Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Lakićević: Zapadnom Balkanu potreban mnogo veći ekonomski rast


Fabrika finog rublja Alma Ras.

Mijat Lakićević, ekonomski novinar i urednik beogradskog Novog magazina, za ‘Zašto?’ objašnjava zbog čega stopa ekonomskog rasta zemalja Zapadnog Balkana -- koja bi prema izvještaju Svjetske banke nakon prošlogodišnjeg pada na 2,4 posto ponovo trebala trebala iznositi preko tri posto u 2018. -- nije dovoljna za dinamičan razvoj i priključenje evropskoj matici.

  • Stanje

Rast koji predviđa Svjetska banka za ovaj region nije zapravo nešto čime bi ove zemlje mogle da budu zadovoljne.

Ne bi ni smele da budu zadovoljne, jer to je ipak ispod onoga što ostvaruju zemlje centralno-istočne Evrope.

I to sve govori zapravo da je ekonomsko stanje na Balkanu relativno loše.

  • Nada

Odnosi između zemalja na Balkanu su često loši. Oni idu po principu toplo-hladno i ja mislim da se to odražava i na ekonomiju.

Ovde preduzetnici imaju povremene akcije, povremeno se nešto desi.

Povremeno se vide ovi predsednici i premijeri pa sa njima ide i privrednici i tu se, kao, napravi neki prostor ili se tu nešto pozitivno desi što ulije nadu u razvoj.

Međutim, posle toga uslede neke druge stvari koje atmosferu ohlade jer političari regiona u suštini ne pomažu privredi da krene brže napred.

  • Atmosfera

Imamo situaciju da su investicije unutar ovih zemalja, a i između njih, dosta retke i dosta slabe.

Tu možda i ne treba da se očekuje previše, jer su te zemlje siromašne i nema puno kapitala.

Ali u svakom slučaju moglo bi da se postigne više boljom integracijom tržišta i uklanjanjem prepreka za slobodniju razmenu roba i ljudi za to seljenje kapitala.

Moglo bi tu da se napravi atmosfera gde bi privrednici mogli taj CEFTA region da tretiraju kao jedno tržište.

I to je faktor koji obara stope razvoja i usporava razvoj celog regiona.

  • Činioci

Drugo, zbog tih loših ili relativno loših političkih odnosa, i zbog toga što je tržište opet u velikoj meri nejedinstveno, ni strani investitori odnosno investitori izvan regiona -- iz Evropske unije ili sveta -- ne doživljavaju ovaj prostor kao jedno jedinstveno tržište.

Ne odlučuju se na neka značajnija ulaganja, odnosno strana ulaganja izvan ovog regiona u region su mala, a bez stranog kapitala ovaj region također ne može da ima neke brže stope rasta.

Tako da imamo tu sinergiju negativnih činilaca da zapravo ni domaće investicije u regionu nisu na zadovoljavajućem nivou, nisu ni strane, a sve to onda, naravno, negativno utiče na razvoj i usporava rast.

  • Iskustva

Privrednici ne mogu sami, to je ono što je, čini mi se, poenta.

Naravno, privrednici probijaju sve te prepreke i zahvaljujući tome mi imamo taj rast regiona od 2,5 - 3 odsto.

Ali za ovaj region to je malo. Rumunija ima šest posto, ove druge zemlje -- Litvanija, Estonija -- koje su bile u sličnoj poziciji su imale rast koji je duplo veći od onoga koji mi danas imamo.

Čini mi se da se nedovoljno se na to ukazuje i onda se mi zadovoljimo, imajući iskustva iz prethodnih vremena, pa kažemo ‘samo da nije gore, pa dobro hajde po 2-3 posto pa ćemo ipak nekako da napredujemo’.

  • Unija

Narodi bi pred političare regiona trebalo da postave zadatak da razvoj ovde bude 6-7 posto na regionalnom nivou, da bude mnogo više stranih kompanija, da se prave zajednički projekti.

Ovdje nema zajedničkih projekata, ovdje svaka zemlja gleda za sebe, da nešto uradi za sebe, a bez zajedničkih projekata nema ništa.

Potrebni su zajednički projekti, to bi politika morala da obezbedi a ona ne da to ne obezbeđuje nego ona kvari odnose između privrednika i u tome je problem.

Kada neko ne zna da li će Srbija za dve godine da ide u Evropsku uniju ili u ovu Evroazijsku uniju, ko će ovde ozbiljno da ulaže pare ako treba da računa na 20 ili 25 godina?

XS
SM
MD
LG