Dostupni linkovi

Kisić: Vučić kontroliše ekstremnu desnicu


Protest desničarskih organizacija ispred Centra za kulturnu dekontaminaciju zbog festivala "Mirdita, dobar dan", 2. juni 2017.

Izabela Kisić, izvršna direktorka Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, za ‘Zašto?’ objašnjava zbog čega ekstremne desničarske organizacije uspijevaju u spriječavanju održavanje skupova nevladinih organizacija o osjetljivim političkim i društvenim temama.

  • Odnos

Ekstremističke desničarske stranke su zapravo udarna pesnica i njihova uloga jeste da spreče otvaranje debate o određenim pitanjima koja su najbolnija za društvo i ono sa čim elite ne žele da se suoče.

Jedna od takvih tema jeste suočavanje sa odgovornošću za zločine, sa odgovornošću države Srbije za ratove u bivšoj Jugoslaviji i to pokazuje niz ovih incidenata.

I naravno da je odnos vlasti prema tim grupama benevolentan i to se vidi na razne načine.

  • Klima

To se vidi i na blagoj sudskoj politici prema incidentima koje izazivaju ove organizacije ali i to da nikada nema nikave osude ovih grupacija i da ni sama vlada ne pokreće ova pitanja.

Nije dovoljno da se pošalje policija da zaštiti učesnike događaja koji pokreću otvaranje pitanja ratnih zločina -- potrebno je uraditi nešto mnogo ozbiljnije a to je stvoriti političku klimu da se takvi događaji dešavaju u jednoj normalnoj atmosferi i da nema tih incidenata.

  • Izdajnici

Ovo što pokazuje takođe serija incidenata u poslednje vreme jeste da se pokušava sprečiti govor o tome da je čak i za vreme rata, i to u izuzetno teškim uslovima masovnih kršenja ljudskih prava, uključujući i ratne zločine, bilo znakova otpora u Srbiji.

Ti ljudi koji su tada pružali otpor i koji i danas pokušavaju da otvore pitanje zločina su i dalje zapravo izdajnici.

  • Institucije

Jedna od zabrinjavajućih pojava jeste da su neki ljudi koji su optuženi za najteže ratne zločine za ovu vlast potpuno legitimni učesnici u javnim debatama.

Slučaj Miše Vacića (Vođe SNP 1389) pokazuje da u institucijama zapravo postoje ljudi koji su nosioci takve politike i to objašnjava jačinu desnice u Srbiji jer ona jeste infiltrirana u institucije.

  • Finansiranje

Ove partije koje su prešle put od nasilja do Parlamenta -- kao što su Dveri pa i Demokratska stranka Srbije (DSS) je bila uključena u nasilje, da ne govorimo o Radikalima i članovima Srpske napredne stranke -- su počeke da menjaju svoj imidž ali svakako nisu promenile politiku.

One su zapravo ulaskom u Parlement čak ostvarile i pravo na javno finansiranje, kao recimo Dveri ili DSS.

I naravno da je većinski Srpska napredna stranka zapravo populistička desničarska stranka.

  • Glorifikacija

Potpuno je jasno da bez suočavanja Srbije sa odgovornoscu za učešće u ratovima u bivšoj Jugoslaviji apsolutno nema zaista prave suštineske normalizacije odnosa u regionu i to jeste dug process ali to je nešto do čega mora doći.

To je jedan od glavnih preduslova za normalizaciju odnosa u regionu i svakako je ta glorifikacija ratnih zločina ili onih političara koji su podržavali ratnu politiku iz Srbije veoma prisutna.

Oni imaju veoma jaka uporišta u institucijama i, ono što je najviše zabrinjavajuće, jeste da oni imaju uporište u akademskim institucijama i da se zapravo ta glorifikacije dešava na nekim fakultetima na Beogradskom univerzitetu kao što je pravni fakultet, kao što su neki delovi filozofskog fakulteta, odeljene za istoriju i slično.

  • Prljavi posao

Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić ovu institucionalnu desnicu kao što su Dveri ili Demokratska stranka Srbije ne može da kontroliše i to je zapravo ta antievropska desnica.

Moj utisak je, međutim, da on kontroliše ovu nasilnu desnicu, ove ekstremističke grupe, i da su one puštene da obavljaju taj prljavi deo posla kada je to potrebno, a kada je potrebno policija je u stanju da spreči njihovo nasilje.

XS
SM
MD
LG