Dejzi Sindelar (preveo Mihailo Rakić)
Dok je odrastala u Temirlanu, selu na jugu Kazahstana, Dinu su svakodnevno ispravljali.
Ona bi držala viljušku levom rukom. Zatim bi je neko ispravio da je prebaci u desnu. U školi je učila nove lekcije držeći olovku levom rukom. Njeni učitelji, zabrinuti zbog toga, sugerisali su joj da olovku koristi na ''normalan način'', tj. desnom rukom:
''Takođe sam pokušavala da pišem desnom rukom, ali bezuspešno. Jedino sam ja u školi bila levoruka. Bilo mi je teško, svi su me zvali ''levak''. Na kazahstanskom je to ''Solakaj''. Doslovno, to znači da se misli na levoruku osobu, ali u to vreme reč je imala negativno značenje.“
Dina spada u grupu od 900 miliona levorukih širom sveta, koji za pisanje i obavljanje drugih funkcija radije koriste levu od desne ruke.
Veruje se da oni koji su rođeni kao levoruki čine oko 13 posto svetske populacije.
S obzirom na to da svet 13. avgusta obeležava Svetski dan levorukih, neki veruju da je broj levorukih zapravo mnogo veći, i da su mnogi ''levaci'' vremenom bili primoravani da koriste desnu ruku, zbog strahovanja da ''levoruki'' važe za nesposobne, uvrnute ili, prosto rečeno, baksuze.
Ovaj vid žigosanja bio je izuzetno raširen u bivšem Sovjetskom Savezu, gde su kao glavni pedagoški trendovi važili konformizam, disciplina i jednolični krasnopis.
Đenadi Čičkanov, moskovski klinički psiholog kaže:
''Glavni razlog za takvu praksu bio je nedostatak znanja. Jednostavnije je da dete piše desnom rukom. Zato je bilo mnogo lakše da nekome staviš olovku u desnu ruku i narediš: ''Piši!''. Tako je to nekada izgledalo u Sovjetskom Savezu“.
Drugi, pak, smatraju, da viševekovno duhovno nasleđe, od jezika do religije, potvrđuje prednost desnorukih u odnosu na levoruke.
Naravno, u mnogim jezicima reč ''desno'' se ne koristi samo za određivanje smera, već i za naglašavanje ispravnosti ili istinoljubivosti. S druge strane, reč ''levo'' se u jezicima, kao što je ruski, često koristi kao sinonim nečega što je lažno ili slabog kvaliteta.
Po analogiji, desna ruka se tradicionalno koristi prilikom zaklinjanja, vojničkog pozdravljanja i kada se neko krsti. U Islamu važi običaj da osoba mora da zakorači prvo desnom nogom u kuću ili džamiju, a levom ulazi u toalet.
Imajući u vidu takvu tradiciju, čini se opravdanim ohrabrivanje levoruke dece da koriste desnu.
Posledice na sposobnost učenja
Međutim, nauka pruža uverljive dokaze zašto levoruke treba ostaviti na miru. Mozak je, na kraju krajeva, podeljen na dve hemisfere, tako svaka ima posebnu funkciju i pritom svaka upravlja motoričkim funkcijama suprotne strane tela.
Ukratko, leva strana mozga je zadužena za jezike, matematiku i racionalno razmišljanje – a kontroliše desnu stranu tela. Desna strana mozga, za koju se češće vezuju kreativnost i emocije – kontroliše levu stranu tela.
Primoravanje deteta da umesto levom počne da piše desnom rukom, može da izazove popriličan haos u njegovom mozgu koji se bori da izgradi novi sistem komunikacije sa telom.
O ovoj konfuziji svedoči i činjenica da ljudi, takođe, imaju dominantnije oko i stopalo, pa samim tim i ruku koja je dominantnija od druge. Sputavanje i promena prvobitne ljudske prirode, ističe Čičkanov, može imati pogubne posledice na sposobnost deteta da uči.
''Ako levoruka deca pišu desnom rukom, to je loše, jer menjanjem ruke koju češće koristimo ne menjamo oko i stopalo kojim se više služimo. Tako dete, primorano na promenu ruke, biva sklonije poremećajima i teže upija nove informacije. Kao rezultat toga, može postati vrlo razdražljivo. Takav vid uticaja na dete umanjuje njegove šanse i uspeh u školi.''
Bilo kakvo podozrenje prema levorukim ljudima može se lako odbaciti ako se uzme u obzir da su neki od najuspešnijih ljudi na svetu bili levoruki. U poznate ''levake'' ubrajaju se Leonardo da Vinči, Albert Ajnštajn, Aleksandar Puškin, Pol Makartni, Barak Obama, Pele i Martina Navratilova.
Mnogi nagađaju da je i ruski predsednik Vladimir Putin ''prikriveni levak''. Iako on piše desnom rukom, on, takođe, nosi sat na desnoj ruci, što ukazuje na to da je manje koristi, a viđen je i da se krsti levom rukom.
Dok je odrastala u Temirlanu, selu na jugu Kazahstana, Dinu su svakodnevno ispravljali.
Ona bi držala viljušku levom rukom. Zatim bi je neko ispravio da je prebaci u desnu. U školi je učila nove lekcije držeći olovku levom rukom. Njeni učitelji, zabrinuti zbog toga, sugerisali su joj da olovku koristi na ''normalan način'', tj. desnom rukom:
''Takođe sam pokušavala da pišem desnom rukom, ali bezuspešno. Jedino sam ja u školi bila levoruka. Bilo mi je teško, svi su me zvali ''levak''. Na kazahstanskom je to ''Solakaj''. Doslovno, to znači da se misli na levoruku osobu, ali u to vreme reč je imala negativno značenje.“
Dina spada u grupu od 900 miliona levorukih širom sveta, koji za pisanje i obavljanje drugih funkcija radije koriste levu od desne ruke.
Veruje se da oni koji su rođeni kao levoruki čine oko 13 posto svetske populacije.
S obzirom na to da svet 13. avgusta obeležava Svetski dan levorukih, neki veruju da je broj levorukih zapravo mnogo veći, i da su mnogi ''levaci'' vremenom bili primoravani da koriste desnu ruku, zbog strahovanja da ''levoruki'' važe za nesposobne, uvrnute ili, prosto rečeno, baksuze.
Ovaj vid žigosanja bio je izuzetno raširen u bivšem Sovjetskom Savezu, gde su kao glavni pedagoški trendovi važili konformizam, disciplina i jednolični krasnopis.
Đenadi Čičkanov, moskovski klinički psiholog kaže:
''Glavni razlog za takvu praksu bio je nedostatak znanja. Jednostavnije je da dete piše desnom rukom. Zato je bilo mnogo lakše da nekome staviš olovku u desnu ruku i narediš: ''Piši!''. Tako je to nekada izgledalo u Sovjetskom Savezu“.
Drugi, pak, smatraju, da viševekovno duhovno nasleđe, od jezika do religije, potvrđuje prednost desnorukih u odnosu na levoruke.
Naravno, u mnogim jezicima reč ''desno'' se ne koristi samo za određivanje smera, već i za naglašavanje ispravnosti ili istinoljubivosti. S druge strane, reč ''levo'' se u jezicima, kao što je ruski, često koristi kao sinonim nečega što je lažno ili slabog kvaliteta.
Po analogiji, desna ruka se tradicionalno koristi prilikom zaklinjanja, vojničkog pozdravljanja i kada se neko krsti. U Islamu važi običaj da osoba mora da zakorači prvo desnom nogom u kuću ili džamiju, a levom ulazi u toalet.
Imajući u vidu takvu tradiciju, čini se opravdanim ohrabrivanje levoruke dece da koriste desnu.
Posledice na sposobnost učenja
Međutim, nauka pruža uverljive dokaze zašto levoruke treba ostaviti na miru. Mozak je, na kraju krajeva, podeljen na dve hemisfere, tako svaka ima posebnu funkciju i pritom svaka upravlja motoričkim funkcijama suprotne strane tela.
Ukratko, leva strana mozga je zadužena za jezike, matematiku i racionalno razmišljanje – a kontroliše desnu stranu tela. Desna strana mozga, za koju se češće vezuju kreativnost i emocije – kontroliše levu stranu tela.
Primoravanje deteta da umesto levom počne da piše desnom rukom, može da izazove popriličan haos u njegovom mozgu koji se bori da izgradi novi sistem komunikacije sa telom.
O ovoj konfuziji svedoči i činjenica da ljudi, takođe, imaju dominantnije oko i stopalo, pa samim tim i ruku koja je dominantnija od druge. Sputavanje i promena prvobitne ljudske prirode, ističe Čičkanov, može imati pogubne posledice na sposobnost deteta da uči.
''Ako levoruka deca pišu desnom rukom, to je loše, jer menjanjem ruke koju češće koristimo ne menjamo oko i stopalo kojim se više služimo. Tako dete, primorano na promenu ruke, biva sklonije poremećajima i teže upija nove informacije. Kao rezultat toga, može postati vrlo razdražljivo. Takav vid uticaja na dete umanjuje njegove šanse i uspeh u školi.''
Bilo kakvo podozrenje prema levorukim ljudima može se lako odbaciti ako se uzme u obzir da su neki od najuspešnijih ljudi na svetu bili levoruki. U poznate ''levake'' ubrajaju se Leonardo da Vinči, Albert Ajnštajn, Aleksandar Puškin, Pol Makartni, Barak Obama, Pele i Martina Navratilova.
Mnogi nagađaju da je i ruski predsednik Vladimir Putin ''prikriveni levak''. Iako on piše desnom rukom, on, takođe, nosi sat na desnoj ruci, što ukazuje na to da je manje koristi, a viđen je i da se krsti levom rukom.
