude, a sada i da donesu presudu. S obzirom na to da je Moskva dala podršku srpskim vlastima, njima sada nije u interesu da se hvale time i zbog Kremlja, ali i zbog svog glasačkog tela koje je većinski antizapadno orijentisano i proruski orijentisano", ukazuje Predrag Petrović. Istraga ruskih paravojnih kampova u SrbijiSrbija je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Zvanični kontakti nisu prekinuti ni četiri godine od rata, uprkos pozivima Evropske unije i Vašingtona Beogradu da se distancira od Moskve. Predrag Petrović podseća i na obaveštajnu saradnju dve države u borbi protiv takozvanih "obojenih revolucija", što je termin kojim Kremlj opisuje svrgavanje autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama. Suočen sa masovnim protestima u Srbiji od novembra 2024, uz optužbe hiljada demonstranata protiv vlasti za korupciju, predsednik Aleksandar Vučić je tvrdio da je na delu pokušaj "obojene revolucije". "Vlasti u Rusiji su praktično zadužile srpske vlasti onim izveštajima da se u Srbiji priprema 'obojena revolucija'. Sve to ukazuje da je Srbija pogodan milje i odskočna daska za delovanje ruskih službi na Zapadnom Balkanu, ali i više u Evropi", dodaje on. Rusija i Srbija dovedene su u vezu u još jednoj istrazi, ovoga puta u Moldaviji. Moldavska policija objavila je u septembru 2025. video snimak uz tvrdnju da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba". U okviru istrage u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora koji su u toj zemlji održani 28. septembra. Na izborima je proevropska vladajuća partija osvojila većinu i ubedljivo pobedila proruski blok, a glasanje je proteklo bez većih incidenata. Rusija je negirala mešanje u izborni proces, dok je Moldavija optužuje za hibridni rat, uključujući kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija. Dva dana uoči glasanja u Moldaviji, Srbija je privela dve osobe zbog organizovanja borbeno-taktičke obuke za sukobe sa moldavskom policijom u slučaju nereda tokom izbornog dana. Obuka je, prema navodima srpske policije, organizovana u jednom ugostiteljskom objektu kod Loznice na zapadu Srbije, a kroz obuku je prošlo između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. "Ta obuka je tekla dužem vremenskom periodu neometano i do tog saznanja smo došli tek nakon što su vlastima u Srbiji predočeni neoborivi dokazi o postojanju tog paravojnog kampa", ukazuje Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Slučaj je u Srbiji i dalje u fazi istrage. Dvojica osumnjičenih nisu u pritvoru. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u mesecima nakon hapšenja izjavio da su nadležni u Srbiji ustanovili da su u kampu bila tri državljanina Rusije. Nije, međutim, doveo rusku obaveštajnu službu u vezu sa kampom. Rusija se zvanično ne pominje u saopštenjima srpske policije i tužilaštva. Evropski parlament je još u izveštaju iz 2023. ocenio da Rusija koristi uticaj u Srbiji pokušavajući da destabilizuje i meša se u pitanja susednih suverenih država. Pre toga je američki Stejt department 2019. okarakterisao Srbiju, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, kao državu sa "najpropustljivijim okruženjem" za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu. Saradnja na tekstu:Dušan Komarčević https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-pariz-berlin-spijunaza-neredi-ruske-sluzbe/33697783.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-pariz-berlin-spijunaza-neredi-ruske-sluzbe/33697783.html Fri, 06 Mar 2026 19:23:23 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Nevena Bogdanović, Iva Martinović) Poruka na aplikaciji Signal i otvaranje linka za navodni video poziv. Na ovaj način, Beogradski centar za bezbednosnu politiku postao je žrtva ruskih hakerskih grupa, utvrdila je forenzička analiza koju je za ovu srpsku nevladinu organizaciju uradila jedna od najvećih IT kompanija u svetu. Reč je o hakerskim grupama koje vlade Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije od ranije povezuju sa obaveštajnim i bezbednosnim strukturama Rusije. Tokom napada, hakeri su pristupili delu arhive i pročitali više od 28 hiljada mejl prepiski srpske organizacije koja skoro 25 godina prati reforme u sektoru bezbednosti i aktivno je uključena u komunikaciju sa brojnim evropskim institucijama. "Naša mejling lista međunarodnih i domaćih partnera je veoma velika", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) Igor Bandović. On navodi i da su nalozi zaposlenih u BCBP-u korišćeni u daljem širenju hakerske operacije dve ruske grupe. Jedna je povezana sa Spoljnom obaveštajnom službom Rusije (SVR), a druga sa ruskom Vojnom obaveštajnom službom (GRU). Obe grupe, kako se navodi na sajtu Microsofta, ciljaju vlade, diplomatske institucije, nevladine organizacije i IT kompanije širom sveta. "Napadači koriste sve moguće metode kako bi došli do pristupa osetljivim mejlovima, datotekama i porukama", kaže za RSE direktor američke kompanije za sajber bezbednost Volexity Stiven Adair (Steven Adair) koji se bavio i napadom na BCBP. On dodaje da će organizacije civilnog društva u Srbiji "gotovo sigurno i dalje biti mete zbog svog rada i ekspertize u oblastima povezanim sa Rusijom, Ukrajinom i bezbednosnim naporima u Evropi". Kako se dogodio napad?"Poruka koja mi je stigla ni na koji način nije izgledala sumnjivo", priseća se za RSE direktor BCBP-a Igor Bandović. On navodi da mu se u julu prošle godine porukom obratila osoba koja se predstavila kao beloruski opozicioni političar Sergej Tihanovski, suprug opozicionarke u egzilu Svetlane Tihanovske. "Predložio je da zakažemo video poziv kako bismo razgovarali o političkoj situaciji u Jugoistočnoj Evropi", dodaje Bandović. Ova poruka, kako se ispostavilo kasnijom forenzičkom analizom, bila je jedna od ključnih ulaznih tačaka preko kojih se odvijala operacija ruskih hakera u nameri da zauzmu infrastrukturu beogradske nevladine organizacije, ali i da svoje aktivnosti prošire dalje. Igor Bandović kaže da je sagovornika pitao preko koga je dobio njegov kontakt. Kada mu je objašnjeno da se radi o kolegi iz Rumunije, Bandović navodi da nije imao razloga da previše ispituje autentičnost konverzacije. Komunikacija se odvijala preko aplikacije za razmenu poruka Signal koja je karakteristična po zaštiti privatnosti i enkriptovanom (zaštićenom) prenosu informacija, gde se korisnici mogu povezati preko brojeva telefona ili korisničkog imena. Uz poruku je poslat i link za video poziv. U vreme zakazanog sastanka Bandović je link kopirao u internet pretrazivač. Video poziv se nije aktivirao, ali je hakerima otvorio vrata ka gotovo celokupnoj komunikaciji zaposlenih u BCBP-u. Bandović je na ovaj način postao žrtva takozvanog sper fišinga (spear phishing), odnosno ciljanog slanja poruka u kojem napadač prilagođava poruku tako da izgleda kao da dolazi od pouzdane osobe ili organizacije, često koristeći lične podatke o žrtvi. Cilj je da žrtva bude prevarena da otkrije poverljive informacije, preuzme zlonamerni fajl ili omogući pristup sistemima. Četiri meseca kasnije, u novembru prošle godine, "Microsoft Threat Intelligence Center", specijalizovani tim kompanije Microsoft koji se bavi istraživanjem digitalne bezbednosti korisnika programskih paketa ove kompanije upozorio je BCBP da je žrtva hakerskog napada. Jedna od najvećih IT kompanija na svetu koja je tražila anonimnost, a čiji je identitet poznat RSE, uradila je za BCBP forenzičku analizu i identifikovala dve hakerske grupe – "Midnight Blizzard" (Ponoćna mećava) i "Forest Blizzard" (Šumska mećava) kao organizacije koje stoje iza ovih napada. Ko su ruski hakeri koji stoje iza napada u Srbiji?"Midnight Blizzard" je hakerska grupa koju pod tim imenom prati kompanija Microsoft, a aktivna je najranije od 2018. godine. Kako se navodi na sajtu Microsofta, grupa operiše iz Rusije. Vlade SAD i Velike Britanije povezuju je sa Spoljnom obaveštajnom službom Ruske Federacije, poznatom kao SVR. Grupa je poznata po tome što napada vlade, diplomatske institucije, nevladine organizacije i IT kompanije usluga, uglavnom u SAD i Evropi. Cilj im je, kako navodi Microsoft, "prikupljanje obaveštajnih podataka kroz dugotrajnu i posvećenu špijunažu" stranih interesa. "Forest Blizzard" je sa druge strane hakerska grupa kojoj se pripisuju veze sa ruskom obaveštajnom agencijom GRU. Pripadnici ove grupe direktno su identifikovani kao oficiri GRU u optužnici koju je američko Ministarstvo pravde 2018. godine podiglo protiv 12 pripadnika GRU zbog hakovanja Demokratskog nacionalnog komiteta, Demokratskog kongresnog komiteta i predizborne kampanje kandidatkinje za predsednicu SAD Hilari Klinton (Hillary Clinton). Cilj je, prema navodima optužnice, bio "uticaj na predsedničke izbore u SAD 2016. godine". Kako piše u optužnici, GRU je tada sprovodio masovne sper fišing napade na članove izbornog štaba Hilari Klinton, što im je omogućilo pristup desetinama hiljada mejlova. Nakon uspešnih napada, hakovali su računare institucija koje su vodile kampanju Demokrata, ukrali dokumente, lozinke, i tajno nadgledali rad zaposlenih, navodi se u optužnici. Ovaj slučaj nije odmakao dalje od optužnice, jer su svi optuženi nedostupni američkim organima. Kako se navodi na sajtu Microsofta, cilj napada ove ruske grupe su vlade, nevladine organizacije, IT kompanije i univeziteti, a napadi su zabeleženi u Americi, Australiji, Kanadi, Indiji, Ukrajini, Izraelu i Japanu. Širok spektar sličnih hakerskih napada kampanja, koje uključuju lažno predstavljanje pojedinaca i kompromitovanje naloga, analizirala je američka firma za sajber bezbednost Volexity iz Vašintona. "Prilično smo uvereni da su ovi napadi koji ciljaju pojedince i organizacije angažovane na pitanjima vezanim za Rusiju, Ukrajinu i evropsku bezbednost, delo ruskih sajber pretnji", kaže za RSE Stiven Adair, osnivač i direktor ove kompanije. On dodaje da su ruski akteri usvojili više tehnika usmerenih na kompromitovanje korisnika. "Ovi napadi su evoluirali od lažnog predstavljanja pojedinaca, poput ambasadora i diplomata, do kreiranja lažnih web sajtova konferencija osmišljenih da 'fišuju' akreditive potencijalnih učesnika", objašnjava Adair. Lažni sajt Beogradske bezbednosne konferencijeForenzička analiza koju je za sprski BCBP uradila jedna svetska IT kompanija pokazala je da je za samo mesec dana praćenja, do početka novembra do početka decembra 2025, zabeleženo više od 28 hiljada pristupa mejlovima zaposlenih u BCBP-u. To je značilo otvaranje poruka i dokumenta koji su slati kao prilozi, kao i pristup arhivi i starijim prepiskama sa domaćim i stranim partnerima, objašnjavaju u BCBP-u. "Zabeleženi su pokušaji dodatne komunikacije sa našim zaposlenima iz kojih je jasno da su hakeri nakon ulaska u sistem imali praktično pregled komunikacije u trenucima kako se odvijala", navodi direktor BCBP-a Igor Bandović. Operacija je dobila šire okvire kada je hakerska grupa napravila i lažni sajt koji je reklamiran kao zvanična platforma za registraciju učesnika Beogradske bezbednosne konferencije. Ova konferencija, u organizaciji BCBP-a, održana je od 17. do 19. novembra u Beogradu. To je bio četvrti skup koji predstavlja jedan od najvećih regionalnih skupova posvećen pitanjima spoljne politike i bezbednosti, a koji okuplja više od 500 učesnika iz Srbije i inostranstva. Reč je o događaju poluzatvorenog tipa na kojem učestvuju politički predstavnici, diplomate, stručnjaci i predstavnici međunarodnih organizacija. Forenzička analiza američke kompanije Volexity, koja je takođe analizirala ovaj slučaj, pokazala je da su gosti i učesnici mejlovima usmeravani na lažni sajt sa ciljem "da se infiltracija proširi na međunarodne učesnike, predstavnike vlada, međunarodnih organizacija, akademske zajednice i civilnog društva". "Neposredno pred konferenciju, institucije Evropske unije poslale su upozorenje na sper fišing kampanju koja se širi sa lažnih naloga Beogradske konferencije i targetira naše partnere u EU i severnoj Americi", kaže Igor Bandović. On navodi da je jedan od ciljeva bio da se stranci odvrate od dolaska u Beograd, dok je drugi, kako je rekao, "svakako obaveštajna šprijunaža". Koje su razmere napada?U BCBP-u kažu da je i šest meseci kasnije teško sagledati razmere štete. "Javili su nam se partneri iz dve organizacije, jedna iz Evrope, druga iz Sjedinjenih Država da su sa naših adresa dobile fišing mejlove. Ali, to znači da su ih oni prepoznali. Koliko organizacija i pojedinaca nije prepoznalo ovu hakersku aktivnost ne možemo ni da pretpostavimo", kaže Igor Bandović. Osnivač kompanije Volexity Stiven Adair za RSE kaže da "razmere ovih napada deluju prilično velike". "Ruski akteri pretnji napravili su potpuno lažan web sajt koji imitira Beogradsku bezbednosnu konferenciju i ciljano napadali osobe koje bi mogle da prisustvuju ili bi bile zainteresovane da na njemu govore. Ovo pruža važne uvide u to kakav rad u Srbiji posebno privlači pažnju napadača", navodi Adair. Ono što je forenzička analiza nakon napada otkrila ide i van fišinga i lažnog predstavljanja. Detaljno istraživanje pokazalo je da je ova nevladina organizacija bila meta ruskih hakera od leta 2024. godine. Od septembra te godine je, prema nalazu digitalno forenzičke analize, preuzet nalog administratora preko VPN naloga, odnosno pristupnih tačaka serveru BCBP-a koje se koriste za rad na daljinu. Igor Bandović kaže da napade nisu prijavili Tužilaštvu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala u Srbiji jer "nemaju poverenja u nepristrasnu istragu". Javno su izašli sa svim podacima kako bi, navodi Bandović, upozorili potencijalne žrtve. On dodaje i da su početkom decembra otklonili sve pretnje iz svog sistema. Koji su znakovi obaveštajne saradnje Srbije i Rusije?Američki Stejt department je 2019. okarakterisao Srbiju, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, kao državu sa "najpropustljivijim okruženjem" za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu. Beograd je i nakon ruske invazije na Ukrajinu i zapadnih sankcija Moskvi ostao jedan od retkih evropskih partnera Kremlja. Dve države nastavile su i obaveštajnu saradnju. U septembru 2025. otkriveno je da su na zapadu Srbije ruske službe organizovale kampove za obuku gde su državljani Moldavije i Rumunije, prema saopštenju Kišinjeva, pripremani za izazivanje nereda tokom moldavskih izbora. Vlasti u Srbiji pozvale su rusku Federalnu službu bezbednosti u Srbiju da sprovede istragu navoda da je na antivladinom protestu 15. marta u Beogradu protiv demonstranata upotrebljen zvučni top. Moskva i Beograd, bez pružanja dokaza, optužuju zapadne službe da stoje iza masovnih protesta u Srbiji sa kojih se traži odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu. Zajedničku borbu protiv "obojenih revolucija", termin koji Moskva koristi kako bi opisala svrgavanja autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama, Beograd i Kremlj najavili su još 2021. godine. Sa tadašnjim prvim čovekom ruske obaveštajne službe Nikolajem Patruševim dogovarao se proruski zvaničnik u Vladi Srbije Aleksandar Vulin, koji je zbog saradnje sa Rusijom na crnoj listi Sjedinjenih Država. Ruski opozicionari optužili su Vulina da ih je prisluškivao u Beogradu i informacije prosledio Kremlju, nakon čega su usledila njihova hapšenja u Moskvi. Srbija je bila u fokusu optužbi i da je pružila utočiše ruskim diplomatama koji su zbog sumnji na špijunažu proterani iz država Evropske unije. https://www.slobodnaevropa.org/a/hakeri-napad-rusija-bcbp/33661279.html https://www.slobodnaevropa.org/a/hakeri-napad-rusija-bcbp/33661279.html Wed, 28 Jan 2026 07:15:00 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Mirjana Jevtović, Iva Martinović) Počelo je negodovanjem i govorom mržnje na društvenim mrežama. Nastavilo se okupljanima ispred kuća u kojima borave i zahtevima da se isele. Deo meštana Kragujevca protestuje protiv dolaska ljudi iz azijskih i afričkih zemalja koji u ovom gradu u centralnoj Srbiji rade u komunalnim preduzećima, fabrikama i na gradilištima privatnih kompanija. Uz teorije zavere o "zameni stanovništva", tvrde da im radnici iz inostranstva ugrožavaju bezbednost i radna mesta. "Uzemirujuće i strašno", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bojana Vlajović Savić iz Šumadijskog centra za građanski aktivizam "Res Publika" komentarišući skup koji je 7. decembra održan u jednom od kragujevačkih naselja. Tada su se protestu priključili i pripadnici utradesničarske grupe "Narodna patrola" iz Beograda. Snimci na društvenim mrežama prikazuju muškarce sa srpskim zastavama kako, uz zvižduke i uvrede, nasrću na ogradu i lome tablu ispred kuće na čijem ulazu stoji jedan do radnika. Najviše ih je iz Nepala i Maroka, a policija povodom zastrašivanja kojima su izloženi saopštava da "preduzima sve mere kako bi se obezbedila zaštita prava i bezbednosti svih". Pomoćnik gradonačelnika Kragujevca Marko Janković za RSE demantuje tvrdnje o navodnom ugrožavanju lokalnog stanovništva i dodaje da su svi strani državljani angažovani u skladu sa zakonima Srbije. RSE do objavljivanja ovog teksta nije uspeo da stupi u kontakt sa ljudima iz Nepala i drugih zemalja koji žive i rade u Kragujevcu. Ko se i zašto okuplja ispred kuća?Na protestne skupove, koji u više kragujevačkih naselja traju duže od mesec dana, pozivali su pojedini meštani. Kao razloge navode "strah za ličnu i imovinsku bezbednost", i neadekvatne uslove u kojima boravi veliki broj stranaca. Na tvrdnje o navodnim incidentima koje kruže kragujevačkim viber grupama, policija odgovara da "nije evidentirala nijedno krivično delo koje su učinili strani radnici kao i da nije bilo prijava građana da su doživeli bilo kakve neprijatnosti". Policija je u saopštenju 11. decembra apelovala na medije i korisnike društvenih mreža da ne objavlјuju netačne i neproverene informacije jer tako ugrožavaju bezbednost stranih državlјana. Meštani sa kojima je RSE stupio u kontakt nisu želeli da govore o protestima, a pristao je samo jedan pod uslovom anonimnosti (ime poznato redakciji). U naselju Jabučar je 10. decembra sa dvadesetak komšija izašao na ulicu kada su se, kako kaže, u obližnju kuću uselili novi stanari. "Preneli smo neko nezadovoljstvo i revolt zato što svako od nas ima decu koja se nimalo ne osećaju sigurno." Na pitanje RSE zbog čega, odgovara da se "ništa nije dogodilo, ali da žele da preduprede bilo kakve neprijatnosti". Na poziv vlasnika kuće došla je, kako dodaje, i policija, a incidenata nije bilo. "Nisam za bilo kakav vid nasilja. Satima sam na ulici stajao sa klincima iz komšiluka koji su imali razne ideje i nisam im dozvoljavao da iskale svoj bes i revolt." Na protestima ekstremni desničariIncidenata je bilo na skupu koji je pod parolom "Stop zameni stanovništva" 7. decembra organizovan u kragujevačkom naselju Stanovo. Tada su se meštanima pridružili i pripadnici ekstremno desničarske organizacije "Narodna patrola". Na društvenoj mreži Telegram su, uz poruke "vodite ih dalje od Srbije", delili snimke marširanja više od stotinu muškaraca kroz kragujevačko naselje i zaustavljanje ispred kuće u kojoj borave strani državljani. Pogrdne povike čoveku koji stoji ispred kuće, pratilo je i nasrtanje na ogradu. Policija je u saopštenju 11. decembra navela da je reč o neprijavljenim skupovima. Teorije o "zameni stanovništva" su teorije zavere koje tvrde da postoji organizovan plan da se stanovništvo neke zemlje "zameni" drugim etničkim ili verskim grupama. Ove teorije, koje nisu zasnovane na bilo kakvim dokazima, tvrde da vlade ili "elite" navodno namerno podstiču migracije sa ciljem da "razblaže" ili "zamene" sadašnju populaciju kako bi dobile političku moć, uništile identitet, promenile kulturu. Migracije stanovništva imaju ekonomske, političke i humanitarne uzroke. Reč je o predvidljivim demografskim pojavama, koje su i rezultat urbanizacije i slobodnog kretanja ljudi. Mešanje kultura i etnički pluralizam postoji kroz celu istoriju, a ovakvi narativi podstiču rasizam, ksenofobiju i nasilje. Neregistrovana organizacija "Narodna patrola" poznata je po antimigrantskim "akcijama" širom Srbije, a njihov lider Damnjan Knežević je više puta hapšen zbog krivičnog dela rasne i druge diskriminacije. "Ono čemu svedočimo su protivzakonite pojave gde se poziva na proterivanje tih ljudi. Strašno je gledati da proživljavaju takvu vrstu linča nakon što ih je muka naterala da dođu ovde", kaže Bojana Vlajović Savić iz Šumadijskog centra za građanski aktivizam. Dodaje da ne vidi u čemu je problem da žive i rade u Kragujevcu. "Kao što i hiljade ljudi iz Srbije u ovom trenutku negde u inostranstvu živi i radi, pokušavajući da obezbedi egzistenciju za svoju porodicu." Kako na proteste odgovara vlast?Gradska vlast u Kragujevcu, koju predvodi Srpska napredna stranka, osudila je skupove i zahteve za iseljavanjem stranih državljana. "Pišem kao čovek čije se dvorište graniči sa dvorištem druge kuće u kojoj su smešteni strani državljani na privremenom radu u Kragujevcu. I ovi kod mene su uplašeni. Vidim kako spuštenih glava u grupicama idu do pošte ili prodavnice. Osvestimo se. Nemojmo da padne krv na ulicama", napisao je 3. decembra na Facebook-u gradonačelnik Kragujevca Nikola Dašić. Njegov pomoćnik Marko Janković za RSE navodi da svi strani radnici u Kragujevcu imaju uredne radne dozvole. "To su ljudi koji su uredno prešli granicu Srbije, imaju legalna dokumenta o radu i potpisan ugovor sa agencijom koja je posredovala u njihovom angažovanju sa poslodavcem", rekao je Janković. Gradonačelnik Nikola Dašić je za "širenje straha" optužio antivladine demonstrante i neformalna udruženja građana organizovana na poziv studenata koji od nesreće u Novom Sadu predvode proteste u Srbiji. Plakati 'upozorenja'U Kragujevcu su se poslednjih meseci pojavili plakati koji upozoravaju da "vlast menja svoje radnike strancima". Potpisuju ih, pored ostalih, antivladini "Ujedinjeni zborovi Kragujevca", "Slobodni univerzitet Kragujevca" i neformalna grupa "IT Blokada". Zborovi Kragujevca nisu odgovorili na pitanja RSE povodom ovakvih plakata. Ni "Slobodni univerzitet Kragujevac" ne odgovara zašto se njihovo ime našlo na plakatu. U saopštenju koje su prosledili RSE izražavaju zabrinutost zbog "sve češćih pojava ksenofobije u društvu i lokalnoj zajednici". "Osuđujemo svaki pokušaj kriminalizacije i demonizacije stranih građana, kao i zloupotrebu socijalnih i ekonomskih strahova radi podsticanja netrpeljivosti", napisali su 9. decembra. Proteste je osudio i opozicioni Pokret slobodnih građana, navodeći da je policija morala da zabrani skup 7. decembra koji je imao sve odlike krivičnog dela izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti. Šta rade strani radnici u Kragujevcu?Pomoćnik gradonačelnika Marko Janković kaže da privredi nedostaje radna snaga, što je razlog zbog kojeg pojedine kompanije, poput fabrike automobila Stellantis (nekadašnji Fiat), kao i javna komunalna preduzeća angažuju radnike iz inostranstva. "Najviše dolaze iz Nepala, Šri Lanke, Filipina, afričkih zemalja. Iz Turske dolaze građevinski radnici. Angažovani su preko posredničkih agencija koje angažuju poslodavci kako bi obezbedili određene kvalifikovane radnike", rekao je Janković. On je odbacio navode da njihovo angažovanje ugrožava radna mesta lokalnog stanovništva. "Posla ima dovoljno, ali domaćih radnika koji žele da rade u određenim sektorima – nema. Istovremeno, prosečna zarada u Kragujevcu i Srbiji nije ugrožena. Podaci pokazuju da prisustvo stranih radnika nije uticalo na plate domaćih zaposlenih", rekao je Janković. Policija nije odgovorila na pitanja RSE koliko stranih državljana radi u Kragujevcu, niti iz kojih zemalja dolaze. Bez odgovora o uslovima u kojima žive i radeZa uslove u kojima rade odgovoran je poslodavac. Ivan Ristić iz Samostalnog sindikata Stellantis-a kaže za RSE da je u ovoj fabrici automobila koja broji oko 3.000 zaposlenih angažovano oko 300 stranaca. Među njima je oko 100 radnika iz Nepala i Bangladeša koji uglavnom rade u montaži, na fizički zahtevnim radnim mestima. "Mi smo više puta rekli poslovodstvu da smo protiv bilo kakvog agencijskog zapošljavanja gde se dovode radnici iz dalekoistočnih zemalja jer su oni verovatno manje plaćeni i samim tim će uticati na naše plate i sve ostalo", rekao je Ristić. Menadžment ove multinacionalne kompanije nije odgovorio na pitanja RSE o ovim navodima, niti uslovima pod kojima su angažovani radnici iz inostranstva. U Srbiju dolaze uglavnom putem posredničkih agencija za zapošljavanje koje im obezbeđuju neophodna dokumenta i nude usluge pronalaska smeštaja. Neki od meštana u čijem komšiluku borave, tvrde da su mnoge kuće neuslovne i da je veliki broj ljudi smešten u malo kvadrata. Stanovnik kragujevačkog naselja Jabučar, koji govori pod uslovom anonimnosti, kaže da se u kuću u njegovom komšiluku uselilo oko 60 ljudi. "Tu ne postoje nikakvi uslovi za život, od mokrog čvora do grejanja. Tražimo da neko dođe i uradi realnu procenu da li zaista u tolikom broju oni mogu ovde da žive. Da li to zadovoljava elementarne uslove za život, a stojim iza toga da ne zadovoljava", rekao je on. Pomoćnik gradonačelnika Kragujevca Marko Janković odgovara da smeštaj obezbeđuje poslodavac, odnosno posrednička agencija. "Po informaciji koju sam dobio, svi ljudi koji im izdaju kuću za smeštaj, uredno prijavljuju policiji njihov boravak. U slučaju da ima prijave da se dešavaju stvari koje ne treba da se dešavaju, policija svakako izlazi na teren", rekao je Janković. Zakon o zapošljavanju stranaca propisuje načelo jednakog tretmana kojim se stranim državljanima garantuju ista prava i obaveze u pogledu rada i zapošljavanja kao i državljanima Srbije. Ta prava, pored ostalog, obuhvataju pravo na odgovarajuću zaradu, zdravstvenu zaštitu, kao i druge oblike zaštite koje imaju građani Srbije. https://www.slobodnaevropa.org/a/nepalci-kragujevac-napadi-protesti-strani-radnici/33620905.html https://www.slobodnaevropa.org/a/nepalci-kragujevac-napadi-protesti-strani-radnici/33620905.html Thu, 11 Dec 2025 18:17:30 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Iva Martinović) Novoizgrađeni vrtić u Tavankutu, malom selu na severu Srbije, umesto rešenja kojem su se meštani dugo nadali postao je povod diplomatskih razmirica Srbije i Hrvatske. Radovi na zgradi vrtića svečano su završeni 4. marta u prisustvu hrvatskih i srpskih zvaničnika. Devet meseci kasnije - na njoj stoji katanac. Za to vreme, deca iz tog sela u borave u neadekvatnim uslovima u starom vrtiću ili putuju i po 20 kilometara daleko do drugih predškolskih ustanova, priča za RSE Dubravko Bilinović iz Tavankuta. "Moje dete je pet i po godina i on ide u vrtićku grupu na hrvatskom nastavnom jeziku za koju je predviđeno u starom vrtiću da bude u, blago rečeno, neadekvatnim uslovima. Nekada je to bio hodnik za ostavljanje kaputa, a sada je to prostorija za njih", kazao je. "Ona, naravno, nije dovoljno velika i u toj prostoriji prokišnjava", dodaje. Objašnjava da je manjak mesta za decu u vrtićima višegodišnji problem u Tavankutu. "Iako je to selo, broj dece je porastao, (postojeći) objekat više nije sposoban da primi sve njih i onda se razmišljalo o opciji da se napravi novi. Tu je u priču uskočio i Hrvatsko nacionalno vijeće i Republika Hrvatska", kaže. U tom selu u blizini Subotice, sa oko dve hiljade stanovnika, Hrvati su najbrojnija nacionalna zajednica. Izgradnju novog vrtića u potpunosti je finansirala država Hrvatska sa 860.000 evra. Vrtić je bio planiran za 60 dece. "Mi smo se naravno obradovali da će taj problem biti rešen", kazao je Dubravko Bilinović iz Tavankuta. Međitim, novi vrtić do sada nije dočekao nijedan radni dan. Zašto vrtić ne radi?Ideja je bila da vrtić izgrađen hrvatskim novcem pohađaju deca hrvatske nacionalne manjine - na maternjem jeziku. Problem počinje kada je krajem oktobra na sednici Skupštine grada Subotice, gde većinu čini Srspka napredna stranka, odlučeno da će nastava u toj predškolskoj ustanovi ipak biti dvojezična – na srpskom i hrvatskom. Predsednica Hrvatskog nacionalnog veća u Srbiji Jasna Vojnić objašnjava za RSE da je HNV, pre izgradnje, obavestio nadležnu subotičku Predškolsku ustanovu "Naša radost" da Vlada Hrvatske gradi vrtić za programe isključivo na hrvatskom jeziku. "Upravni odbor predškolske ustanove je to i usvojio." Izgradnja je počela i dve godine je sve teklo po planu. "Kada smo sve završili i kada su se roditelji već izjasnili da žele upisati decu na hrvatskom jeziku, onda je stigao dopis da to više nije vrtić (samo) na hrvatskom jeziku", priča za RSE "Da smo to znali, pitanje je na koji način bismo potpisali sve te ugovore i sporazume jer je ova sredstva u cijelosti izdvojila Vlada Republike Hrvatske za izgradnju i opremanje tog objekta", dodala je. Tehnički direktor Predškolske ustanove "Naša radost" i šef subotičke odborničke grupe SNS-a, Veljko Vojnić izjavio je da je tako odlučeno u "nedostatku kadra koji ispunjava zakonske uslove za rad na hrvatskom jeziku". "Mislio sam da je vrtić izgradila hrvatska vlada i da će nam ga dati na korišćenje kao donator, te da ćemo dobiti uslove. Mi uslove nismo dobili, mi smo ga uzeli u zakup kao svaki drugi objekat u Subotici i on postaje državni objekat. To što je neko ulagao i dao novac, nas ne zanima", kazao je na sednici na kojoj je odluka usvojena. Predsednica HNV, s druge strane, kaže da takav argument "nikako ne odgovara istini" i da je to "samo izgovor". "Mi bi za rad u svim našim vrtićima na hrvatskom jeziku trebali otprilike dvadesetak odgojitelja, a trenutno ih na popisu imamo 30", kazala je. "Jedino što je sporno to je da su neki naši odgojitelji premješteni u rad u srpskim grupama. Dio njih je dobio otkaze ugovora zbog navodnih sudjelovanja na prosvjedima, a dio njih nije ni bio primljen kada su se javili na natječaje", podvlači Jasna Vojnić. Protestna nota i upotrebna dozvolaU nastavku, problem je otišao korak dalje. Zvanični Zagreb uputio je protestnu notu Beogradu. Smatraju da je to diskriminatorni odnos prema hrvatskoj manjini u Srbiji i od vlasti u Subotici traže promenu odluke. "Uputili su jednu od najžešćih nota Ministarstvu spoljašnjih poslova Srbije, na što nije bilo nekog odgovora, a kamoli nekih reakcija", priča predsednica HNV Jasna Vojnić. To Ministarstvo nije odgovorilo ni RSE – da li su zaprimili protestnu notu i kako na to odgovaraju. Umesto povlačenja odluke, predškolska uprava "Naša radost" uputila je predlog Hrvatskom nacionalnom veću o potpunoj obustavi svih dogovora, tvrdeći da je objektu istekla privremena upotrebna dozvola. Iako je "Naša radost" najavila odgovore na pitanja RSE u vezi sa ovim slučajem, oni do zaključenja teksta nisu stigli. Dubravko Bilinović iz Tavankuta kaže da u tom selu počinje da postoji sumnja da je posredi "neka vrsta nacionalnog animoziteta" prema hrvatskoj zajednici. "Ovo traje već dosta dugo. Šta god da mi pristanemo oni uvek nađu razlog zbog čega kažu da ipak ne može", kazao je. "Samo želimo da imamo funkcionalan vrtić u selu", poručuje. Jasna Vojnić konstatuje da, s obzirom na to da je hrvatski jezik je u službenoj upotrebi u Subotici, hrvatska zajednica ima pravo na obrazovanje na vlastitom materinskom jeziku. "A budući da nema dovoljno uvjeta, objekata i nekih afirmativnih mjera, onda nama ispomaže Vlada Republike Hrvatske u tom ostvarivanju nekih naših osnovnih prava. Ako neko drugi odluči pomoći, onda to treba ispoštovati i na neki način zahvaliti", kazala je Vojnić. "Mi smo lojalni građani Srbije, ne želimo ništa mimo zakona. Samo želimo iskoristiti svoje pravo na obrazovanje, ali i kao nacionalna manjina u svim drugim područjima", zaključila je. 'Sve lošiji položaj hrvatske zajednice u Srbiji'O situaciji u Tavankutu Jasna Vojnić, koja je i zastupnica u Hrvatskom saboru, nedavno je govorila i tokom zasedanja tog parlamenta. To je navela kao primer toga da položaj hrvatske zajednice u Srbiji "nastavlja da se pogoršava". Za RSE kaže da je plan da te probleme adresira i u Evropskom parlamentu. "Mislim da su (naša) prava ovdje ispod nekih međunarodnih standarda i da Srbija bi se uistinu morala posvetiti osiguravanju boljeg položaja svih nacionalnih manjina ako u istinu želi doći na evropski put", kazala je. "Nismo niti vidljivi, niti dovoljno prisutni, niti uključeni u procese donošenja odluka, a sredstva koja država Srbija izvaja za nacionalne manjine su zaista minimalna", kazala je. Srbija je budžetom za 2025. namenila za hrvatsku nacionalnu manjinu oko 145.600 evra. "Time ne možemo ostvariti niti redovito funkcioniranje našeg Nacionalnog vjeća, a kamoli ovake neke kapitalne ili razvojne projekte, kao što su obrazovanje, vrtići ili čak kulturni centri", rekla je Vojnić. Na pitanja RSE o položaju hrvatske manjine u Srbiji iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava nisu odgovorili. 'Ogledalo odnosa Srbije i Hrvatske'Zvanični Beograd i Zagreb su u proteklih nekoliko godina u više navrata razmenjivali optužbe i oštru retoriku, a odnosi dve zemlje su u silaznoj putanji. Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam smatra da je problem vrtića u Tavankutu ogledalo sveukupnih odnosa dve zemlje. "Odnosi Srbije i Hrvatske imaju periode otopljenja i zahlađenja. Trenutno smo u ovoj drugoj fazi", kaže Popov. Objašnjava da do novog zaoštravanja dolazi nakon nesreće na Železničkoj stanici u Novom Sadu i pokretanja masovnih antivladinih protesta širom zemlje u novembru 2024. Podseća da od tada počinje učestalo targetiranje hrvatskih državljana, kao i proterivanja i zabrane ulaska u zemlju. Popov ukazuje na to da su na odnose dve zemlje uticali i pokušaji vlasti u Srbiji da Hrvatsku poveže sa antivladinim protestima i navodnom "obojenom revolucijom" u zemlji. Istovremeno, Popov podseća i na seriju nacionalističkih incidenata usmerenih protiv Srba u Hrvatskoj, porast revizionizma Drugog svetskog rata i desničarskih stavova, kao i na avgustovski koncert ultranacionalističkog pevača Marka Perkovića Thompsona u Zagrebu. Na tom nastupu, sa kojeg su se čuli ustaški povici, bilo je pola miliona ljudi. Ustaška organizacija je progonila i ubila stotine hiljada Srba, Jevreja, Roma i antifašističkih Hrvata. Iako je njihova Nezavisna Država Hrvatska (NDH) bila nacistička marionetska država, njihovi savremeni simpatizeri vide ih kao "očeve nacije". "Imamo jedno pogoršanje opšte atmosfere u društvu. I onda naravno da se nacionalne manjine ne osećaju dobro u svemu tome, ni srpska u Hrvatskoj, ni hrvatska u Srbji", zaključuje Popov. Odnosi dve zemlje krhki su još od rata 1990-ih između Hrvatske i tamošnjih Srba koje je podržavao Beograd, a koji su se protivili hrvatskoj nezavisnosti. https://www.slobodnaevropa.org/a/subotica-vrtic-tenzije-srbija-hrvatska/33613013.html https://www.slobodnaevropa.org/a/subotica-vrtic-tenzije-srbija-hrvatska/33613013.html Thu, 04 Dec 2025 16:50:12 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Jovana Krstić, Iva Martinović) Istraga tužilaštva, protesti i usvajanje specijalnih zakona. Sve to prati namere vlasti da na mestu zaštićenog kompleksa Generalštaba u centru Beograda niknu stambeno-poslovne zgrade. U istrazi Tužilaštva za organizovani kriminal o falsifikovanju dokumenata, na osnovu kojih je Vlada pokušala da ukine status kulturnog dobra Generalštabu, kao osumnjičeni se našao i jedan ministar. Tužilaštvo je 2. decembra naredilo policiji da na saslušanje dovede ministra kulture Nikolu Selakovića, budući da se nije odazvao njihovom ranijem pozivu. Istog dana, Selaković je sam došao u Tužilaštvo gde mu je, kako je rekao, "preneto da je isteklo radno vreme i da ne mogu da ga prime". Dok Tužilaštvo istražuje, vlast istrajava u nameri da potez Generalštaba dobije potpuno nov izgled i namenu. Na mestu zgrada, oštećenih u NATO intervenciji 1999, planirana je gradnja luksuznog kompleksa investicione kompanije Džareda Kušnera (Jared Kushner), zeta američkog predsednika Donalda Trampa (Trump). Ideja o gradnji višespratnica na mestu modernističkog zdanja, izgrađenog polovinom 20. veka, podelila je građane, a projektu se protivi i struka koja insistira na obnovi kompleksa. Kompanija "Affinity Partners" Džareda Kušnera nije odgovorila na pitanja RSE o daljim planovima u Srbiji. Na početku istrage Tužilaštva u maju saopštili su da je sudbina projekta neizvesna i odbacili bilo kakvu povezanost sa falsifikovanjem dokumenata. Koji su dalji koraci Tužilaštva?Nakon što je Tužilaštvo naredilo policiji da ministra kulture dovede na saslušanje, Nikola Selaković se u popodnevim satima ispred zgrade pojavio sam. Dolazak su pratile kamere provladinih medija. "Ja sam, čim sam pročitao vest, došao ovde", rekao je Selaković. Sa tužiocem se, međutim, nije sastao navodeći da mu je rečeno da je radno vreme gotovo. Izneo je niz optužbi i uvreda na račun Tužilaštva, ali nije naveo da li će ponovo doći kako bi dao iskaz. Selaković nije odgovorio na pisani upit RSE o istrazi o falsifikovanju dokumenata u slučaju Generalštab. Tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić navodi da ministra od eventualnog krivičnog gonjenja štiti imunitet. "Ministri su zaštićeni od progona za odlučivanje i glasanje na sednicama Vlade i zaštićeni su od pritvaranja, odnosno vođenja krivičnog postupka u situaciji kada se pozovu na imunitet", rekao je Ilić za RSE. Selaković nije odgovorio na pitanje RSE da li će se pozivati na imunitet. U izjavi za provladine medije tužioce je nazvao "kriminalnom bandom". Bez navođenja dokaza, optuživao ih je da rade po nalogu neimenovanih zapadnih organizacija, čiji je cilj rušenje vlasti u Srbiji. "Ovo rade da bi vršili pritisak, da bi vršili kriminalizaciju nas, da bi pokušali da mene ili bilo koga zaplaše", rekao je Selaković 29. novembra za televiziju Informer. Izjava ministra kulture jedna je u nizu napada predstavnika vlasti na tužioce za organizovani kriminal. "Korumpiranom bandom" nazivao ih je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je zbog istrage u slučaju "Generalštab" izneo slične optužbe. "To gone zato što je stigao nalog spolja da Srbija ne sme da uspostavi bolje odnose sa Trampovom administracijom", rekao je Vučić 3. novembra za televiziju Pink. Kolegijum Tužilaštva za organizovani kriminal odgovorio je da su pritisci i napadi počeli od pokretanja predistražnog postupka u slučajevima pada novosadske nadstrešnice i Generalštaba, a da su pojačani kada su prikupljeni dokazi o sumnji da su određeni ministri zloupotrebili položaj. Istraga ne zaustavlja projekatProjekat izgradnje luksuznog kompleksa na mestu zaštićenog kulturnog dobra zaustavilo je u maju priznanje direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Gorana Vasića o falsifikovanju dokumentacije u slučaju Generalštaba. Ali, samo na nekoliko meseci. Skupština Srbije je početkom novembra po hitnom potpuku usvojila poseban Zakon, takozvani leks specijalis, kojim se odluka o proglašavanju zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane za spomenike kulture iz 2005. oglašava ništavnom. Nalaže se njihovo brisanje iz registra nepokretnih kulturnih dobara. U obrazloženju Zakona se navodi da su zgrade predviđene za rušenje značajno oštećene u NATO bombardovanju 1999. i da je onemogućeno njihovo korišćenje, "što stvara nesrazmerne finansijske i druge teškoće i dovodi u pitanje njihovu svrsishodnu obnovu". Rok za brisanje iz registra kulturnih dobara, za koje je nadležan Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, istekao je 22. novembra, a konzervatorka ovog Zavoda Estela Radonjić Živkov za RSE kaže da za to neće dati neophodnu saglasnost. "Ako nas više niko ništa ne pita i ako se mimo nas stavlja i skida zaštita, onda je reč o velikom pritisku na samu službu zaštite i na ono što je naš osnovni poziv - da štitimo kulturno nasleđe", rekla je Živkov. Na zahtev leks specijalisa odgovorio je Republički geodetski zavod (RGZ) koji je 13. novembra iz katastra nepokretnosti počeo proces brisanja oznaka kulturnog dobra sa objekata koji su obuhvaćeni projektom. Iz RGZ-a su saopštili da su dužni da sprovode odluke zakonodavca. "RGZ ne procenjuje da li objekat jeste ili nije kulturno dobro – upis i brisanje svojstava u katastru isključivo su posledica zakona ili odluka nadležnog organa", navodi se u saopštenu na sajtu RGZ-a. Šta je obuhvaćeno projektom?Ugovor o revitalizaciji kompleksa Generalštaba sa kompanijom "Affinity Partners" Džareda Kušnera Vlada Srbije potpisala je u maju 2024. Dokument, kojim je predviđeno rušenje oštećenih zgrada Generalštaba i Ministarstva odbrane i gradnja hotela i poslovno-stambenog kompleksa, nije javno objavljen. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je ranije navode medija da se zemljište daje u zakup na 99 godina, a da će američki partner investirati "najmanje 650 miliona evra". "Mi imamo prava na korišćenje tog prostora, uzimanje prihoda i profita od posla koji se napravi od 22,5 odsto", rekao je Vučić 12. novembra za televiziju Pink. On je potvrdio da će jednu od oštećenih zgrada zameniti višespratnica koja nosi ime američkog predsednika. "Znate li šta nama znači da imamo Tramp kulu? Znate li šta to znači za imidž Beograda", upitao je Vučić. Javnosti je nepoznat arhitektonski projekat, a o tome kako bi luksuzni kompleks trebalo da izgleda nagađa se na osnovu nekoliko nacrta koje je Kušner u junu 2024. objavio na Instagramu. Leks specijalis govori o "razvoju i revitalizaciji lokacije", ali ne precizira šta to podrazumeva kada je reč o drugim objektima na tom prostoru. Arhitekta i urbanista nevladine organizacije RERI Dragomir Ristanović navodi da je poseban zakon propustio da "prepozna" da se na parcelama kompleksa predviđenog za rušenje, nalaze i spomenici kulture, koji nisu oštećeni u bombardovanju. "To su kasarna 7. puka i zgrada starog Generalštaba, takozvana Kamena palata, koje su veoma kvalitetnog eksterijera i enterijera", kaže Ristanović. Zgradu starog Generalštaba danas koriste Vojnobezbednosna i Vojnoobaveštajna agencija. U odgovoru na kritike opozicije da je i ovaj spomenik kulture deo projekta, ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je 27. novembra u Skupštini da se zgrada starog Generalštaba ne prodaje i da ostaje u vlasništvu Vojske. Projektom je obuhvaćena i nekadašnja kasarna 7. puka, podignuta krajem 19. veka, koja je takođe u vlasništvu vojske. O prenameni ovog vojnog zdanja bilo je reči i 2018. godine. Tadašnji zamenik gradonačelnika Goran Vesić najavljivao je mogućnost da na tom mestu grad "napravi biblioteku, sa čitaonicama i kafićima". Širenje teritorije"Osim ovih spomenika kulture, leks specijalisom je propušteno da se prepozna i da je čitav ovaj građevinski kompleks unutar zaštićene zone prostorno-istorijske celine", navodi Ristanović. Zato je, dve nedelje posle leks specijalisa, pred Skupštinu stiglo i Autentično tumačenje koje se koristi kod delova zakona koji nisu dovoljno precizni. Njime se proširuje teritorija na kojoj se poseban Zakon primenjuje. U dokumentu se navodi da se na području oko kompleksa Generalštaba neće primenjivati odredbe iz Odluke o kulturno-istorijskoj celini. "Dakle, ona ostaje prostorno kulturno-istorijska celina, ali u tom obuhvatu gde se primenjuje ovaj Zakon se ne mogu primenjivati mere koje su navedene tom Odlukom", navodi Ristanović. Objašnjava da te mere pred potencijalne investitore postavljaju niz ograničenja. One, pored ostalog, ne dozvoljavaju razliku u visini novih objekata u odnosu na one pod zaštitom, što isključuje izgradnju višespratnica. "Stavljanjem ove Odluke van snage bilo koji investitor na ovoj lokaciji može da uradi šta poželi, čak i da nasloni svoj zid na objekat nekog spomenika kulture, a naše institucije koje štite kulturno nasleđe ne mogu u tome da ga spreče", kaže Ristanović. Opozicija i strukovna udruženja najavila su zahteve za ocenom ustavnosti leks specijalisa, a Ustavni sud nije odgovorio na pitanje RSE da li će pokrenuti postupak. Ovo nije prvi poseban zakon koji vlast u Srbiji predvođena Srpskom naprednom strankom donosi. Istom rešenju pribegavalo se, pored ostalog, i za izgradnju naselja Beograd na vodi i međunarodnu izložbu EXPO. Ko se i zašto protivi gradnji?Protivljenje rušenju zgrada Generalštaba tema je i antivladinih protesta koji su počeli nakon pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. Studentski pokret, deo opozicije i građana protestuju uz navode da su zgrade simbol NATO bombardovanja nekadašnje Jugoslavije. Vlast odgovara da će u okviru projekta biti izgrađen Memorijal. Stučnjaci ukazuju na arhitektonsku vrednost modernističkih zdanja građenih između 1956. i 1963. godine. Arhitekta Dragomir Ristanović kaže da je odlukom iz 2005. kojom su zgrade proglašene za spomnike kulture propisana i obaveza njihovog vraćanja u stanje pre bombardovanja. "Dvadeset godina nije poštovan zakon i nije ništa preduzeto, ali to ne znači da od te namere treba odustati. Za početak bi bilo dobro da se povede diskusija o tome kako to treba da izgleda, umesto što vladajuće strukture arbitrarno donose odluke šta je vredno očuvanja, a šta nije", navodi on. Komercijalne višespratnice na ovoj lokaciji su, prema ocenama dela stručnjaka, sporne i sa bezbednosnog aspekta jer će se naći u centru nekih od najvažnijih državnih i vojnih institucija. U neposrednoj blizini su, uz zgrade koje koristi vojska, i sedišta Vlade Srbije i nekoliko ministarstava. https://www.slobodnaevropa.org/a/generalstab-srbija-ministar-istraga-zakoni/33611102.html https://www.slobodnaevropa.org/a/generalstab-srbija-ministar-istraga-zakoni/33611102.html Tue, 02 Dec 2025 18:19:52 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Iva Martinović) Od optužbi za korupciju do vređanja upotrebom pogrdnog imena za čitav narod. Parole kojima demonstranti na ulicama Srbije godinu dana traže odgovornost vlasti za pad novosadske nadstrešnice, prate i šovinistička skandiranja. Upućena predsedniku Aleksandru Vučiću, vređaju albanski narod - istim terminom kojim se služi i vlast u obračunu sa kosovskim liderima i kritičarima u Srbiji. "Osećam razočaranje kada čujem uvredljive povike sa obe strane. Ono postaje veće kada ne postoji distanciranje od takvog govora", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) sociolog iz Preševa Aljtin Boriči (Altin Boriçi). U ovom gradu na jugu Srbije živi većinsko albansko stanovništvo. Sa 60 hiljada građana, po brojnosti čine četvrtu nacionalnu manjinu u zemlji. "Oni ne postoje ni u jednom programu i javnom obraćanju, nema ih u maršrutama studenske Srbije i na putevima pomirenja, ali ih zato ima u pogrdnim povicima", navodi za RSE pisac Dejan Atanacković. Šta skandiraju demonstranti?Od "Ruke su vam krvave", preko studentske parole "Pumpaj" i "Ko ne skače, taj je ćaci", kako demonstranti nazivaju pristalice vlasti, do horskih povika "Aco, lopove", "pederu" i "Šiptare", upućenih predsedniku Srbije. Studenti, koji od nesreće u Novom Sadu predvode masovne antivladine proteste, nisu sa zvaničnih adresa odgovorili na pitanja RSE o skandiranjima koja vređaju narode i manjine. O njima, baš kao i o pitanju Kosova, nemaju jedinstven stav. "Lično skandiram uglavnom tematski, a sada je ono glavno što tražimo - 'Raspišite izbore'. Ne volim priču 'Aco Šiptare' jer to vređa manjine i bolje je da se skandira nešto konstruktivnije", navodi za RSE Milan, student Biološkog fakulteta u Beogradu. Ivan sa Fakulteta političkih nauka sa druge strane kaže da nema problem sa porukama upućenim predsedniku Srbije. "To je metafora jer je čovek prodao Kosovo. To nije vređanje albanskog naroda jer oni tako sebe zovu na njihovom jeziku". Iako Albanci sebe nazivaju Shqiptar, termin "Šiptar" je u srpskom jeziku uvredljiv i ima negativnu konotaciju. Uvredljivom parolom, pojedini demonstranti iskazuju odnos prema Kosovu i njegovim građanima. "Skandiram 'Izdao si Kosovo i Metohiju' i, naravno, 'Aco, Šiptare' zato što Vučić sarađuje sa njima i vidimo da je gori nego (vršilac dužnosti premijera Kosova Albin) Kurti", rekao je za RSE Jovan iz Beograda. Milica navodi da "razume da skandiranja mogu da podstiču mržnju prema albanskoj zajednici". "Ali se nadam da nije tako jer je ipak upućeno samo Vučiću zato što se on ističe kao veliki Srbin i branitelj Srba, a zapravo prodaje sve što je srpsko". Da uvredama nije mesto na antivladinim protestima, smatra Dragan iz Beograda. "Ima dovoljno duhovitih skandiranja i ovakva zaista nisu potrebna", kaže on. Normalizovana uvredaŠovinističke parole prate tek retke javne osude. Apel da se skandiranjima ne vređaju Albanci i pripadnici LGBTI zajednice, uputili su sa društvenih mreža poslanik opozicionog Zeleno-levog fronta u Skupštini Srbije Radomir Lazović i pojedini neformalni zborovi građana koji su formirani na poziv studentskog pokreta. "Neke parole više podsećaju na propagandu koja je devedesetih dovela do ratova, zločina i razaranja čime su unesrećeni milioni ljudi", naveo je pored ostalog na Instagramu zbor građana beogradskog Starog Grada. Isti uvredljivo ime za Albance koriste i vlast i provladini mediji. Nekadašnji ministar i šef obaveštajne agencije Aleksandar Vulin ih je tako više puta javno nazivao, a isto su činili i drugi predstavnici vlasti. Stav Poverenice za zaštitu ravnopravnosti iz 2015, ali i presuda Apelacionog suda u Beogradu, koja je upotrebu ovog termina 2018. okarakterisala kao govor mržnje, nisu zaustavili provladine tabloide, koji njime i danas pune naslovne stranice. Uz vređanje naroda na Kosovu, koriste ga za napade i pokušaj diskreditacije kritičara vlasti u Srbiji. Čija je tema Kosovo?Nacionalistički simboli i poruke o Kosovu, čiju nezavisnost Beograd ne priznaje, prisutni su sa obe strane policijskih kordona koji razdvajaju pristalice i protivnike vlasti. Narativ ratnih devedesetih najglasniji je bio na masovnom protestu koji su studenti organizovali u junu, na verski praznik Vidovdan, a povici policiji "Idite na Kosovo" i "Izdali ste Kosovo" mogu se čuti i danas. "Postoji mnogo drugih poruka koje se mogu uputiti policiji, kao na primer: 'Štitite nas', i slično, jer poruke poput 'Idite na Kosovo' automatski asociraju na pozive na rat", kaže sociolog Aljtin Boriči. Srpske snage povukle su se sa Kosova 1999. godine nakon rata u kojem je ubijeno više od 10.000 civila, od kojih preko 8.000 albanske nacionalnosti. Njihova tela pronalažena su u masovnim grobnicama u Srbiji, a zločini srpske vojske i policije potvrđeni su presudama međunarodnog suda u Hagu. "Neće se srušiti ni ovaj režim, ni sistem vrednosti dozvoljavanjem da se koketira sa iracionalnošću i retorikom zla. Zaboravom ponajmanje", kaže pisac Dejan Atanacković. Sa obe strane kordonaOn podseća na skupove u centru Beograda kada je vlast 2. novembra u šatorskom naselju ispred Skupštine organizovala "doček Srba koji pešače sa Kosova", dok su se antivladini demonstranti okupili u blizini parlamenta, gde majka jednog od stradalih u Novom Sadu štrajkuje glađu. "U jednom trenutku se zastava takozvanih nedavača Kosova pojavila i sa jedne i sa druge strane policijskog kordona", kaže Atanacković. Dodaje da je reč o "saučesništvu u laži" da je Kosovo, koje je 2008. proglasilo nezavisnost, srpska pokrajina - kako piše u Ustavu Srbije. "Potpuno sam uveren da je politika prema Kosovu jedan od ključnih razloga zbog koga i živimo ovu korupciju i kriminal. Zato je važno da se pojavi politička snaga koja će da počne da govori o pomirenju, a ne o teritorijama", navodi Atanacković. Uz nacionalističke i kosovske pesme, o teritorijama se govorilo i na skupu pristalica vlasti. Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić zahvalila se "veteranima" koji kampuju u šatorima ispred parlamenta. Među njima su i bivši pripadnici rasformirane Jedinice za specijalne operacije koja je učestvovala u ratovima u svim državama bivše Jugoslavije. "Ovi neverovatni, hrabri ljudi su nekad oružjem branili Srbiju. Nisu nikoga napadali, branili su Srbiju. Danas imate hibridne ratove. I oni su opet tu da brane Srbiju od takve vrste ratovanja", rekla je Brnabić. Sličnu poruku poslao je i bivši premijer i aktuelni lider vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević koji je naveo i da Srbi sa Kosova već 26 godina "čuvaju srpsko ime i prezime na okupiranoj teritoriji". 'I dalje se nadamo'"Nastavljamo da se nadamo da će nam prošlost poslužiti kao lekcija", kaže sociolog iz Preševa Aljtin Boriči i dodaje da su mladi sa juga Srbije "više posmatrači, nego akteri" političkih dešavanja u zemlji. "To je posledica nedostatka integracije. Na prste se mogu izbrojati srpske nevladine organizacije koje su sarađivale sa našim studentima", navodi Boriči. Odbijanje Beograda da prizna fakultetske diplome koje su stekli na Kosovu, jedan je od razloga zbog kojih veliki broj njih ne vidi budućnost u Srbiji. "Neki mogu reći da ne bi imali takve poteškoće da su studirali u Srbiji. Ali treba istaći da su, prema zvaničnoj statistici, naše opštine među najsiromašnijima. Za porodice koje imaju dvoje ili troje studenata je to veoma teško, jer su univerziteti u Srbiji znatno skuplji nego na Kosovu", kaže Boriči. Nepriznavanje diploma je prepreka za zapošljavanje u Srbiji, a diskriminacija i nedovoljna zastupljenost u institucijama dodatni su razlozi iseljavanja, na koje ukazuju albanski politički predstavnici. Upozoravaju i na "pasivizaciju adresa", odnosno nezakonito brisanje građana albanske nacionalnosti sa adresa stanovanja u Srbiji, čime im se uskraćuju osnovna prava. Na to je u izveštajima više puta ukazala i Evropska komisija. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-protesti-skandiranja-vredjanja-albanci/33588518.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-protesti-skandiranja-vredjanja-albanci/33588518.html Thu, 13 Nov 2025 12:15:55 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Iva Martinović) Ni levi, ni desni, ni građanski, ni nacionalistički. Uprkos stavu studentskog pokreta da se ne određuju o pitanjima koja bi polarizovala društvo u Srbiji, godinu dana masovnih antivladinih protesta obeležila su desna i nacionalistička skretanja. "Desnica apsolutno pokušava da preuzme protest, ali ona nije tako velika. Samo je glasnija i dobro organizovana", ocenjuje za Radio Slobodna Evropa (RSE) politikolog Duško Radosavljević. Proteste su, sa druge strane, obeležili i put studenata u sedište Evropske unije, zajedništvo u društvu obeleženom međuetničkim tenzijama i katarzična poruka jednog od srpskih učesnika ratova na prostoru bivše Jugoslavije. "Imam osećaj da je najviše onih studenata koji su ovde zbog jednog cilja, a to je izgradnja zdravog društva", kaže za RSE student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Boris Kojčinović. Istu poruku nose i studenti iz Sandžaka na jugozapadu Srbije, većinski naseljnom bošnjačkim stanovništvom. Sa porukom "Nećete nas deliti" oni pešače više 400 kilometara na obeležavanje godišnjice tragedije u Novom Sadu. Osnovni zahtev studenata odnosi se na odgovornost za pogibiju 16 ljudi u padu rekonstruisane nadstrešice Železničke stanice u tom gradu do koje je, kako poručuju, dovela korupcija. Nezadovoljni reakcijama vlasti, šest meseci kasnije zahtevima su dodali i onaj za vanrednim izborima. 'Nacionalizam ili zdrav patriotizam'"U društvu podela u kojem smo svi mi odrasli, veliki broj studentata ne percipira na ispravan način šta je zdrav patriotizam i zbog toga dolazi do nekih skretanja", navodi student Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Boris Kojčinović. Upravo na tome ocrtavaju se i izazovi sa kojima se studentski prokret suočava, ocenjuje politikolog Naim Leo Beširi. Po njemu su to konformizam i pokušaj da zahvate i levo i desno biračko telo. "Ne možete pobediti vlast na temu nacionalizma jer je ona tu daleko ispred vas", kaže Beširi. Zabrinutost zbog prisustva nacionalističkih narativa "u pojedinim delovima protestnog pokreta" izrazio je i Evropski parlament poslednjom Rezolucijom o Srbiji. Ko na protestima 'brani' Kosovo?Iako su studenti najavili da će na izbore, koje vlast za sada odbija, izaći sa svojom listom, njen sastav i program još nije objavljen. Ipak, u sedmom mesecu protesta su zahtevima za vladavinom prava i borbom protiv korupcije priključili i stav o Kosovu. Založili su se za "poštovanje teritorijalnog integriteta, vojnu neutralnost, i zaštitu srpskog naroda na Kosovu i u regionu". Uoči oktobarskih lokalnih izbora na Kosovu, studenti Pravnog fakulteta u Beogradu organizovali su i protest sa kojeg su zatražili "odgovornost svih koji krše prava srpskog naroda". Protest je pratilo saopštenje na društvenim mrežama o "izdaji" Kosova od strane vlasti u Srbiji. Organizatori protesta sa Pravnog fakulteta nisu odgovorili na pitanja RSE o zahtevima skupa koji je po brojnosti bio znatno manji od drugih protesta koje su organizovali studenti. Na njemu se 11. oktobra okupilo oko hiljadu ljudi. "Taj skup je imao dosta elemenata desičarskog i više mi je izgledao kao navijački nego kao studentski", kaže za RSE student Filozofskog fakulteta u Beogradu i dodaje da je "desnica u studentskom pokretu nemoćna". "Jaka na rečima, a slaba na delima". Stav iznosi anonimno jer se i dalje pridržava pravila studentskog pokreta da se u javnost ne izlazi o pitanjima koja nisu deo usaglašenih zahteva studenata [ime poznato redakciji]. Njegov kolega sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Boris Kojčinović ocenjuje da se tema Kosova, "sa kojom se decenijama poigravaju mnogi političari, do danas koristi na pogrešan način". "Ljudi se vrlo često fokusiraju na taj teritorijalni i religijski aspekt, a malo razmišljaju o tome kako žive ljudi koji su na Kosovu", kaže on. Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost koju Srbija do danas ne priznaje i smatra ga svojom pokrajinom. Takav stav utkan je 2006. i u Ustav Srbije. Istraživanje nevladine Krovne organizacije mladih Srbije iz 2025. pokazuje da više od 30 posto ispitanika od 15 do 30 godina smatra da Beograd treba da radi na pomirenju Srba i Albanaca, a da pitanje statusa Kosova ostavi za kasnije. Za razliku od prethodne dve godine, kada je opcija sa najviše podrške bila da Srbija "treba da povrati Kosovo vojnim sredstvima", sada tako odgovara oko 13 odsto mladih. Kakva je uloga ekstremnih desničara?"Zaštitu" Srba na protestu 11. oktobra sa studentima su tražili i predstavnici ekstremno desničarskih grupa, od kojih su neke i zabranjene odlukom Ustavnog suda Srbije. To nije bio prvi put da se pojavljuju na studentskim protestima. "Moj je stav da nijedna ekstremistička organizacija nije dobrodošla u studenskom pokretu, ali prosto nije moguće da u tolikoj masi ljudi koji nam dolaze na proteste pazimo ko je prisutan", kaže za RSE još jedan od studenata koji ne želi da se predstavlja. On navodi da vlast ulaže sve više napora da diskredituje njihov pokret. "Da li da nas predstave kao 'obojene', da li kao ekstremiste i slično. Ali ne razumeju da su naši temelji stabilni kao i u decembru prošle godine [kada su počeli protesti]", rekao je ovaj student Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Vlast u Srbiji deli stav zvanične Rusije koja, bez pružanja dokaza, ponavlja optužbe po kojima zapadne službe stoje iza pokušaja "obojene revolucije", što je termin koji Kremlj koristi kako bi opisao svrgavanja autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama. U tom kontekstu, politikolog Duško Radosavljević tumači i pojavljivanje ultradesničara na demonstracijama. "To je vrlo često nameštaljka bezbednosnih grupa koje su na platnom spisku države i koje na taj način izazivaju pomutnju", ocenjuje on. Desna skretanja protestaNasuprot proklamovanom jednakom distanciranju od svih političkih opcija, na studentskom protestu održanom 28. juna, na verski praznik Vidovdan, otišlo se u potpunu desnicu. Ovaj dan vezuje se za srednjevekovnu bitku na Kosovu, iz koje je potekao mit na koji su se srpski nacionalisti oslanjali u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije u devedesetim godinama. Poslednji je Srbija vodila na Kosovu. Od 1998. do 1999. ubijeno je više od 10.000 civila, od kojih je preko 8.000 albanske nacionalnosti, a zločini srpskih snaga potvrđeni su presudama međunarodnog suda u Hagu. Sa protesta 28. juna ponovo su se čuli pozivi na "odbranu srpskog naroda" van Srbije, koji su devedesetih pokretali ratove. "Govornici su izabrani kako bi se sa jedne strane akcentovao pluralitet unutar pokreta, ali i celokupnog društva, a sa druge strane zajedništvo društva u cilju smene režima i formiranja sistema", kaže student beogradskog Elektrotehničkog fakulteta. Jedan od demonstranata, Srefan iz Zrenjanina za RSE kaže da podržava poruke protesta Vidovdanskog protesta. "Ponosan sam kad se borimo za naše nacionalne interese, za Kosovo i Metohiju. Vučić je sve to prodao, a na nama je da se vratimo pravim vrednostima i pružimo podršku svim Srbima, mi smo jedna nacija". Milica iz Beograda sa druge strane navodi da su je skretanja u desno udaljila od protesta. "To nisu vrednosti koje zastupam i ne želim da stojim iza tih poruka. Ako hoće moju podršku i glas na nekim budućim izborima, mora da postoji jasna ograda od toga". Dugogodišnji aktivista iz Beograda Miloš kaže da je Vidovdanski protest za njega bio neprijatno iznenađenje, ali da ga nije odvratio od učešća. "Malo hladnije glave, racionalizovao sam to skretanje u desno kao posledicu odluke studenata da traže i izađu na izbore. Kao populizam kojim će verovatno probati da pridobiju šire mase". Ima li stava o EU?Proteste su pratila verska obeležja i zastave sa mapom Kosova i srpskom trobojkom, uz poruku "Nema predaje", dok su zastave EU nekoliko puta "izbačene" sa demonstracija. "Studenti koji su liberalno orijentisani neće zabraniti ni zastavu 'Nema predaje', ni zastavu Evropske unije. A studenti koji su desno će poneti zastavu 'Nema predaje', i tu Evropska unija ne može da se nađe", kaže Boris Kojčinović. Studenti nisu izašli sa jasnim stavom od odnosu Srbije i EU, čiji je zemlja kandidat za članstvo od 2009. godine. "Sada ne treba o tome da razmišljamo jer je primarni cilj da eliminišemo sve što nas deli. Kada dođe nova vlast i kada obezbede neke slobodne izbore, moći ćemo da pričamo da li smo za EU ili Rusiju", kaže student beogradskog Elektrotehničkog fakulteta. Isto navodi i njegov kolega iz Novog Sada. "Ali ne mogu da razumem ljude koji žele demokratsko društvo, a okreću se Rusiji. Mislim da i to potiče od narativa da su nam Rusi braća, a ovi su nam neprijatelji", rekao je Boris Kojčinović. Srbija i nakon ruske invazije na Ukrajinu insistira na politici balansa između Istoka i Zapada, zbog čega ne usklađuje svoju spoljnu politiku sa EU. Takav stav predsednika Aleksandra Vučića podržava i većina mladih, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije. "Studenti nisu koherentni, imate od vrlo levo do vrlo desno orijentisanih. Nedostaje im političko iskustvo i velika je žalost što nisu pružili ruku bar delu opozicije i organizacijama civilnog društa", ocenjuje politikolog Naim Leo Beširi. Godinu dana od početka protesta, njihovo vezivno tkivo ostaju zahtevi za borbom protiv korupcije. https://www.slobodnaevropa.org/a/studenti-protesti-desnica-srbija/33573291.html https://www.slobodnaevropa.org/a/studenti-protesti-desnica-srbija/33573291.html Wed, 29 Oct 2025 07:15:00 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Iva Martinović) Kulturna saradnja ili kulturna propaganda. Na toj liniji kreću se kulturne manifestacije koje se uz podršku Rusije, održavaju u Srbiji. Od država Evrope, sankcije Rusiji koje zahvataju i kulturnu sferu nisu uvele jedino Srbija, Belorusija i Turska. Za reditelja iz Beograda Janka Baljka, dileme nema - manifestacije koje organizuje ruska država su "propagandnog karaktera" jer ne dozvoljavaju nikakvu kritiku režima u Rusiji. "Imamo situaciju da nam ruska država bez ikakvih konsekvenci nakon invazije i zločina koji su u Ukrajini počinjeni ovde objavljuje svoju propagandu", kaže Baljak za Radio Slobodna Evropa (RSE). Srbija je domaćin "Dana Moskve u Beogradu", "Festivala ruskog filma", "Dana duhovne kulture Rusije u Srbiji", događaja iz oblasti kulture koji su u oktobru organizovani uz podršku državnih institucija Rusije, a kojima su zapadne zemlje otkazale gostoprimstvo zbog ratne politike. Srpsko-ruska saradnja na više oktobarskih događaja"Visok nivo saradnje i prijateljstva između ruskog i srpskog naroda" najavljen je na sajtu grada Beograda u okviru manifestacije "Dani Moskve u Beogradu" 20. i 21. oktobra. U okviru ove manifestacije gradski zvaničnici Beograda i Moskve potpisali su 20. oktobra memorandum o saradnji glavnih gradova Srbije i Rusije. Predsednik Skupštine grada Beograda Nikola Nikodijević najavio je u okviru ove manifestacije "veliki broj kulturnih i sportskih manifestacija gde će se umetnici iz glavnog grada Rusije predstaviti domaćoj publici". "Takođe, potpisaćemo ugovore o saradnji između naših kulturnih ustanova i kulturnih ustanova iz Moskve", rekao je on u izjavi objavljenoj na sajtu grada 20. oktobra. U više gradova Srbije početkom oktobra održani su i "Dani duhovne kulture Rusije u Srbiji" u okviru kojih su održani koncerti Državnog akademskog ruskog narodnog ansambla "Rusija" i drugi događaji. "Dani duhovne kulture Rusije" su projekat ruskog Ministarstva kulture "usmeren na popularizaciju duhovno-moralnih vrednosti ruskog naroda i bogatstva ruske kulture i umetnosti u inostranstvu", objavio je Ruski dom u Beogradu na društvenoj mreži Fejsbuk dodajući da se ovaj događaj organizuje u saradnji sa Ministarstvom spoljnih poslova Rusije i Ruskom pravoslavnom crkvom. U oktobru organizovan je još jedan događaj uz podršku Ministarstva kulture Rusije – Festival ruskog filma. Održan je u nekoliko gradova u Srbiji, a predstavljeno je pet filmova čije su projekcije bile besplatne. Mesec dana pre festivala, ministar kulture Srbije Nikola Selaković potpisao je sa ruskom koleginicom Olgom Ljubimovom Sporazum o saradnji u oblasti kinematografske koprodukcije. Selaković je u Sankt Peterburgu 12. septembra izjavio da kultura predstavlja "nasušnu potrebu kao osnov nacionalnog identiteta, što ima sve veći značaj u savremenom svetu". Iz Ministarstva kulture nije stigao odgovor RSE o ovoj temi. Kakve filmove Rusija predstavlja na festivalu?Festival ruskog filma u Srbiji organizovala je ruska državna organizacija "Roskino", čiji je zadatak promocija ruskog filma na svetskom tržištu. Festival se organizuje od 2020. "Roskino" paralelno organizuje i festival srpskog filma u Rusiji. Filmovi koji su tu prikazani, pored ostalog, govore o "istorijskoj pravdi" i "borbi protiv fašizma", što je krilatica Rusije u njenoj invaziji na Ukrajinu. Među pet filmova koji su se ove godine našli pred gledaocima u Srbiji, dva filma se bave tematikom Drugog svetskog rata i borbe protiv fašizma. Politikolog Boris Varga kaže da je organizacija "Roskino" jedan od instrumenata ruske "meke moći" i da tema Drugog svetskog rata nije odabrana slučajno. "Država (Rusija) investira u interpretacije novog imperijalizma često koristeći istoriju kao pokriće za nove osvajačke ratove Kremlja. To je posebno (slučaj) od aneksije Krima 2014, a naročito agresivno od pune agresije na Ukrajinu 2022", kaže on. Putin je započeo punu invaziju na Ukrajinu 2022. sa tvrdnjom da Ukrajinu kontrolišu neonacisti, a naveo je i da neonaciste u toj zemlji podržava Zapad. Kako je RSE ranije pisao, optuživanje Ukrajine za "nacizam" proizilazi iz selektivnog čitanja 20. veka od strane Kremlja. Kremlj posebno apostrofira ulogu Stepana Bandere, ukrajinskog nacionaliste koji je od strane mnogih Ukrajinaca slavljen kao heroj zbog vođstva u antikomunističkom pokretu za nezavisnost. Drugi ga smatraju izdajnikom čije su snage sarađivale sa nacističkom Nemačkom. U periodu nakon invazije, na različite načine Rusija je promovisala svoju ulogu u Drugom svetskom ratu povlačeći paralelu sa ratom u Ukrajini. "Putinova Rusija nije SSSR i nisu oslobodioci Evrope od fašizma, ma koliko kroz propagandu Moskva pokušava to da predstavi", smatra Boris Varga. RSE nije dobio odgovor organizacije "Roskino" u vezi sa fillmovima koji su prikazani u Srbiji. Zašto su im zapadni festivali otkazali gostoprimstvo?Nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. u punom obimu, mnogi evropski festivali odbili su saradnju sa ruskim državnim kulturnim institucijama, uključujući organizaciju "Roskino", jer se smatraju promoterima politike Kremlja. Francusko ministarstvo kulture je 2022. stavilo veto na učešće "Roskina" na festivalu "Series Mania" ocenjujući da ruska organizacija "predstavlja interese države agresora". Iste godine, Kanski festival u Francuskoj zabranio je ulazak svima koji su povezani sa ruskom vladom, u znak solidarnosti sa Ukrajinom. Isto je učinio i nemački Berlinale i italijanski filmski festival u Veneciji. Festivali su pojasnili da nisu zabranjeni svi ruski autori ili filmovi, već institucije ili osobe koje su direktno povezane sa ruskom vladom nakon njene invazije na Ukrajinu. Tako je, primera radi, na festivalu u Veneciji 2024. prikazan dokumentarni film "Rusi u ratu" (Russians at War) koji na pozitivan način prikazuje ruske vojnike na prvoj liniji fronta u Ukrajini, a rediteljka filma Anastasia Trofimova tvrdila je da nije pravila film po uputstvima Kremlja, pisao je Euronews. Sa druge strane, "Roskino" je i nakon invazije nastavio promociju filmova koji podržavaju narativ Kremlja u inostranstvu. Na svom sajtu "Roskino" je naveo da su tokom 2023. ruski filmovi prikazivani u Indiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Južnoj Koreji, Vijetnamu i Japanu. Za to vreme vlasti u Rusiji uvele su stroža pravila za snimanje filmova. Poslanici Državne dume usvojili su 2025. zakonske amandmane kojima bi se zabranila distribucija filmova koji "diskredituju tradicionalne ruske duhovne i moralne vrednosti". Prethodno 2023. Rusija je zabranila takozvanu "LGBT propagandu", a Vrhovni sud je te godine proglasio LGBT pokret za "ekstremističku organizaciju". U skladu sa tim zakonom, sve što se smatra pokušajem promocije homoseksualnosti - bilo u javnosti, onlajn, u filmovima, knjigama ili reklamama - može biti podvrgnuto kazni. Donji dom ruskog parlamenta izglasao je 2024. i zabranu onoga što vlasti nazivaju propagandom "životnog stila bez dece" (childfree lifestyle) nadajući se da će povećati stopu nataliteta. Da li je otkazivanje kulturne saradnje sa Rusijom opravdano?Ukrajina je 2022. pozvala zapadne saveznike da bojkotuju rusku kulturu pozivajući, prema pisanju britanskog lista Guardian, na obustavu izvođenja muzike Čajkovskog i drugih ruskih kompozitora do kraja rata. Obrazloženje tadašnjeg ukrajinskog ministra kulture Oleksandra Tkačenka bilo je da Rusija aktivno pokušava da uništi kulturu Ukrajine i instrumentalizuje kulturno nasleđe kako bi predstavila ukrajinsku kulturu kao rusku. Putin je u više navrata negirao nacionalni identitet Ukrajine tvrdeći da su "Rusi i Ukrajinci jedan narod". Ipak, prema pisanju Guardiana, pojedine institucije u Velikoj Britaniji odbile su da "zatvore vrata" ruskim klasicima. Portparol londonskog Kraljevskog baleta rekao je 2022. tom listu da ne sarađuju sa institucijama koji imaju jasnu vezu sa Putinovim režimom, ali da su vrata otvorena za kultni komad kompozitora Petra Čajkovskog "Krcko Oraščić" iz 18. veka. Politikolog Boris Varga za RSE kaže da sa zabranom i ograničavanjem ruske kulture treba biti oprezan i selektivan. "Nikako ne bi trebalo zabranjivati klasična ili dela umetnosti, kulture i tradicije koja su deo svetske baštine. Ali trebalo bi zabraniti festivale, autore, dela koja su povezana sa agresorskim Putinovim režimom i koja se od strane režima finansiraju ili interpretiraju", smatra on. On smatra da to nije pitanje zabrane kulture "već konkretne osobe i institucija koje rade za zločinački režim, a koje su ne samo stvaraoci, već istovremeno i nosioci poruka, vrednosti i uzora za jedno društvo". I reditelj Janko Baljak smatra da se mora se biti obazriv i "gledati od slučaja do slučaja" kada je reč o tome šta se u Srbiji prikazuje. "Voleo bih da vidim više nekih kritičkih filmova jer sam ubeđen da kritički duh iz te velike zemlje nije u potpunosti ugušen", kaže Baljak. U Srbiji je prethodnih godina prikazano više filmova i umetničkih projekata koji su imali kritički odnos prema Putinovom režimu, ali njihovo prikazivanje nije podržala Rusija. https://www.slobodnaevropa.org/a/kulturna-saradnja-srbija-rusija-sankcije/33572233.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kulturna-saradnja-srbija-rusija-sankcije/33572233.html Mon, 27 Oct 2025 16:39:52 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Sonja Gočanin, Iva Martinović) Osuđeni ratni zločinac Nebojša Pavković sahranjen je 22. oktobra u Aleji zaslužnih građana u Beogradu uz najviše vojne počasti. Sahrani su, uz vojni vrh, prisustvovali ministri u Vladi Srbije, izaslanica predsednika Srbije, pojedini haški osuđenici i veterani rasformiranih ratnih jedinica. "Sahrana Nebojše Pavkovića u Aleji zaslužnih građana predstavlja otvoreno poricanje sudski utvrđenih činjenica i ruganje žrtvama", ocenio je nevladin Fond za humanitarno pravo. Nekadašnji komandant Treće armije Vojske Jugoslavije osuđen je pred Haškim tribunalom na 22 godine zatvora zbog ratnih zločina nad albanskim civilima tokom rata na Kosovu 1999. Iz zatvora u Finskoj pušten je krajem septembra zbog zdravstvenog stanja, a umro je u Beogradu 20. oktobra. U Aleji zaslužnih građana sahranjen je uz državnike, književnike, pesnike, glumce i druge ličnosti koje su svojim radom i delom zadužile Srbiju. Na tom mestu je, pored ostalih, sahranjen i prvi demokratski premijer Srbije Zoran Đinđić. "Ovo je uvreda i za sve one koji su ranije sahranjeni u Aleji zaslužnih građana", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Aleksandar Popov iz nevladinog Centra za regionalizam. Najviše počasti za osuđenog ratnog zločincaPavković je ispraćen uz počasnu paljbu i orkestar Garde Vojske Srbije. Sahrani u Aleji zaslužnih građana na Novom grublju u Beogradu prisustvovali su ministri u Vladi Srbije Bratislav Gašić, Milica Đurđević Stamenkovski i Nikola Selaković. Na sahrani su bili i načelnik Generalštaba Vojske Srbije Milan Mojsilović, bivši šef obaveštajne službe Aleksandar Vulin i predsednik Komisije Vlade Srbije za nestala lica Veljko Odalović. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poslao je venac i izaslanicu - savetnicu Suzanu Paunović, a na sahrani je bio i njegov sin Danilo. "Odavanjem državnih počasti osuđenom ratnom zločincu, uz lažnu sliku 'časti, hrabrosti i službe otadžbini', vlast pojačava pritisak na 'zarobljeno društvo' u Srbiji, posebno na mlade, da stanu u odbranu 'heroja koji su branili srpski narod'", navela je osnivačica Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić. Sahrani su prisustvovali i drugi osuđenici koji su u Hagu služili kazne za najteže zločine tokom ratova devedesetih, poput Vladimira Lazarevića, Nikole Šainovića i Veselina Šljivančanina. Pavkovića je ispratio i nekadašnji komandant 125. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije Dragan Živanović koji je pred sudom u Prištini optužen za masakr albanskih civila u Meji i drugim selima oko Đakovice tokom rata 1999. "Ovde se zločinci smatraju herojima. To je priprema da se generacije koje dolaze indoktriniraju tako da sve ovo može da se ponovi u neko doba", upozorava Aleksandar Popov iz Centra za regionalizam. "Počast" Pavkoviću je, uz Vojsku Srbije, odalo i udruženje veterana "Crvenih beretki". Ova jedinica, koja je učestvovala u zločinima tokom ratova devedesetih, rasformirana posle ubistva Zorana Đinđića. Njeni pripadnici osuđeni su za atentat na prvog demokratskog premijera Srbije, ali i druga politička ubistva. Pre sahrane, u Domu Vojske je održana komemoracija kojoj je, uz ostale, prisustvovao i direktor Kancelarije za Kosovo i pregovarač Beograda u briselskom dijalogu o normalizaciji odnosa sa Prištinom Petar Petković. Ko odlučuje o sahrani u Aleji zaslužnih građana?Prema Odluci o upravljanju grobljima i sahranjivanju na teritoriji Beograda, u Aleji zaslužnih građana mogu biti sahranjeni oni koji su bili istaknuti i dali odgovarajući doprinos u oblasti rada u kojoj su radili. Predlog o sahrani na ovoj posebnoj parceli daje institucija čiji je preminuli bio član, uz prethodnu saglasnost članova porodice. O predlogu odlučuje Komisija za ocenu opravdanosti koju formira gradonačelnik Beograda. Tu Komisiju, prema odluci, čine "predstavnici nadležnih ministarstava, Srpske akademije nauka i umetnosti, Olimpijskog komiteta Srbije, nadležne organizacione jedinice Gradske uprave Grada Beograda i drugi". Iz Službe za medije Grada Beograda nisu odgovorili na pitanja Radija Slobodna Evropa na čiji je predlog Nebojša Pavković sahranjen u Aleji zaslužnih građana, niti kojim se kriterijumima rukovodila Komisija koja je donela takvu odluku. Za šta je 'zaslužan' Pavković?U vreme rata na Kosovu bio je komandant Treće armije Vojske Jugoslavije. "Odbrana Kosova je strateški cilj i naš glavni nacionalni interes", govorio je u martu 1999. pred početak NATO intervencije koja je pokrenuta zbog zločina srpskih snaga nad albanskim stanovništvom. Po okončanju rata, tadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević dodelio mu je "Orden slobode", a u februaru 2000. unapređen je u načelnika Generalštaba. Na tom položaju je bio i kada je masovnim demonstracijama 5. oktobra srušen Miloševićev režim. Novi predsednik Jugoslavije Vojislav Koštunica penzionisao ga je tek dve godine kasnije. Tužilaštvo u Hagu je 2003. protiv njega podiglo optužnicu za ratne zločine, a Pavković se predao 2005. Prvostepenom presudom iz 2009. poglašen je krivim po svim tačkama optužnice i osuđen za deportacije, prisilna premeštanja, ubistva, seksualno zlostavljanje i progone albanskih civila sa Kosova, kao i razaranje verskih objekata i kršenje zakona i običaja ratovanja. "Putem široko rasprostranjene i sistematske kampanje terora i nasilja albansko stanovništvo na Kosovu je trebalo raseliti kako unutar, tako i izvan Kosova", navodi se u presudi. Prvostepena presuda potvrđena je 2014. godine. Zajedno sa Pavkovićem, osuđeni su i bivši načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije Dragoljub Ojdanić, nekadašnji zapovednik Prištinskog korpusa Vladimir Lazarević, policijski general Sreten Lukić i bivši potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Nikola Šainović. Šainović, Pavković i Lukić su presudom označeni kao ključni učesnici "u zajedničkom zločinačkom poduhvatu", čiji je cilj bila "promena etničke ravnoteže radi zadržavanja srpske kontrole" nad Kosovom. Sam Pavković je učešće u ratu na Kosovu ne nazivao "herojskom odbranom" Kosova. To se, pored ostalog, našlo i u njegovom ratnom dnevniku koji je promovisan u Domu Vojske Srbije 2019. uz video obraćanje Pavkovića. Četiri godine kasnije se iz zatvora video linkom uključio i na javni čas jedne škole u Vojvodini. Uz koga je Pavković sahranjen?U Aleji zaslužnih građana sahranjeni su glumci, književnici, pesnici, sportisti, pevači, političari i druge značajne ličnosti koje su zadužile Srbiju. Izgrađena je 1965. godine kao posebna arhitektonska celina gde je do sada sahranjeno više od 800 ličnosti. Zbog koncepta da su svi sahranjeni "jednaki po zaslugama - bez obzira na zanimanje", izgled ploča je isti. Na ovom mestu sahranjeni su prvi demokratski premijer Srbije Zoran Đinđić, književnik i dobitnik Nobelove nagrade Ivo Andrić, te književnici Danilo Kiš, Meša Selimović, Miloš Crnjanski, pesnik Vasko Popa, slikari Petar Lubarda i Paja Jovanović. U Aleji zaslužnih građana sahranjeni su i glumci Danilo Bata Stojković, Zoran Radmilović, Olivera i Rade Marković, Dragan Nikolić i Milena Dravić, Petar Kralj i drugi. U Aleji je i nekadašnji predsednik Jugoslavije, akademik Dobrica Ćosić, koji je bio jedan od glavnih ideologa srpskog nacionalizma devedesetih. To su i godine kada su Aleji počele sahrane sve više ljudi sa estrade, pa su tamo danas i pevači narodne muzike poput Džeja Ramadanovskog, Šabana Šaulića i Predraga Cuneta Gojkovića. https://www.slobodnaevropa.org/a/nebojsa-pavkovic-sahrana-beograd-aleja-zasluznih-gradjana/33567041.html https://www.slobodnaevropa.org/a/nebojsa-pavkovic-sahrana-beograd-aleja-zasluznih-gradjana/33567041.html Wed, 22 Oct 2025 18:12:48 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Iva Martinović) "Manjak strpljenja Brisela i zahtev za sankcije Rusiji u kratkom roku", tako poruke predsednice Evropske komisije (EK) vlastima u Beogradu tumači stručnjak za bezbednosnu i spoljnu politiku Igor Bandović. Ursula fon der Lajen izjavila je nakon susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 15. oktobra da je "sada pravi trenutak za preduzimanje konkretnih koraka u pridruživanju". Ona je pozivala na napredak u vladavini prava, slobodi medija i izbornih zakona, i uvođenje sankcija Rusiji. "Sada smo videli kako u praksi izgleda kada politika balansiranja ima rok trajanja. Mislim da će sada morati da se napravi ta definitvna odluka", rekla je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU koji okuplja eksperte i nevladine organizacije. Beograd je i nakon ruske invazije na Ukrajinu i zapadnih sankcija ostao jedan od retkih evropskih partnera Kremlja, iako je država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji. Novi poziv Brisela dolazi u trenutku kada se Srbija suočava sa najkonkretnijim posledicama balansiranja spoljne politike. Naftna industrija Srbije (NIS) je zbog većinskog ruskog vlasništva pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, a novi gasni aranžman sa Moskvom kojem se Beograd nadao nije ugovoren. Srbija je odbijanje sankcija Kremlju objašnjavala "zaštitom nacionalnih interesa", pre svega energetskom zavisnošću od Rusije, ali i podrškom te države u odbijanju priznanja nezavisnosti Kosova. "Ako ste zemlja kandidat za članstvo, ako je članstvo u EU zaista strateški cilj, ne može biti takvih odnosa sa Rusijom svih ovih godina od kako je počeo rat u Ukrajini", dodala je. Srbija od 2021. godine nije otvorila nijedno poglavlje u pregovorima o članstvu sa Evropskom unijom. Zahtev za usklađivanjem 'u kratkom roku'Govoreći o spoljnoj politici, Ursula fon der Lajen je naglasila da Brisel očekuje veći stepen usklađivanja Srbije, uključujući i sankcije protiv Rusije. Ona je pohvalila Beograd zato što je dostigao 61 posto usklađenosti, ali je dodala da je "potrebno više" i da EU želi da računa na Srbiju kao "pouzdanog partnera". "Ne daje se više neki period kako bi se ta politika uskladila, što je ranije bio slučaj i uvek se to prolongiralo. Sada se to traži eksplicitno i ja bih rekao u kratkom roku", kaže za RSE Igor Bandović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Ukazujući na energetsku krizu izazvanu ruskom agresijom na Ukrajinu 2022, Fon der Lajen je rekla da je ponuda članstva u EU "obećanje solidarnosti". "Na nas možete i dalje računati. Povezujemo Srbiju sa energetskim tržištem EU. To je prava garancija da će srpske porodice biti bezbedne i ugrejane tokom zime", rekla je ona. Dodala je da EU ima i konkretne projekte, navodeći kao primer Transbalkanski elektroenergetski koridor, koji povezuje elektroenergetski sistem Srbije sa susedima i sa EU i gasni interkonektor Srbija–Bugarska. Do izgradnje gasnog interkonektora sa Bugarskom 2023, kojim se od Grčke doprema gas iz Azerbejdžana, Srbija se oslanjala samo na ruski gas i gasovod u većinskom vlasništvu ruskog "Gasproma", koji je pod sankcijama SAD. "Evropska unija je u tom smislu spremna da pomogne, ali imam utisak da je problem na našoj strani", navodi Bandović. Uprkos naporima da diverzifikuje izvore snabdevanja, Srbija je i u ovom tretnutku dominantno vezana za ruski gas koji podmiruje oko 80 odsto potreba domaćinstava i privrede. Na godišnjem nivou, Srbija troši oko tri milijarde kubnih metara gasa. 'Razočaravajuće' vesti iz RusijeIako se Beograd nadao novom trogodišnjem gasnom aranžmanu sa Rusijom, iz Moskve je polovinom oktobra stigla "veoma razočaravajuća vest", kako je opisao predsednik Srbije. Kremlj je ponudio produžetak postojećeg aranžmana samo do kraja godine. "Oni žele time da nam kažu, 'ako vi budete krenuli u nacionalizaciju NIS-a ili bilo šta drugo, mi možemo da presečemo gas 31. decembra'. I to je za mene veoma, veoma loša poruka, ne zato što smo mi planirali da nacionalizujemo, jer da jesmo mi, ne bi imali sankcije", rekao je Vučić 11. oktobra. Ruski ambasador u Beogradu odgovorio 16. oktobra da je "lično ubeđen" da je odluka Moskve o gasnom aranžmanu sa Srbijom "doneta iz komercijalnih i tehničkih razloga i da nema nikakve veze sa politikom". On je u intervjuu za beogradske "Večerenje novosti" dodao da Rusija želi da Srbija ima "stabilno snabdevanje gasom, uz najbolju cenu koja je moguća". "Kada je reč o američkim sankcijama NIS-u, stvari treba nazvati pravim imenom - one su i udarac protiv Srbije, verovatno zbog toga što niste uveli sankcije Rusiji i što naše zemlje nastavlju da sarađuju", rekao je Aleksandar Bocan-Harčenko. Američke sankcije NIS-u, koje su stupile na snagu 9. oktobra, usmerene su, između ostalog, na sprečavanje finansiranja rata u Ukrajini, kroz novac koji dolazi od ruskih energetskih kompanija. Otežano dopremanje sirove nafte do Srbije i izvoz goriva, veće cene naftnih derivata, nestašice i problemi u platnom prometu, neke su od mogućih negativnih posledica sankcija. Rusija 'velika prepreka za proširenje EU'Ruski uticaj u Srbiji bila je i tema susreta predsednice Evropske komisije predstavnicima civilnog društva u Srbiji. "Ona smatra da je Rusija velika pretnja za Zapadni Balkan i da je velika prepreka za proširenje Evropske unije", navodi Igor Bandović. Dodaje da su razgovarali i o nedavnom otkriću paravojnog kampa na zapadu Srbije gde su strani državljani obučavani za izazivanje nereda u Moldaviji. Policija je uhapsila dve osobe, a vlasti ne označavaju Rusiju kao organizatora uprkos tvrdnjama Moldavije. "Razgovaralo se i o stalnom oslanjanju Srbije na bezbednosne, obaveštajne institucije Ruske Federacije koje se vrlo često pominju u izjavama naših zvaničnika. I to je nešto što izaziva kod Evropske komisije veliku zabrinutost", rekao je Bandović. Vlast u Srbiji pozvala je rusku Federalnu službu bezbednosti u Beograd da sprovede istragu navoda da je policija upotrebila zvučni top na velikom antivladinom protestu 15. marta. Moskva i Beograd, bez pružanja dokaza, optužuju zapadne službe da stoje iza masovnih protesta u Srbiji sa kojih demonstranti predvođeni studentima 11 meseci traže odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu. Predsednica Evropske komisije je povodom protesta i političke krize u Srbiji tokom posete izjavila da je "vreme za ceo narod da se okupi i da se osnaže temelji efikasne demokratije". Ona je u obraćanju medijima rekla i da stav EU podrazumeva slobodu a ne represiju, uključujuči pravo na mirno okupljanje. "Zalažemo se za partnerstvo, a ne za potčinjavanje i za diplomatiju umesto agresije", dodala je. Da li je vlast spremna na zaokret?Igor Bandović ocenjuje da Srbija sada ima mogućnost da se jasno opredeli ka Briselu, ali da ne veruje da će aktuelna vlast to učiniti. "Zato što opredeljivanje ka Evropskoj uniji ima određene cene koje ova Vlada nije spremna da plati. Tu pre svega mislim na cenu demokratizacije, vladavine prava i usklađivanje spoljne politike. Da je bila spremna, mogla je to da uradi i mnogo ranije", navodi Bandović. Srbija je kandidat za članstvo u EU od 2012. godine. Od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja otvorila je 22, a privremeno zatvorila dva. Poslednje je otvorila u decembru 2021, zajedno sa još tri iz te grupe po novoj metodologiji grupisanja zadataka u klastere. Po izveštajima o napretku iz Brisela, glavni uslovi na putu ka članstvu vladavina prava, normalizacija odnosa sa Kosovom i usklađivanje sa spoljnom politikom EU. Evropski parlament je još u izveštaju iz 2023. ukazao na ruski uticaj u Srbiji koji ta država koristi pokušavajući da destabilizuje i meša se u pitanja susednih suverenih država. Pre toga je američki Stejt department 2019. okarakterisao Srbiju kao državu sa "najpropustljivijim okruženjem" za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu. *Saradnja na tekstu: Ljudmila Cvetković https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-rusija-eu/33561819.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-rusija-eu/33561819.html Thu, 16 Oct 2025 17:24:20 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Iva Martinović) Nakon gotovo decenije, Viši sud u Beogradu izrekao je osuđujuću presudu za ratni zločin u Štrpcima u Bosni i Hercegovini 1993. godine. Reč je o prvostepenoj presudi, što znači da tačka na suđenje za otmicu 20 putnika nesrpske nacionalnosti iz voza i njihovo mučenje i ubistvo, još nije stavljena. Tužilaštvo i osuđeni imaju pravo žalbe. Osuđeni su pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) - Gojko Lukić i Duško Vasiljević, na po 10 godina, a Dragana Đekić na pet godina zatvora. Dvojica od petoro optuženih su u međuvremenu preminuli. "Ne možemo se osećati nimalo prijatno kad imamo činjenicu da toliko dugo traje suđenje, da su dvojica od petorice optuženih preminuli, a nisu dočekali kaznu", izjavio je nakon presude Nail Kajević, čiji je brat Nijaz jedna od žrtava zločina. Nevladin Fond za humanitarno pravo (FHP) u izveštajima o suđenjima za ratne zločine ukazuje da je slučaj Štrpci "drastičan primer neaktivnog i neefikasnog suđenja, koji pokazuje koliko pravosudni organi doprinose odugovlačenju sudskog postupka i uskraćivanju pravde za žrtve". Međutim, nije jedini. Od 2014. do 2024. pokrenuto je 56 postupaka, od kojih su neka trajala duže od decenije. I još traju. Marko Milosavljević iz nevladine Inicijative mladih za ljudska prava (YIHR) ukazuje na to da je "nažalost postalo prosek" da sudski postupci za ratne zločine u Srbiji traju duže od decenije. "Ljudska prava i pravo na život se temelje na tome kako vrednujemo ljude koji su ubijeni u takvim okolnostima kao što su ratni zločini. Takav odnos prema žrtvama govori da apsolutno ne postoji vladavina prava i vladavina zakona u ovoj zemlji", smatra on. Masakr u KraviciJedan od takvih primera je i suđenje za ubistvo 1.313 bošnjačkih civila u Kravici kod Srebrenice, koje je počelo krajem 2016. Nakon više od osam godina i dalje je u fazi dokaznog postupka. Svi okrivljeni se brane sa slobode. Zbog njihovog nepojavljivanja tokom 2024. nije održano 15 ročišta. "Izostanci optuženih zbog lošeg zdravstvenog stanja postali su deo prakse odugovlačenja u cilju proteka vremena i donošenja odluke o procesnoj nesposobnosti optuženih", smatra FHP. U izveštaju se podseća da je FHP još 2010. podneo krivičnu prijavu protiv više visokorangiranih pripadnika Vojske RS zbog sumnje da su učestvovali u genocidu u Srebrenici, ali da do kraja 2024. srpsko Tužilaštvo nije pokrenulo istragu. Suđenje pripadnicima grupe 'Šakali'Četranaest godina dugo bilo je suđenje optuženima za masakr nad albanskim civilima na Kosovu u selima Ćuška, Zahač, Pavljan i Ljubenić 1999. Prva presuda je doneta 2014, ali je Apelacioni sud Srbije ukinuo godinu dana kasnije. U aprilu 2024, sedam bivših pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ) osuđeno je za ratne zločine na ukupno 56 godina zatvora. Prema optužnici, nekadašnji pripadnici 177. Vojnoteritorijalnog odreda Vojske Jugoslavije, poznatog pod imenom "Šakali", učestvovali su u ubistvima i uništavali i pustošili imovinu civila. FHP je ukazao da su kazne većini osuđenih neprimereno blage, od kojih su neke i ispod zakonskog minimuma. Podvukli su da su pripadnici JNA osuđeni za ubistvo 57 civila u selu Ćuška, dok za ubistvo 42 civila u selu Ljubenić i 17 u selu Zahać, što je utvrđeno i presudama suda u Hagu, niko od optuženih nije osuđen. Zločini u hrvatskom LovasuApelacioni sud u Beogradu 2020. godine pravosnažno je okončao jedan od najdužih postupaka za ratne zločine u Srbiji - suđenje za zločine počinjene u oktobru 1991. u selu Lovas u Hrvatskoj. Postupak, koji je trajao više od 12 godina, okončan je uz kritike da je pravosuđe Srbije štitilo visoke oficire JNA i obesmislilo procesuiranje ratnih zločina. U prvobitnoj optužnici iz 2007. Tužilaštvo za ratne zločine teretilo je 14 pripadnika nekadašnje Jugoslovenske narodne armije (JNA), paravojne formacije "Dušan Silni" i lokalnih vlasti za ubistvo 69 osoba, te za mučenja i zlostavljanja civila. Prvostepenu presudu iz 2012, kojom su svi optuženi proglašeni krivima, Apelacioni sud je ukinuo i naložio novo suđenje. U ponovljenom postupku, Viši sud je 2019. osudio osmoricu optuženih na kazne od četiri do osam godina zatvora, dok je postupak protiv više optuženih obustavljen zbog smrti ili procesne nesposobnosti. Apelacioni sud je potom 2020. oslobodio Željka Krnjajića i Milana Devčića optužbi, a ostalim optuženima dodatno smanjio kazne, nekima i ispod zakonskog minimuma od pet godina. Slučaj 'odbeglog' osuđenikaTužilaštvo za ratne zločine podiglo je 2013. godine optužnicu protiv tada još aktivnih pripadnika 549. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije Pavla Gavrilovića i Rajka Kozline za zločin nad albanskim civilima u Trnju, na Kosovu. Gavrilović i Kozlina optuženi su da su izdali naredbu ili ubili najmanje 27 civila. Sam postupak protiv Kozlina i Gavrilovića trajao je šest godina, a obeležila su ga česta odlaganja i izostanak optuženih sa ročišta. Nikada im nije određen pritvor. Gavrilović je oslobođen odgovornosti, dok je Kozlina u aprilu 2019. pravosnažno osuđen na 15 godina zatvora zbog ubistva 15 i ranjavanja dvoje albanskih civila. Kako je utvrdio RSE, Kozlina je bio aktivni pripadnik Vojske Srbije i pošto što mu je izrečena presuda. Nakon što se nije pojavio na izdržavanju zatvorske kazne, Prvi osnovni sud u Beogradu je u septembru 2021. za njim raspisao poternicu. Zašto Srbija odugovlači procesuiranje odgovornih?Odugovlačenjem suđenja, od kojih neka traju duže od decenije, raste broj optuženih koji umiru u toku postupka ili zbog zdravstvenog stanja nisu sposobni za suđenje. Smanjuje se i broj svedoka, a poverenje porodica žrtava da će pred sudovima u Srbiji dočekati pravdu, nestaje. Da li i gde Ministarstvo pravde vidi prostor za unapređenje ovih postupaka i da li je zadovoljno njihovom dinamikom, do objaviljivanja teksta RSE nije dobio odgovor. Prema mišljenju Marka Milosavljevića "srž problema leži u političkom uticaju". Smatra da državno rukovodstvo Srbije nastoji da suđenja za ratne zločine stavi "u zapećak". "I kao da se čeka da ona prestanu da postoje". Jedan od odgovora na pitanje zašto se Srbija "tromo" odnosi prema ovom pitanju, po mišljenju Milosavljevića, može se tražiti i u odnosu vlasti prema osuđenim ratnim zločincima. Kao jedan od poslednjih primera, navodi povratak generala Nebojše Pavkovića u Beograd nakon prevremenog oslobađanja iz zatvora u Finskoj zbog lošeg zdravlja. Pavkovića su vlasti su dočekale kao "junaka koji se borio za Srbiju", bez pomena ratnih zločina nad Albancima na Kosovu 1999, zbog kojih je osuđen na zatvorsku kaznu od 22 godine. Na isti problem ukazala je i Evropska komisija, zaključujući u svom poslednjem izveštaju da je određeni broj srpskih političara i medija nastavio da pruža podršku i javni prostor osuđenim ratnim zločincima i negira ratne zločine, uključujući genocid u Srebrenici, bez posledica. Istovremeno, napominje Milosavljević, "hapšenja i procesuiranja u poslednjoj deceniji se koriste vrlo selektivno, kako bi se osumnjičeni drugih nacionalnosti prikazali kao isključivi zločinci". Tužilaštvo za ratne zločine Srbije je u 2024. podiglo osam optužnica protiv deset osoba, što je znatno više nego prethodne. Većina je podignuta protiv kosovskih Albanaca. Upozorenja Evropske unijeNa predugo trajanje sudskih posupaka i podizanja malog broja optužnica u vezi sa ratnim zločinima, u svojim izveštajima ukazuje i Evropska komisija (EK). U poslednjem iz 2024, između ostalog, ističe se da je 1.700 predmeta za ratne zločine i dalje u predistražnom postupku. Takođe, EK ukazuje na to da se nastavlja izbegavanje podizanja optužnica protiv visokorangiranih osumnjičenih. Srbija tek treba da pokaže istinsku posvećenost istrazi i donošenju presuda u predmetima ratnih zločina, zaključuje Evropska komisija. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-ratni-zlocini-sudjenja/33560528.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-ratni-zlocini-sudjenja/33560528.html Wed, 15 Oct 2025 16:43:56 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Jovana Krstić, Iva Martinović) Policija i Bezbednosno-informativna agencija Srbije ne odgovaraju na optužbe da su u njihovim redovima skrivane informacije o ruskom paravojnom kampu na zapadu države. Ovakve optužbe izneo je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, navodeći da se do informacija o borbenoj obuci stranih državljana za izazivanje nereda u Moldaviji "došlo iz privatnih izvora". On je rekao i da su srpski operativci "ili ćutali ili direktno radili za drugu stranu". Nije, međutim, precizirao ko je druga strana u slučaju ruskih kampova. "Radi se o pokušaju dezavuisanja celog tog slučaja i uopšte rada srpskih službi u koordinaciji sa ruskim službama. To što govori da operativci rade iza leđa šefovima, pa i šefu države je nemoguće", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) bivši diplomata Srećko Đukić. U Srbiji su zbog povezanosti sa finansiranjem i organizovanjem borbenih kampova u pritvoru dve osobe. Uhapšene su 26. septembra nakon što su vlasti Moldavije javno upozorile na postojanje ovakvih kampova u Srbiji, tvrdeći da ih je organizovala ruska tajna služba sa ciljem izazivanja nereda na nedavnim izborima u toj zemlji. Iako se u saopštenjima srpske policije i tužilaštva ne spominje Rusija, Vučić je nakon hapšenja izjavio da Srbija "ne sme da bude poligon za delovanje stranih službi". Ovo, međutim, nije prvi put da Moldavija ukazuje na organizovanje ruskih kampova na Zapadnom Balkanu. Koga optužuje Vučić?Predsednik Srbije izjavio je da je kamp kod Loznice na zapadu Srbije otkriven na osnovu informacija privatnih osoba, a ne informacija iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA) ili Ministarstva unutrašnjih poslova. "Ako nešto radimo dobro, radimo obradu stranaca. Nemoguće je bilo da to nismo primetili. A nismo primetili zato što je neko želeo da ne primetimo", rekao je Vučić 5. oktobra za televiziju Pink. Nekadašnji ministar policije Srbije, advokat Božo Prelević ocenjuje za RSE da ruski paravojni kampovi nisu mogli da budu organizovani bez znanja i državne logistike. "A i ako nisu znali, kakve su sankcije za to što nisu znali? Nema ih, dakle bili su o tome obavešteni", rekao je Prelević. Iz MUP-a i BIA-e nisu odgovorili na pitanje RSE o Vučićevim optužbama, niti da li će sprovesti unutrašnju istragu povodom evenutualnih propusta u ovom slučaju. Gde je organizovana obuka?"Idealno mesto za ljubitelje prirode, dobrog provoda i domaće kuhinje". Tako se na internet stranici predstavlja etno selo "Sunčana reka" kod Loznice na zapadu Srbije. Ovaj ugostiteljski objekat, uz reku Drinu na granici sa Bosnom i Hercegovinom, predsednik Srbije označio je kao mesto borbene obuke stranih državljana za izazivanje nereda u Moldaviji. Nalazi se uz magistralni put, i često je odmorište putnika. Na tom je mestu više od 150 državljana Moldavije i Rumunije skoro dva meseca, od 16. jula do 12. septembra 2025, učestvovalo u "taktičko-borbenoj obuci". "Vi ne možete da dovedete toliki broj ljudi, da ih tamo trenirate i onda da ih bez znanja vratite nazad. To je pogranično mesto, imate graničnu policiju. I to je mesto da gde je na vlasti Srpska napredna stranka", navodi Božo Prelević. Etno selo "Sunčana reka" do objave teksta nije odgovorilo na upit RSE. Ko su optuženi?Policija nije potvrdila medijske navode da iza objavljenih inicijala uhapšenih stoje Lazar Popović iz Beograda i Savo Stevanović iz Loznice. Istraživački portal BIRN objavio je da je Popović svojevremeno bio savetnik proruskog ministra u Vladi Nenada Popovića, a da je Stevanović najpre bio član Popovićeve Srpske narodne partije, a sada stranke Zdrava Srbija. Obe partije su deo vladajuće koalicije na čijem je čelu Vučićeva Srpska napredna stranka. Ministar Popović nije odgovorio na upit RSE, a predsednik Zdrave Srbije Milan Stamatović je u pisanoj poruci nakon hapšenja Stevanovića naveo da nema informacije o tome. Prema informacijama do kojih je RSE došao, i Stevanović je bio zaposlen u Vladi Srbije kao savetnik ministra Nenada Popovića od 2017. do 2019. Vučić u svojim medijskim izjavama ove veze nije komentarisao. "Uveren sam da su Srbija i Aleksandar Vučić pod žestokim pritiskom Rusije i ruskih službih i da on ne sme da kaže ništa protiv Rusa. A pogotovo ne sme da se oslobodi uticaja ruskih službi u Srbiji", rekao je Srećko Đukić. Beograd je i nakon ruske invazije na Ukrajinu i zapadnih sankcija ostao jedan od retkih evropskih partnera Kremlja. Dve države nastavile su i obaveštajnu saradnju, koja se ogleda i u redovnim susretima čelnika tajne policije. "Vučić igra na ruskom narativu od dolaska na vlast", navodi Srećko Đukić. Na ruski uticaj u svojim izveštajima upozorava i Evropska unija, čiji je Srbija kandidat za članstvo. Beograd u Moskvi ima međunarodnog partnera za osporavanje nezavisnosti Kosova. Pored toga, Srbija je zavisna od ruskih energenata. Ruski kampovi u SrbijiU okviru poslednje istrage o ruskim kampovima, u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora koji su u toj zemlji održani 28. septembra. Na izborima je proevropska vladajuća partija osvojila većinu i ubedljivo pobedila proruski blok, a glasanje je proteklo bez većih incidenata. Rusija je negirala mešanje u izborni proces, dok je Moldavija optužuje za hibridni rat, uključujući kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija. Ovo nije prvi put da se ovakvi i slični kampovi pod organizuju u Srbiji pod patronatom Rusije. Uoči parlamentarnih izbora u oktobru 2024, zvanični Kišinjev objavio je da su na lokacijama u Srbiji i Bosni i Hercegovini organizovane obuke koje su vodile osobe povezane sa ruskim plaćeničkim oružanim grupama Ferma i Vagner. Tada je u Moldaviji uhapšeno osam osoba osumnjičenih da su planirale "destabilizaciju" Moldavije nakon predsedničkih izbora i referenduma o ulasku u Evropsku uniju. Sudski postupak u Moldaviji je u toku. Prema detaljima iz sudskih spisa koje je objavio BIRN-ov portal Detektor, jedan kamp nalazio se kod sela Glamočani u BiH, a drugi u Srbiji kod sela Radenka na istoku u blizini granice Srbije i Rumunije. Prema javno dostupnim informacijama nikakav sudski postupak u Srbiji i Bosni i Hercegovini nije pokrenut. Tokom 2018, ruski ultradesničari organizovali su paravojne kampove za decu na planini Zlatibor u Srbiji. Država je taj kamp zatvorila. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-rusija-kampovi-moldavija-sluzbe/33551665.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-rusija-kampovi-moldavija-sluzbe/33551665.html Mon, 06 Oct 2025 19:16:05 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Iva Martinović) Pokušaj destabilizacije Francuske i Nemačke i priprema "masovnih nereda" uoči izbora u Moldaviji. Ovo su poslednje u nizu optužbi u kojima se kao vinovnici pojavljuju državljani Srbije, uz sumnje da iza njih stoje ruske službe. "To pokazuje da su se izgleda tačne optužbe koje su dolazile iz zapadnih država da je Srbija odskočna daska za takozvani maligni uticaj Rusije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Predrag Petrović iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Evropski parlament je još u izveštaju iz 2023. ocenio da Rusija koristi uticaj u Srbiji pokušavajući da destabilizuje i meša se u pitanja susednih suverenih država. Pre toga je američki Stejt department 2019. okarakterisao Srbiju, koja je kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, kao državu sa "najpropustljivijim okruženjem" za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu. 'Destabilizacija' u Nemačkoj i FrancuskojŠpijunaža i verska i nacionalna diskriminacija su, pored ostalog, krivična dela za koja Više javno tužilaštvo u Smederevu sumnjiči 11 državljana Srbije. Uhapšeni su 29. septembra, a na teret im se stavlja da su tokom 2025. izazivali više incidenata u Parizu i Berlinu. Među njima je i bacanje zelene farbe na muzej Holokausta, sinagoge i jevrejski restoran u centru Pariza, kao i postavljanje svinjskih glava kod muslimanskih verskih objekata u tom gradu. Ispred Brandenburške kapije u Berlinu, ispisivali su diskriminišuće poruke. Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke saopštilo je za RSE da je u toj zemlji povećan stepen rizika od "sabotažnih aktivnosti" i da službe bezbednosti istražuju slučajeve u kojima postoji sumnja da su određena lica angažovale strane države. Takva lica, poznata i kao tzv. "niskoprofilni agenti" ili "potrošni agenti", često bivaju regrutovana putem društvenih mreža i servisa za razmenu poruka. U odgovoru se navodi i da je policija sa obaveštajnim službama pokrenula medijsku kampanju sa ciljem upozoravanja na pokušaje regrutacije od strane neprijateljskih obaveštajnih službi. Nakon hapšenja u Smederevu, srpska policija je saopštila da traga za jednim osumnjičenim koji je "po instrukcijama strane obaveštajne službe" na teritoriji Srbije organizovao i obučavao grupu srpskih državljana za izazivanje incidenata u Nemačkoj i Francuskoj. Francuski zvaničnici istražuju ulogu Rusije u ovim incidentima, opisujući ih kao destabilizujuće operacije koje podstiču društvene tenzije i šire podele u Francuskoj. Rusija se, međutim, ne pominje u saopštenjima policije i tužilaštva Srbije, a vlasti nisu odgovorile na pitanja RSE koja je strana obaveštajna služba inicirala obuku srpskih državljana. "Teško je poverovati da srpske službe bezbednosti nisu znale da se to dešava jer se tu ne radi o jednom slučaju nego o čitavom nizu istih ili sličnih slučajeva, da mi imamo da strani državljani vrše obuku za različite bezbednosne ili parabezbednosne akcije u drugim državama", kaže za Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Priprema nereda u MoldavijiRusija i Srbija dovedene su u vezu u još jednoj istrazi, ovoga puta u Moldaviji. Moldavska policija objavila je 26. septembra video snimak uz tvrdnju da pokazuje "vojne kampove u Srbiji koje je organizovala ruska tajna služba". U okviru istrage u Moldaviji je privedeno više od 70 ljudi, a za većinu se sumnja da su obučavani u Srbiji. Terete se za pripremu masovnih nereda i destabilizacije Moldavije uoči parlamentarnih izbora koji su u toj zemlji održani 28. septembra. Na izborima je proevropska vladajuća partija osvojila većinu i ubedljivo pobedila proruski blok, a glasanje je proteklo bez većih incidenata. Rusija je negirala mešanje u izborni proces, dok je Moldavija optužuje za hibridni rat, uključujući kampanju dezinformacija i nezakonito finansiranje proruskih partija. Dva dana uoči glasanja u Moldaviji, Srbija je privela dve osobe zbog organizovanja borbeno-taktičke obuke za sukobe sa moldavskom policijom u slučaju nereda tokom izbornog dana. Obuka je, prema navodima policije, organizovana u jednom ugostiteljskom objektu kod Loznice na zapadu Srbije, a kroz obuku je prošlo između 150 i 170 državljana Moldavije i Rumunije. U saopštenju policije se ne spominje Rusija, a predsednik Aleksandar Vučić izjavio je nakon hapšenja da Srbija "ne sme da bude poligon za delovanje stranih službi". On je naveo da u Srbiji deluju sve svetske službe, i sa Istoka i sa Zapada, i da je "to sve u redu dok ne dođete u fazu da borbeno obučavate određena lica." Ovo nije prvi put da Moldavija optužuje Rusiju za organizovanje kampova na Zapadnom Balkanu. 'Prećutna saglasnost srpskih službi'Uoči parlamentarnih izbora i referenduma u oktobru 2024, zvanični Kišinjev objavio je da su na lokacijama u Srbiji i Bosni i Hercegovini organizovane obuke koje su vodile osobe povezane sa ruskim plaćeničkim oružanim grupama Ferma i Vagner. "Za pretpostaviti je da se to sve radi uz prećutnu saglasnost srpskih vlasti i službi bezbednosti jer one moraju na neki način da vrate usluge i dugove ruskim službama", ocenjuje Predrag Petrović. Beograd je i nakon ruske invazije na Ukrajinu i zapadnih sankcija ostao jedan od retkih evropskih partnera Kremlja. Srbija je bila u fokusu optužbi da je pružila utočiše ruskim diplomatama koji su zbog sumnji na špijunažu proterani iz država Evropske unije. Dve države nastavile su i obaveštajnu saradnju, a ruska Federalna služba bezbednosti pozvana je u Srbiju da sprovede istragu navoda da su vlasti upotrebile zvučni top na velikom antivladinom protestu 15. marta u Beogradu. "Ono što je za nas najvidljivije je da su ruske službe dale legitimitet tvrdnjama vlasti u Srbiji da nije bilo upotrebe soničnog oružja 15. marta i da je sve ovo što se dešava u poslednjih godinu dana 'obojena revolucija'", rekao je Petrović. Moskva i Beograd, bez pružanja dokaza, optužuju zapadne službe da stoje iza masovnih protesta u Srbiji sa kojih demonstranti predvođeni studentima 11 meseci traže odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu. Termin "obojena revolucija" Kremlj koristi kako bi opisao svrgavanja autoritarnih režima u bivšim sovjetskim republikama. Zajedničku borbu protiv "obojenih revolucija", Beograd i Kremlj najavili su još 2021. godine. Sa tadašnjim prvim čovekom ruske obaveštajne službe Nikolajem Patruševim dogovarao se proruski zvaničnik u Vladi Srbije Aleksandar Vulin, koji je zbog saradnje sa Rusijom na crnoj listi Sjedinjenih Američkih Država. Ruski opozicionari optužili su Vulina da ih je prisluškivao u Beogradu i informacije prosledio Kremlju, nakon čega su usledila njihova hapšenja u Moskvi. "Radi se o jednom, reklo bi se, visokom stepenu poverenja i saradnje između dveju službi i dva režima", kaže Petrović. 'Državni udar' u Crnoj GoriRusija i Srbija su zajedno bile u fokusu još jedne istrage u stranoj državi, ovoga puta u Crnoj Gori. "Možemo da pretpostavimo da se sličan obrazac ponavlja, da imamo da iz Srbije dolaze neki ljudi, da imamo umešanost i ruskih agenata i da se to sve dešava oko ili neposredno nakon izbora", navodi Predrag Petrović. Na dan parlamentarnih izbora u Crnoj Gori 2016. godine grupa ruskih, crnogorskih i srpskih državljana planirala je nasilnu promenu vlasti koju je tada vodila Demokratska partija socijalista. Tako je pisalo u optužnici koju je crnogorsko Specijalno tužilaštvo podiglo protiv više od deset osoba. Prvostepenom presudom iz 2019. bili su osuđeni na ukupno 70 godina zatvora, da bi jula 2024. bili oslobođeni optužbi zbog, kako je obrazložio sud, nedostatka dokaza. U procesu koji je trajao sedam godina, ruski državljani Eduard Šišmakov i Vladimir Popov bili su optuženi za organizaciju i finansiranje nasilne promene vlasti. Na optužnici je pored lidera proruskih partija iz Crne Gore bilo je i sedam državljana Srbije, među njima i penzionisani general policije Bratislav Dikić. Cilj nasilnog rušenja vlasti bio je, prema optužnici, sprečavanje Crne Gore da postane članica NATO. Afera 'ruski špijun'Ruski obaveštajci bili su u fokusu još jedne afere. U novembru 2019. na Jutjubu je objavljen snimak kako pripadnik Ruske vojno obaveštajne službe Georgij Kleban daje kesu sa novcem bivšem srpskom oficiru. Identitet aktera i autentičnost snimka potvrdio je tada predsednik Srbije Aleksandar Vučić navodeći da je nastao godinu dana ranije i da su srpske bezbednosne službe upoznate sa tim. "Imamo dokumentovane i druge pripadnike ruskih službi bezbednosti", rekao je Vučić novinarima posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, ne navodeći više detalja. Dodao je da je penzionisani pripadnik Vojske Srbije bio predmet nadzora srpskih službi bezbednosti još od 2012, a da je ruski potpukovnik Kleban u Srbiji bio na funkciji pomoćnika izaslanika odbrane. Vučić je tada ponovio da Srbija doživljava Rusiju kao "bratsku zemlju" i da je uveren da ruski predsednik Vladimir Putin nije bio obavešten o delovanju obaveštajca. Iz Moskve su odgovorili da je snimak "provokacija" i da ništa ne može naštetiti odnosima Rusije i Srbije. Mesec dana kasnije, Vučić je poručio da je afera "zatvorena", a brojna pitanja do danas su bez odgovora. Među njima i - da li je i šta dato za novac koji ruski obaveštajac na snimku predaje bivšem srpskom oficiru. Saradnja na tekstu Nevena Bogdanović https://www.slobodnaevropa.org/a/rusija-srbija-spijunaza-kampovi-obuke-moldavija-francuska-nemacka/33546363.html https://www.slobodnaevropa.org/a/rusija-srbija-spijunaza-kampovi-obuke-moldavija-francuska-nemacka/33546363.html Thu, 02 Oct 2025 11:02:23 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Iva Martinović) Dve godine nakon što je preuzeo odgovornost za oružani napad na kosovsku policiju u Banjskoj, Milan Radoičić je na slobodi sa prijavljenim prebivalištem u Beogradu. Ovo potvrđuje odgovor Višeg suda, koji je za Radio Slobodna Evropa (RSE) saopštio da su Radoičiću produžene mere zabrane napuštanja Srbije, uz obavezu javljanja policiji svakog prvog i petnaestog dana u mesecu. "Sudske odluke se okrivljenom uredno dostavljaju na prijavljenoj adresi prebivališta na teritoriji grada Beograda", naveli su za RSE iz Suda. Dodaje se da Radoičić poštuje mere i da se 15. septembra ove godine poslednji put javio "nadležnoj policijskoj stanici Savski venac". U odgovoru se ne precizira Radoičićeva adresa, ali se na teritoriji ove centralne beogradske opštine nalaze luksuzne vile i zgrada u vlasništvu firmi i osoba povezanih sa njim. Bivši potpredsednik najveće stranke Srba na Kosovu je pušten na slobodu posle saslušanja u Beogradu oktobra 2023, a glavni tužilac je krajem 2024. najavio odluku o podizanju optužnice. Skoro godinu kasnije, Tužilaštvo ne odgovara na pitanja RSE šta je zakočilo odluku. "Tužilaštvo radi pod političkim pritiskom i uticajem vlasti. I to je sigurno jedan od razloga zbog čega još uvek nemamo optužnicu", kaže za RSE Maja Bjeloš iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Za razliku od Radoičića, koji se od priznanja organizacije napada u Banjskoj nije pojavljivao na zvaničnim skupovima, druga lica sa kosovske optužnice viđena su ovog leta kako "čuvaju" radno mesto predsednika Srbije u vreme masovnih antivladinih protesta. Evropska unija izrazila je zabrinutost zbog izveštaja o umešanosti navodnih učesnika napada u Banjskoj u skupove tokom demonstracija u Srbiji i ponovila poziv Beogradu da procesuira odgovorne. Tišina u Beogradu"Odluka o podizanju optužnice biće doneta krajem ove ili početkom naredne godine". Tako je početkom decembra 2024. govorio glavni tužilac Višeg tužilaštva u Beogradu Nenad Stefanović. Za portal "Kosovo onlajn" još je rekao da je tokom istrage u vezi sa "događajem u mestu Banjska", tužilaštvo u Srbiji "preduzelo više od 40 procesnih radnji". Od tada se više nije oglašavao, a iz Tužilaštva nisu odgovorili na ponovljene upite RSE kada se može očekivati odluka o optužnici, niti šta je istragom utvrđeno i koje su radnje preduzete. Srbija Radoičića sumnjiči za "teško delo protiv opšte sigurnosti i nedozvoljenu proizvodnju, nošenje i promet oružja". Kosovo, sa druge strane, napad u Banjskoj karakteriše kao teroristički, a Radoičić i ostali umešani povezuju se sa kršenjem Ustavnog poretka i delovanjem protiv pravnog sistema Kosova. Na optužnici je 45 osoba, a pred sudom u Prištini sudi se samo trojici koji su uhapšeni na Kosovu. Ostali su u bekstvu i za njima je decembra 2023. raspisana Interpolova poternica. Iako Kosovo od međunarodne zajednice traži pritisak na Srbiju, Beograd odbija da izruči optužene, uz poruke da će im se suditi u Srbiji. "Ne očekujem da će u doglednom vremenu ti ljudi biti procesuirani zato što se ispostavilo da uživaju zaštitu države i da su jedni od važnih partnera Vlade u sprovođenju različitih infrastrukturnih projekata", navodi Maja Bjeloš iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. "Ono što smo takođe videli je da su oni koji su učestvovali u Banjskoj danas predvodnici grupa koje zastrašuju građane Srbije", dodaje ona. Lica s poternice ispred sedišta predsednika SrbijeU danu jednog u nizu antivladinih protesta, koji od nesreće u Novom Sadu organizuju studenti u blokadi, zgradu Predsedništva Srbije i obližnji park u centru Beograda gde mesecima kampuju pristalice vlasti, čuvala je policija. Tik uz njih i grupe muškaraca u istim maslinasto zelenim košuljama. RSE je u ovoj grupi identifikovao Vladimira Vučetića iz Severne Mitrovice, kojeg kosovsko tužilaštvo tereti za napad u Banjskoj u kojem je 24. septembra 2023. ubijen kosovski policajac. Ministarstvo unutrašnjih poslova nije odgovorilo na pitanja RSE o Vučetiću, ali ni o tvrdnjama da su u grupi ispred zgrade Predsedništva bile još tri osobe sa kosovske potrenice - Milorad Jevtić "Mićko", Žarko Cvetković i Vukašin Jaredić. "Imam utisak da država u suštini podržava kriminalce, a ne pravdu", navodi Maja Bjeloš. Državni poslovi optuženihIstraživanje RSE pokazalo je da su se milioni evra iz budžeta Srbije i nakon Banjske slivali na račun firme jednog od optuženih za umešanost u oružani napad na Kosovu. Kompanija "Rad 028", čiji je vlasnik biznismen sa severa Kosova Radule Stević dobila je oko 30 miliona evra vredne državne poslove, koji su uglavnom vezani za infrastrukturne i druge projekte u srpskim sredinama na Kosovu. Oko 65 tendera su firmi dodelili srpski Privremeni opštinski organi koji su na Kosovu funkcionisali do 2024. godine. Nakon toga su ih, kao nelegalne, zatvorile kosovske vlasti, ali su svoj rad nastavili sa alternativnih lokacija u pograničnim gradovima u Srbiji. Radule Stević je na Interpolovoj poternici, a Specijalno tužilaštvo Kosova tereti ga za pranje novca, odnosno da je preko svoje firme pomagao Milanu Radoičiću da sakrije poreklo novca. Sam Radoičić, prema zvaničnim podacima privrednog registra, trenutno u Srbiji nema nijednu firmu na svom imenu. Iz vlasništva kompanije "Inkop" i njenih ćerki firmi izašao je 2023, nakon što je javno priznao da je organizator oružanog napada u Banjskoj. Svoj udeo u "Inkopu" i povezanim firmama poklonio je poslovnim partnerima, braći Zvonku i Žarku Veselinoviću. Ove firme su proteklih godina dobijale unosne građevinske poslove koji su se takođe plaćali iz državnog budžeta, pokazala su istraživanja RSE. Radoičić, Stević i braća Veselinović su pod sankcijama Sjedinjenih Američkih Država, koje ih sumnjiče za veze sa međunarodnim organizovanim kriminalom. Više poternica sa KosovaUz napad u Banjskoj, Radoičić se na Kosovu dovodi u vezu sa nekoliko krivičnih dela, uključujući i ubistvo srpskog opozicionog političara Olivera Ivanovića. Priština je za njim do sada raspisala pet poternica, od kojih poslednju u junu zbog postavljanja barikada u četiri opštine sa srpskom većinom na severu 2022. godine. Kosovo ga traži i zbog zločina tokom rata 1999. Radoičić je osumnjičen da je bio u grupi Srba koji su u Đakovici na Kosovu ubili 106 albanskih civila. Njihova tela su kasnije pronađena u masovnoj grobnici u blizini Beograda. Iz Tužilaštva za ratne zločine Srbije nisu odgovorili na pitanja RSE da li su ispitivali ove navode. Hapšenje u Srbiji zbog 'ubistva napadača'Dok su Radoičić i drugi vinovnici napada na policiju u Banjskoj na slobodi, u zatvoru u Srbiji je kosovski državljanin Arbnor Spahiu. Uhapšen je 7. juna na graničnom prelazu između Mađarske i Srbije dok se autobusom sa porodicom vraćao iz Austrije na Kosovo. Viši sud u Subotici odredio mu je pritvor zbog navodnog krivičnog dela "teško ubistvo" u selu Banjska na severu Kosova. U razmeni vatre sa naoružanom grupom, kosovska policija je ubila trojicu napadača, a Beograd Spahiua tereti za njihova ubistva. "Naše službe moraju da imaju evidenciju o svakom od njih, od ovih terorista sa Kosova. Moramo ih naći gde god da budu. Kad misle da su najsigurniji, mora da dođe ruka pravde i srpska država do njih", rekao je nakon hapšenja bivši premijer Srbije i lider vladajuće Srpske napredne stranke Miloš Vučević. Nije međutim naveo dokaze za optužbe protiv Spahiua. Policija Kosova je za RSE potvrdila da je on dobrovoljno napustio policiju 2022, a vlast u Prištini pozvala je na njegovo oslobađanje. Porodica Arbnora Spahiua zatražila od kosovskih institucija i međunarodne zajednice da izvrše pritisak na Beograd. "Nadamo se da će biti oslobođen što pre jer optužbe koje mu se stavljaju na teret ne stoje. Tražimo da se za ovo pitanje angažuju kosovske institucije i međunarodni faktori, kako bi se izvršio pritisak na Beograd za oslobađanje Arbnora", rekao je za RSE jedan član njegove porodice. Spahiu je jedan u nizu policajaca ili bivših službenika kosovske policije koji su proteklih godina hapšeni u Srbiji. Šta kažu u Briselu i Vašingtonu?Kancelarija Evropske unije na Kosovu saopštila je 24. septembra da od vlasti u Beogradu očekuje hapšenje i procesuiranje odgovornih za napad u Banjskoj koji se nalaze u Srbiji. Kancelarija je za Kosovski servis RSE navela i da je zabrinuta zbog izveštaja o učešću navodnih počinilaca napada na skupovima tokom demonstracija u Srbiji. Kancelarija je saopštila i da je u oktobru 2023. specijalni predstavnik EU na Kosovu preneo srpskim vlastima zahtev Prištine za međusobnu pravnu pomoć u slučaju Banjska, ali da odgovor Beograda još nije stigao. "Očekujemo da će Srbija sarađivati po ovim zahtevima", saopštila je EU i dodala da je visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaja Kalas (Kallas) pokrenula to pitanje sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. "Ona će nastaviti da ga dalje pokreće na marginama sastanka sa liderima Zapadnog Balkana u Njujorku", navela je Kancelarija EU misleći na sastanke koji se održavaju tokom Generalne skupštine UN. Bivši zamenik pomoćnika državnog sekretara Sjedinjenih Američkih Država Gabrijel Eskobar izjavio je u martu 2024. u intervjuu za RSE da SAD istražuju veze Srbije sa napadom u Banjskoj. "Mislimo da Srbija ima neke finansijske i organizacijske povezanosti, ali to detaljnije istražujemo", rekao je Eskobar. Podvukao je da se od Srbije ne traži da sprovede istragu, već odgovornost. Nikola Burazer iz nevladinog Centra za savremene politike podseća da nekoliko država članica Unije insistira na suđenju Radoičiću i drugim odgovornim za Banjskoj kao uslovu za deblokadu pregovora o članstvu Srbije, koja od decembra 2021. nije otvorila nijedno poglavlje. Osnovna prepreka je odbijanje Beograda da podrži sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. "Banjska je jedan od nekoliko krupnih problema na relaciji između Srbije i Evropske unije u koje spadaju i način na koji ovde funkcionišu demokratske institucije, neusaglašavanje spoljne politike sa politikom Evropske unije, odnosa sa Rusijom i Kinom, i tako dalje", rekao je Nikola Burazer za RSE. Izvestilac za Srbiju Tonino Picula upozorio je u izveštaju Evropskom parlamentu u februaru da "hitna pravda mora biti zadovoljena za počinioce terorističkog napada u Banjskoj, uključujući procesuiranje Milana Radoičića". Nikola Burazer ipak ne očekuje veći pritisak Brisela, pa ni uvođenje kaznenih mera Srbiji na kojima insistira Kosovo. "Postoje brojne stvari koje države članice očekuju od Srbije, pa ni tu nema nekakvih posledica, osim činjenice da se klaster ne otvara. A vlasti u Srbiji su se do sad pokazale dosta imunim na te vrste pritisaka jer je posvećenost evropskim integracijama pre svega deklarativna". Među uslovima za napredak Srbije ka članstvu je i normalizacija odnosa sa Prištinom. Od napada u Banjskoj septembra 2023. u Briselu nije održan nijedan sastanak lidera Srbije i Kosova u okviru pregovora kojima posreduje Evropska unija. Dijalog na nivou glavnih pregovarača završen je polovinom septembra bez napretka. Saradnja na tekstu Kosovski servis RSE https://www.slobodnaevropa.org/a/banjska-kosovo-srbija-radoicic/33538662.html https://www.slobodnaevropa.org/a/banjska-kosovo-srbija-radoicic/33538662.html Wed, 24 Sep 2025 07:32:16 +0200 SrbijaKosovoAktuelnowebteam@rferl.org (Iva Martinović) "Ako kao društvo niste u stanju da zaštitite one koji su u lošijem položaju od vas, nevolja će zakucati i na vaša vrata", kaže novinarka Olivera Kovačević. Nekadašnja urednica takmičenja za pesmu Evrovizije na Radio-televiziji Srbije (RTS) će, kao kuma Prajda, predvoditi protestnu šetnju u Beogradu 6. septembra. Muziku će ove godine zameniti buka jer, kako su saopštili organizatori, "Prajd solidarno stoji uz studente i građane" koji deset meseci na ulicama traže odgovornost vlasti za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu. "Pripadnici LGBT zajednice znaju šta znači biti maltretiran i progonjen. Veliki deo građana Srbije danas to oseća i na svojoj koži", rekla je Kovačević u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) govoreći o nasilju i hapšenjima učesnika antivladinih protesta. Uprkos promeni rute šetnje iz bezbednosnih razloga, očekuje da će Prajd proteći mirno. Zahtevi su godinama nepromenjeni jer nijedan nije ispunjen. Prva dva odnose se na usvajanje Zakona o istopolnim zajednicama i Zakona o rodnom identitetu. Nacrt Zakona o istopolnim zajednicama izrađen je pre više godina, ali je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ranije poručio da "dok je on na toj funkciji, neće biti usvojen". 'Čast mi je da budem kuma Prajda'RSE: Koji je bio vaš motiv da prihvatite poziv da budete kuma ovogodišnjeg Prajda i kako vidite položaj LGBTI+ zajednice u Srbiji? Godinama su na spisku isti zahtevi. Kovačević: Poziv sam doživela kao ukazivanje časti i veliko mi je zadovoljstvo da se nađem u toj ulozi zbog toga što sam se kao novinarka više od 20 godina u svojim emisijama bavila temama koje se tiču prava LGBT zajednice, još od prvog pokušaja Prajda 2001. godine. Tako da sam pratila na koji način je naša država i naše društvo reagovalo na njihove potrebe i na njihova - osnovna ljudska prava. Ne možemo da ne primetimo da se položaj LGBT zajednice popravio u proteklih, recimo, 25 godina, ali ne dovoljno da kažemo da su ravnopravni članovi našeg društva i da su im zagarantovana sva ljudska prava. Zbog toga oni i danas insistiraju na tome da se zakonski reši način na koji mogu da žive zajedno, da nasleđuju zajedno stečenu imovinu, ono što svaki građanin Srbije ima kao zagarantovano ljudsko i građansko pravo. 'Sigurnost pod znakom pitanja'RSE: Kako vidite atmosferu u kojoj se održava ovogodišnji Prajd? Kovačević: Atmosfera u našem društvu poslednjih deset meseci i poslednjih godina je više nego napeta. Naše institucije su u permanentnom rastakanju. Sigurnost bilo kog građanina je pod velikim znakom pitanja, a kamoli pripadnika jedne manjinske grupe koja je vrlo često progonjena od strane pripadnika većinske zajednice, različitih navijačkih i drugih huliganskih grupa, naročito u manjim sredinama. Pripadnici LGBT zajednice znaju šta znači biti drugačiji i kao drugačiji biti maltretiran i progonjen. Veliki deo građana Srbije danas to oseća na svojoj koži. Studenti i građani su na ulicama naših gradova, ispred fakulteta osetili šta znači maltretiranje i šta znači represija. Dakle, ako niste u stanju da kao društvo i ljudi zaštitite one koji su u lošijem položaju od vas, jednoga dana će nevolja zakucati na vaša vrata. 'Teško je pokazati ljudskost'RSE: Organizatori Prajda saopštili su da ove godine "solidarno stoje uz studente i građane u borbi za ravnopravnije i bolje društvo". Da li i većina građana i studenata solidarno stoji uz LGBTI+ zajednicu u njihovoj borbi za ravnopravnost? Kovačević: Nažalost, teško je pokazati ljudskost i hrabrost kada je manjinska LGBTI zajednica u pitanju. I ljudi koji ih intimno podržavaju neće javno izaći i reći da bi ovi ljudi trebalo da žive kao sav normalan svet. Oni se sa tim suočavaju decenijama. Danas je ta situacija još komplikovanija. Potpuno je normalno što pripadnici LGBT zajednice podržavaju studenski pokret zbog toga što su u organizaciji Prajda mladi ljudi i dosta njih su i sami studenti. To što se druge grupacije nisu usudile da javno podrže Prajd ide njima na čast. RSE: Očekujete li da će proći mirno? Kovačević: Verujem da će proći potpuno u miru zbog toga što učesnici Prajda nikome nisu nikakva pretnja. Svaki Prajd u ovoj zemlji se mogao održati uvek kada su država i državne institucije želele da prođe u miru. Ne postoji nikakva huliganska grupa, niti bilo ko ko može to da ugrozi ukoliko odgovorne državne institucije žele da to prođe u miru i kako treba. 'Neistinom žele da oboje Prajd'RSE: Provladini tabloidi su Prajd nazvali "blokaderskim", a kao dokaz da je, kako pišu, "politički obojen" navode vaše ime jer ste "članica (opozicione) stranke Dragana Đilasa". Kovačević: Svi koji su napisali da sam član bilo koje stranke dobiće tužbu zbog toga što sa tom neistinom žele da oboje Prajd, kako neko tu iz političke strukture nešto odlučuje. Ja sam novinarka koja nikada nije bila član nijedne partije jer tako naš kodeks nalaže. To što sam podržala Prajd ili studenske proteste, ne sme ni na koji način da daje političku konotaciju Prajdu. Prajd ima političku konotaciju onoliko koliko su njihovi zahtevi politički, a to je da se donesu zakoni i zakonska rešenja koja će ovu zajednicu staviti u red ravnopravnih građana ove zemlje. Smena sa mesta urednice 'Pesme za Evroviziju'RSE: Krajem jula smenjeni ste sa mesta urednice "Pesme za Evroviziju" na RTS-u. Sa kojim obrazloženjem? Kovačević: Kako mi je prenela glavna i odgovorna urednica, zbog toga što nisam postupila po naređenju generalnog direktora RTS-a Dragana Bujoševića i zato što sam dozvolila da se na "Pesmi Evrovizije" pojave političke poruke, tipa pevanje pesme "Za milion godina" (koja se pevala na studentskim protestima), bedževi, crvene ruke i indeksi, koje su pokazivali učesnici "Pesme za Evroviziju". Ne mislim da su to političke poruke, uglavnom su to mladi ljudi i studenti koji su na jedan pristojan način učestvovali na festivalu, a ja kao urednica nisam cenzorka i ne mislim da je to na bilo koji način urušilo ugled festivala. RSE: Da li ste još uvek na RTS-u, šta sada radite? Kovačević: Radim kao urednica u redakciji zabavnog programa i upravo radimo na projektu obeležavanja 90 godina postojanja Narodnog orkestra RTS-a. https://www.slobodnaevropa.org/a/kuma-prajd-beograd-lgbt-protest-studenti-policija/33520645.html https://www.slobodnaevropa.org/a/kuma-prajd-beograd-lgbt-protest-studenti-policija/33520645.html Thu, 04 Sep 2025 06:49:46 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Iva Martinović) Za resornog ministra, 1. septembar biće u Srbiji "svečan dan". Za prosvetare koji su podržali studentske proteste, početak nove školske godine obeležen je strahom i neizvesnošću. U neke od škola koje su više meseci bile u štrajku stigli su novi direktori. Na desetine profesora i nastavnika ostalo je bez posla nakon što im nisu produženi ugovori na određeno vreme. "Znao sam da su ovakve posledice moguće, stavio sam to na kocku i rešio da odigram do kraja", kaže za Radio Slobodna Evropa (RS) nastavnik beogradske osnovne škole koji je želeo da ostane anoniman, a čije je ime poznato redakciji. Vlast odbacuje optužbe da je reč o kažnjavanju i zastrašivanju onih koji su učestvovali u štrajkovima i navodi zakonsko pravo direktora škola da zaposlenima na određeno ne produže ugovor. "Mi smo negde prvi probijali front i u dobrom delu te bitke smo ostali sami, a sada svedočimo odmazdi", kaže za RSE predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Dušan Kokot. Prosvetari su krajem 2024. godine među prvima stali uz studente koji traže odgovornost vlasti za nesreću u Novom Sadu. Obustavom nastave podržali su njihove zahteve i dodali svoje koji se pre svega odnose na poboljšanje materijalnog položaja. Vlast im je odgovorila smanjenjem plata. "Nijedan problem zbog kojeg smo se bunili, bilo esnafski ili društeni, nije rešen i školska godina počinje sa svim problemima sa kojima je prethodna završena", navodi Kokot. Ipak, sindikati za 1. septembar ne najavljuju štrajk. "On je možda negde i obesmišljen jer se ništa nije promenilo. Osećam se rezignirano kao nijedne godine do sada i sa nekim gorkim ukusom krećemo u ovu godinu", rekla je za RSE Snežana Romandić iz Ujedinjenog sindikata prosvetnih radnika. 'Tražim novi posao'Posle dve godine, koliko je predavao đacima jedne osnovne škole u centru Beograda, nastavnik srpskog jezika i književnosti traži novi posao. Pod uslovom da mu ne otkrivamo identitet, za RSE navodi da mu ugovor na određeno vreme nije produžen jer je aktivno učestvovao u štrajku i obustavi nastave u ovoj školi. "Paradoks je što me sad za posao zovu uglavnom iz škola gde su nekoga oterali iz istih razloga kao i mene. Uredno zapišu moje podatke i više mi se ne jave. Verovatno postoji nekakav neformalni spisak politički nepodobnih." Zvanično obrazloženje, kaže, nije dobio. "Već u maju ili junu su krenule neke vrste šikaniranja, pravljenja administrativnih problema kako bih se diskreditovao i okrivio za nešto sa čim nemam veze". Na koncu je, kako navodi, direktorki poslao mejl sa pitanjem da li će ostati na svom radnom mestu. "Dobio sam odgovor da ne ostajem, sa komentarom da to nema nikakve veze sa političkim prilikama u zemlji." Dodaje da ugovor nije produžen ni njegovoj koleginici koja je predavala građansko vaspitanje, a koja je takođe učestvovala u štrajku i protestima. Smene i stopiranja ugovoraNema tačnog broja onih koji su ostali bez posla ili su pod pritiskom sami otišli iz škola. Ministarstvo prosvete nije odgovorilo na pitanja RSE, a iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika navode da je reč o najmanje stotinu profesora i nastavnika kojima nije produžen ugovor. Najpoznatiji je primer Pete beogradske gimnazije, gde sedam profesora nije dobilo produženje ugovora o radu. Zbog toga je 27. avgusta ispred te škole održan jedan u nizu protesta učenika, profesora i roditelja koji traže smenu smenu v.d. direktorke. "Od maja kada su deca krenula u školu, vidimo odmazdu, pretnje, uvrede i poniženja, pre svega profesora, ali se to itekako odražava i na decu i na nas roditelje", kaže za RSE Nemanja Milošević, otac učenice Pete gimnazije. U novu školsku godinu, kako navodi, ulaze sa brojnim nepoznanicama. "Još uvek ne znamo koje knjige treba da kupimo, ne znamo u kojoj su nam deca smeni, ne znamo ni ko će im biti profesori", rekao je Milošević. Kakva je atmosfera u školama?Veliki broj zaposlenih u školama u Srbiji ima ugovore na određeno koji ističu dan uoči početka nove školske godine. "Stanje je prilično haotično, a zaposleni su mnogo oprezniji nego ranije", navodi Snežana Romandić iz Ujedinjenog sindikata prosvetnih radnika. Dodaje da je "školski primer disciplinovanja kolektiva" da se zaposlenima koji su na određeno ne produžavaju ugovori. "I direktori koji su ranije imali razumevanja za situaciju, ove godine nisu baš prepuni razumevanja. Ljudi su postali isključivi u stavovima, bilo da su za jednu ili za drugu stranu. A to su kolektivi koji su upućeni jedni na druge i dosta je turobna atmosfera", kaže Romandić. Šta kažu roditelji?Ni oni nisu jedinstveni. "Želimo da naša deca uče, ali ne znam kako je moguće da profesori pod ovakvim pritiskom rade. I to nije krivica ni profesora, ni roditelja, ni đaka, nego vlasti koja na rukovodeća mesta postavljaja ljude koji su im podobni", kaže Nemanja Milošević. Dok u Petoj beogradskoj gimnaziji više stotina roditelja protestima podržava profesore i đake koji su decembra 2024. prvi započeli blokadu, u nekim školama je drugačije. "Bilo je roditelja koji su podržavali štrajk, a bilo je i onih koji nisu razumeli kako je vreme odmicalo. Možda su ovi koji nisu razumeli bivali i glasniji", rekla je Snežana Romandić. 'Sav teret na obrazovanju'Odlukom četiri reprezentativna sindikata, prosvetari su 20. decembra 2024. obustavili nastavu u školama i pridružili se univerzitetskim profesorima u podršci studentskim blokadama i protestima. Imali su i svoje zahteve - povećanje zarada kako bi pratile republički prosek, izmene obrazovnih zakona i načina izbora direktora škola, kao i poboljšanje bezbednosti učenika i nastavnika. Onima koji nisu držali časove isplaćene su drastično umanjene plate. "Obrazovanje je bilo to koje je nosilo teret, a druge baš nismo videli u nekom punom kapacitetu", navodi Dušan Kokot iz Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika. "I mi imamo porodice o kojima moramo da brinemo i očekivati od prosvetnih radnika da rizikuju živote dok drugi dođu na protest i odu ujutru da rade je malo bezobrazno", dodaje. Studenti u blokadi zahvalili su im se na podršci. U objavi na društvenim mrežama poželeli su im "srećan i borben početak nove školske godine". "Štrajkovi, obustave rada, štafetne šetnje između gradova i protesti samo su neki od načina na koje su prosvetari pokazali solidarnost sa nama. Nažalost, to su takođe razlozi zbog kojih su pretrpeli različite vidove represije – od targetiranja u medijima, smanjivanja plata, pa sve do otkaza", napisali su 26. avgusta na Instagramu. Kakva će biti nova školska godina?Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković očekuje da će nova školska godina početi "normalno i svečano" i da će se obrazovni proces nastaviti "bez primesa politike". On je za televiziju Pink 24. avgusta ocenio da nema razloga ni za "ritualni štrajk" 1. septembra jer se, kako je naveo, "ozbiljno radi na poboljšanju materijalnog položaja prosvetara". Stanković je ponovio i da "bez rada, nema zarade". "Početak nastavne godine nikako ne možemo nazvati normalnom. Biće tinjajuće borbe koja vrlo lako i brzo može ponovo da preraste u jedno opšte nezadovoljstvo", odgovara predsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Dušan Kokot. Navodeći da ne može da predvidi kako će izgledati školska godina, Snežana Romandić iz Ujedinjenog sindikata kaže da 1. septembar u mnogim školama "neće početi veselo". "Bilo da su u pitanju učenici, roditelji ili nastavnici." Srednjoškolci 1. septembra na ulicamaSrednjoškolci, koji su sa studentima učestvovali u blokadama i protestima, kažu da razmatraju drugačije vidove borbe za ispunjenje zahteva, među kojima je i raspisivanje vanrednih izbora. "Mislim da ćemo ići u školu zato što smo shvatili da blokada nije donela ništa i da moramo da probamo na drugi način da dopremo do institucija i ljudi koji su na pozicijama. Od nastavnika koji ostanu u školi očekujemo podršku", rekla je za RSE Ivana, učenica Pete beogradske gimnazije. Umesto u klupama, srednjoškolci u blokadi će 1. septembra biti na ulicama. Kako su najavili, protestnom šetnjom obeležiće deset meseci od pogibije 16 ljudi u padu nadstrešnice novosadske Železničke stanice. https://www.slobodnaevropa.org/a/skole-nastavnici-ugovori-strajk-studenti-protest-srbija/33516582.html https://www.slobodnaevropa.org/a/skole-nastavnici-ugovori-strajk-studenti-protest-srbija/33516582.html Sat, 30 Aug 2025 20:05:42 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Iva Martinović) Bili su skoro vršnjaci kada su avgusta '95. u izbegličkim konvojima iz Hrvatske krenuli put Srbije. Dragana je imala devet, a Milan osam godina. "Već tada sam znao da ću se jednog dana vratiti. Koliko stvorenje od osam godina može biti toga svjesno, ali ja sam eto odlučio". Tri decenije posle hrvatske vojno-policijske akcije "Oluja", Milan Đurđević živi u rodnoj kući u selu kraj Knina i, kao načelnik opštine Biskupija, radi na povratku komšija. Dragana Jarić se nije vraćala. Posle izbegličkog puta od sela kod Gline ostala je u Mladenovcu kraj Beograda. "Cela naša rodbina je izbegla ovde i kada nemaš ljude, nemaš više kome da se vratiš". Iz Hrvatske je pred "Olujom" izbeglo oko 200.000 građana srpske nacionalnosti, a njihova imovina je opljačkana ili uništena. Nevladina organizacija Documenta iz Zagreba identifikovala je više od 2.300 žrtava, većinom srpskih civila. Operacija je počela 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske i policije na područja samoproglašene "Republike Srpske Krajine", koju su srpske snage držale pod kontrolom prethodne četiri godine. Hrvatska je u ovoj operaciji povratila kontrolu nad delovima svoje državne teritorije. Usledio je povratak oko 150.000 ljudi hrvatske nacionalnosti, koji su odatle proterani 1991. Godišnjice ovog događaja tri decenije prate tenzije na relaciji Beograd – Zagreb. U Hrvatskoj se početkom avgusta slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti, dok se u Srbiji obeležava Dan sećanja na stradale i prognane Srbe. 'Sve što sam radio je bila priprema za povratak'"Sjećam se uznemirenosti i straha. Znate šta ostavljate, a ne znate gdje idete i gdje ćete na kraju završiti", priča za Radio Slobodna Evropa (RSE) Milan Đurđević. Posle nekoliko dana puta, avgusta '95. je sa porodicom stigao u Banjaluku u Bosni i Hercegovini, a potom i u Inđiju u Srbiji gde su boravili kod rođaka. Nakon mesec dana, prešli su u Beograd, u stan u kojem njegovi roditelji i danas žive. "Na samom početku je vjerovatno i bilo neke pomoći od države (Srbije), dolazili su iz Komesarijata za izbjegla lica oko nekih potrepština, poput hrane i slično", seća se Milan. U nastavku su se, kaže, kao i većina ljudi, snalazili sami. "Moj otac je negdje u jesen '95. otišao na pijacu, kupio nekoliko gajbi voća i povrća i stao na tezgu prodavati. Nakon nekih godinu dana smo iznajmili poslovni prostor na istoj toj pijaci i danas tamo imamo prodavnicu zdrave hrane", priča Milan. U Beogradu je završio osnovnu i srednju školu, a potom i Fakultet političkih nauka. Sa 29 godina odlučio je da se vrati kući. "Sve ono što sam radio i živio u Beogradu je zapravo bilo pripremanje za neki povratak". Vratio se u porodičnu kuću u selu Ramljane u opštini Biskupija kod Knina. "Bila opljačkana, ali nije bila srušena ili zapaljena. Mi smo 2007. počeli sa obnovom. Još uvijek nije sve završeno jer je kuća velika, ali prizemlje i sprat su potpuno uslovni za život tako da svi moji rođaci koji dođu imaju gdje da se smjeste". Godinu dana po povratku, 2017, Milan je na predlog Samostalne demokratske srpske stranke izabran za načelnika opštine Biskupija. Na tom mestu je već treći mandat. "Trudimo se da ljudima podignemo standard življenja, da ih zadržimo ovdje, da i djeci i starijima stvorimo uslove kakve imaju ljudi u gradu. Na tom tragu smo otvorili i novi vrtić prije tri godine koji je sada popunjen, ima 24 djece". Koliko se ljudi vratilo?U osam naselja ove opštine do rata je živelo oko 5.500 ljudi. Danas ih je nešto više od hiljadu. "Većinski je naseljena srpskim stanovništvom, negde 85 posto i 15 posto su ljudi hrvatske nacionalnosti. Slažu se i žive zajedno", kaže Milan Đurđević. Dodaje da je većina starija od 65 godina. "Nema masovnog povratka kao što je bilo, ali pojedinačnih slučajeva da nam se svake godine vrati po nekoliko porodica ima. Imamo i mlađih ljudi i postoji ta neka baza koja bi trebalo da bude pokretački zamajac za budućnost". Prema zvaničnim podacima, u Hrvatsku se vratilo oko 135 hiljada građana, a Vlada u Zagrebu nije odgovorila na pitanja RSE koliko je uloženo u obnovu kuća i infrastrukture. Ranije istraživanje Filozofskog fakulteta u Zagrebu pokazuje da je oko 60 posto povratnika ponovo emigriralo. "Mnogi se vraćaju na kratak period, prodaju svoja imanja i onda se sa novcima koje dobiju - ili vraćaju u Srbiju ili odlaze u treću zemlju, bilo zapadnu Evropu, bilo Kanadu, bilo Novi Zeland", kaže za RSE generalni sekretar Srpskog narodnog vijeća iz Hrvatske Aleksandar Milošević. On navodi da je povratak omogućen tek pod pritiskom Zapada, kada se Hrvatska približavala članstvu u Evropskoj uniji kojoj se i priključila 2013. "Pozivi za povratak su došli prekasno, bilo ih je premalo i uglavnom su bili, što se slengu kaže, 'fake'. Mnogo značajnije, brojnije i djelotvornije su bile mjere kojima su povratnici sprečavani", dodaje Milošević. I Vesna Teršelič iz nevladinog Centra za suočavanje sa prošlošću Documenta navodi da je Hrvatska u prvim mesecima posle "Oluje" zakonski sprečavala i otežavala povratak. "Bilo je puno razina teškoća sa kojima su se ljudi sretali, a sada je, kad je to stvarno mahom starije stanovništvo, doista teško živjeti u povratničkim krajevima". Ona za RSE dodaje da mnoga područja još uvek nemaju struju, vodu, puteve, zdravstvenu i socijalnu infrastrukturu. Podseća da je reč o krajevima koji su 2020. razoreni i zemljotresom. 'U Srbiji smo se sami snalazili'Te je godine potpuno uništena kuća u selu Majske Poljane kod Gline u kojoj je Dragana Jarić do "Oluje" živela sa bakom. "Tamo više nema nikoga. Vratio se čika Pekan, njegova žena, njihovo dvoje dece, i otac i majka. Znači, njih šestoro, i jedna moja druga baba Janjka. Ona je tamo i umrla. A pre rata je selo bilo puno ljudi", priča Dragana tri decenije nakon "Oluje". Svoju izbegličku priču je za RSE podelila pre četiri godine. Od '95. je sa bakom i stricem prešla put od Prihvatnih centara u Bosni i Hercegovini i na Kosovu do nekoliko smeštaja u Srbiji, dok se nisu skućili u selu u blizini Beograda. "Sami smo se snalazili. Do 14. godine nisam imala ništa osim đačke knjižice. I onda je baba otišla u policiju i redom molila, pa su mi dali tu izbegličku legitimaciju. Tek tada sam počela da dobijam neke izbegličke pakete, ali je i to posle nekih dva, tri meseca ukinuto". Uz nekoliko poslova, Dragana danas brine o porodici. "Nada uvek postoji, ali život svih ovih 30 godina koliko smo ovde, a posebno poslednjih deset, je sve teži i teži i uvek je nekako sve veća i veća borba". Nepriznate žrtvePrema podacima srpskog Komesarijata za izbeglice, oko 17 hiljada ljudi iz Hrvatske još uvek ima status izbeglica. Sopstvenim i sredstvima Evropske unije Srbija je, kako navode u Komesarijatu, zbrinula oko 28 hiljada porodica. "Sagrađene su neke kuće, nekih izbegličkih naselja, na sreću, više nema. Srbija jeste pomogla, ali i ona premalo i prekasno", navodi Aleksandar Milošević iz Srpskog narodnog vijeća. Mediji i vlast u Srbiji, na čelu sa tadašnjim predsednikom Slobodanom Miloševićem, su avgusta '95. ignorisali poraz u Hrvatskoj. Izbegličke kolone zaustavljane su ispred Beograda i upućivane u unutrašnjost, ali pre svega na Kosovo. "Nisu bili poželjni u Hrvatskoj, a nisu bili baš dobrodošli ni u Srbiji. Uslijedile su i prisilne mobilizacije. Tim se ljudima zamjeralo navodno pomanjkanje želje da brane srpstvo", podseća Vesna Teršelič iz nevladine organizacije Documenta. Žrtve "Oluje" do danas u Srbiji nemaju status civilnih žrtava rata koji bi im omogućio finansijsku, zdravstvenu i socijalnu podršku institucija. Razlog je taj što nadležni ne prepoznaju kao žrtve rata osobe koje su stradale van teritorije Srbije, iako to Zakonom nije izričito propisano. Uoči svake godišnjice, nevladin Fond za humanitarno pravo poziva vlast da im prizna ovo pravo i da prekine diskriminaciju i političku zloupotrebu sećanja na stradale. Tri decenije političkih sporenjaDok se u Hrvatskoj trideseta godišnjica "Oluje" proslavlja velikom vojnom paradom, vlasti Srbije i bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, kao i prethodnih godina, zajedno organizuju komemorativni skup. Obeležavanja prati nacionalistička retorika i sporenja Beograda i Zagreba. "Tu se možda prikupi nekakav politički poen, ali to traje nekoliko dana i onda nas se zaboravi na narednih godniu dana. Nama s jedne strane i odgovara da prolazimo ispod radara, ali mislim da se o nama može voditi računa na mnogo korisniji i suvisliji način", kaže Milan Đurđević. Uoči 30. godišnjice "Oluje", Srbija je građanima izdala preporuku da se od 1. do 10. avgusta "uzdrže od putovanja u Hrvatsku". "Imamo mir koji je samo odsustvo rata. Ali i dalje imamo rat riječima, postupcima i stalno dizanje tenzija", navodi Aleksandar Milošević iz Srpskog narodnog vijeća. Bez odgovornosti za zločineHaški tribunal je 2011. za zločine tokom "Oluje" prvostepeno osudio hrvatske generale Antu Gotovinu na 24 godine i Mladena Markača na 18 godina zatvora. Naredne godine Pretresno veće Tribunala je presudu poništilo i oslobodilo dvojicu generala. Nalazi suda da su tokom operacije "Oluja" počinjeni brojni zločini nad srpskim civilima nisu dovedeni u pitanje, podseća u saopštenju Fonda za humanitarno pravo i dodaje da većina tih zločina do danas nije procesuirana. "Obadvije države odbijaju riješiti, što pitanja ratnih zločina jer neće kažnjavati svoje, što pitanje nestalih. Onaj veliki korak koji je potreban i od jedne i od druge države - a to je stvarno pomirenje - je izostao", kaže Aleksandar Milošević. Dok državni vrh Hrvatske, uprkos zločinima, "Oluju" ne dovodi u pitanje, u Srbiji se prećutkuje da su hrvatska sela bila etnički očišćena dok su to područje kontrolisale srpske vlasti. Ne pominje se ni aktivna uloga Beograda i Državne bezbednosti u obuci i finansiranju pripadnika samoproglašene "Republike Srpske Krajine". https://www.slobodnaevropa.org/a/oluja-srbija-hrvatska-godisnjica/33491331.html https://www.slobodnaevropa.org/a/oluja-srbija-hrvatska-godisnjica/33491331.html Sun, 03 Aug 2025 07:43:11 +0200 SrbijaRegijaHrvatskaAktuelnowebteam@rferl.org (Iva Martinović) Uprkos studentskim blokadama, na državnim univerzitetima u Srbiji u toku je upis brucoša. Mnogi budući akademci su prethodih meseci podržavali proteste sa kojih se traži odgovornost vlasti za nesreću u Novom Sadu. (snimatelj: Dragan Kostić, montaža: Ana Toader) https://www.slobodnaevropa.org/a/fakultet-srbija-blokade-upisi-brucosi-studenti/33482049.html https://www.slobodnaevropa.org/a/fakultet-srbija-blokade-upisi-brucosi-studenti/33482049.html Wed, 23 Jul 2025 20:07:14 +0200 SrbijaVideoMultimedijawebteam@rferl.org (Iva Martinović) "Došlo je vreme za istinu" – tako su provladini mediji u Srbiji najavljivali filmove i "specijalne emisije" koje negiraju genocid u Srebrenici. Emitovane su u danima obeležavanja tridesete godišnjice ubistva više od osam hiljada bošnjačkih muškaraca i dečaka. O genocidu kao "obmani" govorili su, pored ostalih, predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republike Srpske Milorad Dodik i osuđeni ratni zločinac Vojislav Šešelj. Na televizijama "Informer" i "Prva", koja ima nacionalnu frekvenciju, prikazan je serijal koji "razotkriva najveću političku manipulaciju usmerenu protiv srpskog naroda". Potpisuje ga organizacija "Centar za društvenu stabilnost", autor ranijeg filma koji negira zločin nad kosovskim Albancima u selu Račak 1999. "Taj narativ je sad naročito pojačan. Pored toga što se navršava 30 godina od genocida, ove godine je usmeren i na obračun sa političkim protivnicima vlasti", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) istoričar i autor knjige o genocidu u Srebrenici Dragan Popović. Godišnjica u Srbiji protiče u atmosferi studentskih i građanskih protesta i blokada koji su uzdrmali vlast populističkog predsednika Aleksandra Vučića. Iako se o Srebrenici nisu izjašnjavali, vlast i provladini mediji optužuju "blokadere" da srpski narod hoće da proglase genocidnim. Ovo je bila i glavna poruka državne kampanje protiv usvajanja Rezolucije Ujedinjenih nacija o Srebrenici 2024, iako se u tom dokumentu ne spominje nijedan narod, niti država. Godinu kasnije, napadima je izložena i nekolicina opozicionih poslanika koji su Skupštini Srbije podneli još jedan u nizu predloga Rezolucije o osudi genocida. Ko poziva na prekid politike negiranja?"Odgovora iz parlamenta još uvijek nema", kaže za RSE poslanik Stranke demokratske akcije Sandžaka Ahmedin Škrijelj. Poslanički klub, koji uz ovu manjinsku bošnjačku stranku, čine i albanska Partija za demokratsko delovanje i opozicioni Pokret slobodnih građana, podneo je 3. jula Predlog rezolucije koja poziva na prekid politike negiranja genocida, nekažnjivosti i glorifikacije zločina i zločinaca. "U Prijedlogu rezolucije na nekoliko mjesta potenciramo da srpski narod nije genocidan, nego oni koji neće da se suoče sa posledicama svoje pogubne politike, a to je vladajući režim", navodi Škrijelj. Podseća i da SDA Sandžaka od 2015. podnosi Skupštini predloge Rezolucija o priznanju genocida u Srebrenici, koji ostaju bez odgovora. Odluka u rukama vlastiPredlog rezolucije može podneti bilo koji poslanik, ali vladajuća većina odlučuje hoće li se naći na dnevnom redu. Čine je Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije koje nisu odgovorile na pitanje RSE da li će Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici uvrstiti u dnevni red po hitnom postupku, kako su zatražili predlagači. Vlast na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem ne priznaje da su snage Vojske Republike Srpske na čelu sa Ratkom Mladićem u julu 1995. počinile genocid nad bošnjačkim stanovništvom i naziva ga "teškim zločinom". Nakon što je Mladić u Hagu osuđen na doživotni zatvor, pojedini vladajući parlamentarci javno su mu pružali podršku, a mural koji ga veliča stajao je skoro dve godine na fasadi zgrade u centru Beograda. "Politika koja je dovela do Srebrenice je danas na vlasti u Srbiji. Kada relativizuju i negiraju genocid, oni brane sebe. Ne od krivične, ali od političke i moralne odgovornosti", navodi istoričar Dragan Popović. Ostaje upamćena poruka aktuelnog predsednika, koju je kao funkcioner Šešeljeve Srpske radikalne stranke devedesetih poslao sa skupštinske govornice, "ubijte jednog Srbina, mi ćemo stotinu Muslimana". Deceniju kasnije, Vučić je parlamentu isticao plakat s porukom "Sigurna kuća za Ratka Mladića". Ključni obrt u javnim nastupima dogodio se 2015. kada je u Potočarima prisustvovao obeležavanju godišnjice genocida. Na putu ka mezarju okupljeni su ga ispratili zvižducima, a u njegovom pravcu poletele su i kamenice. Tabloidi do danas ovaj događaj nazivaju pokušajem "ubistva predsednika Srbije". Provladini mediji u kampanjiPredlog rezolucije o Srebrenici podnelo je šest poslanika, koliko broji njihova poslanička grupa i isti dan našli su se na meti provladinih tabloida. "Informer" je predlog nazvao "sramnim", a predlagače "antisrpskim blokaderima koji traže da se Srbija proglasi genocidnom državom". Posebno "sramotnom" označena je tačka predloga u kojoj se navodi da Skupština Srbije "izražava saučešće i izvinjenje porodicama žrtava zbog toga što Srbija nije sprečila genocid u Srebrenici, niti je kaznila počinioce". Da Srbija nije preduzela ništa da spreči ubistvo više od 8.000 Bošnjaka, utvrdio je 2007. Međunarodni sud pravde. "Ne postoji argument koji možete da koristite da rušite da je u Srebrenici bio genocid", rekao je za RSE poslanik SDA Sandžaka Ahmedin Škrijelj. "Ova Rezolucija je potrebna Srbiji i srpskom narodu da pošalju poruku da ostali narodi i države u njima ne vide pretnju i opasnost, već da će se okrenuti izgradnji mira i vraćanju povjerenja na prostoru bivše Jugoslavije", dodao je. Predlog rezolucije zasnovan je i na presudama Haškog tribunala, ali i Rezoluciji Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici. Na bilbordima širom Srbije i danas se mogu videti poruke državne kampanje iz 2024. da "Srbi nisu genocidan narod", iako se u dokumentu koji su usvojile Ujedinjene nacije ne spominju ni srpski narod, ni kolektivna odgovornost. Šta kažu studenti u blokadi?Ove godine su u kontekst Srebrenice dovedeni i studenti u blokadi koji predvode višemesečne antivladine proteste tražeći odgovornost za pogibiju 16 ljudi u nesreći u Novom Sadu, i nove izbore. "Blokaderi bi da Srbiju proglase genocidnom, a Vučić se lavovski borio protiv usvajanja sramne rezolucije o Srebrenici u UN-u", bila je naslovnica "Informera" 25. juna. Studenti u blokadi, koji nemaju lidere, nisu se određivali o genocidu u Srebrenici. Oni za RSE nisu želeli da govore o ovoj temi, a ranije su saopštili da se zbog heterogenosti studentskog pokreta neće izjašnjavati o pitanjima koja nisu deo njihovih zahteva. "Mislim da je razlog u onome što su u startu nazvali - dogovoreni ideološki minimum. Verujem da većina njih nema dovoljno informacija o tome šta se dešavao u Srebrenici. Ali takođe verujem da ovo sad nije trenutak kad to uopšte može da se objasni mladim ljudima", kaže istoričar Dragan Popović. Zbog ličnih stavova o genocidu, pojedini studenti bili su izloženi targetiranju i napadima tabloida. "Verujem da prvo mora da se otvori prostor u društvu za dijalog, da se skloni autokratski režim i njegova kontrola nad medijima, a tek onda idu sledeći koraci koji neće biti laki, a to je da se ljudima objasni šta je bila Srebrenica i zbog čega je važno da je pamtimo", dodaje Popović. Stavovi opozicije u SrbijiSlično navode i pojedine stranke opozicije koje na poziv studenata bojkotuju rad parlamenta. "U ovom sazivu Skupštine dok je Aleksandar Vučić na vlasti se ništa neće promeniti i mi je do daljeg smatramo nelegitimnom. Kad se promene okolnosti možemo razgovarati i o dokumentima koje predlažu druge političke stranke", rekao je za RSE lider Demokratske stranke Srđan Milivojević. On je dodao da je Skupština Srbije na inicijativu te partije 2010. godine usvojila Deklaraciju o Srebrenici, u skladu sa presudom Međunarodnog suda pravde. Iako se ovaj dokument poziva na presudu kojom je utvrđeno da je u Srebrenici izvršen genocid, u tekstu se taj termin ne pominje. Novi predlog Rezolucije nije razmatrao ni opozicioni Zeleno-levi front jer ne učestvuje u radu parlamenta. "Nikada nismo bežali od toga da kažemo da ono što se dogodilo Srebrenici jeste genocid i javno smo o tome govorili i u Narodnoj Skupštini. I sve vreme imamo situaciju u kojoj nas režim napada da mi tvrdimo da su Srbi genocidan narod, što niko od nas ne tvrdi", izjavila je za RSE poslanica Zeleno-levog fronta Biljana Đorđević. Na pitanja da li bi podržali predlog Rezolucije o genocidu u Srebrenici nisu odgovorili Stranka slobode i pravde, Narodni pokret Srbije i Nova Demokratska stranka Srbije, koja je 2024. učestvovala u kampanji protiv usvajanja UN-ovog dokumenta. I lider Narodnog pokreta Miroslav Aleksić ranije je poručivao da se u Srebrenici "desio zločin, ali ne i genocid". "Iako se povodom nove inicijative neće desiti ništa, važno je da ona stoji u Skupštini i da ostane zabeleženo da je neko to ipak tražio", kaže istoričar Dragan Popović. Da li je Srbija kaznila odgovorne?Predlog rezolucije obavezuje Srbiju da sprovede istragu i kazni sve odgovorne za genocid. Svega desetak dana uoči 30. godišnjice, sud u Beogradu oslobodio je bivšeg komandanta u Vojsci Republike Srpske Milenka Živanovića optužbi za ratni zločin protiv civilnog stanovništva u Srebrenici. Do danas su u Srbiji donete još tri presude, bez spominjanja genocida. Dve su rezultat sporazuma o priznanju krivice koje je Tužilaštvo sklopilo sa okrivljenima neposredno nakon što je BiH protiv njih podigla optužnice. Pred Višim sudom u Beogradu vodi se još jedan postupak vezan za Srebrenicu. Suđenje za ubistvo više od 1.300 bošnjačkih civila u selu Kravica, koje je počelo krajem 2016, i dalje je u fazi dokaznog postupka. Svi okrivljeni brane se sa slobode. https://www.slobodnaevropa.org/a/srebrenica-srbija-genocid-negiranje/33470705.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srebrenica-srbija-genocid-negiranje/33470705.html Fri, 11 Jul 2025 09:09:37 +0200 SrbijaBosna i HercegovinaAktuelnowebteam@rferl.org (Iva Martinović) Prisluškivani razgovori i prepiske – dokazi su na osnovu kojih vlast u Srbiji hapsi demonstrante uoči još jednog studentskog protesta u Beogradu. Ovoga puta petorica su u pritvoru, a dvojica su u kućnom pritvoru. Slično se događalo i uoči prethodnog masovnog protesta 15. marta, kada je na osnovu tajno snimljenog razgovora uhapšeno šestoro aktivista u Novom Sadu. I dalje su u kućnom pritvoru. Kao i tada, snimci razgovora i fotografije poruka na osnovu kojih ih Tužilaštvo sumnjiči za pripremu ili pozivanje na "nasilno rušenje vlasti" objavljeni su u gotovo svim provladinim medijima. I ovoga puta bez odgovora ostaju pitanja - kako su tamo dospeli, da li je i ko tajno nadzirao komunikacije, te da li je sud to odobrio u skladu sa zakonom. Na upite Radija Slobodna Evropa (RSE) nisu odgovorili ni policija, ni Bezbednosno-informativna agencija, ni Tužilaštvo. Iz Višeg suda u Beogradu saopšteno je da je reč o informacijama koje nose oznaku tajnosti, te da nisu u mogućnosti odgovore na pitanja RSE. 'Sastanak u hotelu u Kraljevu'Nakon hapšenja šest osoba uoči protesta u Beogradu 28. juna, Više javno tužilaštvo saopštilo je da se sumnja da su "planirali nasilnu promenu vlasti na sastanku u jednom hotelu u Kraljevu". "Oni su dogovarali da se ne vraćaju kući dok 'ne pobiju ili ne unište' predstavnike državnih institucija, te najavljivali upotrebu vatrenog oružja, dogovarali napad na pripadnike policije u cilju ražoružavanja istih, te nasilan upad u zgradu Vlade i druge institucije, kao i medijske kuće Radio televizija Srbije, 'Hepi' i 'Informer'", navelo je Tužilaštvo. Svi su uhapšeni 25. juna, a kod dvojice je, prema saopštenju, pronađeno oružje. Tužilaštvo nije odgovorilo na pitanja RSE kako je došlo do informacija o navodnom sastanku u hotelu i izjavama učesnika. Na upit da li su vršili tajni nadzor, nisu odgovorili ni policija ni BIA. Advokat uhapšenih Ivan Ninić kaže za RSE da nakon saslušanja nije poznato na koji način je formiran predmet. "Iako u predmetu nema ni zakonitih mera tajnog praćenja, ni sadržaja koji su objavljeni na šest televizija, to se koristi kao lajtmotiv i neka opšte poznata činjenica da su osumnjičeni negde nešto pričali i razgovarali", navodi Ninić. Isto veče pošto su uhapšeni, navodne snimke sastanka prenelo je više provladinih televizija u specijalnoj emisiji koja se bavila "planovima za rušenje države" na protestu u Beogradu 28. juna. "Sve što znamo, znamo iz onoga što su nam tabloidi predstavili i naravno da to otvara pitanja - da li je sadržaj koji su objavili, koji je neovlašćeno sniman, integralan, da li je montiran", rekao je Ninić. U provladinim medijima iznete su tvrdnje da su snimke "dobili" od prisutnih u bašti hotela u Kraljevu, gde je održan navodni sastanak. U tom slučaju, tužilac bi morao da proveri sve navode. "Ali to ne znači nužno da su ti ljudi izvršioci bilo kog krivičnog dela", ističe advokat Ninić. "Tužilac ne bi smeo da podlegne pritiscima medijske mašinerije ili tabloida, političkim pritiscima i ne bi smeo da sudeluje u linču ljudi koji nisu na liniji režima", zaključuje. Ministar policije odgovara da hapšenja nemaju političku pozadinu. "Svaka krivična ili prekršena prijava koja se podnese od strane Ministarstva unutrašnjih poslova je potkrepljena odgovarajućim dokazima", rekao je Ivica Dačić 26. juna ne navodeći koje dokaze policija ima u ovom konkretnom slučaju. WhatsApp porukeKoji dan ranije priveden je student beogradskog Fizičkog fakulteta Stefan Tomić zbog poruka u studentskoj grupi na aplikaciji WhatsApp, u kojoj je planiran protest u Beogradu. Tužilaštvo je saopštilo da je Tomić u toj grupi objavio fotografije rukom pisanog teksta u kom se navodno planiraju upadi u državne institucije tokom tog protesta. I ove fotografije objavljene su u "specijaloj emisiji" provladinih tabloida. "Tu je moguće da se radi o hakovanju telefona, a za to zakonski osnov ne postoji. Preko našeg servera mogu da se prisluškuju telefonski razgovori, ali ako komunikacija ide preko Facebook-a, WhatsApp-a, onda te podatke ima Meta i to bi moralo da ide preko međunarodne pravne pomoći", objašnjava za RSE profesorka Pravnog fakulteta Vanja Bajović. Hapšenja uz tajna snimanjaPo sličnom šablonu kao pred novi protest 28. juna, uoči masovnog studentskog protesta u Beogradu 15. marta uhapšeno je šestoro omladinskih i opozicionih aktivista. I oni su optuženi da su pripremali dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, a hapšenju je prethodio "specijalni program" tabloidnih televizija i objavljivanje audio snimka prisluškivanog sastanka na kojem su, navodno, planirali rušenje vlasti. Advokati uhapšenih aktivista tvrdili su da je sastanak mimo zakona tajno snimala BIA. "Radi se o dokazu koji je najpre nezakonito pribavljen, onda nezakonito emitovan na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom, a nakon toga se i nezakonito koristi u krivičnom postupku", rekao je 9. maja branilac jednog od okrivljenih Veljko Milić. Nakon više meseci provedenih u zatvoru, šestoro aktivista prebačeno je u kućni pritvor. Tužilaštvo za ista krivična dela tereti još šestoro omladinskih aktivista koji nisu trenutno u Srbiji i za kojima je raspisana poternica. Ko, koga i kada može da prisluškuje?"Tajno prisluškivanje i snimanje je posebna dokazna radnja koja je regulisana Zakonikom o krivičnom postupku i može da se odredi u slučaju taksativno navedenih krivičnih dela", navodi profesorka Vanja Bajović. Među njima su, pored ostalih, i "pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja" i "pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije", za šta se sumnjiče uhapšeni. "Da bi se ova posebna dokazna radnja primenila, neophodno je da je odobri sudija za prethodni postupak na predlog javnog tužioca", navodi Bajović. Tek ukoliko sudija izda naredbu, "tajni nadzor i snimanje komunikacije koja se obavlja putem telefona ili drugih tehničkih sredstava ili nadzor elektronske ili druge adrese osumnjičenog" vrši policija, BIA ili Vojnobezbednosna agencija, navodi Član 166. Zakonika o krivičnom postupku. Član 167. određuje da tajni nadzor može trajati tri meseca, a zbog neophodnosti daljeg prikupljanja dokaza se može produžiti najviše za tri meseca. "I Zakon o Bezbednosno-informativnoj agenciji takođe primenjuje posebne mere slične prisluškivanju i snimanju, ali i u tom slučaju mora da postoji naredba predsednika Višeg suda", kaže profesorka Bajović. Prema ovom Zakonu, BIA odlučuje koga će staviti na proveru, ali kamere, bubice i ostalu tehniku za snimanje i prisluškivanje može da postavi samo uz znanje i odobrenje Višeg suda u Beogradu koji je u ovom slučaju nadležan za celu teritoriju Srbije. Pri tome mora da vodi računa o opravdanosti praćenja i prisluškivanja i poštovanju ljudskih prava. Ustav Srbije u članu 41 navodi da je "tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja nepovrediva, a da su odstupanja dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije, na način predviđen zakonom". Tekst je ažuriran 1. jula 2025. https://www.slobodnaevropa.org/a/prisluskivanja-bia-policija-protest-studenti-srbija-hapsenja/33457242.html https://www.slobodnaevropa.org/a/prisluskivanja-bia-policija-protest-studenti-srbija-hapsenja/33457242.html Sat, 28 Jun 2025 08:00:44 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Iva Martinović)