Centralna banka Crne Gore zatražila je posebnu reviziju Izvještaja o radu Prve banke u prošloj godini
Značajan dio javnosti pretpostavlja da zahtjev Centralne banke nije samo obična intervencija zbog kršenja procedure i probijanja zakonskih rokova, već da se iza svega krije politički sukob, odnosno, želja monetarne vlasti da povrati faktičku moć.
"Odgovorno tvrdim da razlozi za akciju Centralne banke nijesu ekonomski", rekao je za naš program član borda direktora Prve banke Predrag Drecun.
Komentarišući odluku monetarne vlasti da se izvrši posebna revizija izvještaja o radu Prve banke za 2008., Drecun je rekao da, imajući u vidu njenu vlasničku strukturu, prave razloge treba tražiti u sferi politike. Akcija Centralne banke je zakašnjela, a samim tim i nepotrebna, kaže Drecun:
"Zašto je to Centralna banka uradila? Oni zvanično saopštili, a imaju jedan dosta ciničan odgovor dat od strane portparola CBCG, da Prva banka ima pravo da utiče na donošenje zakona, ali ne i na sprovođenje. Naravno da banke utiču na donošenje zakona kao što i sve interesne grupe regularnim, legalnim putem lobiraju da se donesu što povoljniji uslovi za poslovanje te grupacije. Tu ništa strašno nema."
RSE: Da li zaista mislite da se time htjelo reći to što ste pomenuli, ili je iza toga neka druga poruka?
Dracun: Uzmimo u obzir da je prije nekoliko nedjelja prezentovan izvještaj jedne nevladine organizacije u kome se pominju kafansko-kuloarski krugovi koji utiču na donošenje Zakona o bankama i Zakona o Centralnoj banci gdje očigledno prepoznajemo kopču između te nevladine organizacije i ovakvog saopštenja, tako da mislim da se radi jednom sinhronizovanom scenariju da se ne dozvoli Prvoj banci da ponovo bude najjača banka.
Iz Centralne banke danas nije stigao nikakav odgovor na naše pitanje u vezi tvrdnje da Prva banka može da utiče na donošenje zakona. Ta tvrdnja bi se mogla tumačiti kao potvrda postojanja neformalnih lobija koji su, uticajem na zakonsku regulativu, doprinijeli marginalizaciji monetarne vlasti.
Kafansko-kuloarski lobi
Sintagma „kafansko-kuloarski lobi“ je široj javnosti postala poznata tokom nedavne prezentacije Studije slučaja Prve banke koju kontroliše Aco Đukanović, brat crnogorskog premijera Mila Đukanovića, a koji je i sam akcionar Prve banke sa nešto manje 3 posto akcija.
Autor studije Mila Kasalica je tada rekla da „banka koja nije likvidna nije banka, već subjekat koji ugrožava ukupan sistem“. "Problem se mogao predvidjeti još tokom 2006. i ’07. godine, kada je Prva banka doživljavala pretjerano veliki rast", rekla je tada Mila Kasalica.
Ona je navela razloge za teško stanje u koje je kasnije dospjela ova banka: pasivizacija Centralne banke, uzrokovana promjenom zakonske regulative pomoću 30 amandmana koje je preko poslanika progurao tzv. poslovno-finansijski lobi koji analitičar Mila Kasalica naziva kafansko-kuloarskim.
Kasalicu smo pitali koju su mogući motivi monetarne vlasti i da li postoji veza između njenih tvrdnji i akcija Centralne banke:
"To ne vjerujem. Centralna banka u ovom trenutku želi da sprovede svoja zakonska ovlašćenja, jer banka je realno do 30. juna morala da preda svoj revizorski izvještaj. Međutim, prvo je morala da se upozna sa stanjem u banci, da se konstatuju prave stvari, izvrši unutrašnja reorganizacija i da se onda polako krene rješavati jedan po jedan problem. Ono što se dešavalo u Prvoj banci nije nešto što može da se riješi u roku od deset ili petnaest dana, i ja smatram, jer to i jeste posao regulatora - da sagledava šire sliku, da je mnogo bolje da se uoče sve problematike, pa da se onda izađe pred novog eksternog revizora, jer će takva revizija biti mnogo kvalitetnija i takva revizija će, nadajmo se, da obilježi neku drugu fazu u razvoju Prve banke."
Milo dao Milu 44 miliona
Krajem prošle godine, Prva banka se zbog nelikvidnosti našla pred kolapsom, pa je od države tražila kredit od 44 miliona eura. Sredstva su odobrena, i do sada je vraćena polovina kredita u dvije rate po 11 miliona.
Slučaj je od početka pobuđivao veliko interesovanje domaće javnosti, upravo zbog uključenosti premijera i njegovog brata čime je cijela stvar dodatno dobila na težini sa političkog aspekta.
Na meti Đukanovićevih kritičara naročito je bila situacija u kojoj je, kako su govorili, „premijer Milo Đukanović odborio bankaru Milu Đukanoviću“ 44 miliona eura državne finansijske pomoći.
Optužbe da se radi o konfliktu interesa odbačene su uz obrazloženje da je sve rađeno po Zakonu o zaštiti bankarskog sistema, koji je donešen krajem oktobra, u vrijeme početka svjetske ekonomske krize, ali i početka krize Prve banke koja je od svih banaka u sistemu jedina iskoristila ovu mogućnost.
"Odgovorno tvrdim da razlozi za akciju Centralne banke nijesu ekonomski", rekao je za naš program član borda direktora Prve banke Predrag Drecun.
Komentarišući odluku monetarne vlasti da se izvrši posebna revizija izvještaja o radu Prve banke za 2008., Drecun je rekao da, imajući u vidu njenu vlasničku strukturu, prave razloge treba tražiti u sferi politike. Akcija Centralne banke je zakašnjela, a samim tim i nepotrebna, kaže Drecun:
"Zašto je to Centralna banka uradila? Oni zvanično saopštili, a imaju jedan dosta ciničan odgovor dat od strane portparola CBCG, da Prva banka ima pravo da utiče na donošenje zakona, ali ne i na sprovođenje. Naravno da banke utiču na donošenje zakona kao što i sve interesne grupe regularnim, legalnim putem lobiraju da se donesu što povoljniji uslovi za poslovanje te grupacije. Tu ništa strašno nema."
RSE: Da li zaista mislite da se time htjelo reći to što ste pomenuli, ili je iza toga neka druga poruka?
Dracun: Uzmimo u obzir da je prije nekoliko nedjelja prezentovan izvještaj jedne nevladine organizacije u kome se pominju kafansko-kuloarski krugovi koji utiču na donošenje Zakona o bankama i Zakona o Centralnoj banci gdje očigledno prepoznajemo kopču između te nevladine organizacije i ovakvog saopštenja, tako da mislim da se radi jednom sinhronizovanom scenariju da se ne dozvoli Prvoj banci da ponovo bude najjača banka.
Iz Centralne banke danas nije stigao nikakav odgovor na naše pitanje u vezi tvrdnje da Prva banka može da utiče na donošenje zakona. Ta tvrdnja bi se mogla tumačiti kao potvrda postojanja neformalnih lobija koji su, uticajem na zakonsku regulativu, doprinijeli marginalizaciji monetarne vlasti.
Kafansko-kuloarski lobi
Sintagma „kafansko-kuloarski lobi“ je široj javnosti postala poznata tokom nedavne prezentacije Studije slučaja Prve banke koju kontroliše Aco Đukanović, brat crnogorskog premijera Mila Đukanovića, a koji je i sam akcionar Prve banke sa nešto manje 3 posto akcija.
Autor studije Mila Kasalica je tada rekla da „banka koja nije likvidna nije banka, već subjekat koji ugrožava ukupan sistem“. "Problem se mogao predvidjeti još tokom 2006. i ’07. godine, kada je Prva banka doživljavala pretjerano veliki rast", rekla je tada Mila Kasalica.
Ona je navela razloge za teško stanje u koje je kasnije dospjela ova banka: pasivizacija Centralne banke, uzrokovana promjenom zakonske regulative pomoću 30 amandmana koje je preko poslanika progurao tzv. poslovno-finansijski lobi koji analitičar Mila Kasalica naziva kafansko-kuloarskim.
"To ne vjerujem. Centralna banka u ovom trenutku želi da sprovede svoja zakonska ovlašćenja, jer banka je realno do 30. juna morala da preda svoj revizorski izvještaj. Međutim, prvo je morala da se upozna sa stanjem u banci, da se konstatuju prave stvari, izvrši unutrašnja reorganizacija i da se onda polako krene rješavati jedan po jedan problem. Ono što se dešavalo u Prvoj banci nije nešto što može da se riješi u roku od deset ili petnaest dana, i ja smatram, jer to i jeste posao regulatora - da sagledava šire sliku, da je mnogo bolje da se uoče sve problematike, pa da se onda izađe pred novog eksternog revizora, jer će takva revizija biti mnogo kvalitetnija i takva revizija će, nadajmo se, da obilježi neku drugu fazu u razvoju Prve banke."
Milo dao Milu 44 miliona
Krajem prošle godine, Prva banka se zbog nelikvidnosti našla pred kolapsom, pa je od države tražila kredit od 44 miliona eura. Sredstva su odobrena, i do sada je vraćena polovina kredita u dvije rate po 11 miliona.
Slučaj je od početka pobuđivao veliko interesovanje domaće javnosti, upravo zbog uključenosti premijera i njegovog brata čime je cijela stvar dodatno dobila na težini sa političkog aspekta.
Na meti Đukanovićevih kritičara naročito je bila situacija u kojoj je, kako su govorili, „premijer Milo Đukanović odborio bankaru Milu Đukanoviću“ 44 miliona eura državne finansijske pomoći.
Optužbe da se radi o konfliktu interesa odbačene su uz obrazloženje da je sve rađeno po Zakonu o zaštiti bankarskog sistema, koji je donešen krajem oktobra, u vrijeme početka svjetske ekonomske krize, ali i početka krize Prve banke koja je od svih banaka u sistemu jedina iskoristila ovu mogućnost.