Dostupni linkovi

U okviru ciklusa intervjua "Crna Gora i region", sa direktorom Centra za regionalizam iz Novog Sada Aleksandrom Popovim razgovarali smo o trenutnoj atmosferi u Beogradu i Srbiji nakon proglašenja nezavisnosti Kosova i o tome da li se najnovijim događajima Srbija ubrzano udaljava ne samo od Evropske unije već i zemalja regiona?

RSE: Gospodine Popov, koliko nasilje i ulični vandalizam koji su ispoljeni ovih dana po ulicama gradova u Srbiji predstavljaju ozbiljnu opasnost za mir, za stabilnost, koliko postoji opasnost da se to prelije i na druge segmente života?
Popov: Već je dovoljno loša i ružna atmosfera koja vlada u gradovima Srbije. Sve neodoljivo podseća na devedesete godine i na Miloševićevo vreme, s tim što je sada još gore jer je zavladala ipak jedna i kolektivna psihoza, tako da i ljudi koji su najstaloženiji osećaju gubitak nakon proglašenja nezavisnosti Kosova. Sav ovaj vandalizam koji je ispoljen može da bude opasan utoliko ukoliko stvar nije spontana. Odavno sam prestao da verujem u spontanost s obzirom na mnoge događaje od „jogurt revolucije“ u Novom Sadu pa nadalje, ali ako to nije slučaj onda će se to na neki način kanalisati i suzbiti. Međutim, ako te grupe huligana budu neka vrsta udarne pesnice da se pokaže kako smo mi jako protiv i povredjeni , onda to neće biti dobro, ali to će na kraju štetiti onima koji su dozvolili i pustili tu rulju na ulice jer to izaziva veliki animozitet kod građana jer nisu meta samo ambasade i konzuralna predstavništva nego su meta i obični građani, vaše kolega s kamerama novinari, kiosci i tako dalje. Jedna opšta atmosfera je izuzetno loša i prosto osećate da izgamižu na površinu svi oni koji bi zapravo trebalo da najmanje sada da su bučni i da se čuju. Evo, imamo primer da je Ivica Dačić zatražio zabranu stranaka i nevladinih organizacija koje priznaju nezavisnost Kosova. Što je najgore niko nije od ozbiljnih političkih faktora odreagovao ozbiljnije. Tako da sve to stvara jednu mučnu atmosferu ovde i Evropa je sada oho-ho pase.
RSE: Utisak je da sa ovim posljednjim potezima vlasti od ovoga o čemu ste i sami govorili da nije sprovedena neka ozbiljna akcija da se spriječi svo to nasilje, pa potom povlačenje ambasadora i slično, da se Srbija nekako ubrzano udaljava ne samo od Evrope, nego i od svojih susjeda.
Popov: To je sada višestruko opasno. Ovo je idealna prilika da se vrate na političku scenu oni koji bi trebali već polako ili uveliko da budu gubitnici da smo mi na jednom stabilnijem putu ka Evropi. Mislim da svi ovi koji sada pričaju i udaraju u nacionalne gusle, oni bi trebali da su marginalizovani. Međutim, njima je sada ovo bio okidač, dobijen je jedan snažan implus da oni budu sada zagovornici velike nacionalne svesti i to sada stvara jednu unutrašnju atmosferu da je sada ovde pričati o Evropi, svi koji to zagovaraju mogu da dobiju etiketu izdajnika, da ne govorimo to što povlačenje ambasadora polako, ali sigurno nas gura u samoizolaciju, a efekte toga smo već videli u prošloj deceniji. Očito je da se neke lekcije nikada ne nauče. Sticajem okolnosti naši prvi susedi, Hrvatska, izjavili su da će slediti ono što budu radile najveće članice Evropske unije i za neko vreme i oni će priznati Kosovo, što znači da predstoji povlačenje ambasadora iz Zagreba. Bosna i Hercegovina će zbog Kosova imati unutrašnja trvenja i pitanje je kako će se stvar završiti oko Republike Srpske. Crna Gora će isto morati da vaga šta će da uradi, s tim što naravno, ove zemlje koje imaju veću albansku manjinu prisutnu u svojoj zemlji će malo opreznije ići u tom pravcu, ali sve zajedno mislim da će dovesti do daleko, daleko goreg zahlađenja u odnosima.
RSE: Ako je sudbina regiona tako sumorna, kako u ovom momentu izgleda, šta bi mogao biti lijek. Čini se da ni Evropa ni međunarodna zajednica nemaju baš neki recept za Balkan?
Popov: Pokušano je nešto da se preventivno deluje sa onim prelaznim sporazumom, međutim, to je sve bilo već prilično zakasnilo i na žalost ni ona opcija kakva je trebalo da bude ta glavna koja će da okreće taj "volan" naših nesretnih kola u pravcu Evrope dosta je vremena popuštala ovoj drugoj varijanti i kada je konačno Tadić pred sam drugi krug izbora rekao da ne pristaje na ucenu onda je već bilo kasno, stvar je otišla predaleko tako da ni Evropa ni ova proevropska struja u ovom ludilu koje vlada sada jednostavno nema šanse za neko vreme. Pretpostavljam, da nam se sutra ponudi potpisivanje Sporazuma o pridruživanju mislim da to ne bi prošlo ni na Vladi niti na parlamentu tako da ja mislim da je ova godina, daj Bože da je samo ova godina, za Srbiju što se toga tiče izgubljena i da će puno vratiti unazad neki dobar napredak koji je bio na putu normalizacije odnosa između zemalja potpisnica Dejtonskog sporazuma, a i onaj put koji je trasiran prema Evropi uz sva ona na batrganja i spoticanja.
RSE: Kada je u pitanju dilema da li se proglašenjem nezavisnosti Kosova završava kraj raspada Jugoslavije ili se možda otvara novo poglavlje podjela na Balkanu?
Popov: Ja ne znam al znam da ima jedan poželjan scenario narodnjačkog bloka iz jednog dela političkog tela u Srbiji, a to je da se taj „veliki prasak“ prekomponovanja ovih postora po nacionalnom principu koji je započet raspadom Jugoslavije završi time što bi se, na primer, srpski krajevi, kako se to ovde kaže, Republika Srpska pripojila i nadomestila time gubitak Kosova, takve težnje za prekomponovanje po nacionalnom principu mogu destabilizovati neke druge krajeve kao što je Vojvodina i tako dalje i onda to počinje jedna opasna igranka, ali ja se nadam da do toga neće doći.
XS
SM
MD
LG