Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Prag: Konferencija kosmonauta sveta


Sputnik bio je prvi brod koji je u kosmos poneo živo biće, psa Lajku, 3. novembra 1957.
Prag je ove sedmice domaćin godišnje konferencije Asocijacije za istraživanje kosmosa. Učestvuju i poznati astronauti poput sovjetskog heroja Alekseja Leonova i prvog kineskog kosmonauta Jang Liveja.

Claire Big (priredio: Dragan Štavljanin)


Cilj skupa na kome učestvuje oko 50 kosmonauta širom sveta, jeste da se ocene programi za istraživanja kosmosa zemalja članica ove asocijacije kao i da se oni promovišu u javnosti.

Ovo okupljanje je i prilika za astronaute iz različitih zemalja da se sretnu, razmene iskustva.

Valentina Tereškova, prva žena koja je letela u kosmičku orbitu, otkazala je u poslednji čas učešće na ovoj konferenciji. Međutim, prisustvuje Aleksej Leonov, još jedna živa legenda iz vremena Sovjetskog Saveza. U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, on se priseća svoje šetnje po kosmičkoj orbiti 1965, kao prvi čovek kome je to pošlo za rukom.

„Izašao sam iz letilice i napravio nekoliko koraka. Prešao sam 7 hiljada kilometara od Crnog mora do reke Jenisej za 12 minuta“.

Šetnja po kosmičkoj orbiti je tada bila rizična i nije bilo izvesno da li ljudsko biće uopšte može da preživi na otvorenom prostoru u svemiru. Leonov je ostvario taj podvig svega četiri godina nakon što je Jurij Gararin prvi poleteo u kosmičku orbitu. Opremu koju je koristio Leonov bila je takoreći eksperimentalna. Na kraju njegove šetnje, njegovo odelo je bilo toliko naduveno da se jedva vratio u svemirski brod. Sistem za regulisanje temperature se takođe pokvario.

„Ventilacija nije bila dovoljno, svega 60 litara u minutu za disanje i provetravanje. Sada je to 360 litara. Sada astronauti kažu da su im noge hladne, a meni je znoj curio u oči“.

Leonov, koji sada ima 75 godina, kaže da ga je šetnja po kosmosu promenila kao čoveka.

„Mi koji smo bili tamo drugačije doživljavamo vreme i prostor. Za mene je Zemlja nešto ograničeno a ne apstraktno. Postoje fizički fenomeni koje obični ljudi nikada ne vide za svog života, na primer, istovremeno dan i noć, plavu Zemlju, crno nebo, zvezde koje ne sijaju“.

Kina želi na Mesec do 2020. godine


Na konferenciji u Pragu učestvuje i Jan Livej, prvi kineski atronaut koji je 2003. učestvovao u prvoj misiji ove zemlje koja je poslata u kosmos. On kaže da je kineski kosmički brod proizvod kineske tehnologije a ne kopija postojećih iz SAD ili Rusije.

„On je jedinstven, uključujući elektronsku opremu napravljenu u Kini, i mali i veliki delovi koji su napravljeni od posebnog materijala“.

Vodeći ruski i američki astronauti ističu da treba respektovati kineski komički program.

Čarls Volker, američki veteran:

„Kina jasno pokazuje sve veću sposobnost da transportuje ne samo kosmonaute već i sofisticiranu tehnologiju u kosmos, da uradi veoma važne stvari za svoju zemlju, Aziju, celo čovečanstvo. Nacije koje već imaju kosmički program raduju se saradnji sa Kinom u razvoju tehnologije, kao i operacijama u kosmosu“.

Kina ima ambiciozni plan da sagradi kosmičku stanicu, pošalje misiju sa astronautima na Mesec do 2020. Još dugoročnije, namerava da nastavi istraživanja kosmosa, uključujući i slanje kosmonauta na Mars oko 2050. godine.

Za većinu običnog sveta, slanje ljudi na crvenu planetu i kolonizacija Meseca spada u sajns fikšen. Međutim, američka astronautkinja Ketrin Koulmen smatra da istraživanja kosmosa tek zapravo počinju.

„Istraživanja kosmosa se ne mogu zaustaviti. Mi živimo u susedstvu i deo našeg komšiluka se zove Zemlja. Međutim, živimo i u ogromnom univerzumu i ne možete reći ljudima da ne pokušaju da utvrde gde živimo i šta je oko nas. Možda ne možemo to da učino onoliko brzo koliko bismo želeli, ali to niko ne može da zaustavi. To je ljudska sudbina“.
XS
SM
MD
LG