Beogradska publika je tokom noći između subote i nedelje imala priliku da na nekoliko lokacija Doma omladine vidi performanse umetnika iz zemalja bivše Jugoslavije, u sklopu drugog LIMIT Live art festivala.
U sali „Amerikana“ posetici su naišli na binu na kojoj je izloženo žensko telo umotano u lateks boje kože. Ta veštačka opna poseduje samo dva otvora – oralni i vaginalni. Tokom četrdesetominutnog performansa koji izvodi vizuelna umetnica Bojana Radulović, telo se grči, premeće sa jedne na drugu stranu, izvija, dok sa zvučnika sve vreme dopire disharmonična elektornska muzika isprepletana sa zvucima ispuštanja vazduha iz pumpe za automobil koji u pojedinim momentima podsećaju na ljudsko disanje. Publika je mogla da priđe „živoj lutki“, da je dodirne ili na neki drugi način (zlo)upotrebi, no uglavnom je izvođenje pratila sa distance.
Prema rečima kuratora „Noći performansa“ Zvonimira Dobrovića, ovogodišnji koncept predvideo je da gledaoci mogu da postanu i učesnici u umetničkom aktu.
„Htjeli smo na neki način potaknuti umjetnike da razmišljaju o odnosu između publike i izvjdbe, odnosno da li postoje neke granice koje se prelaze ili se zbog neke etikete bivanja u izvedbenom prostoru ne običava prijeći. Ove godine je, na neki način, i publika performer, jer je često pozvana da sudjeluje u samoj izvedbi. S te strane će publici biti zanimljivije na drugačiji način promatrati poziciju samog izvođača“, ističe Dobrović.
Tu poziciju iz koje nastupa umetnik je u svom performansu „Jedan dodir“ problematizovao hrvatski autor Stipe Kostanić sa kojim su se posetioci sureli „jedan na jedan“ u galeriji Doma omladine. Kada zakorači u prostoriju i nađe se oči u oči sa nagim autorom, posetilac ima priliku da ga jednom dotakne. Dobrović objašnjava da je, pored političke akcije, jedna od neiscrpnih tema performera tabu telesnosti.
„Zapravo više ironiziranje bilo kojih tabua, jer zaista 2012. da se o golotinji raspravlja kao o nekakvom tabuu je zapravo odlična tema za bilo koji performans“, kaže on.
Aplauz i ovacije publike izmamila je međunarodna umetnička grupa sa sedištem u Sloveniji – Via Negativa koja se predstavila komadom „Večeras slavim“. Kroz kabaretsko izvođenje pop pesama, poput „How deep is your love“ ili „Love is in the air“, izvođač Uroš Kaurin se oblačeći žensku i mušku odeću poigrava identitetima i preispituje odnos umetnika i publike.
U razgovoru za RSE, Kaurin kaže da predstava problematizuje integritet umetnika na sceni.
„Predstava više govori o tome šta mi kao performeri sami sebi dozvoljavamo da radimo da bi nas publika volela. Ovde se ispituje gde je granica tog artističkog integriteta. Inače, ta granica se istražuje svaki put, u svakoj predstavi“, ističe naš sagovornik i dodaje:
„Često se odabrene neki lakši put, cinizam ili neki jeftini komentari. Glavni problem savremenog teatra je to insistiranje na distanci i cinizam.“
Jedna od najpoznatijih savremenih beogradskih performerki Biljana Kosmogina prošle godine je, na premijernoj „Noći performansa“ bila jedina učesnica iz Srbije. Ovoga puta došla je ne kao učesnica, već u ulozi gledateljke. Ona je zadovoljna ovogodišnjim konceptom, jer je, kako kaže, direktna interakcija između publike i izvođača suština performansa.
„Verujem da ovo može da se održi sa sve većom tenzijom i sa sve većom spremnošću publike da makar dodirne umetnika, da sruši taj mit o izvođaču kao zvezdi i kao nedodirljivom superstaru“, kaže Kosmogina.
LIMIT festival zatvara se u nedelju izvođenjem predstave „Ko je sledeći?“ slovenačkog režisera Janeza Janše.
U sali „Amerikana“ posetici su naišli na binu na kojoj je izloženo žensko telo umotano u lateks boje kože. Ta veštačka opna poseduje samo dva otvora – oralni i vaginalni. Tokom četrdesetominutnog performansa koji izvodi vizuelna umetnica Bojana Radulović, telo se grči, premeće sa jedne na drugu stranu, izvija, dok sa zvučnika sve vreme dopire disharmonična elektornska muzika isprepletana sa zvucima ispuštanja vazduha iz pumpe za automobil koji u pojedinim momentima podsećaju na ljudsko disanje. Publika je mogla da priđe „živoj lutki“, da je dodirne ili na neki drugi način (zlo)upotrebi, no uglavnom je izvođenje pratila sa distance.
Prema rečima kuratora „Noći performansa“ Zvonimira Dobrovića, ovogodišnji koncept predvideo je da gledaoci mogu da postanu i učesnici u umetničkom aktu.
„Htjeli smo na neki način potaknuti umjetnike da razmišljaju o odnosu između publike i izvjdbe, odnosno da li postoje neke granice koje se prelaze ili se zbog neke etikete bivanja u izvedbenom prostoru ne običava prijeći. Ove godine je, na neki način, i publika performer, jer je često pozvana da sudjeluje u samoj izvedbi. S te strane će publici biti zanimljivije na drugačiji način promatrati poziciju samog izvođača“, ističe Dobrović.
Tu poziciju iz koje nastupa umetnik je u svom performansu „Jedan dodir“ problematizovao hrvatski autor Stipe Kostanić sa kojim su se posetioci sureli „jedan na jedan“ u galeriji Doma omladine. Kada zakorači u prostoriju i nađe se oči u oči sa nagim autorom, posetilac ima priliku da ga jednom dotakne. Dobrović objašnjava da je, pored političke akcije, jedna od neiscrpnih tema performera tabu telesnosti.
„Zapravo više ironiziranje bilo kojih tabua, jer zaista 2012. da se o golotinji raspravlja kao o nekakvom tabuu je zapravo odlična tema za bilo koji performans“, kaže on.
Aplauz i ovacije publike izmamila je međunarodna umetnička grupa sa sedištem u Sloveniji – Via Negativa koja se predstavila komadom „Večeras slavim“. Kroz kabaretsko izvođenje pop pesama, poput „How deep is your love“ ili „Love is in the air“, izvođač Uroš Kaurin se oblačeći žensku i mušku odeću poigrava identitetima i preispituje odnos umetnika i publike.
U razgovoru za RSE, Kaurin kaže da predstava problematizuje integritet umetnika na sceni.
„Predstava više govori o tome šta mi kao performeri sami sebi dozvoljavamo da radimo da bi nas publika volela. Ovde se ispituje gde je granica tog artističkog integriteta. Inače, ta granica se istražuje svaki put, u svakoj predstavi“, ističe naš sagovornik i dodaje:
„Često se odabrene neki lakši put, cinizam ili neki jeftini komentari. Glavni problem savremenog teatra je to insistiranje na distanci i cinizam.“
Jedna od najpoznatijih savremenih beogradskih performerki Biljana Kosmogina prošle godine je, na premijernoj „Noći performansa“ bila jedina učesnica iz Srbije. Ovoga puta došla je ne kao učesnica, već u ulozi gledateljke. Ona je zadovoljna ovogodišnjim konceptom, jer je, kako kaže, direktna interakcija između publike i izvođača suština performansa.
„Verujem da ovo može da se održi sa sve većom tenzijom i sa sve većom spremnošću publike da makar dodirne umetnika, da sruši taj mit o izvođaču kao zvezdi i kao nedodirljivom superstaru“, kaže Kosmogina.
LIMIT festival zatvara se u nedelju izvođenjem predstave „Ko je sledeći?“ slovenačkog režisera Janeza Janše.
