Dostupni linkovi

Predlog ruskog zakona o studiranju: Radite za državu ili vratite novac


Studenti na državnom ekonomskom Uivezitetu u Uralu

Poslanik vladajuće partije u Rusiji traži da se barem nekoliko decenija vratimo unazad, prenosi engleska stranica Radija Slobodna Evropa.

Zamenik predsednika u Dumi Sergej Vostretsov podneo je predlog zakona prema kojem bi studenti koji diplomiraju na državnim fakultetima bili dužni da prihvate da rade u državnoj instituciji ili da vrate Vladi novac koji je utrošen na njihovo obrazovanje.

Prema zakonu o kojem će, kako se očekuje, Duma raspravljati u jesenjem zasedanju diplomci će morati da rade u državnim strukturama onoliko godina koliko je trajalo njihovo studiranje koje je finansirala država. U suprotnom, ako ne žele oni moraju da vrate Vladi novac koji je potrošen na njihovo školovanje.

Studenti koji su razgovarali sa novinarom RFE u kampusu Moskovskog državnog univerziteta rekli su da su zabrinuti, jer bi ovaj plan ograničio njihovu slobodu izbora, iako za neke ideja zagarantovanog posla zvuči privlačno.

"Svako bi imao posao", rekao je jedan učenik, "ali sa druge strane to će biti obavezno i to je kršenje lične slobode".

Student iz Belorusije, naglašavajući da njegova zemlja već ima takvu praksu koja je prilično nepopularna, kaže da je "ideja užasna".

Nijedan od studenata ne misli da će biti u poziciji da otplati novac državi na ime troškova sopstvenog obrazovanja.

Osuđen na neuspeh

Vostretsova ideja oslikava praksu koja je postojala u sovjetskom periodu u kojoj su se studenti gotovo neprimetno preselili iz državnog obrazovanja u planiranu ekonomiju gde su praktično svi radili za državu.

U svom objašnjenju koje prati predlog Zakona, Vostretsov kaže da je motivisan zabrinutošću da neiskusni diplomci u ova teška vremena ne mogu da nađu posao. Pored toga, on navodi iskustva Ministarstva odbrane, Ministarstva unutrašnjih poslova i Federalne službe bezbednosti (FSB), koji vode svoje akademije za obuku budućih oficira.

Predlog zakona pogađa mnoge kao čudno podsećanje na odbačeni sistem.

"Koja je razlika u tome kako jedna osoba doprinosi državnom budžetu?" upitao je Ivan Romančuk, rektor Tumenskog državnog univerziteta. "Ako on stvori sopstveni biznis i angažuje ljude i plaća poreze, zašto bi on morao da radi u državnom sektoru? Već daje svoj doprinos razvoju naše države".

Vladimir Gimpelson, šef Centra za studije rada u Moskovskoj Visokoj školi ekonomije, napominje da je u sovjetskom periodu čitav obrazovni sistem bio osmišljen da zadovolji potrebe vojno-industrijskog kompleksa. U meri u kojoj Rusija želi da proširi svoj privatni sektor, tvrdi on, takav sistem kao što je predložio Vostretsov je osuđen na neuspeh.

"Plan pretpostavlja da će poslodavci i zaposleni zadovoljiti međusobne potrebe, ali život nije takav", rekao je on za RFE. "Zamislite sličan sistem za odabir partnera sa kojim ćete se venčati - koliko će porodica biti srećno? Zapošljavanje je neka vrsta braka, ljubavi mora biti. U suprotnom, poslodavci i zaposleni će se razići i kao rezultat toga ekonomija će stradati."

"Koja je ekonomska prednost ako se klinike i škole dodele radnicima koji ne žele da rade tamo?" pita Gimpelson. "Ako osoba ne želi da bude doktor, ne bih želeo da budem njegov pacijent. Takođe ne bih želeo da dam svoju decu nastavniku koji radi u školi, samo zato što je bio prisiljen."

Gimpelson napominje da novac kojim se plaća obrazovanje pripada poreskim obveznicima, a ne državi.

Čak i članovi Vostretsove stranke su se distancirali od njegove nostalgične inicijative.

"Ovaj zakon nije razmatrala frakcija "Ujedinjene Rusije" i predstavljen je bez odobrenja Saveta o zakonodavstvu", rekao je zamenik lidera frakcije Ujedinjene Rusije Andrej Isajev u saopštenju na sajtu stranke.

XS
SM
MD
LG