Iz Brisela za RSE Ahto Lobjakas (Priredio: Miloš Teodorović)
Ministri inostranih poslova Evropske unije u ponedeljak će u Briselu razgovarati o pitanju Kosova, nakon saopštavanja mišljenja Međunarodnog suda pravde, kao i o situaciju u Bosni i Hercegovini.
Predstavnici Saveta ministara obratiće se javnosti na konferenciji za novinare u 16.30, kada će biti poznate i odluke. No, ne bi trebalo očekivati velike obrte već duge duge i teške rasrprave.
Pet država EU se i dalje protivi priznanju Kosova, odluke Saveta ministara se pri tom donose konsenzusom.
Ministri inostranih poslova Evropske unije danas će diskutovati o situaciji na Kosovu i narednim koracima nakon prošlonedeljnog objavljivanja odluke Međunarodnog suda pravde. To će biti duga debata. Takođe, na dnevnom redu je Bosna i Hercegovina.
Teško je očekivati da će danas biti odluke, zato što, paradoksalno, deo Evropske unije je neutralan u odnosu na pitanje nezavisnosti Kosova. Pet država odbija da prizna nezavisnost. Te zemlje imale su čvrste pozicije prošle sedmice kada je komesarka za spoljnu politiku Ketrin Ešton izdala saopštenje.
Ono je usledilo nakon teške debate država članica, gde su posebno Kipar i Rumunija bili kritični, odnosno stajali na poziciji suprotnoj od podrške Kosovskoj nezavisnosti. Takođe, vezano za pitanje obećanja Kosovu da će postati članica Evropske unije, ali kako to ostvariti u situaciji u kojoj pojedine države ne žele da ga priznaju kao nezavisnu državu.
Antidejtonska politika
Pitanje, dakle, ostaje otvoreno, pogotovu zbog toga što postoje države koje žele da se učini korak nazad, nezadovoljne onim što je iznela Ketrin Ešton. Na primer, Holandija prigovara da ona nije navela posebne detalje o perspektivama EU.
Može li Beograd ipak očekviati direktnu poruku iz Brisela. Srbija je već uključena u proces ratifikacije Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji i ne treba očekivati neke nove poruke Srbiji.
Rečeno je mnogo puta da reformame u određenim oblastima garantuju članstvo u EU. Sve što je na stolu na to se odnosi. Danas se možda može očekivati napredak na duže staze, ali nekih bitnih odstupanja od dosadašnjeg pravca teško da će biti. Najvažnije pitanje za EU je kako da Srbiju i Kosovo uvedu u EU, kako da preskoče prepreku koja je sada pred njima. Poznato je da je Ešton poslala odvojena pisma u Beograd i Prištinu, da dođu u Brisel na razgovore, direktne razgovore.
Cilj razgovora kada je reč o Bosni i Hercegovini jeste da se zaustave antidejtonski procesi. Treba podsetiti i da je Katrin Ešton uputila pismo, u ime država članica, da se preduzmu određene mere protiv antidejtonskih političara. To se uglavnom odnosi na vođstvo bosanskih Srba. Čak se pominje i mogućnost uvođenja zabrane putovanja za one koji podrivaju Dejton. Ali tu odluku moraju potvrditi države članice.
****
Rasprava o Kosovu - stranica koja sadrži članke o mišljenju Međuđunarodnog suda pravde, rekacijama i analizama reakcijama. Možete je otvoriti OVDE
Ljudmila Cvetković
Poslanici Skupštine Srbije izjasniće se u ponedeljak na vanrednoj sednici na zahtev Vlade o “Predlogu odluke Narodne skupštine o mišljenju Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti privremenih institucija Kosova i Metohije i nastavku aktivnosti Srbije u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta”.
To je, naime, zvanični naziv odluke koja je iz Vlade Srbije dostavljena poslanicima na razmatranje.
U ragovoru za program RSE Milan Pajević iz ISAK fonda ocenjuje da bi Beograd trebalo vrlo dobro da odmeri svoje korake.
„Ta rezolucija koju spominjete, to je, da kažem, sasvim normalno ali je pitanje šta će biti sadržina te vladine poruke. Mislim da je važno da državni vrh zrelo razmotri opcije, jer su u pitanju intergracije sa EU i u pitanju su zaista suštinski interesi razvoja Srbije i bilo bi zaista veoma neprikladno da se Srbija okrene protiv zajedničkog stava EU“, kaže Pajević koji podvlači da su čak i zemlje EU koje nisu podržale nezavisnost Kosova za zajedničku rezoluciju o ovoj temi.
Pajević takođe kaže da je važno da najšira javnost u Srbiji bude „prikladno obaveštena i da se smanji retorika prema odluci suda“.
„Mislim da ovo sve nije dovoljno poznato našoj javnosti i da je poslednjih dana bilo mnogo bacanja prašine u oči javnosti s obzirom na, pretpostavljam, veliko razočarenje vrha diplomatije što, iako su dve godine vodili politiku u jednom pravcu, nije došlo do onog ishoda kod MSP koji su oni iščekivali. U najmanju ruku nije ni korektno trošiti snage u pokušaju uništavanja autoruiteta MSP ili pojedinačnih sudija“, smatra Pajević.
On takođe podvlači da bi Beograd trebalo da prihvati „dobronamernu želju“ Brisela da se diplomatskim putem dođe do zajedničkog dogovora prihvatljivog za sve, kao i do zajedničkog dokumeta s kojim bi se izašlo pred Generalnu skupštinu UN.
Ministri inostranih poslova Evropske unije u ponedeljak će u Briselu razgovarati o pitanju Kosova, nakon saopštavanja mišljenja Međunarodnog suda pravde, kao i o situaciju u Bosni i Hercegovini.
Predstavnici Saveta ministara obratiće se javnosti na konferenciji za novinare u 16.30, kada će biti poznate i odluke. No, ne bi trebalo očekivati velike obrte već duge duge i teške rasrprave.
Pet država EU se i dalje protivi priznanju Kosova, odluke Saveta ministara se pri tom donose konsenzusom.
Ministri inostranih poslova Evropske unije danas će diskutovati o situaciji na Kosovu i narednim koracima nakon prošlonedeljnog objavljivanja odluke Međunarodnog suda pravde. To će biti duga debata. Takođe, na dnevnom redu je Bosna i Hercegovina.
Teško je očekivati da će danas biti odluke, zato što, paradoksalno, deo Evropske unije je neutralan u odnosu na pitanje nezavisnosti Kosova. Pet država odbija da prizna nezavisnost. Te zemlje imale su čvrste pozicije prošle sedmice kada je komesarka za spoljnu politiku Ketrin Ešton izdala saopštenje.
Ono je usledilo nakon teške debate država članica, gde su posebno Kipar i Rumunija bili kritični, odnosno stajali na poziciji suprotnoj od podrške Kosovskoj nezavisnosti. Takođe, vezano za pitanje obećanja Kosovu da će postati članica Evropske unije, ali kako to ostvariti u situaciji u kojoj pojedine države ne žele da ga priznaju kao nezavisnu državu.
Antidejtonska politika
Pitanje, dakle, ostaje otvoreno, pogotovu zbog toga što postoje države koje žele da se učini korak nazad, nezadovoljne onim što je iznela Ketrin Ešton. Na primer, Holandija prigovara da ona nije navela posebne detalje o perspektivama EU.
Može li Beograd ipak očekviati direktnu poruku iz Brisela. Srbija je već uključena u proces ratifikacije Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji i ne treba očekivati neke nove poruke Srbiji.
Rečeno je mnogo puta da reformame u određenim oblastima garantuju članstvo u EU. Sve što je na stolu na to se odnosi. Danas se možda može očekivati napredak na duže staze, ali nekih bitnih odstupanja od dosadašnjeg pravca teško da će biti. Najvažnije pitanje za EU je kako da Srbiju i Kosovo uvedu u EU, kako da preskoče prepreku koja je sada pred njima. Poznato je da je Ešton poslala odvojena pisma u Beograd i Prištinu, da dođu u Brisel na razgovore, direktne razgovore.
Cilj razgovora kada je reč o Bosni i Hercegovini jeste da se zaustave antidejtonski procesi. Treba podsetiti i da je Katrin Ešton uputila pismo, u ime država članica, da se preduzmu određene mere protiv antidejtonskih političara. To se uglavnom odnosi na vođstvo bosanskih Srba. Čak se pominje i mogućnost uvođenja zabrane putovanja za one koji podrivaju Dejton. Ali tu odluku moraju potvrditi države članice.
****
Rasprava o Kosovu - stranica koja sadrži članke o mišljenju Međuđunarodnog suda pravde, rekacijama i analizama reakcijama. Možete je otvoriti OVDE
Pajević: Beograd treba da prihvati dobronamernost Brisela
Pajević: Beograd treba da prihvati dobronamernost BriselaLjudmila Cvetković
Poslanici Skupštine Srbije izjasniće se u ponedeljak na vanrednoj sednici na zahtev Vlade o “Predlogu odluke Narodne skupštine o mišljenju Međunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti privremenih institucija Kosova i Metohije i nastavku aktivnosti Srbije u odbrani suvereniteta i teritorijalnog integriteta”.
To je, naime, zvanični naziv odluke koja je iz Vlade Srbije dostavljena poslanicima na razmatranje.
U ragovoru za program RSE Milan Pajević iz ISAK fonda ocenjuje da bi Beograd trebalo vrlo dobro da odmeri svoje korake.
„Ta rezolucija koju spominjete, to je, da kažem, sasvim normalno ali je pitanje šta će biti sadržina te vladine poruke. Mislim da je važno da državni vrh zrelo razmotri opcije, jer su u pitanju intergracije sa EU i u pitanju su zaista suštinski interesi razvoja Srbije i bilo bi zaista veoma neprikladno da se Srbija okrene protiv zajedničkog stava EU“, kaže Pajević koji podvlači da su čak i zemlje EU koje nisu podržale nezavisnost Kosova za zajedničku rezoluciju o ovoj temi.
Pajević takođe kaže da je važno da najšira javnost u Srbiji bude „prikladno obaveštena i da se smanji retorika prema odluci suda“.
„Mislim da ovo sve nije dovoljno poznato našoj javnosti i da je poslednjih dana bilo mnogo bacanja prašine u oči javnosti s obzirom na, pretpostavljam, veliko razočarenje vrha diplomatije što, iako su dve godine vodili politiku u jednom pravcu, nije došlo do onog ishoda kod MSP koji su oni iščekivali. U najmanju ruku nije ni korektno trošiti snage u pokušaju uništavanja autoruiteta MSP ili pojedinačnih sudija“, smatra Pajević.
On takođe podvlači da bi Beograd trebalo da prihvati „dobronamernu želju“ Brisela da se diplomatskim putem dođe do zajedničkog dogovora prihvatljivog za sve, kao i do zajedničkog dokumeta s kojim bi se izašlo pred Generalnu skupštinu UN.
