Ustav Srbije: Decenije kontradiktornosti

Usvojen Ustav Srbije

Skupština Socijalističke Republike Srbije usvojila je Ustav Srbije. Ustavom je izbačen iz imena Republike Srbije prefiks „socijalistička“. Kosovu je vraćen naziv "Kosovo i Metohija".

Ustavom se pokrajinama oduzimaju svi elementi državnosti. Do tada državno rukovodstvo SFRJ imalo je nadležnosti nad pokrajinama jedino po pitanjima odbrane i finansija.

Doneta je Skupštinska odluka da se pokrene procedura za promene Ustava. Početkom istog meseca nova Vlada, na čelu sa Vojislavom Koštunicom iz desno orijentisane Demokratske stranke Srbije (DSS), stupila je na dužnost.

Premijer Srbije Vojislav Koštunica najavio je intenziviranje konsultacija oko novog Ustava.

"Smatram da je zrelo da Srbija konačno dobije novi Ustav”, kazao je on u izjavi za RTS.

Premijer i predsednik Srbije, Vojislav Koštunica i Boris Tadić, pozvali su građane da u što većem broju izađu na referendum i glasaju za novi Ustav.

"Ove godine se 5. oktobar poklapa sa nastojanjem cele zemlje da složno i jedinstveno ostvarimo veliki državni i nacionalni cilj, da dobijemo novi ustav Srbije. A to znači da pravno utemeljimo državu i da najvišim pravnim aktom zapečatimo da je Kosovo zauvek sastavni deo teritorije Srbije", rekao je tada Koštunica za Tanjug.

Predsednik Skupštine Autonomne Pokrajine Vojvodine Bojan Kostreš iz regionalne stranke Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) pozvao je na bojkot referenduma za promenu Ustava.

Kostreš je odluku objasnio izostankom javne rasprave i nezadovoljavajućim ustavnim položajem Vojvodine.

Na bojkot je pozvala i Liberalno demokratska partija (LDP), Građanski savez Srbije, Socijaldemokratska unija i grupa nevladinih organizacija.

Održan referendum

Održan je referendum za potvrđivanje novog Ustava Srbije. Glasalo je 54,91 odsto od ukupnog broja glasača. Na referendumsko pitanje: "Da li ste za potvrđivanje novog Ustava Republike Srbije", odgovor: "DA" dalo je 53,04 odsto od ukupnog broja upisanih glasača, a odgovor: "NE" dalo je 1,47 odsto od tog broja.

Iz registra glasača je izuzeto više od jednog miliona kosovskih Albanaca s pravom glasa, uz objašnjenje da je sprovođenje referenduma ne bi bilo moguće iz sigurnosnih razloga na Kosovu, koje teži nezavisnosti.

U preambuli se navodi da je "Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije".

Dejvid Čendler (David Chandler), profesor Vestminsterskog Univerziteta u Londonu, rekao je za RSE da potvrđivanje Ustava Srbije na referendumu neće imati skoro nikakvog uticaja na status Kosova.

Venecijanska komisija je u svom mišljenju o Ustavu navela da "ima sva obeležja ishitrenog pisanja koje nije približno prethodnim standardima". Još jedan aspekt ishitrenog pisanja teksta, dodaje se, je nedostatak mogućnosti javne rasprave. Iskazana je i zabrinutost zbog "preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu".

"Ovaj postupak motivisan je važnim političkim razlozima i odražava specifične teškoće u zemlji. Ipak, on pokreće pitanja legitimnosti teksta u odnosu na građane", navodi se u mišljenju.

Predsednik Srbije Boris Tadić najavio je mogućnost izmene Ustava Srbije, kako bi se smanjio broj poslanika, kao i izmene koje bi vodile regionalizaciji i decentralizaciji.

Doris Pak, poslanica Evropskog parlamenta i članica CDU partije nemačke kancelarke Angele Merkel, izjavila je za RSE da Kosovo treba obrisati iz preambule Ustava Srbije.

„Preambula Ustava Srbije, u kojoj se precizira da je Kosovo deo njene teritorije, ne samo da je u neskladu sa razvojem dobrosusedskih odnosa u regionu, već i u koliziji sa tendencijom članstava Srbije u Evropskoj uniji“, rekla je Pak.

Ministarstvo pravde Srbije iniciralo je široke konsultacije o promeni Ustava Srbije kako bi se obezbedila nezavisnost pravosuđa.

Ministarstvo pravde objavilo Radni tekst amandmana na Ustav Srbije

Visoki savet sudstva, najviše pravosudno nezavisno telo u zemlji, u saopštenju kritikuje radni tekst i navodi da se njime ne garantuje samostalnost sudova i sudija, već da odlučujuću ulogu ima Skupština Srbije.

Predsednica Društva sudija Dragana Boljević ocenila je u izjavi za agenciju Beta da konačni tekst Ustava koje je predložilo Ministarstvo instituciju Visokog saveta sudstva „još više unakažava“.

Venecijanska komisija navodi u svojem mišljenju na Radni tekst amandmana na Ustav Srbije da „postoje brojna otvorena pitanja koja bi se trebala rešiti, kako bi važan proces izmene Ustava Srbije bio adekvatno izrađen“.

Goran Ilić, poverenik za samostalnost javnog tužilaštva, izjavio je za Insajder da je neophodan novi tekst Ustava i novi krug javne rasprave.

Centar za pravosudna istraživanja (CEPRIS) pozvalo je Ministarstvo pravde da formira Radnu grupu koja će izraditi rešenja u skladu sa mišljenjem Venecijanske komisije.

U saopštenju se navodi da bi posle toga trebalo održati "stvarnu javnu raspravu" o usklađenosti predloženih rešenja pri promeni Ustava Srbije sa ciljem da se otkloni politički uticaj na pravosuđe.

Ministarka pravde Nela Kuburović ocenjuje da se "veliki deo primedbi Venecijanske komisije odnosi na neke nejasnoće u samom prevodu teksta".

Ministarstvo pravde objavilo je novu verziju Nacrta ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa. Kako se navodi, ta verzija je unapređena komentarima stručne javnosti koji su izneti na održanom okruglom stolu.

Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije, Društvo sudija Srbije, kao i nevladini JUKOM, Centar za pravosudna istraživanja i Beogradski centar za ljudska prava saopštili su da amandmani na Ustav Srbije koje je Ministarstvo pravde predložilo nisu suštinski poboljšali prethodni tekst, te da se njima politički uticaj na pravosuđe ojačava.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da prema Ustavu Srbije o pitanju Kosova mora biti organizovan referendum, jer kako je obrazložio, reč je o promeni ustavno-pravnog statusa Srbije.

„Da li na referendumu, ko i šta zastupa, može da prođe neko komprominso rešenje, ja u to ne verujem. Da li sam zbog toga srećan – možda mi to olakašava poziciju. Ali da sam najsrećniji – nisam, jer do te situacije neće doći“, kazao je Vučić tokom gostovanja na televiziji B92.

Evropska komisija u godišnjem izveštaju o napretku Srbije konstantuje da napredak u reformi pravosuđa nije ostvaren, uz podsećanje da je promena Ustava u oblasti pravosuđa odložena zbog parlamentarnih izbora održanih u junu 2020. godine.

Premijerka Srbije Ana Brnabić u svom ekspozeu je rekla da je zadatak nove Vlade da ubrza pristupanje Srbije Evropskoj uniji.

"Prvi korak ka tome jeste promena Ustava u delu pravosuđa", izjavila je premijerka, navodeći da je to neophodan korak u "daljem osnaživanju vladavine prava i daljem usklađivanju sa evropskim pravnim tekovinama i evropskim standardima".

U izveštaju Grupe država protiv korupcije (GRECO), objavljenom u novembru 2020. godine, navodi se da je to telo Saveta Evrope veoma zabrinuto zbog prilično naelektrisane atmosfere u kojoj se odvija proces konsultacija o ustavnim amandmanima.

U izveštaju GRECO su podsetili da su se iz rasprave povukle razne nevladine organizacije koje su kritikovale Nacrt, uključujući pojedina udruženja sudija i tužilaca.

Vlada Srbije usvojila predlog za promenu Ustava Srbije

Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, izjavila je da će uskoro biti održan sastanak Odbora Narodne Skupštine za ustavna pitanja i zakonodavstvo da bi se ušlo u izmene Ustava.

Ona je na konferenciji za medije u Beogradu rekla da je inicirala razgovore o ustavnim amandmanima u oblasti pravosuđa sa predsednikom Skupštine Srbije Ivicom Dačićem i resornim odborima.