Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, za “Zašto?” objašnjava poziciju Srbije u odnosu na krizu oko Sirije nakon poziva Kylea Scotta, američkog ambasadora u Srbiji, da Beograd podrži istragu o navodnom hemijskom napadu sirijskih snaga, te posjete Beogradu Sergeja Nariškina, šefa ruske Spoljne obavještajne službe.
- Iskakanje
Srbija će kao i svaka druga zemlja nastojati prvenstveno da zaštiti svoje interese, a njen interes jeste u ovom trenutku da se ne izjašnjava i ne opredeljuje ni za jednu stranu, jer mnoge stvari nisu posve jasne -- nema evidentnih dokaza i više se mora verovati na reč nego na činjenice – tako da u takvoj situaciji mislim da je pametno suviše se ne izlagati, eksponirati, davati izjave koje ne možemo ničim da potkrijepimo.
U suštini, Srbiji u ovom trenutku odgovara takav status kakav je zauzela, da nije opredeljena ni za jednu ni za drugu stranu.
Naravno, postavlja se pitanje koliko dugo može tako da se postavi.
- Stav
Mislim da će biti pritisaka, posebno sa Zapada, da se pozicija Srbije mijenja ali mislim da neće doći do toga do samog trenutka završetka pregovora o tom poglavlju, odnosno eventualnog pristupanja Evropskoj uniji.
Mislim da Srbija još uvijek ima manevarski prostor u kojem ne treba da sedi na dve stolice, kao što se obično kaže, ali mora da sjedi na jednoj poziciji koja je principijelna i koju nijedna ni druga strana ne može dovesti u pitanje zbog našeg eventualnog iskakanja, kako to obično kažu diplomati po bilo kom pitanju, uključujući i bombardovanje Sirije.
Mislim da se Srbija ne postavlja tako da je jezičak na vagi i pogotovo u ovakvim kriznim situacijama.
Tu je (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić vrlo realan i zauzeo je stav koji je itekako pametan da se ne upetljavamo u ono što je daleko iznad naših mogućnosti i, u krajnjoj liniji, naših interesa.
- Saradnja
Sa druge strane, naravno, Rusija ima interes da sarađuje na obaveštajnom planu i na planu razmene informacija i sa Srbijom i sa drugima.
Sa Srbijom posebno, zato što još uvek nekako vlada uverenje u međunarodnoj zajednici da mi imamo jako dobre odnose sa nekim arapskim zemljama i da verovatno po tom pitanju možemo doći do nekih dragocenih informacija o namerama, planovima i tako dalje.
Naravno, nama takođe odgovara da nekakvo terorističko iznenađenje ili drugo iznenađenje predupredimo saradnjom sa ruskim obaveštajnim službama.
- Interesi
Pretpostavljam da je ta poseta planirana već ranije i ovde se radi, koliko sam ja shvatio, o opštoj saradnji između naših obaveštajnih službi a ne samo povodom situacije u Siriji.
Naravno oni će verovatno biti zainteresovani da se sazna nešto i o tome ali to je klasičan rad tih institucija, ništa neuobičajeno.
Mi sarađujemo i sa zapadnim institucijama sličnog karaktera i ne vidim u tome neku preveliku opasnost.
Naravno, Rusija se bori za svoje interese i pokušava da pridobije svakoga za koga pomisli da je to moguće.
- Proturečnost
Nije situacija oko Sirije jedina u kojoj su došle do izražaja razlike u stavovima članica Evropske unije i u tom pogledu mislim da nema prevelikih pritiska na nas.
Ja ih ne očekujem u tako grubom obliku ali će neki sigurno pokušavati da Srbiju pridobiju, određenije, izričitije za stavove unije odnosno Zapada.
Sa druge strane, vidite i sami da se unutar Evropske unije povremeno čuju disonatni glasovi, na primer ova današnja izjava (predsednika Francuske Emmanuela) Macrona da ne treba primati nove članice dok se Evropska unija ne sredi je u proturečnosti sa onim što su ostali izjavljivali do danas.
Mislim da treba i to uzeti u obzir.
- Normalizacija
Ne mogu objektivno očekivati da Srbija promeni radikalno svoju poziciju prema Rusiji ili uopšte u međunarodnim odnosima do samog ulaska u Evropsku uniju.
Do tada će proteći minimum sedam godina, kao što je najavljeno, ako ne i više.
To je u politici jako dug period i za sedam godina se svašta može dogoditi, uključujući i normalizaciju odnosa Rusije sa Zapadom.
