Od ostalih procesa koji se vode pred sudom u Srbiji iščekuje se presuda pripadnicima formacije „Dušan silni“, koju su činili članovi prve nacionalne srpske partije - Srpske narodne obnove Mirka Jovića. Advokat Dragoljub Todorović:
„Oni su otišli u mesto Lovas 1991. godine. Tamo su bili ovi isto iz lokalnog stanovništva, onda su bili „Beli orlovi“ i jedna jedinica JNA iz Valjeva. I oni su svi bili pod komandom ove valjevske brigade. Oni su svašta tamo radili, ubili su oko 70 ljudi.“
Sudi im se za masakr u pograničnom selu Lovas, kada su meštane Hrvate poslali u minsko polje. Svedoci opisuju:
„Nisam vjerovala da će se što tako dogoditi uopće - u tom jednom selu da čovjeka tjeraju na msiko polje. Za čega? E to mi nije bilo nikako jasno. To mi nije ni dan-danas jasno.“
„ I treba da se kazne, treba da znaju šta su radili i treba da im se ovdje sudi.“
Neistraženi ostaju slučajevi koji se vezuju za pripadnike „Belih orlova“, Dragoslava Bokana, koje je, po nekim izvorima, činilo militantno krilo Srpske narodne obnove. Bokan, filmski reditelj, danas je na čelu časopisa „Rusija danas“, koji izlazi u Beogradu. Odbio je da govori o danima „Belih orlova“.
U BBC-jevom serijalu „Smrt Jugoslavije“ govorio je o optužbama koje se najčešće stavljaju na račun „Belih orlova“. One o navodnoj odgovornosti za masakr oko 50 civila u hrvatskom selu Voćin:
„Tamo sam, naravno, pokušao prvo da budem politički vođa ili nekakav ideološki savetnik, ali se to vrlo brzo pretvorilo u direktno vođstvo jer svaki izbor bio bi kukavičluk, a to je, valjda, najstrašnija osobina u vremenu rata od nekog ko se smatra nacionalistom. Važno je znati da li si izgubio ili si pobedio, da li si heroj ili si na strani poraženih, da li si neko koga slavi tvoj narod, ili neko zbog koga tvoj narod odlazi u zbegove i beži sa svoje zemlje.“
O „Belim orlovima“ Filip Švarm pak kaže:
„Dragoslav Bokan, jeste neka vrsta samoreklamera. On je onako čovek režiser koji je volio da se jako hvališe. I onda on pravi nekakve ’Bele orlove’ u Srbiji kao paravojnu formaciju, jer beli orlovi ne znam šta znače u toj četničkoj priči. U suštini, to je ogroman jedan konglomerat raznih ljudi, raznih tipova koji glume vojvode, paravojne komandante, šta god hoćete. A što se tiče ’Dušana Silnog’, pošto Mirko Jović također ne želi da zaostane u toj priči, onda on u Pazovi skuplja te dobrovoljce, šatro, i šalje ih u istočnu Slavoniju.“
Podsetimo, stranačka karijera Mirka Jovića počela je u partnerstvu sa Vojislavom Šešeljem i Vukom Draškovićem pod krovom SNO. Ta partija se brzo raspala, ali u prvim mesecima raspada Jugoslavije ni Drašković (kasnije jedan od najvećih protivnika politike zločina) nije bio imun na paramilitarne trendove. Njemu u zaslugu se pripisuje nastanak „Srpske garde“. Ponovo Filip Švarm:
„1991. Đorđe Matić Beli i Giška, oni su bili poznati kriminalci, a su odlučili da budu protiv Miloševića i da se pridruže SPO-u. I onda su oni kao odlučili da formiraju Srpsku gardu koja će ići da se bori za zaštitu srpskog naroda, znate već šta su govorili u to vreme. Oni okupljaju neke ljude.“
Sa smotre „Srpske garde“ govori Đorđe Božović Giška:
„Pomoz bog, braćo gardisti i svi braćo i sestre, Srbi i Srpkinje! Ja kao privremeni komandant garde ću viknuti Bog čuva Srbiju, a cela garda će iz svih grla gromoglasno odgovoriti Živela Srbija, i to ćemo tako tri puta ponoviti. Garda, mirno! Bog čuva Srbiju! (Odgovor: Živela Srbija!) Bog čuva Srbiju! (Odgovor:Živela Srbija!). Bog čuva Srbiju! (Odgovor:Živela Srbija!).“
Filip Švarm:
„Vežbaju tu po Srbiji, prave neke kampove za obuku. Međutim, ne uspevaju da odu na ratište jer u suštini nisu bili pod kontrolom državne bezbednosti. Konačno krajem septembra odlaze na ratište, odlaze u Liku. Tamo učestvuju u nekim borbama. Međutim, u prvim borbama Giška komandant gine - i ta jedinica se de fakto rasipa posle toga.“
Siniša Vučinić i "Srpski sokolovi"
Kao jedna od najživopisnijih ličnosti iz korpusa paramilitaraca regrutovanih u Srbiji, izdvaja se Siniša Vučnić, lider „Srpskih sokolova“. Nemačkom nedeljnik „Špigl“ objavio je svojevremeno snimak u kom Vučinić govori o zločinima koje su počinili njegovi „sokolovi“:
„To je istina, mnogo smo ih pobili. Recimo, samo smo ih pobili u jednom mestu ispod Treskavcu i istočnoj Hercegovini oko 640 na licu mesta.“
Pažljivim slušanjem lošeg audio zapisa, razume se da Vučinić govori o ubijanju 640 nesrpskih civila u Treskavici, u istočnoj Hercegovini. Uz to se hvali i kako je lično ubijao:
„Ja lično mislim da sam ubio negde oko stotinjak možda - i ono što sam postreljao. Kada je neko uhapšen, onda ja sam kao komandant obično s početka i vršio to streljanje metkom da bih pokazao za primer drugima, pa sam streljao oni koji su ekstremisti hrvatski.“
Tužilaštvo je ove tvrdnje okarakterisalo kao „političko hvalisanje“ jer dokazi o žrtvama nisu pronađeni.
Vučinić će ostati upamćen i kao jedano od poslednjih branilaca Miloševića od hapšenja, a prošle godine je osuđen na šest meseci uslovno zbog pretnji smrću poslaniku Žarku Koraću i novinaru Milošu Vasiću.
Pročitajte i ostale priloge iz programa Pred licem pravde o paravojnim formacijama u Srbiji:
Srbijanske paravojne formacije u posljednjim ratovima - uvod
Tigrovi
Knindže
Škorpioni
Šakali
Šešeljevi dobrovoljci
Dušan silni, Beli orlovi, Srpski sokolovi
Paravojne formacije - Epilog
*****
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)
„Oni su otišli u mesto Lovas 1991. godine. Tamo su bili ovi isto iz lokalnog stanovništva, onda su bili „Beli orlovi“ i jedna jedinica JNA iz Valjeva. I oni su svi bili pod komandom ove valjevske brigade. Oni su svašta tamo radili, ubili su oko 70 ljudi.“
Sudi im se za masakr u pograničnom selu Lovas, kada su meštane Hrvate poslali u minsko polje. Svedoci opisuju:
„Nisam vjerovala da će se što tako dogoditi uopće - u tom jednom selu da čovjeka tjeraju na msiko polje. Za čega? E to mi nije bilo nikako jasno. To mi nije ni dan-danas jasno.“
„ I treba da se kazne, treba da znaju šta su radili i treba da im se ovdje sudi.“
Neistraženi ostaju slučajevi koji se vezuju za pripadnike „Belih orlova“, Dragoslava Bokana, koje je, po nekim izvorima, činilo militantno krilo Srpske narodne obnove. Bokan, filmski reditelj, danas je na čelu časopisa „Rusija danas“, koji izlazi u Beogradu. Odbio je da govori o danima „Belih orlova“.
U BBC-jevom serijalu „Smrt Jugoslavije“ govorio je o optužbama koje se najčešće stavljaju na račun „Belih orlova“. One o navodnoj odgovornosti za masakr oko 50 civila u hrvatskom selu Voćin:
„Tamo sam, naravno, pokušao prvo da budem politički vođa ili nekakav ideološki savetnik, ali se to vrlo brzo pretvorilo u direktno vođstvo jer svaki izbor bio bi kukavičluk, a to je, valjda, najstrašnija osobina u vremenu rata od nekog ko se smatra nacionalistom. Važno je znati da li si izgubio ili si pobedio, da li si heroj ili si na strani poraženih, da li si neko koga slavi tvoj narod, ili neko zbog koga tvoj narod odlazi u zbegove i beži sa svoje zemlje.“
O „Belim orlovima“ Filip Švarm pak kaže:
„Dragoslav Bokan, jeste neka vrsta samoreklamera. On je onako čovek režiser koji je volio da se jako hvališe. I onda on pravi nekakve ’Bele orlove’ u Srbiji kao paravojnu formaciju, jer beli orlovi ne znam šta znače u toj četničkoj priči. U suštini, to je ogroman jedan konglomerat raznih ljudi, raznih tipova koji glume vojvode, paravojne komandante, šta god hoćete. A što se tiče ’Dušana Silnog’, pošto Mirko Jović također ne želi da zaostane u toj priči, onda on u Pazovi skuplja te dobrovoljce, šatro, i šalje ih u istočnu Slavoniju.“
Podsetimo, stranačka karijera Mirka Jovića počela je u partnerstvu sa Vojislavom Šešeljem i Vukom Draškovićem pod krovom SNO. Ta partija se brzo raspala, ali u prvim mesecima raspada Jugoslavije ni Drašković (kasnije jedan od najvećih protivnika politike zločina) nije bio imun na paramilitarne trendove. Njemu u zaslugu se pripisuje nastanak „Srpske garde“. Ponovo Filip Švarm:
„1991. Đorđe Matić Beli i Giška, oni su bili poznati kriminalci, a su odlučili da budu protiv Miloševića i da se pridruže SPO-u. I onda su oni kao odlučili da formiraju Srpsku gardu koja će ići da se bori za zaštitu srpskog naroda, znate već šta su govorili u to vreme. Oni okupljaju neke ljude.“
Sa smotre „Srpske garde“ govori Đorđe Božović Giška:
„Pomoz bog, braćo gardisti i svi braćo i sestre, Srbi i Srpkinje! Ja kao privremeni komandant garde ću viknuti Bog čuva Srbiju, a cela garda će iz svih grla gromoglasno odgovoriti Živela Srbija, i to ćemo tako tri puta ponoviti. Garda, mirno! Bog čuva Srbiju! (Odgovor: Živela Srbija!) Bog čuva Srbiju! (Odgovor:Živela Srbija!). Bog čuva Srbiju! (Odgovor:Živela Srbija!).“
Filip Švarm:
„Vežbaju tu po Srbiji, prave neke kampove za obuku. Međutim, ne uspevaju da odu na ratište jer u suštini nisu bili pod kontrolom državne bezbednosti. Konačno krajem septembra odlaze na ratište, odlaze u Liku. Tamo učestvuju u nekim borbama. Međutim, u prvim borbama Giška komandant gine - i ta jedinica se de fakto rasipa posle toga.“
Siniša Vučinić i "Srpski sokolovi"
Kao jedna od najživopisnijih ličnosti iz korpusa paramilitaraca regrutovanih u Srbiji, izdvaja se Siniša Vučnić, lider „Srpskih sokolova“. Nemačkom nedeljnik „Špigl“ objavio je svojevremeno snimak u kom Vučinić govori o zločinima koje su počinili njegovi „sokolovi“:
„To je istina, mnogo smo ih pobili. Recimo, samo smo ih pobili u jednom mestu ispod Treskavcu i istočnoj Hercegovini oko 640 na licu mesta.“
Pažljivim slušanjem lošeg audio zapisa, razume se da Vučinić govori o ubijanju 640 nesrpskih civila u Treskavici, u istočnoj Hercegovini. Uz to se hvali i kako je lično ubijao:
„Ja lično mislim da sam ubio negde oko stotinjak možda - i ono što sam postreljao. Kada je neko uhapšen, onda ja sam kao komandant obično s početka i vršio to streljanje metkom da bih pokazao za primer drugima, pa sam streljao oni koji su ekstremisti hrvatski.“
Tužilaštvo je ove tvrdnje okarakterisalo kao „političko hvalisanje“ jer dokazi o žrtvama nisu pronađeni.
Vučinić će ostati upamćen i kao jedano od poslednjih branilaca Miloševića od hapšenja, a prošle godine je osuđen na šest meseci uslovno zbog pretnji smrću poslaniku Žarku Koraću i novinaru Milošu Vasiću.
Pročitajte i ostale priloge iz programa Pred licem pravde o paravojnim formacijama u Srbiji:
Srbijanske paravojne formacije u posljednjim ratovima - uvod
Tigrovi
Knindže
Škorpioni
Šakali
Šešeljevi dobrovoljci
Dušan silni, Beli orlovi, Srpski sokolovi
Paravojne formacije - Epilog
*****
Program Pred licem pravde - Suđenja za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije pripremaju Radio Slobodna Europa i Institut za ratno i mirnodopsko izvještavanje (IWPR). Svake nedjelje od 18.30 do 19.00 i od 22.30 do 23.00 sata - samo u našem radijskom programu i na internet stranici. (Autori programa Pred licem pravde: Merdijana Sadović, Sabina Čabaravdić)