Dostupni linkovi

Vanredna vijest

"Rock & roll jihad" protiv ekstremista


Salman Ahmad
Ron Synovitz, Muhammad Tahir (Priredila Ljudmila Cvetković)

Salman Ahmad je bio 19-godišnji student medicine kada je prvi put svirao na sceni u svom rodnom Pakistanu. Odjednom je čuo uzvike besa bradatih mladića koji su krenuli u pravcu bine. Dok su neki od ekstremista bacali burke preko žena u publici, Ahmad kaže da je jedan bradati student skočio na binu i zgrabio njegovu električnu gitaru – „njegove oči bile su ispunjene ludilom koje nema nikakve veze sa bogom“ kada je razbio dragoceni instrument.

Nakon što se skoro vratio iz SAD gde je tokom šest godina zarađivao novac, čisteći stolove restorana i dostavljajući novine da bi kupio električnu gitaru, buduća rok zvezda iz Pakistana počeo je da svira pesmu čuvenih Van Halena na takmičenju za talente u Lahoreu.

Moja poruka je da mladi ljudi koji mogu imati strast da postanu pisac, umetnik, profesor ili naučnik – treba da slede strast u svom srcu, kaže Salman Ahmad.
Ahmad kaže za RSE da je to bio jedan od transformacionih momenata u njegovom životu kada je doneo odluku: „rock and roll jihad“ protiv „ideologije mržnje“.

„Talibani i njihovo propovedanje islama nisu uopšte islam. Islam te ne uči da ubijaš nevine žene, decu i muškarce. Islam te ne uči da počiniš samoubistvo,“
kaže Ahmad. „To je zabranjeno.“

Ahmad misli da „sve dok talibani nastavljaju strategiju nasilja, potčinjavanjem žena, uništavanjem škola za devojke, ubijanjem muzičara,“ on ne vidi kako bilo ko „može da se pomiri sa tom vrstom mentaliteta i ideologije. Ideologija mržnje, ideologija terorizma, nema mesta u islamu, niti bilo gde na svetu, i ja ću nastaviti da to govorim,“poručuje Ahmad.

„Pratite svoju strast“

U godinama koje su usledile nakon što su mu prethodnici talibana uništili dragocenu gitaru, Ahmad je formirao tajne rok bendove u Pakistanu koji su mešavina zapadnog roka sa mističnom muzikom i poezijom sufizma kako bi stvorio novu vrstu „sufi roka“. Postaće član najuspešnije muzičke grupe u Pakistanu i Južnoj Aziji, prodajući milione albuma kao osnivač benda, Junoon.

Ahmed će nastupati pred stotinama hiljada fanova na prepunim stadionima i koncertnim halama u Južnoj Aziji, na Bliskom istoku, u Kini, Japanu, i na Zapadu – u Royal Albert Hall-u u Londonu i holu Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku. 2007. kada je bivši američki potpredsednik Al Gor dobio Nobelovvu nagradu za podizanje ekološke svesti sa svojim dokumentarnim filmom „Neugodna istina“ Ahmed je takođe bio prvi pakistanski umetnik koji je nastupio na ceremoniji dodele Nobelove nagrade u Oslu, u Norveškoj.

„Poruka moje muzike je jedinstvo, mir, kao i reč 'junoon' – ime mog benda, junoon znači strast, pratite strast u vašem srcu. Moja strast je pratila muziku,“
kaže Ahmad.

Iako je studirao medicinu, kaže „slušao sam šapat u svom srcu. I šapat mi je govorio – sledi put muzike“.

„Dakle, moja poruka je da mladi ljudi koji mogu imati strast da postanu pisac, umetnik, profesor ili naučnik – treba da slede strast u svom srcu,“
poručuje Ahmad.

100 odsto Pakistanac

Ahmad kaže da je imao strast za muzikom još od svojih najranijih uspomena na detinjstvo, slušajući sufi Qawwali pevače, o „jedinstvu boga“ na venčanju u svom rodnom Lahoreu.

Ahmadova potraga za jedinstvom među ljudima različitog porekla ima svoje korene u sufizmu i istoriji njegove porodice. Sebe smatra „100 odsto muslimanom“ i „100 odsto Pakistancem“. Njegova majka pripada Paštunima i sledbenica je sufi islama. Otac mu je iz konzervativne dobrostojeće porodice u Lahoreu.

Umetnikova odgovornost nije samo da usreći ili zabavi ljude već i da podigne njihovu svest, smatra Ahmad.

Ahmad u svojoj autobiografiji "Rock & Roll Jihad," koja je objavljena u SAD, piše da je najveći uticaj na njegov život imao sufi islam i istorija kulturnog bogatstva Lahorea duga 4000 godina.

Kaže da veruje da „umetnikova odgovornost nije samo da usreći ili zabavi ljude već i da podigne njihovu svest. Džon Lenon, Bob Dilan, Bob Marli ili Bob Geldof, ili u muslimanskom svetu - ljudi poput Bulhaz Shaha, sufi pesnika iz 17. veka, sjajnog sufi pesnika Rumija ili Amira Khusra, oni nisu samo pesnici ili duhovni ljudi, oni su podigli svest u društvu, promovisali pluralizam i suživot, oni su uvek govorili protiv ekstremizma. Ono što pokušavam da kažem je da umetnici imaju ulogu da pomognu reforme u društvu.“

Ekstremisti i predrasude


Od 1975. do 1981., kada je njegov otac imao posao u SAD i njegova porodica živela u Njujorku, Ahmad je bio izložen uticaju zapadnih rok bendova, poput Led Cepelina, AC/DC, I Van Halena. Kaže da je želeo da podeli svoju strast za muzikom kada se vratio u Pakistan ali pronašao je zemlju koju je poznavao i voleo kao „mračnu“ i „ugušenu verskim ekstremizmom.“



Ahmed krivi režim generala Muhammada Zia-ul-Haqa, koji je vladao u Pakistanu od 1977. do 1988. za “rat protiv kulture“, koji su predvodili talibanski ekstremisti koji su razbili njegovu gitaru na sceni, deceniju pre nego što su talibani zavladali susednim Avganistanom.

„Za vreme 11-dišnje vojne diktature u kojoj su kontrolu nad društvom imali verski ekstremisti, nije bilo moguće pustiti bilo kavu muziku na radiju ili televiziji, postojala je diskriminacija žena, general Zia-ul-Haq je uništio pakistansku kulturtu i društvo. On je ugušio umetnost i kulturu, kaže Ahmad.“


Teroristi su oteli jezik islama i kulturu islama. Zato moramo da pobedimo, da vratimo kulturu i jezik islama od terorista. Ljudi moraju da se ujedine protiv ekstremizma, reči su Ahmada.

Mnogi religiozni konzervativci nisu impresionirani Ahmadovom fuzijom sufi islama i zapadnog roka ili njegovim iskrenim intervjuima o opasnosti od korumiranih državnih službenika i sveštenstva. Tokom protekle decenije sve veći broj mula u Pakistanu je govorio da je muzika „ne-islamska“. Zbog svega ovoga vrlo otvoreni Ahmad je postao ključna tačka u borbi za kulturnu budućnost i jedinstvo Pakistana, kao i za muslimane sufiste kako bi nastavili da koriste muziku u meditaciji i predavanju Bogu.

„Ako postoji ekstremizam u društvu narod se neće ujediniti. Narod će se podeliti. Teroristi su oteli jezik islama i kulturu islama. Zato moramo da pobedimo, da vratimo kulturu i jezik islama od terorista. Ljudi moraju da se ujedine protiv ekstremizma“,
poručuje Ahmad.

Ahmad kaže da mu njegova jaka vera u sufi islam daje snagu. Takođe mu pomaže da podstakne kroz svoju muziku pluralističkiji i moderniji Pakistan.

„Toliko sam puta dobio pretnje smrću. Pre dve godine Junoon je izveo svoj prvi rok koncert u Srinagaru u Kašmiru i militanti su rekli: „ukoliko dođete u Srinigar mi ćemo vas ubiti“. Ali ja sam uradio to i shvatio da će, ako uzmaknem pred njihovim pretnjama i strahom, onda oni pobediti,“
kaže Ahmad.

„Nikada im to nisam dozvolio. Svakako da preduzimam mere predostrožnosti ali na kraju dana maksimalna sigurnost je Bog.“


Kada ne nastupa sa Junoonom, Ahmed provodi svoje vreme između Njujorka i Lahorea. On je ambasador dobre volje UN i organizuje koncerte sa zapadnim rok zvezdama na kojima su zaradili milione dolara za humanitarnu pomoć Pakistacima. Sa suprugom Saminom osnovao je nevladinu organizaciju, sa sedištem u Njujorku, koja radi na razmevanju i saradnji izmeđi Istoka i Zapada. To čine kroz međuverski dijalog, globalnu inicijativu za zdravlje i muzičku edukaciju.
XS
SM
MD
LG