Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Obični Čečeni samo žele mir


Politički aktivisti drže portret ubijene aktivistkinje za ljudska prava Natalije Estemirove
Gregory Feifer (Priredio Dragan Štavljanin)

Vladimir Putin je pokrenuo drugi rat u Čečeniji 1999. da bi stavio pod kontrolu, kako je rekao, bezakonje u regiji, gde su se otmice i ubistva događali nekažnjeno.

No, deceniju kasnije, Čečene još uvek otimaju, muče i ubijaju - ovaj put uglavnom lokalne vlasti koje je postavio Kremlj. Tako kaže Heda Saratova, jedna od aktivistkinja za ljudska prava koja i dalje rizikuje svoj život, radeći u Čečeniji.

Ništa u ponašanju Hede Saratove nije ukazivalo na prirodu njenog rada, kada sam je prvi put upoznao u Grozniju pre pet godina.

Ona je pratila grupu aktivista ljudska prava u njenom rodnom kraju Šatoi, živopisnom predelu na kavkaskim planinama, u kojem su vođene najžešće borbe u Čečeniji.

Pojedini njeni rođaci su imenovani na položaje u lokalnoj vlasti, gde su porodične veze najvažnije, a ona se dogovorila sa tamošnjom policjom da nas prati. To je tipičan način na koji ona radi: koristi pomoć prijatelja i poznanika među lokalnim vlastima kako bi pomogla bezbrojnim žrtvama.

Danas, Saratova i dalje radi ovaj težak posao, vodeći organizaciju za ljudska prava koju je nedavno osnovala, pod nazivom „Objectif“.

Kada sam nedavno razgovarao sa njom, u to vreme je tri dana pregovarala o otkupnini za 24-godišnjeg muškarca, koji je kidnapovan pre dva meseca, jer njegova majka, koja se bavi biznisom, relativno dobro zarađuje. Otmičari su tražili 30.000 dolara za njegovo oslobađanje.

„Oni su bivši pobunjenici, ali koji se nisu borili za ideju nezavisnosti, već lako menjaju strane, boreći se čas za jednu čas za drugu stranu. Danas, oni zauzimaju zvanične položaje i koriste vreme na ubistva i otmice, tražeći otkupnine“,
kaže Saratova.

Ljudi oko Kadirova podrivaju zapravo njegovu poziciju

Promoskovski čečenski vođa Ramzan Kadirov je pokrenuo zadivljujuće brzu rekonstrukciju ove regije, zahvaljujući ogromnim količinama novca koje šalje Kremlj.

Čečeni koji traže azil u Poljskoj u vozu na liniji Vroclav - Drezden, 15. decembar 2009 (ilustrativna fotografija)
On je sagradio najveću džamiju u Evropi. Kafići po ugledu na zapadne protežu se duže glavne ulice u prestonici Groznom – Putinovoj aveniji. Izgrađeni su i neboderi.

No, mir na prvi pogled prikriva zastrašujuću stvarnost. Organizacije za ljudska prava ističu da snage bezbednosti vode brutalnu kampanju protiv porodica preostalih pobunjenika, kidnapujući njihove rođake i paleći im domove. Mnogi su pretučeni a neki i ubijeni. Progonjeni tvrde da policija često stavi oružje pored ubijenih kako bi mogla da se hvali da je likvidirala pobunjenike.

Saratova kaže kako takve aktivnosti podstiču mladiće da se pridruže pobunjenicima.

"Kada vide takvo zlo, oni, naravno, žele da se pridruže pobunjenicima,"
rekla je ona.

No, po njenom mišljenju, Kadirov ne zna u kojoj meri su njegove snage uključene u ovaj, nasilni kriminal. "Koliko god smo ga kritikovali", kaže ona, "on je mnogo učinio na poboljšanju života, barem na prvi pogled".

Saratova dodaje da ljudi oko Kadirova podrivaju zapravo njegovu poziciju, a ne obični Čečeni, od kojih većina želi mir.
Ramazan Kadirov u narodnoj nošnji tokom proslave Dana čečenskog jezika u Groznom, 25. april 2010.

Veoma je rizičan život malog broja Čečena koji su hrabri da dokumentuju zloupotrebe. No, otmica i ubistvo Natalije Estemirove u Čečeniji prošle godine izazvao je šok u organizacijama za ljudska prava.

„Memorijal“, jedna od vodećih organizacija za ljudska prava za koju je radila, zatvorila je nakon toga svoju ured u Groznom na šest meseci. Danas je Saratova jedna od retkih osoba u Čečeniji koja se ne boji da govori tako slobodno.

Ona kaže da mnogi Čečena kažu da se slažu s njom, ali preklinju je da se ne izlaže.

„Nikome ne treba moja istina. Svake noći kada krenem na spavanje, kažem sebi da ću napustiti Čečeniju sledećeg jutra. No, svako jutro dobijam sve više poziva od žrtava, rođaka otetih ljudi, koje jednostavno ne mogu da ostavim,"
objašnjava Saratova.

Sve učestalije zloupotrebe žena

Saratova je započela putovanja po Čečeniji kako bi dokumentovala zloupotrebe, uglavnom žrtve iz takozvanih „operacija čišćenja“. Ona je često radila sa Estimirovom, s kojom je delila i sobu.

"Iz dana u dan", kaže ona, "mi smo prelazili u Čečeniju uprkos pucnjavi, da bi posetili sela pod opsadom, odakle su ljudi bežali."

Da bi prošle brojne vojne kontrolne punktove, žene su izmišljale priče o spašavanju rođaka. Ponekad su sa sobom nosile svoju malu decu, skrivajući videokasete u njihovim ruksacima.

"Bilo je strašno", kaže Saratova. "Sada ponekad ne mogu da poverujem da sam to radila“.

Tanja Lokšina, zamenik direktorka moskovskog ureda „Hjumen Rajts Voča“ (Human Rights Watch), radi sa Saratovom u Čečeniji čitavu deceniju. Ona kaže da je Saratova bila u poodmakloj trudnoći sa drugim sinom 2003. ali je insistirala da preuzme i dokumentuje slučajeve torture i nestanka ljudi.

Sve učestalije zloupotrebe žena u poslednje vreme izaziva zabrinutost. Kadirov promoviše poligamiju i 2007. je, kršeći ruski zakon, izdao dekret kojim se zabranjuje ulazak žena i devojaka u javne ustanove kao i da pohađaju škole i univerzitete, ukoliko ne nose veo.

Muškarci su počeli uznemiravati žene na ulicama smatrajući da nisu dovoljno pokrivene. Žene sve učestalije bivaju otimane i prisiljavane na brak.

No, uprkos teškoj situaciji u Čečeniji, Saratova smatra da sama činjenica da sada može doći do nekih državnih zvaničnika je već napredak.

„Moramo da pronađemo način da svi živimo zajedno u miru“, ističe ona.

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG