https://www.slobodnaevropa.org Radio Slobodna Evropa/Radio Liberty je međunarodni medij koji pokriva Centralnu i Istočnu Evropu, Kavkaz, Centralnu Aziju, Rusiju, Bliski istok i zemlje Balkana. https://www.slobodnaevropa.org/Content/responsive/RFE/sh-SH/img/logo.png https://www.slobodnaevropa.org sh Sva prava zadržava 2010 - RFE/RL, Inc. 60 Fri, 24 Apr 2026 21:58:40 +0200 Pangea CMS – RFE/RL Europska unija upozorila je Bosnu i Hercegovinu da bi zakon kojim se privatna američka tvrtka određuje kao glavni investitor planiranog plinovoda Južna interkonekcija mogao ugroziti pristupanje ove zemlje EU. U pismu vlastima od 13. travnja, ambasador EU-a u Sarajevu Luigi Soreca upozorio je da bi zakon donesen isključivo za projekt plinovoda (lex specialis) mogao ugroziti pristup BiH europskom energetskom tržištu, kao i oko milijardu eura namijenjenih za infrastrukturne i energetske projekte u okviru Plana rasta EU-a za Zapadni Balkan. Federacija Bosne i Hercegovine usvojila je izmjene zakona kojima se privatna američka tvrtka AAFS Infrastructure and Energy određuje kao investitor i nositelj razvoja projekta. Južna interkonekcija trebala bi povezati Bosnu i Hercegovinu s hrvatskom plinskom mrežom te terminalom za ukapljeni prirodni plin (LNG) na otoku Krku. Taj terminal ključna je infrastrukturna točka koju podupire EU, a čiji je cilj smanjenje ovisnosti o ruskim energetskim izvorima. BiH sav plin uvozi iz Rusije putem plinovoda koji prolaze kroz Srbiju i Bugarsku, duž rute Turskog toka. Godišnji uvoz iznosi oko 225 milijuna kubičnih metara, prema Agenciji za statistiku, a plaćanja Gazpromu procjenjuju se na oko 75 milijuna eura (87,7 milijuna dolara) godišnje. EU je najavila planove za prekid uvoza ruskog plina do siječnja 2028., čime se povećava pritisak na države ovisne o ruskim opskrbnim pravcima. Iako nije članica EU-a, Bosna i Hercegovina izravno je pogođena jer je njezina energetska infrastruktura integrirana u europski sustav. Prema izmijenjenom zakonodavstvu, projekt Južne interkonekcije provodio bi se putem tvrtke AAFS Infrastructure and Energy d.o.o., registrirane u Sarajevu i u potpunom vlasništvu istoimene američke kompanije osnovane u studenome 2025. Prema podacima o tvrtki i projektu, direktor AAFS Infrastructure and Energy je Jesse Binnall, bivši član pravnog tima američkog predsjednika Donalda Trumpa, dok je potpredsjednik Joseph Flynn, brat bivšeg savjetnika za nacionalnu sigurnost SAD-a Michaela Flynna. Ambasada SAD-a u Sarajevu javno je podržala projekt i organizirala sastanke između bosanskohercegovačkih dužnosnika i predstavnika tvrtke. John Ginkel, visoki američki diplomat u BiH, nakon prvog sastanka u prosincu prošle godine je na platformi X objavio da je Washington "spreman brzo djelovati kako bi podržao Južnu interkonekciju" te da se očekuje donošenje zakona "do proljeća 2026. kako bi izgradnja mogla započeti". Također je spomenuo razgovore iz studenoga 2025. u Ateni na kojima su sudjelovali američki ministar unutarnjih poslova Doug Burgum i ministar energetike Chris Wright, koji su istaknuli da SAD radi na smanjenju europske ovisnosti o ruskom plinu. Bosna i Hercegovina pridružila se 24. veljače u Washingtonu američkoj inicijativi za jačanje energetske opskrbe regije. Ministar vanjskih poslova BiH Elmedin Konaković pozdravio je američki interes za projekt, rekavši za RSE nakon sastanka u Washingtonu da je "ekonomski mnogo značajan". Zašto je EU izrazila zabrinutost? EU je izrazila zabrinutost zbog upravljanja projektom, strukture tržišta i usklađenosti s pravilima unutarnjeg energetskog tržišta. Europski propisi naglašavaju da pravni okvir mora osigurati transparentnost, tržišno natjecanje i otvoren pristup infrastrukturi, umjesto davanja ekskluzivne kontrole jednom operatoru. Energetska zajednica, koja je proširila pravila energetskog tržišta EU-a na zemlje Zapadnog Balkana, zahtijeva liberalizirana tržišta, neovisne operatore sustava i "nediskriminirajući pristup trećih strana infrastrukturi". "Kako bi se održao zamah u procesu pristupanja EU-u, ključno je da svi zakonodavni razvojni koraci u energetskom sektoru doprinesu ispunjavanju obveza Bosne i Hercegovine", napisao je ambasador EU Soreca predsjedateljici Vijeća ministara Borjani Krišto i Nerminu Nikšiću, premijeru Federacije BiH. Glasnogovornik Europske komisije Guillaume Mercier rekao je za RSE da je stav EU-a usmjeren na podršku integracijskom procesu BiH i osiguravanje usklađenosti s dogovorenim reformama. Ponovio je da BiH mora uskladiti zakonodavstvo s pravilima EU-a u području energetike prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju te Ugovoru o Energetskoj zajednici, te je sugerirao da su vlasti BiH možda prekršile te obveze: "BiH ima obvezu dostavljati nacrte zakona relevantnim službama Europske komisije, uključujući one u energetskom sektoru." Glasnogovornik Delegacije EU-a u BiH za RSE je izjavio da svako zakonodavstvo u energetskom sektoru mora biti usklađeno s obvezama BiH u procesu pristupanja te da se mora dostaviti na provjeru u skladu s procedurama EU-a, uz napomenu da su "drukčija tumačenja tog [Sorecinog] pisma pogrešna i obmanjujuća. BiH je, kao članica Energetske zajednice, ranije već bila izložena sankcijama unutar tog okvira zbog neispunjavanja obveza, uključujući i privremeno uskraćivanje glasačkih prava. Ni AAFS ni vlasti BiH nisu komentirale najnoviju procjenu EU-a, niti su odgovorile na upite RSE tijekom posljednjih mjeseci. Bosni i Hercegovini dodijeljen je status kandidata za članstvo u EU 2022. godine, a pristupni pregovori službeno su otvoreni 2024. godine. Međutim, napredak ovisi o reformama pravosuđa te promjenama ustavnog uređenja i regulatornog okvira, uključujući usklađivanje s energetskom i klimatskom politikom EU-a. BiH ima samo jednu točku ulaza plina i nema diversifikaciju opskrbe. Također se u velikoj mjeri oslanja na termoelektrane na ugljen, koje proizvode oko 80 posto električne energije, a mnoge su starije od četrdeset godina. Planirana Južna interkonekcija stvorila bi drugi pravac opskrbe plinom povezujući BiH s hrvatskom mrežom te, preko nje, s LNG terminalom na Krku. Terminal, otvoren 2021. godine, dio je šire strategije EU-a za diversifikaciju uvoza energije putem ukapljenog prirodnog plina, uključujući isporuke iz SAD-a. Prema sadašnjim planovima, Hrvatska bi izgradila oko 60 kilometara plinovoda do granice s BiH, dok bi BiH izgradila dodatnih 120 kilometara prema središnjim dijelovima zemlje. Projekt bi se integrirao u postojeću plinsku distribucijsku mrežu. Novi zakon donesen isključivo za projekt također je uklonio raniju odredbu kojom je državna tvrtka BH-Gas bila određena kao nositelj projekta. Vladini dužnosnici tvrde da bi uključivanje stranog investitora ubrzalo provedbu. Revizorska izvješća ukazuju na ograničene financijske kapacitete BH-Gasa te sugeriraju da državna tvrtka ne može financirati projekt procijenjen na oko milijardu eura. Ministar energetike Vedran Lakić izjavio je u ožujku da bi američki investitor financirao projekt, birao izvođače te da je izrazio interes za razvoj termoelektrana na plin i dobivanje koncesija za zračne luke u Sarajevu i Mostaru. Unatoč strateškom značaju, analitičari upozoravaju da infrastruktura sama po sebi ne jamči diverzifikaciju opskrbe. "Države koje žele smanjiti ovisnost o ruskom plinu moraju osigurati i pouzdane ugovore o opskrbi", izjavila je Sophie Corbeau iz Centra za globalnu energetsku politiku u Parizu za RSE. Julian Bowden, bivši izvršni direktor British Petroleuma i analitičar na Oxford Institute for Energy Studies, rekao je za RSE da bi Južna interkonekcija poboljšala sigurnost opskrbe BiH, ali da bi imala ograničen širi regionalni učinak, napominjući da se alternativni pravci već razvijaju u jugoistočnoj Europi. "Mogućnosti opskrbe u regiji uključuju LNG terminale u Grčkoj, offshore plinska nalazišta u Rumunjskoj te plinske sustave poput Južnog plinskog koridora, koji transportira azerbajdžanski plin u južnu Europu", rekao je Bowden za RSE. Vlasti u BiH nisu objavile razmišljaju li o tim alternativnim opskrbnim pravcima kao kratkoročnom rješenju. https://www.slobodnaevropa.org/a/juzna-interkonekcija-eu-upozorenje-sad-bih/33741711.html https://www.slobodnaevropa.org/a/juzna-interkonekcija-eu-upozorenje-sad-bih/33741711.html Fri, 24 Apr 2026 16:32:51 +0200 Bosna i HercegovinaAktuelnowebteam@rferl.org (Predrag Zvijerac, Gjeraqina Tuhina) Ukrajina je obnovila tranzit nafte kroz naftovod Družba nakon višemesečnog zastoja izazvanog kvarom nastalim posle ruskog napada u januaru, čime je uklonjena i blokada koju je Mađarska postavila u vezi sa odobravanjem kredita Ukrajini u vrednosti od 90 milijardi evra. Od početka rata u Ukrajini i uvođenja sankcija Evropske unije (EU) Rusiji, Družba je izgubila relevantnost i ostala važna samo za Mađarsku i Slovačku, koje su tražile izuzeće od sankcija i nastavak snabdevanja kroz ovaj naftovod zbog toga što nemaju izlaz na more. Povezivanje na ruski sistem Družba, kojim vlasti u Srbiji žele da dopreme rusku sirovu naftu i zaobiđu sankcije Brisela, otvara pitanje doslednosti evropske politike. Srbija je jedina zemlja u regionu Zapadnog Balkana koja nije uvela sankcije Rusiji u skladu sa odlukama na nivou Evropske unije. Sirova nafta u Srbiju trenutno stiže samo iz jednog pravca – iz Hrvatske, preko sistema Jadranskog naftovoda (JANAF). Početna tačka tog naftovoda je u luci Omišalj, gde tankerima stiže nafta pomorskim putem, a sistem se završava u Novom Sadu. Tom rutom je, zbog sankcija Brisela, Srbiji prekinuto dopremanje ruske sirove nafte u decembru 2022. godine. Planovi za povezivanje Srbije sa Družbom mogli bi da posluže kao test doslednosti Evropske unije: ako je Brisel već odobrio izuzeća Mađarskoj i Slovačkoj, otvara se pitanje da li bi bilo politički i pravno održivo sprečiti Srbiju da traži sličan tretman kroz postojeći izuzetak u sistemu. To direktno vodi i do pitanja da li sankcije gube snagu kada postoje trajna ili privremena odstupanja, naročito u energetskom sektoru. "Izuzeća za Mađarsku i Slovačku slabe jedinstven stav EU i stvaraju prostor za unutrašnja neslaganja, kao što je ilustrovano nedavnim vetom Mađarske na kredit EU Ukrajini", kaže za Radio Slobodna Evropa Zuzana Pelakova, direktorka programa za ekonomiju i poslovanje u GLOBSEC-u, think tanku sa sedištem u Bratislavi. RSE je u više navrata tražio komentar Evropske komisije u vezi sa stavom da se Srbija priključi Družbi, ali odgovor na ovo pitanje još nije stigao. Ruska nafta gubi važnost na nivou EUU međuvremenu, značaj ruskog izvoza nafte u EU naglo je opao. Prema podacima Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) iz decembra 2025. godine, EU je tada učestvovala sa svega 6 odsto u ruskom izvozu nafte, u poređenju sa oko 45 odsto u 2021. godini, pre početka rata u Ukrajini, pokazuju podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA). Dan Jorgensen, komesar nadležan za energetiku, potvrdio je da EU ne namerava da se vrati snabdevanju iz Rusije, uprkos krizi koja dominira na svetskom tržištu. "Ponovo početi uvoziti rusku energiju bila bi ogromna greška. Ne. U budućnosti više nećemo uvoziti nijedan molekul ruske energije. Putin je koristio energiju protiv država članica, ucenjivao ih, a kupovinom energije mi takođe indirektno pomažemo ratu protiv naših prijatelja u Ukrajini", izjavio je Jorgensen 22. aprila. EU planira da potpuno prekine uvoz ruskog gasa do kraja 2027. godine. Uvoz ruske nafte već je uglavnom ukinut tokom 2022. i 2023. godine, uz ograničena izuzeća za Mađarsku i Slovačku. Snabdevanje ruskom naftom u sadašnjim okolnostima računa se na oko 5 odsto ukupnog uvoza, i to upravo zbog tih izuzeća. Zato bi nova veza sa Družbom imala smisla samo ako postoji stabilan i dozvoljen režim snabdevanja, a to trenutno nije slučaj. Prvi koraci ka priključivanju Srbije na Družbu već su preduzeti. U toku je tender srpske državne kompanije Transnafta za izgradnju oko 100 kilometara dugog naftovoda do Mađarske, kojim bi u Srbiju stizala ruska sirova nafta. Radovi bi, prema najavama srpskih vlasti, trebalo da počnu na jesen, a cilj je da nafta poteče do kraja 2027. godine. Zbog sankcija Evropske unije na uvoz ruske nafte, ova sirovina iz Rusije u Srbiju ne stiže duže od tri godine. Zajednički projekat izgradnje naftovoda sprovodi se na osnovu sporazuma Beograda i Budimpešte, dok dve države intenziviraju energetsku saradnju od početka ruske invazije na Ukrajinu. Međutim, taj dogovor je postignut tokom vlade Viktora Orbana, odlazećeg premijera Mađarske koji je izgubio parlamentarne izbore održane 12. aprila. "Za Srbiju, povezivanje sa naftovodom Družba u trenutnom geopolitičkom kontekstu moglo bi se smatrati potkopavanjem jedinstva EU. Štaviše, EU planira postepeno ukidanje preostalog uvoza ruske nafte do septembra 2027. godine, bez obzira na protivljenje Mađarske i Slovačke. To povećava rizik da bi svaka nova veza s Družbom mogla postati nasukana imovina u bliskoj budućnosti", smatra Pelakova. Družba kao funkcionalan plan ili politička opcija za Srbiju?U postojećim okolnostima, priključak na Družbu ne može se smatrati funkcionalnim kanalom snabdevanja Srbije. Sudbina tog projekta umnogome će zavisiti od režima sankcija EU i odnosa prema ruskoj nafti u Mađarskoj i Slovačkoj. Međutim, sve sada zavisi i od pristupa koji će imati nova vlada Mađarske, odnosno budući premijer Peter Mađar. Do sada se Mađar u svojim nastupima nije eksplicitno izjasnio kakav će pristup imati prema ruskoj nafti i da li će nastaviti politiku zavisnosti koju je vodio njegov politički protivnik Viktor Orban. Neposredno pre parlamentarnih izbora, Mađar je lokalnim novinarima rekao da država treba da ojača diverzifikaciju, ali da se to neće dogoditi preko noći. Priznao je i da će Mađarska u doglednom vremenu i dalje biti energetski izložena Rusiji. "Ako bude potrebno, pregovaraćemo s Rusijom, ali nećemo postati prijatelji", izjavio je pre izborne pobede Peter Mađar. Budući odnosi između Srbije i Mađarske takođe će igrati važnu ulogu u ovom projektu. Tokom Orbanove vladavine vlasti u Beogradu i Budimpešti održavale su bliske veze, dok se Mađarska istovremeno postavljala kao zaštitnica Srbije u Briselu. Peter Mađar se nakon pobede osvrnuo na bliske odnose Orbana i Vučića, istakavši da zna ko je "kum" tih odnosa, aludirajući na Rusiju. Nakon što je Petera Mađara 13. aprila na javnom servisu RTS optužio da "nema pojma o čemu govori", predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 21. aprila telefonom razgovarao sa budućim mađarskim premijerom i pozvao ga da poseti Srbiju. Mađarska, kao i Slovačka, ima geografska ograničenja i nema izlaz na more. To je bio ključni argument kada su zatražile i dobile izuzeće za snabdevanje ruskom naftom. Međutim, nakon kvara naftovoda Družba, pokazalo se da postoje i druge mogućnosti. Hrvatska je preko JANAF-a ponudila alternativni pravac snabdevanja naftom koja nije ruskog porekla, a zvanični Zagreb tvrdi da raspolaže dovoljnim kapacitetima da zadovolji potrebe obe zemlje. Zuzana Pelakova iz GLOBSEC-a smatra da je kvar u Družbi pokazao da zemlje poput Slovačke i Mađarske više nisu potpuno zavisne od tog naftovoda. "Istovremeno, ruska nafta se i dalje prodaje s popustom, što je rezultiralo značajnim profitom za rafinerije MOL-a u regionu", napominje Pelakova. "Važno je prepoznati da Rusija ima dugu istoriju korišćenja izvoza energije kao geopolitičkog oružja za unapređenje svojih interesa. Malo je naznaka da bi prema Družbi postupala drugačije. Ako išta, nedavni događaji podržavaju to očekivanje", kaže za Radio Slobodna Evropa Zuzana Pelakova. Međutim ona upozorava nastavak tranzita preko Družbe biće ključno za određivanje budućeg značaja naftovoda. "Ako bi Ukrajina jednostrano zaustavila tranzit, Družba bi mogla postati uglavnom zastarela za sve uključene zemlje, potencijalno uključujući i Srbiju", napominje ona. https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-nafta-rusija-druzba-orban/33738028.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-nafta-rusija-druzba-orban/33738028.html Thu, 23 Apr 2026 07:27:15 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Gjeraqina Tuhina) Eventualno uskraćivanje novca iz evropskog Plana rasta za Srbiju odnosi se na mogućnost da zemlja ne preduzme korake u vezi sa revidiranjem pravosudnih zakona u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije, koje se očekuje do kraja aprila, objasnili su za Radio Slobodna Evropa zvaničnici Evropske komisije. Prema rečima jednog zvaničnika ove institucije, Srbija najverovatnije neće dobiti nikakva finansijska sredstva iz Evropske unije dokle god su na snazi takozvani Mrdićevi zakoni. Iz sredstava Plana rasta Srbija ima pravo na ukupno 1,588 milijardi evra za period između 2024. i 2027. godine. To uključuje i grantove i kredite namenjene podršci reformama, a sredstva se isplaćuju dva puta godišnje na osnovu ostvarenog napretka. Međutim, kako su objasnili iz pres-službe Evropske komisije, isplate finansijskih sredstava uslovljene su specifičnim reformskim koracima koji su povezani sa borbom protiv korupcije i vladavinom prava. "Sve isplate su uslovljene time da država korisnik podržava i poštuje nezavisno pravosuđe i vladavinu prava kao sveobuhvatne preduslove za finansijsku podršku", navedeno je u pisanom odgovoru iz Evropske komisije. Portparolka Komisije Arianna Podesta naglasila je da ova institucija kontinuirano procenjuje da li su ispunjeni relevantni uslovi za podršku u okviru finansijskih instrumenata Evropske unije. "Što se tiče Srbije, mi smo zabrinuti zbog nedavnog usvajanja pravosudnog zakonodavstva u Srbiji i pažljivo pratimo sledeće korake koje će Srbija preduzeti. Naravno, i dalje u potpunosti podržavamo Srbiju na njenom evropskom putu", istakla je. Prema njenim rečima, EU očekuje napredak u ključnim reformama, posebno u oblasti vladavine prava. "To uključuje i usklađivanje pravosudnog zakonodavstva sa preporukama Venecijanske komisije, kada budu izdate, što bi trebalo da se dogodi uskoro, kao i dalje korake u regulaciji medija, uključujući reformu Regulatornog tela za elektronske medije (REM)", izjavila je portparolka. Evropski portal Politiko objavio je informaciju da se Srbija suočava sa mogućnošću gubitka do 1,5 milijardi evra finansijskih sredstava EU, te da Evropska komisija razmatra da ih ukine zbog demokratskog nazadovanja i bliskih veza zemlje sa Rusijom. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da Evropska komisija i dalje procenjuje da li Srbija ispunjava uslove za "isplate na osnovu finansijskih instrumenata EU". "Sve više smo zabrinuti zbog onoga što se dešava u Srbiji, od zakona koji podrivaju nezavisnost sudstva do suzbijanja demonstranata i ponovljenog mešanja u nezavisne medije", istakla je za briselski portal Politiko. Srbija je iz prve tranše isplate iz evropskog Plana rasta u januaru dobila nešto više od polovine namenjenih sredstava, jer je konstatovano da je od sedam planiranih reformi ispunila samo tri. Umesto predviđenih 112 miliona, zemlja je dobila 61,1 milion evra. Zajedno sa sredstvima iz predfinansiranja (sedam odsto od celokupne dodeljene sume), ukupna suma koju je Srbija do sada dobila iz Plana rasta iznosi 167,59 miliona evra. Međutim, izvori Radija Slobodna Evropa upozoravaju da i u slučaju da Srbija preduzme reforme koje su predviđene za dobijanje sredstava iz Plana rasta, Evropska komisija neće više odobravati finansijska sredstva dok se ne izmene sporni pravosudni zakoni. Dok ne vidimo promenu, kaže jedan sagovornik RSE pod uslovom anonimnosti, "za Srbiju je 'slavina' zatvorena". https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-eu-plan-rasta-novac-pravosudje-mrdicevi-zakoni/33729508.html https://www.slobodnaevropa.org/a/srbija-eu-plan-rasta-novac-pravosudje-mrdicevi-zakoni/33729508.html Sat, 11 Apr 2026 10:04:15 +0200 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Gjeraqina Tuhina) Šverc tona kokaina, planovi otmica, ubistava i tokovi novca bili su u materijalu koji je Srbija ranijih godina dobijala od Agencije Evropske unije za pravosudnu saradnju Evrodžast (Eurojust). Ključne dokaze obezbedile su policije Belgije, Holandije i Francuske 2021. kada su dekriptovale Sky aplikaciju koju su kriminalci koristili za tajnu komunikaciju. Među milijardu poruka sa 70.000 mobilnih telefona bila je i prepiska osumnjičenih iz Srbije. Dokazi su poslati u Beograd, što je dovelo do najmanje četiri velika procesa pred sudom. Posle šest godina saradnje, Srbija od marta nema tužioca za vezu u sedištu Evrodžasta u Hagu jer je dosadašnjem istekao mandat, a novi nije imenovan. U Evrodžastu za Radio Slobodna Evropa (RSE) kažu da se saradnja nastavlja preko kontakt tačke u Srbiji. Dok iz Ministarstva pravde navode da zajedničke istrage nisu ugrožene, deo stručne javnosti upozorava da će bez tužioca za vezu biti značajno usporene. "To nas vraća pet koraka unazad. Transfer dokaza biće teži. Do sada je naš predstavnik imao pristup podacima bez spore i komplikovane procedure preko Ministarstva pravde", rekao je za RSE Radovan Lazić, tužilac Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu. Srbija od 2019. sa Evrodžastom ima sporazum na osnovu kog joj su joj omogućeni direktan pristup informacijama u istragama protiv međunarodnih grupa i koordinacija sa tužilaštvima drugih zemalja. Zašto nije izabran tužilacNovi tužilac za vezu Srbije u Evrodžastu nije izabran jer nadležni Visoki savet tužilaštva nije imao glasove dvotrećinske većine da se ta tema uvrsti na dnevni red. U tom telu je pet tužilaca. Četiri člana bira Skupština Srbije, dok su u sastavu još vrhovni javni tužilac i ministar pravde. "Čini mi se da vlast želi uticaj na međunarodnu pravosudnu saradnju, a istaknuti pravnici koji se biraju u Narodnoj Skupštini su još jedan politički kanal kojim na to može da utiče", ocenjuje za RSE Jelena Pejić Nikić, iz nevladinog Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. S obzirom da više nema predstavnika "pod krovom" Evrodžasta, dodala je Pejić Nikić, Srbiji će biti usporen i otežan pristup zaštićenim sistemima, bazama podataka i analizama Evropola i Interpola. Ministarstvo pravde sa druge strane navodi da nisu ugrožene aktuelne istrage. "Međunarodni pravni zahtevi prolaze kroz ministarstvo kao centralni organ, što garantuje da postupci i dalje teku nesmetano", saopštilo je Ministarstvo. I u Evrodžastu kažu da će se saradnja sa Beogradom nastaviti. "Kooperacija sa srpskim organima na nacionalnim istragama nastaviće se kroz alate i platforme za pravosudnu saradnju kojima raspolažemo", navela je Agencija EU za RSE. Po sporazumu, kontakt tačka Evrodžasta za Srbiju је Vrhovno javno tužilaštvo koje koordinira pravnu pomoć sa tom agencijom. Generalno, resorno odeljenje Ministarstva pravde zaduženo je za pitanja međunarodne pravne pomoći sa svim zemljama od kojih traži informacije. Devet velikih slučajevaU poslednjih šest godina, dok je Srbija imala tužioca za vezu u Hagu, beogradsko Tužilaštvo za organizovani kriminal bilo je u direktnoj komunikaciji sa Evrodžastom što je rezultiralo podizanjem optužnica protiv više organizovanih kriminalnih grupa. Istražni timovi koje je omogućio Evrodžast su bili "udarna pesnica" protiv mafije sa Balkana koja je postala jedan od glavnih snabdevača Evrope kokainom. Po podacima Tužilaštva za organizovani kriminal, Srbija je kroz zajedničke timove radila na devet velikih krivičnih istraga i održala više od 50 sastanaka sa pravosuđima drugih zemalja. To je dovelo do otkrivanja više grupa koje su do zemalja EU prevozile drogu iz Južne Amerike. Sky dokazi koje je poslala francuska policija koriste se na suđenju takozvanom "Balkanskom kartelu" koje je počelo u decembru 2024. U tom procesu 20 ljudi je optuženo za šverc najmanje sedam tona kokaina, uključujući zaplenu od pet tona na brodu Aresa 2020. u Venecueli. Poruke Sky koriste se i u više postupaka u vezi sa grupom optuženog Veljka Belivuka koja je okrivljena za trgovinu drogom i sedam ubistava. Uključuju fotografije oružja, planiranje otmica i ubistava, i komunikaciju sa takozvanim kavačkim klanom iz Crne Gore. Dešifrovani Sky podaci deo su procesa osuđenom šverceru droge Darku Šariću i Belivukovoj grupi za planiranje četiri ubistva takozvanog škaljarskog klana u Grčkoj 2020. Šarić je za šverc 5,7 tona kokaina iz Latinske Amerike osuđen 2020. na 15 godina zatvora. Transkripti Sky poruka su i na suđenju grupi nazvanoj Vračarci optuženoj za tri ubistva i šest pokušaja ubistava. U slučajevima krijumčarenja droge i ubistava otkrivenim preko Sky podataka, samo u Belgiji do danas je osuđeno 1.200 ljudi, izrečeno 3.684 godina zatvora i zaplenjeno oko 224 miliona evra. Blokirane istrage o trgovini drogom?Tužilac za organizovani kriminal Mladen Nenadić rekao je da su tri međunarodne istrage o trgovini narkoticima blokirane jer Srbija nije potpisala formiranje zajedničkog istražnog tima sa dve zemlje Evropske unije i jednom van nje. "Ministar pravde nije stavio svoj potpis, što nas koči u radu. Ako se izvršna vlast na bilo koji način meša u rad na predmetima, iskustvo nam je pokazalo da je to dovodilo do problema u radu i da ne možemo da ih rešimo na odgovarajući način", rekao je Nenadić 18. marta na predavanju na Pravnom fakultetu u Beogradu. Dodao je da se i pored toga sa kolegama iz inostranstva radi kroz paralelne istrage, ali i naglasio da je delovanje zajedničkih timova daleko efikasnije za borbu protiv organizovanog kriminala. Ministarstvo pravde Srbije nije odgovorilo na pitanja RSE u vezi sa ovom temom. 'Mete' i javni funkcioneriKako je saopštilo Vrhovno javno tužilaštvo, Srbija je u Evrodžastu uključena u rad u više od 200 predmeta, koji uključuju i takozvane "visoke mete" iz sfere javnih funkcionera. Radovan Lazić, iz Udruženja tužilaca Srbije, kaže da situacija ukazuje na mogući problem. "Može se pretpostaviti da politika, odnosno izvršna vlast, ne želi tužilaštvu da prepusti samostalno delovanje u krivičnim predmetima sa međunarodnim elementom. Odnosno, da hoće da bude informisana na čemu se radi, pa i da ima mogućnost uticaja", rekao je Lazić. Evrodžast radi od 28. februara 2002. godine. Ima 27 članica iz EU i sporazume o saradnji sa 10 zemalja, među kojima su Sjedinjene Američke Države, Crna Gora i Severna Makedonija. https://www.slobodnaevropa.org/a/droga-kokain-srbija-eu-eurojust-evrodzast-kriminal-organizovani/33713379.html https://www.slobodnaevropa.org/a/droga-kokain-srbija-eu-eurojust-evrodzast-kriminal-organizovani/33713379.html Mon, 23 Mar 2026 10:45:34 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Zoran Glavonjić, Gjeraqina Tuhina) Državni slogan Crne Gore "28 do 28" sada ima kredibilnog konkurenta. Ako Island odluči da krene evropskim putem, moglo bi doći do ozbiljne konkurencije oko toga koja od ove dve države postaje 28. članica Evropske unije (EU). Naime, islandska vlada je saopštila da će 29. avgusta održati referendum o članstvu u EU. U slučaju pozitivnog ishoda, referendum bi vladi dao mandat da nastavi pregovore sa EU. Island je aplikaciju za članstvo podneo 2009. godine, neposredno nakon globalne finansijske krize. Naime, finansijska kriza 2008-2009. je skoro uništila islandski bankarski sistem i izazvala ozbiljnu ekonomsku i socijalnu nestabilnost. Tadašnja vlada smatrala je da članstvo u EU može doneti nekoliko financijskih benefita poput finansijske stabilnosti i političku i trgovinsku sigurnost kroz pristupanje evropskim fondovima. Nakon izbora i dolaska na vlast desničarskih snaga, došlo je do jačanja evroskepticizma kako u političkoj eliti tako i među građanima. Još jedan faktor koji je doveo do povlačenja aplikacije 2015 vezan je za ponovno jačanje bakarskog sektora. Ostaje međutim nejasno da li bi u slučaju pozitivnog referenduma Island nastavio pregovore tamo gde je stao ili bi proces počeo od nule. U svakom slučaju, Island ne bi trebalo da ima probleme da uspešno okonča pregovore. Prema zvaničnim podacima EU, Island je dvotrećinski usklađen sa pravnom tekovinom EU. Takođe, član je Evropskog ekonomskog prostora, u potpunosti primenjuje Šengenska pravila i pravila jedinstvenog tržišta, ali zadržava autonomiju u ribarstvu i poljoprivredi. Crna Gora pod pritiskom kalendaraCrna Gora se, za sada, smatra najizvesnijom budućom članicom EU. Državne vlasti ciljaju da okončaju pristupne pregovore do kraja ove godine kako bi otvorile put ka potpisivanju i ratifikaciji pristupnog sporazuma – proces koji, prema statistici, traje između jedne i tri godine. Od leta 2023. Crna Gora je uspešno napredovala ka privremenom zatvaranju svih pregovaračkih poglavlja, iako su se poslednjih meseci pojavili znaci zastoja. Od 33 pregovaračkih poglavlja, Crna Gora je privremeno zatvorila 13. Za završetak pregovora potrebno je zatvoriti još 20 poglavlja. U martu se očekuje privremeno zatvaranje jednog poglavlja, dok za preostalih 19 ostaje samo devet meseci. Da li će Crna Gora i Island imati podjednak tretman?Pitanje nastavka ili ponovnog pokretanja pregovora Islanda sa EU, pored pravnih tumačenja (da li je EU zaustavila pregovore ili je Island jednostrano povukao aplikaciju), povezano je i sa novom metodologijom proširenja koju je EU usvojila 2020, nakon što se Island povukao. Crna Gora je pregovore započela starom metodom, ali je, zajedno sa Srbijom, prihvatila novu metodologiju. Prema novoj metodologiji, broj pregovaračkih poglavlja ostaje isti, ali su ona grupisana u takozvane tematske klastere. Ukupno postoji šest takvih klastera. Srbija u pristupnim pregovorima sa EU ima 35 poglavlja. U ovom procesu država je otvorila 22 poglavlja, a privremeno zatvorila dva. Od decembra 2021. zemlja nije otvorila nijedno poglavlje, prvobitno zbog neusklađenosti sa evropskom politikom sankcija prema Rusiji ali i nedovoljnog napretka u polju vladavine prava. Po novoj metodologiji, ključna su poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava. Ona se otvaraju prva i zatvaraju poslednja, a njihov napredak određuje ukupni tempo pregovora sa Evropskom unijom. Dionis Cenusa, ekspert u Centru za geopolitičke sigurnosne studije sa sedištem u Litvaniji, smatra da je malo verovatno da će EU primeniti različite metodologije na Crnu Goru i Island bez rizika od diskriminatorskog tretmana. "Obe zemlje biće tretirane jednako, ali razlike će postojati u tzv. zaštitnim klauzulama", kaže Cenusa za Radio Slobodna Evropa (RSE). Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je nagovestila takve klauzule u slučaju Crne Gore, najavljujući da će sporazum biti "prvi u novoj generaciji". Zaštitne mere bi trebalo da spreče nazadovanje u demokratiji i vladavini prava. Prema njoj, te mere ostaju na snazi koliko je potrebno, ali se neće primenjivati ako nove članice poštuju pravila. Cenusa dodaje da će EU posebno pažljivo ispitati prirodu zaštitne klauzule, povezano s vladavinom prava u Crnoj Gori, zbog potencijalnog rizika od demokratskog nazadovanja, slično slučaju Srbije. S druge strane, Island je već duboko konvergentan sa EU u oblastima ekonomije i Šengena, pa će Crna Gora, i kada postane članica, i dalje biti u različitoj fazi integracije u oblastima unutrašnjih poslova, pravosuđa i jedinstvenog tržišta. Problem 'apsorpcionih kapaciteta' EUPitanje apsorpcije EU kao problema spominjalo se još pre početka ruske invazije na Ukrajini 2022, kada se proširenje koristilo kao politička šargarepa, iako je bilo jasno da postoji ozbiljna sumnja u spremnost Unije da primi nove članice u trenutku kada se suočava sa unutrašnjim funkcionalnim izazovima, gde sve države imaju pravo glasa ili veta. Nakon ruske agresije na Ukrajinu, na proširenje se posmatra i kao na bezbednosni projekat, pa postoji razlika u raspoloženju među članicama kada je reč o prijemu novih država. Ipak, institucionalni okvir EU i dalje ostaje ključni izazov. Postojeći institucionalni okvir projektovan za 28 članica, iako ih trenutno ima 27 mada skeptici proširenja oklevaju da se ovog podsete. U trenutku prijema 2013. godine Hrvatska, najmlađa članica EU, bila je 28. članica, jer je u sastavu evropskog bloka i dalje bila Velika Britanija koja je Uniju formalno napustila 2020 god, nakon BREXIT referenduma koji je održan 2016. Augustin Palokaj, dugogodišnji dopisnik iz Brisela i ekspert za proširenje, ocenjuje da je "smešno da se Crna Gora i Island, gledaju kao opterećenje za EU". "Crna Gora je sto puta manja od Velike Britanije, Island gotovo 200 puta manji. Imale bi jedan glas u Savetu EU; nekih šest ili sedam zastupnika u Evropskom parlamentu, ali ne bi bili teret Unije koja je znatno manja nego što je bila kada joj je Hrvatska pristupila jer je u međuvremenu EU napustila Velika Britanija sa 70 miliona stanovnika", kaže Palokaj za RSE. On naglašava da će konačni ishod zavisiti od političke volje sadašnjih članica, koje balansiraju između potrebe za proširenjem i sumnje u sopstvenu spremnost. Polučlanstvo kao selektivna opcija?U poslednje vreme se govori o kreativnim modelima za nove članice, poput takozvanog "obrnutog članstva", koje omogućava delimičan pristup evropskim politikama, dok punopravno članstvo dolazi kasnije. Iako je ideja bila atraktivna, pogotovo za Ukrajinu i neke zapadnobalkanske zemlje koje nisu na vrhu liste za prijem, EU trenutno nije spremna da menja pravila. Island i Crna Gora zajedno u EU?Crna Gora je odbacila ovu opciju jer je preduzela sve reforme za punopravno članstvo. Verovatno bi i Island odbio čak i da počne proces, ako bi mu se nudilo išta manje od punopravnog članstva i ravnopravnosti sa ostalim članicama. "Konačni ishod će uveliko zavisiti od strategije pristupanja Crne Gore, koja će verovatno odbaciti bilo kakve ustupke u pogledu prava glasa u Evropskom savetu, posebno ako se takva prava daju Islandu", tvrdi Dionis Cenusa. U tom smislu obe zemlje će biti u trci za isti kalendarski cilj. Čak i Island, koji je znatno napredniji od Crne Gore, ne bi mogao preko noći da postane član EU, jer se moraju poštovati utvrđeni kalendarski rokovi i procedure. Ako Rejkjavik glasa za, realno je očekivati da obe zemlje zajedno stignu na konačni cilj. Međutim Island bi se brzo kretao – toliko brzo da bi Crna Gora iznenada mogla morati da se utrkuje možda čak i nastojeći da potpiše pre Islanda, samo da bi zauzela simbolično 28. mesto. https://www.slobodnaevropa.org/a/crna-gora-island-eu/33701384.html https://www.slobodnaevropa.org/a/crna-gora-island-eu/33701384.html Thu, 12 Mar 2026 11:17:25 +0100 Crna GoraAktuelnowebteam@rferl.org (Gjeraqina Tuhina) Politički "ping-pong" prebacivanja zakona između predsednika Crne Gore Jakova Milatovića i crnogorske Skupštine dodatno usporava evropski put zemlje, koja i bez toga počinje da pokazuje znake zastoja u ispunjavanju obaveza u ključnim oblastima za evropske integracije. Naime, predsednik Crne Gore Jakov Milatović je 3. februara vratio Skupštini paket zakona na ponovno razmatranje. Obrazložio je ovu odluku time da želi da poslanici zaista pročitaju zakone. "Evropske reforme ne znače puko dizanje ruku u Skupštini, ni usvajanje zakona bez rasprave i diskusije", naveo je crnogorski predsednik na društvenim mrežama. Reč je o paketu od 25 zakona koji su već dobili zeleno svetlo Evropske komisije, a koji su neophodni kako bi Crna Gora mogla da nastavi zatvaranje poglavlja u pristupnim pregovorima. Dva dana kasnije, predsednik države je promenio stav i proglasio zakone važećim. Kazao je da njihovo vraćanje poslanicima, uz očekivanje da ih pročitaju i ozbiljno razmotre, prema njegovoj proceni, ne bi imalo nikakvog efekta. Ovaj paket zakona, u političkom žargonu nazvan "plavi zakoni", već je imao zeleno svetlo Brisela. Evropska komisija je potvrdila da je primila k znanju odluku predsednika Crne Gore da ih potvrdi. "Potvrđujemo našu kontinuiranu podršku ambicioznom cilju Crne Gore da zatvori sva preostala pregovaračka poglavlja do kraja godine, pod uslovom da su u potpunosti ispunjeni svi potrebni kriterijumi i uslovi", izjavio je portparol Evropske komisije Gijom Mersije (Guillaume Mercier). Međutim, poslednji potez je samo izneo na površinu problem da Crna Gora, koja sada ulazi u završnicu pristupnih pregovora, počinje da pokazuje znakove zatezanja procesa. Ambicija ne samo Crne Gore već i evropskih institucija jeste da zemlja zatvori sva pregovaračka poglavlja do kraja tekuće godine. Time bi se, teoretski, omogućila primena državnog slogana "28 do 28", što znači da bi Crna Gora mogla postati 28. članica Evropske unije do kraja 2028. godine, uz dovoljno vremena za ratifikaciju Sporazuma o pristupanju koji se potpisuje nakon što se pregovori o članstvu proglase završenim. Ratifikacija mora da prođe kroz sve postojeće države članice EU, njih 27, kao i kroz državu koja pristupa, u ovom slučaju Crnu Goru. To je proces koji obično traje između jedne i tri godine. Međutim, Crna Gora, koja se smatra liderom u pristupnom procesu, počinje da razvlači dinamiku. Prema evropskim zvaničnicima, imenovanje ključnih funkcija, poput sudija Ustavnog suda kao i članova sudskog i tužilačkog saveta, već predstavlja ozbiljan problem za pregovore o članstvu. Da je predsednik Milatović zadržao "plave" zakone, to bi, kako navode izvori Radija Slobodna Evropa, ugrozilo predstojeće međuvladine konferencije planirane za mart i april, na kojima bi mogla biti zatvorena pojedina pregovaračka poglavlja. To potvrđuje i Mersije. "Stalna kašnjenja u ključnim procesima, kao što su usvajanje zakona i imenovanje upražnjenih pozicija, ako ostanu nerešena, mogla bi predstavljati značajnu prepreku ostvarenju ambicije Crne Gore da zatvori sva pregovaračka poglavlja do kraja godine", navodi on. Evropski poslanik Tomislav Sokol, član delegacije za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Crne Gore, upozorio je da usporavanje dinamike usvajanja zakona potrebnih za zatvaranje poglavlja "može imati dugoročne posledice za evropski put države". "Prozor EU neće biti zauvek otvoren, a zna se ko ga želi zatvoriti, zbog čega je važno ne propuštati trenutak koji se retko ponavlja", naglasio je Sokol. Crna Gora je u januaru privremeno zatvorila poglavlje 32 i trenutno ima 13 zatvorenih poglavlja od ukupno 33 u pristupnim pregovorima za članstvo u EU. Očekuje se da će tokom prve polovine godine EU odobriti formiranje radnih grupa koje će raditi na nacrtu Sporazuma o članstvu. Tekst tog sporazuma definiše uslove članstva, prelazne aranžmane, zaštitne mere, budžetski doprinos, broj poslanika u Evropskom parlamentu, glasove u Savetu EU i komesara iz Crne Gore. Prema pregovaračkim principima koje je usvojila Konferencija o pristupanju, sporazumi postignuti tokom pregovora po pojedinim poglavljima, čak i delimični, ne mogu se smatrati konačnim dok se ne postigne sveobuhvatan sporazum o svim poglavljima. Crna Gora treba da zatvori još 23 pregovaračka poglavlja, a za svako zatvaranje neophodna je saglasnost svih država članica EU. https://www.slobodnaevropa.org/a/signali-zastoj-put-eu-crna-gora/33670561.html https://www.slobodnaevropa.org/a/signali-zastoj-put-eu-crna-gora/33670561.html Fri, 06 Feb 2026 07:59:20 +0100 Crna GoraAktuelnowebteam@rferl.org (Gjeraqina Tuhina) Zatvaranjem poglavlja 32, Crna Gora sada ima 13 zatvorenih poglavlja od ukupno 33 koja čine pristupne pregovore za članstvo u EU. Godinama Crna Gora održava status lidera u procesu evropskih integracija, jer je neposredno nakon pozitivne IBAR (Izveštaj o privremenim merilima) ocene prešla u fazu zatvaranja poglavlja i približavanja krajnjem cilju – završetku pregovora o članstvu. Za mnoge političare, kako u Crnoj Gori, tako i u Briselu, završetak pristupnih pregovora do kraja ove godine je moguć. Moto crnogorske vlade glasi "28 do 28" – što znači da bi, prema ambiciji zvanične Podgorice, Crna Gora mogla postati 28. članica EU do 2028. godine. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos je nakon zatvaranja poglavlja 32 u Briselu navela da postoji još mnogo rada pred Crnom Gorom, pre svega na polju vladavine prava, a da je Evropska komisija (EK) spremna da joj pomogne da zatvori sva poglavlja do kraja godine. "To je ambiciozan cilj, ali verujem da je moguć", ocenila je Marta Kos. Šta je još ostalo neurađeno?Jovana Marović, ekspertkinja za evropska pitanja i članica Savetodavne grupe za politiku Balkana u Evropi (BIEPAG), ocenjuje da klima jeste ohrabrujuća, ali ishod će zavisiti pre svega od toga koliko će Crna Gora uspeti da isporuči rezultate u drugim oblastima. Naglašava da je reč naročito o vladavini prava, političkoj stabilnosti u zemlji te sposobnosti Vlade i Skupštine da rade brzo, efikasno i koordinisano. "Međutim, čak i u scenariju u kojem Crna Gora besprekorno ispuni sve svoje obaveze, ostaju faktori koji nijesu u našim rukama. To su pre svega unutrašnje debate unutar EU o budućem proširenju, eventualne institucionalne reforme Unije, kao i pitanje ratifikacije pristupnog ugovora u svim državama članicama", navela je Marović. Šta stoji u zajedničkoj poziciji EU po pitanju poglavlja 32Crna Gora je najdalje odmakla u oblasti finansija, budući da je zatvorila dva poglavlja iz ovog klastera: osim 32, u junu 2025. godine je zatvorila i poglavlje 5, koje se odnosi na javne nabavke. U zajedničkoj poziciji EU o poglavlju 32 navodi se da je Crna Gora ostvarila značajan napredak u oblasti finansijske kontrole, uspostavivši funkcionalan i sveobuhvatan sistem unutrašnje kontrole javnih finansija, u skladu sa standardima EU i međunarodnim praksama. EU ocenjuje da je Crna Gora ojačala menadžersku odgovornost u javnoj upravi, unapredila zakonodavni i institucionalni okvir za internu reviziju, upravljanje rizicima i nepravilnostima, i poboljšala profesionalizaciju i kapacitete interne revizije. Državna revizorska institucija deluje sa punom finansijskom, funkcionalnom i institucionalnom nezavisnošću, dok su mehanizmi praćenja preporuka i parlamentarni nadzor nad javnim finansijama poboljšani. U oblasti zaštite finansijskih interesa EU, Crna Gora je uskladila krivično zakonodavstvo sa evropskom direktivom o borbi protiv prevara koje štete finansijskim interesima EU, uspostavila i ojačala nacionalnu koordinacionu strukturu, te usvojila nacionalnu strategiju za borbu protiv prevara uz pozitivne rezultate u prijavljivanju nepravilnosti. Takođe je usklađen pravni i institucionalni okvir za zaštitu eura od falsifikovanja, a Centralna banka ima potrebne kapacitete za njegovu primenu. Na osnovu ostvarenog napretka, EU zaključuje da poglavlje 32 u ovoj fazi ne zahteva dalja pregovaranja, uz nastavak monitoringa do okončanja pristupnog procesa. Nova metodologija proširenja EU Prema metodologiji koju je Evropska komisija usvojila 2020. godine, pregovaračka poglavlja grupišu se u tematske klastere. Ukupno ih je šest: 1. Osnove – uključuje vladavinu prava, pri čemu poglavlja 23 i 24 imaju ključnu ulogu u celom procesu; 2. Unutrašnje tržište; 3. Konkurentnost i inkluzivni rast; 4. Zelena agenda i održiva povezanost; 5. Resursi, poljoprivreda i kohezija; 6. Spoljni odnosi. Crna Gora je otvorila pregovore 2012. godine, nakon što je stekla status kandidata 2010. godine. Zajedno sa Srbijom, koja je pregovore započela 2014. godine, bile su deo takozvane stare metodologije. Obe zemlje su prihvatile da nastave po novoj. Prema ovoj metodologiji, klasteri se otvaraju kao celina, dok se poglavlja mogu zatvarati pojedinačno. Napredak u prvom klasteru uslovljava napredak u svim ostalim klasterima, a pregovori se mogu usporiti ili vratiti unazad ako nema napretka u vladavini prava. Izveštaj o privremenim merilima (IBAR) ključna je procena Evropske komisije koja ocenjuje napredak zemlje kandidata u reformama vladavine prava u poglavljima 23 i 24. Pozitivna IBAR ocena omogućava prelazak u završnu fazu pregovora. Crna Gora je dobila pozitivan IBAR u junu 2024. godine, nakon čega je prešla u fazu zatvaranja poglavlja. Koraci do punopravnog članstvaDa bi pristupni pregovori bili završeni, sva 33 poglavlja moraju biti zatvorena. Evropska komisija potvrđuje ispunjenost kriterijuma, a države članice odobravaju završetak pregovora. Političke obaveze traju do pristupanja, posebno u pogledu vladavine prava, dok Evropska komisija prati proces i izdaje konačnu procenu spremnosti za članstvo. Potrebna je saglasnost apsolutnom većinom Evropskog parlamenta, nakon čega Savet EU jednoglasno odobrava pristupanje. Poslednji korak je potpisivanje Sporazuma o članstvu, koji otvara fazu ratifikacije u svim državama članicama i Crnoj Gori. Radi se o veoma senzitivnom periodu, budući da u nekim državama članicama ovo pitanje zahteva referendum (poput Irske i Danske). To dodatno komplikuje stvari i u vremenskom smislu, ali i u suštini, budući da se nikad ne zna koji će biti ishod referenduma. Jovana Marović mišljenja je da treba pronaći rešenje koje će obezbediti i efikasnu ratifikaciju, ali i garancije da reforme u Crnoj Gori neće stati u trenutku kada bude potpisan Sporazum o članstvu. "Ključno je da se kroz sam ugovor o pristupanju osmisli okvir koji bi omogućio nastavak reformi i nakon ulaska u EU, uz jasne mehanizme uslovljavanja. To bi moglo da ubedi države članice da ne postoji rizik od nazadovanja nakon pristupanja i da je punopravno članstvo jedina opcija o kojoj treba govoriti. Vreme je ograničeno i zbog toga je neophodno da i Crna Gora i EU deluju brzo i odlučno", navodi Marović. Faza ratifikacije u prethodnim prilikama trajala je između jedne i tri godine. Hrvatskoj, najnovijoj državi članici, na primer, za ratifikaciju je bilo potrebno dve godine. Datum stupanja na snagu Sporazuma označava trenutak kada zemlja postaje punopravna članica EU i kada evropsko pravo postaje potpuno primenjivo. Kada počinje rad na Sporazumu o članstvu sa Crnom Gorom?Rad na Sporazumu o članstvu Crne Gore trebalo bi da počne ove godine. Kako je Vlada Crne Gore saopštila, tokom međuvladine konferencije "značajan broj država članica" EU pozvao je na osnivanje Radne grupe za izradu Ugovora o pristupanju. Očekuje se da će tokom kiparskog predsedavanja, do 30. juna, EU odobriti formiranje radnih grupa koje će raditi na nacrtu Sporazuma. Tekst Sporazuma definiše uslove članstva, prelazne aranžmane, zaštitne mere, budžetski doprinos, broj zastupnika u Evropskom parlamentu, glasove u Savetu EU i komesara iz Crne Gore. Kakva se poruka šalje drugim državama Balkana?Albanija je druga na listi zemalja lidera u pristupnim pregovorima. Tokom 2025. godine otvorila je sva poglavlja u pristupnom procesu i treba da čeka IBAR kako bi započela proces privremenog zatvaranja poglavlja. Albanija je zauzela mesto Srbije, koja je donedavno imala status lidera pored Crne Gore. Međutim, zbog stavova prema Rusiji, ali i zbog situacije u vladavini prava u zemlji, od decembra 2021. godine Srbija nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o članstvu. Evropska unija doživljava najduži period u svojoj istoriji bez proširenja. Hrvatska je poslednja koja se učlanila u evropski blok. U međuvremenu, EU se smanjila odlaskom Velike Britanije nakon BREXIT referenduma. Jovana Marović je mišljenja da napredak Crne Gore ima značaj koji prevazilazi državni okvir i direktno utiče na ceo region Zapadnog Balkana, ali i na kredibilitet EU, jer bi se time dokazalo da je politika proširenja i dalje kredibilna i da reformski napori zaista mogu dovesti do konkretnog rezultata. "Takav razvoj događaja mogao bi da povrati poljuljano poverenje građanki i građana regiona u evropsku perspektivu i da deluje podsticajno na ostale zemlje da ubrzaju sopstvene reforme", navodi ona. https://www.slobodnaevropa.org/a/crna-gora-eu-pristupna-poglavlja/33662443.html https://www.slobodnaevropa.org/a/crna-gora-eu-pristupna-poglavlja/33662443.html Wed, 28 Jan 2026 16:16:54 +0100 Crna GoraAktuelnowebteam@rferl.org (Gjeraqina Tuhina) Evropski parlament (EP) potvrdio je da je poseta ove institucije u Beogradu blagovremeno planirana i da su o tome na vreme obaveštene sve relevantne institucije Srbije. Zvaničnici u Beogradu saopštili su prethodno da se neće sastati sa delegacijom EP-a, navodeći da o njoj nisu bili obavešteni. Poseta delegacije Odbora za spoljne poslove EP‑a (AFET) predviđena je za period između 22. i 24. januara. Kako su objasnili zvaničnici EP‑a, mandat misije zasniva se na nedavnoj rezoluciji Evropskog parlamenta koja poziva misiju da "na terenu proceni stanje demokratije, tekuće proteste, napade na demonstrante i represiju usmerenu protiv studenata, akademika, prosvetnih radnika i zaposlenih u javnom sektoru". Rezolucija je usvojena u oktobru prošle godine, uoči godišnjice pada nadstrešnice u Novom Sadu. U delegaciji će učestvovati predstavnici ključnih političkih grupacija EP‑a: evropski narodnjaci, socijaldemokrate, liberali, Grupa konzervativaca i reformista, Grupa zelenih, kao i desno-nacionalistička grupa Patrioti. Delegacija će biti brojna, iako tačan broj učesnika još nije poznat, budući da se i dalje finalizuje lista i program posete. Prema saznanjima RSE, misiju će predvoditi evropska poslanica Marta Timido iz redova socijaldemokrata. Iz njenog kabineta su rekli da delegacija AFET-a poduzima ovu posetu u izazovnom trenutku, sa ciljem da pokaže otvorenost i jasan interes za dalje jačanje odnosa između EU i Srbije. Zvaničnici njenog kabineta su naveli da delegacija planira sastanke sa predstavnicima civilnog društva, poslanicima Skupštine Srbije iz svih političkih grupa, članovima Vlade, medijima, univerzitetima i studentima. "Svi sastanci biće od značaja za parlamentarnu delegaciju, koja predstavlja širok spektar političkih grupa unutar Odbora AFET", navode iz EP‑a. Lideri Srbije ne žele da prime evropske poslanikeZvaničnici srpskih vlasti najavili su da se neće sastati sa delegacijom EP‑a. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je 13. januara da neće biti u zemlji tokom posete evroparlamentaraca, jer ima zakazane obaveze u Davosu na Svetskom ekonomskom forumu. "Niti su nas pitali, niti su nas obavestili", rekao je Vučić, dodajući da delegacija dolazi "nepozvana". "Ja ne želim da ih vidim. Računajte – da sam u Srbiji, ali da ne želim da razgovaram sa njima", naveo je predsednik Srbije. Predsednica srpskog parlamenta Ana Brnabić izjavila je 14. januara da poseta delegacije EP-a jeste najavljena, ali da "dolaze nepozvani". "Nisu bili pozvani, ali su se sami najavili", napisala je Brnabić na društvenoj mreži X. Ona je prethodno rekla da se neće sastati sa njima, jer će tada biti u Estoniji. Stav Odbora za spoljne posloveObjašnjenje iz sekretarijata Odbora za spoljne poslove Evropskog parlamenta pokazuje da se svaka poseta delegacije planira blagovremeno i da su o tome obaveštene sve relevantne institucije, kako u Briselu, tako i u zemlji koja treba da primi delegaciju. Svaku misiju potvrđuje Konferencija predsednika EP‑a, rečeno je za RSE iz AFET-a što obezbeđuje podršku većine u Parlamentu. Program poseta, kako je navedeno, uvek se organizuje u saradnji sa Delegacijom EU na terenu. Konferenciju predsednika, inače, čine predsednik ili predsednica Evropskog parlamenta i šefovi političkih grupacija EP. "Misije su važan deo redovnog parlamentarnih aktivnosti. One doprinose radu odbora, razvijaju međunarodne kontakte i jačaju vidljivost Evropske unije, a takođe promovišu parlamentarnu dimenziju međunarodnih odnosa", navodi se u odgovoru AFET‑a. Izvestilac za Srbiju odbacuje navode srpskih zvaničnikaEvropski poslanik i izvestilac za Srbiju u EP‑u, Tonino Picula, demantuje da delegacija putuje "nepozvana". Ambasada Srbije u Briselu je obaveštena, a program je predložila Delegacija EU u Beogradu. Poseta je, prema njemu, organizovana po uobičajenoj praksi EP‑a, bez vanrednih procedura. "Evropa od ovog susreta očekuje dodatne informacije i jasniju sliku o perspektivama Srbije na evropskom putu, gledano iz različitih uglova — kako od onih u poslaničkim klupama, tako i onih u izvršnoj vlasti", rekao je Picula. Dodaje da je, iako se informacije mogu dobiti i putem izveštaja, direktan razgovor sa relevantnim akterima nezamenjiv. Srpska napredna stranka (SNS) je pridruženi član Evropske narodne partije (EPP), najveće političke grupacije u EP‑u. To omogućava direktne kanale komunikacije, ali ne podrazumeva na neki način i automatsku zaštitu SNS‑a. Međutim, odnosi su zahladneli kada je EPP prošle godine pokrenuo proces preispitivanja članstva SNS-a, zbog rastućih tenzija, protesta u Srbiji i kritika na račun vlasti i vladavine prava. Ivo Davor Stier, iz redova EPP‑a i izvestilac u senci za Srbiju, ocenjuje da poslednji potezi beogradskih vlasti otežavaju evropske integracije Srbije. "Predsednik Vučić odlučio je da ne prisustvuje Samitu EU-Zapadni Balkan u decembru i da ne primi delegaciju EP-a u januaru. Proglasio je da će zemlja nastaviti putem ka EU, ali ovim odlukama zatvara kanale komunikacije i čini put ka EU užim i težim za Srbiju", izjavio je Stier za RSE. Zvaničnici Evropske komisije (EK) uzdržani su u komentarisanju događaja na relaciji Srbija–Evropski parlament, ističući da to nije u nadležnosti ove institucije. Portparol EK, Gijom Mersije (Guillaume Mercier), podsetio je da je dijalog između zainteresovanih strana iz celokupnog političkog spektra, uključujući i članove Evropskog parlamenta, od ključnog značaja, te da Evropska komisija očekuje od zemalja kandidata za članstvo u EU da taj proces olakšavaju. Napetosti na relaciji Srbija-Evropski parlamentBeogradske vlasti već imaju zategnute odnose sa pojedinim evropskim poslanicima koji kritikuju stanje u Srbiji. Predsednik Srbije Vučić je nazvao "najgorim evropskim ološem", poslanike iz Evropske zelene partije koji su učestvovali na protestu u Novom Sadu 5. septembra 2025. Takođe, vlasti su kritikovale EP zbog imenovanja Tonina Picule, evropskog poslanika iz Hrvatske, za izvestioca za Srbiju. Piculine izjave o događajima u kontekstu protesta i blokada u Srbiji takođe su ocenjene kao "mešanje u unutrašnje stvari te zemlje". https://www.slobodnaevropa.org/a/33648090.html https://www.slobodnaevropa.org/a/33648090.html Wed, 14 Jan 2026 16:47:18 +0100 SrbijaAktuelnowebteam@rferl.org (Gjeraqina Tuhina)