Tragičan odnos Srbije prema odgovornosti za rat u Bosni
Branka Mihajlović
U srpskim medijima gotovo da niko nije ni spomenuo vest o postavljanju postament sa imenima dece ubijene tokom opsade Sarajeva.
Sagovornica RSE programa Milena Šešić Dragićević, profesorka i kulturolog smatra da ta činjenica poražavajuća za Srbiju.
„To tragičan podatak koji govori o tome koliko naši mediji nisu svesni njihove, pre svega, etičke odgovornosti da čuvaju kulturu pamćenja naročito o onome za šta smo odgovorni. Te vesti se izbegavaju i onda se prosto čini da javno mnenje zaboravlja sve više. Čak sam, igrom slučaja, juče posle podne na Radio Beogradu čula jednu sasvim drugu emisiju, jedan intervju sa određenim Amerikancem, teoretičarem koji je govorio da su svi ti podaci o žrtvama bošnjaka fabrikovani i bila sam stvarno zgranuta da se jedna takva emisija pušta na nečemu što je javna radio stanica“, kaže Šešić Dragićević.
Ona kaže da Srbija pokušava da zanemari i izbriše iz kolektivnog pamćenja odgovornost za rat u Bosni.
„Čak se iz kolektivnog pamćenja briše ono što je nekada postojalo, a to je otpor tom ratu. Recimo nošenje crnog flora za građane Sarajeva koja je bila jedna velika manifestacija u Beogradu 1992. godine. Taj događaj, iako je u njemu desetine hiljada ljudi, je izbrisan iz kolektivnog pamćenja jer jednostavno niko ne želi da se seća tih događaja, ne želi da se seća Srebrenice, žrtava genocida...Situacija ne samo u medijskom smislu porazna, već u širom kulturološkom smislu“, zaključuje sagovornica RSE programa uz konstataciju da je politika pomirenja koja se vodi u regionu „nemušta“, da se „ne izgovora jasno“, te sa se i „izbegavaju prave reči“.
Branka Mihajlović
U srpskim medijima gotovo da niko nije ni spomenuo vest o postavljanju postament sa imenima dece ubijene tokom opsade Sarajeva.
Sagovornica RSE programa Milena Šešić Dragićević, profesorka i kulturolog smatra da ta činjenica poražavajuća za Srbiju.
„To tragičan podatak koji govori o tome koliko naši mediji nisu svesni njihove, pre svega, etičke odgovornosti da čuvaju kulturu pamćenja naročito o onome za šta smo odgovorni. Te vesti se izbegavaju i onda se prosto čini da javno mnenje zaboravlja sve više. Čak sam, igrom slučaja, juče posle podne na Radio Beogradu čula jednu sasvim drugu emisiju, jedan intervju sa određenim Amerikancem, teoretičarem koji je govorio da su svi ti podaci o žrtvama bošnjaka fabrikovani i bila sam stvarno zgranuta da se jedna takva emisija pušta na nečemu što je javna radio stanica“, kaže Šešić Dragićević.
Ona kaže da Srbija pokušava da zanemari i izbriše iz kolektivnog pamćenja odgovornost za rat u Bosni.
„Čak se iz kolektivnog pamćenja briše ono što je nekada postojalo, a to je otpor tom ratu. Recimo nošenje crnog flora za građane Sarajeva koja je bila jedna velika manifestacija u Beogradu 1992. godine. Taj događaj, iako je u njemu desetine hiljada ljudi, je izbrisan iz kolektivnog pamćenja jer jednostavno niko ne želi da se seća tih događaja, ne želi da se seća Srebrenice, žrtava genocida...Situacija ne samo u medijskom smislu porazna, već u širom kulturološkom smislu“, zaključuje sagovornica RSE programa uz konstataciju da je politika pomirenja koja se vodi u regionu „nemušta“, da se „ne izgovora jasno“, te sa se i „izbegavaju prave reči“.