Dostupni linkovi

Američke inicijative, evropsko oklevanje


Barack Obama na konferenciji za novinare tokom samita NATO u Strazburu, 04. april 2009.

Samit NATO-a, završen u subotu u Strazburu, označio je bitno poboljšanje odnosa između SAD i Evrope. Svi učesnici su pohvalno govorili o osećanju jedinstva i podrške ispunjavanju ciljeva Alijanse u 21. veku.

Međutim, na samitu nije postignut opipljiviji rezultat pre svega o angažmanu u Avganistanu koji je američki predsednik Barak Obama označio kao svoj najvažniji spoljnopolitički prioritet.

Ahto Lobjakas (priredio: Dragan Štavljanin)


Može se bez ustezanja reći da SAD i njihovi glavni evropski saveznici dele zajedničke poglede na probleme sa kojima se svet suočava – od Avganistana preko smanjenja nuklearnog arsenala do ekonomske krize.

Takođe, očigledno je da je Barak Obama na svojoj prvoj evropskoj turneji kao američki predsednik uspeo da promeni ton transatlantskih odnosa nakon kontroverzne politike Džordža Buša.

Međutim, nedostaci i sumnje ostaju, pre svega kako da se Severnoatlantska alijansa suoči sa ‘pretnjama u 21 veku’.

Bolno, mada ne ključno, podsećanje na to bio je spor oko izbora generalnog sekretara Alijanse,zbog čega su njeni lideri morali dobar deo prethodne noći da provedu u grozničavim pregovorima, pa je završetak samita odložen za dva sata.

Izbor generalnog sekretara

Na kraju je na ovu funkciju izabran danski premijer Anders Fog Rasmusen.

Turska je najpre zapretila da će uložiti veto na njegovo imenovanje zato što nije osudio objavljivanje stripa o proroku Muhamedu 2006. godine u danskom listu. Turski premijer Redžep Tajip Erdogan je rekao da islamske države smatraju da izbor Rasmusena ne bi doprineo širenju mira i tolerancije u svetu.

Turski premijer Redžep Tajip Erdogan (levo) i novoizabrani sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen (desno)
Međutim, turske vlasti su saopštile da su se saglasile sa Rasmusenovim izborom nakon što je predsednik SAD Barak Obama obećao da će jedan od zamenika generalnog sekretara NATO biti Turčin. Erdogan izjavio je za tursku televiziju da je Obama takođe dao garancije da će se turski oficiri naći u komandi NATO-a. Turska je zatražila da danske vlasti zatvore kurdsku radio mrežu Roj koja emituje program na njenoj teritoriji, zatim podršku Alijanse u borbi protiv kurdskih pobunjenika na severu Iraka.

Rasmusen treba da učestvuje na međunarodnoj konferenciji o civilizacijama u Istanbulu 6. i 7. Aprila i svakako biće reči o pomenutim zahtevima Turske i ispunjenju obećanja koja su joj data. Takođe, u Tursku nakon samita u nedelju EU-SAD u Pragu stiže i Barak Obama.

Ovaj spor je zapravo pokazao da su i dalje ostale razlike unutar Alijanse oko proširenja njene uloge - na čemu potenciraju SAD – u borbi protiv globalnog, uglavnom islamskkog terorizma, pre svega u Avganistanu.

Rasmusenov govor u subotu je na neki način odslikao te dileme.

“Proslavljamo 60-tu godišnjicu najuspešnijeg mirovnog pokreta koji je svet ikada video. Proslavljamo francusko-nemačko prijateljstvo, evropsko jedinstvo i transatlatsnko partnerstvo”.

Rasmusen je u početku podržavao Bušov rat u Iraku. No, u njegovom govoru u subotu je iskazan evrocentrični pogled na ulogu NATO. On za svoj izbor može da zahvali upravo tom sentimentu, ali to će ga na neki način staviti u poziciju ne baš harmoničnih odnosa sa predsednikom Obamom.

Obama: obe strane treba da se prilagode novim realnostima

Američki predsednik je toplom primljen u Evropi, ali njegova očekivanja o stvaranju novog globalnog konsenzusa na neki način su doveli u pitanje evropski lideri koji su videli priliku da se koriguju greške koje je napravila Bušova administracija a zbog kojih su oni trpeli.

Lideri NATO-a na drugom danu samita, 04. april 2009.
I francuski predsednik Nikolas Sarkozi i nemačka kancelarka Angela Merkel iskoristili su priliku da podsete Obamu na svoje ubeđenje da se uzroci globalne ekonomske krize nalaze u SAD, da nijedna zemlja ne može sama da rešava svetske problem i da su male šanse za vojnu pobedu u Avganistanu.

Sam Obama je pokazao da je itekako svestan ovih debalansa. To potvrđuje i njegov nastup u gradskoj većnici u Strazburu u petak tokom kojeg je istakao da obe strane treba da se prilagode novim realnostima.

“Umesto da pozdravi vašu dinamičnu Uniju i teži partnerstvu sa vama kako bi se suočili sa zajedničkim izazovima, bilo je trenutaka kada je Amerika pokazivala aroganciju, reagovala sa odbacivanjem, pa čak i ironično. Ali, u Evropi postoji antiamerikanizam koji je istovremeno, površan, ali lukav – umesto da prizna dobre stvari koje je Amerika tako često učinila za svet.”

Umesto da pozdravi vašu dinamičnu Uniju i teži partnerstvu sa vama kako bi se suočili sa zajedničkim izazovima, bilo je trenutaka kada je Amerika pokazivala aroganciju, reagovala sa odbacivanjem, pa čak i ironično. Ali, u Evropi postoji antiamerikanizam koji je istovremeno, površan, ali lukav...
Samit je završen salvama pohvala duhu saradnje i jedinstva. Međutim, Obama koji je došao u Evropu kako bi osigurao podršku za povećanje trupa Severnoatlatnske alijanse u Avganistanu, možda se vraća kući sa manje dobijenog nego što se nadao.

Barak Obama na pres konfereniciji u Strazburu, 04. april 2009.
Borba protiv pobunjenika u Avganistanu i Pakistanu je najvažniji cilj Obamine spoljne politike. Iako postoji saglasnost da je Avganistan – po rečima Angele Merkel ‘lakmus papir’ za funkcionisanje NATO – takođe prevladava mišljenje da je jedini način da se suzbije terorizam u ovoj zemlji da ona preuzme veću odgovornost u ostvarivanju tog cilja.

Obama je najavio slanje još 21 hiljadu američkih vojnika u Avganistan, čime će njihov kontigent narasti na 59 hiljada – što je skoro duplo više nego broj pripadnika snaga svih ostalih članica Alijanse zajedno.

Doprinos evropskih zemalja je veoma skroman. Najviše će poslati Nemačka i Španija – po 600 vojnika, zatim Francuska 300. Sveukupno, oko 5 hiljada dodatnih trupa.

Najveći broj evropskih zemalja smatra da se borba protiv terorizma u Avganistanu ne može dobiti angažovanjem vojske ističući da bi se umesto toga trebalo fokusirati na jačanje avganistanskih policijskih snaga.

Francuska, Italija i Portugalija su saopštili da će poslati dodatnih 300 policijskih instruktora vojne policije uz postojećićih 177 iz Evropske Unije koji već deluju na terenu.

Američki vojnici u Avganistanu
Međutim, i ovde Evropa zaostaje za SAD koje imaju 2 hiljade instruktora u Avganistanu.

Obama se može suočiti sa problemima u ostvarivanju svog cilja da stabilizuje Avganistan jer je većina članica NATO zabrinuto zbog sve veće sklonosti prozapadnog predsednika Hamida Karzaija ka uvođenju restriktivnog islamskog zakonodavstva. Na samitu je oštro kritikovan nedavno usvojeni zakon kojim se umanjuju prava žena u Avganistanu.

Evrocentrizam i globalizam

Evropski lideri su bili zadovoljni ove sedmice sa Obaminim obećanjem o zajedničkom odgovoru na globalnu krizu sa ostalim akterima, uključujući i zemlje u razvoju.

On je pobrao simpatije i hvaljen je u evropskim medijima zbog neočekivano skrušenog stava izrečenog na kraju samita G20 u Londonu da ‘međunarodna arhitektura’ više nikada ne može biti oblikovana samo ‘Ruzveltom i Čerčilom koji sede u sobi sa brendijem”.

Taj njegov stav je u skladu sa težnjama EU ka multilateralizmu. To potvrđuje i Obamina izjava da ubuduće ne mora uvek, kao do sada, da na čelu Svetske banke bude Amerkanac, a Međunarodnog monetarnog fonda Evropljanin.

Obamino nastojanje da otvori vrata saradnje sa Rusijom kada je reč o pregovorima o ograničenju nuklearnog naoružanja, zatim njenoj pomoći oko Irana i Avganistana – takođe je pozdravljeno u Evropi kao gest multilateralizma, iako je to na neki način na uštrb interesa Berlina i Pariza.

Naime, u nastojanju da uspostave regionalno strateško partnerstvo sa Moskvom, Francuska i Nemačka su na neki način dopustile Rusiji da manipuliše NATO agendom. To potvrđuje i činjenica da nije pomenuta bilo kakva mogućnost približavanja Gruzije i Ukrajine NATO, osim uopštenog zaključka da vrata za obe zemlje ostaju otvorena.

Potencirajući na retorici multilateralizma, glavni cilj evropskih zemalja ostaje da ostvare neku vrstu pariteta sa SAD.
"Most prijateljstva" spaja koji spaja Nemačku i Frnacusku

Time se može objasniti simbolično potenciranje na francusko-nemačkom jedinstvu tokom samita. On je održan u Kelu u Nemačkoj i Strazburu u Francuskoj. Na početku drugog dana, u subotu, lideri NATO su prešli takozvani ‘Most prijateljstva’, koji spaja Nemačku i Francusku preko Rajne.

Francuska je takođe najavila svoj povratak u vojno komandnu strukturu NATO nakon što ju je pre 40 godina napustila.

Predsednik Nikolas Sarkozi je istakako da želi da gradi ‘evropski stub’ NATO zajedno sa Nemačkom.

Funkcionalna francusko-nemačka osovina se može razviti u neku vrstu protivteže ambicijama Vašingtona o globalnoj ulozi Severnoatlantske alijanse. To potvrđuje i stav Angele Merkel, izrečen ove sedmice: “Ne globalni NATO”. To znači da bi aktivnosti Alijanse trebalo uglavnom da se svedu na teritoriju zemalja članica, a da intrvencije van tog područja budu izuzetak a ne pravilo, kako ne bi postala ‘svetski policajac’.
XS
SM
MD
LG