Dostupni linkovi

Reč tužioca


Reč tužioca

Tužiteljka Kristina Dal (Christine Dahl) rekla je da će dokazati da su "neopisivi zločini" počinjeni u bivšoj Jugoslaviji 1991-1993. bili "proizvod Šešeljevog ratobornog nacionalizma".
Ona je istakla da je Šešelj zagovarao nasilje nad nesrbima i da je, kada je rat počeo, preuzeo ulogu vođe paravojne formacije.

"Biće dokazano da su dobrovoljci, koji su sebe nazivali četnicima, sledili odnosno radili na ostvarenju Šešeljevog cilja o Velikoj Srbiji, rekla je tužiteljka, dodajući da je Šešelj sakupljao dobrovoljce, indoktrinirao ih svojim otrovnim idejama i slao ih na ratišta u bošnjačka i hrvatska sela gde su počinili neopisive zločine.

"Šešeljevi dobrovoljci su učestvovali u masovnim ubistvima u Ovčari," rekla je tužiteljka, dodajući da je svojim govorom mržnje proterivao Hrvate i Bošnjake i direktno podsticao nasilje nad njima i u Zvorniku i Hrtkovcima. Ona je navela da je Šešelj "demonizovao i dehumanizovao Hrvate i Bošnjake", nazivajući sve Hrvate "ustašama", a Bošnjake islamskim ekstremistima.
Šešelj je, prema optužnici, imao isti cilj kao tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević.

"Nije postignut cilj stvaranje "Velike Srbije", ali jeste etničko čišćenje," istakla je tužiteljka Kristina Dal.
Ona je opisala Šešelja kao "lukavog političara" i samoproklamovanog "skandal majstora", odbacujući njegovu tvrdnju da mu se sudi za "novo, izmišljeno" krivično delo, napomenuvši da, "nažalost, propaganda i govor mržnje nisu novi zločin".


Za lidera radikala navodi se da je, sa Slobodanom Miloševićem, Ratkom Mladićem, Veljkom Kadijevićem, Jovicom Stanišićem i drugima bio učesnik "zajedničkog zločinačkog poduhvata" čiji je cilj bio širenje granica srpske države uz proterivanje nesprskog stanovništva sa teritorija koje su Srbi smatrali svojim.

Ovo je prvo suđenje pred Haškim tribunalom gde će se voditi rasprava o snazi i posledicama "zapaljivih govora", odnosno gde će sudsko veće morati da odluči da li su i na koji način istupi Šešelja u javnosti doprineli činjenju teških zločina koji mu se stavljaju na teret.

Vojislav Šešelj se predao Haškom tribunalu u februaru 2003, a izjašnjavajući se o optužnici rekao je da nije kriv. Od tada je uporno insistirao na tome da se brani sam, a sud mu je, posle njegovog 27-dnevnog štrajka glađu, to i omogućio, preinačivši prvobitnu odluku kojom mu se nameće branilac.Šešelj, koji će u četvrtak dati svoju izjavu pred sudom, prati izlaganje tužiteljke povremeno se osmehujući.

Suđenje lideru najveće partije u Srbiji Vojislavu Šešelju jedna je od poslednjih preostalih prilika za Haški tribunal da "označi srpske lidere odgovornim za zločine pokrenute raspadom bivše Jugoslavije početkom 1990-ih", ocenjuju u sredu strane agencije.

XS
SM
MD
LG