Gost današnjeg izdanja nedjeljnog intervjua Radija Slobodna Evropa je ekonomista i saradnik beogradskog Instituta za evropske studije, profesor Miroslav Prokopijević, koji govori o ekonomskim izazovima i evro-integracijskom procesu Crne Gore i zemalja regiona.
Prokopijević: Ako se nešto novo nepredviđeno i vrlo značajno ne desi u svetskoj ekonomiji negativno, 2010. će biti godina u kojoj će se zaustaviti pad. Većina ekonomija neće imati drastičniji pad, a neke ga neće uopšte imati. Ili će biti oko nule, ili u blagom oporavku u odnosu na 2009. Sljedeća godina neće doneti oporavak kakav se očekuje i kakav bi bio potreban svetskoj ekonomiji za neke značajnije stope rasta. Po meni, biće to jedna vrlo, vrlo teška godina, manje ili više i za čitav region i za čitavu istočnu Evropu. Možda bi jedino Poljska mogla imati neku stopu rasta od 2 - 3 odsto.
Prokopijević: To ne znam da kažem. To je pitanje svih pitanja, i nemoguće ga je predvideti. Mnogo ekonomista daje neke prognoze pa se, kada stvari prođu, pokaže da je neko od njih bio u pravu. To ipak ne znači da je ta stvar mogla da se predvidi. Ispostavi se, sticajem okolnosti, da je neko bio u pravu, a kada bi ga pitali da ponovo prognozira šta će biti u naredne dve - tri godine, taj sigurno ne bi pogodio, nego neko drugi. U principu, ta stvar ne može da se zna, jer kada bismo to znali, onda bismo znali sve, i onda bi bilo lako obogatiti se, jer bi se znalo koliko će sutra biti dolar, a koliko barel nafte.
Prokopijević: Najverovatnije. Nije realno očekivati da bi Evropa mogla da se oporavi bez prethodnog oporavka Amerike, a u Americi oporavak još uvek nije na vidiku. Istina, zadnjeg meseca je stopa nezaposlenosti pala, i to je prvi pozitivan znak, jer kada bi oporavak trebalo da krene, onda će stopa nezaposlenosti početi da pada bar šest, sedam meseci pre toga. Zašto? Zato što poslodavci zapošljavaju nove radnike, jer osećaju da će se stvari popraviti, i trebaju im novi radnici za veću proizvodnju. To je jedan od pouzdanih indikatora, ali na osnovu samo jednog meseca, da je stopa nezaposlenosti pala, ne sme tako nešto da se zaključi. Ovi ostali indikatori kao što su fjučersi, to takođe ne nagoveštavaju. Velika je nepoznanica, da li je ovo što je došlo kao zaustavljanje krize u Americi rezultat mera države koje su privremene, naravno, jednokratne i kada se one iscrpu da li će stvari krenuti nadole. Ništa od odgovora na to pitanje se ne zna u jednom preciznijem smislu da bi išta smelo da se prognozira.
Prokopijević: Jeste, razlike se povećavaju od vremena raspada zemlje. Razlike su počele da nastaju još dok je bivša Jugoslavija postojala, jer su po republikama bila različita poslovna okruženja. Sada, posle raspada, posebno zadnjih desetak godina, te rezlike su sve veće, i očito je da neke zemlja, recimo Slovenija se često stavlja na čelo... Ja Sloveniju nikad ne bih stavio na čelo kada je u pitanju privredni model koji oni koriste, jer to je jedan vrlo loš model koji donosi mnoge teškoće zato što prvo zadržava vlasništvo nad firmama nepotrebno u rukama države tako da država de facto upravlja firmama, a drugo, što iziskuje socijalizaciju gubitaka. Sve firme su u jednoj mreži, i kada jedna radi loše, ostale moraju to da pokrivaju. Kada samo jedna radi loše, to nije problem, ali kada ih je mnogo loših koje su bankrotirale, kao sada nedavno, to je jako loše jer čitavu privredu vuče na dno. Hrvatska nije uradila nešto upadljivije. Ona je više sprovela neke stvari koje smetaju biznisu. Onako, na prvi pogled, nije uradila nikakav poseban dizajn reformi. Crna Gora je već radila. Ona je učinila više od Hrvatske i Srbije što se tiče protržišnih promena. Sad, koliko se neki zakoni sprovode, to ne bih tačno znao da kažem. Makedonija je prilično nesrećno iskoristila tranziciju. To se vidi po stagnantnom razvoju i odsustvu ikakvih većih ulaganja. Srbija isto ne može da se pohvali da je nešto uradila. Spada u četiri, pet zemalja Evrope koja ima najmanje reformi, ali to što ste rekli kao konstataciju, da su sve veće razlike u dizajnu ustanova, to je dobro jer to znači da zemlje eksperimentušu, traže neka svoja rješenja i tu će se pojaviti oni koji su bolji u odnosu na one koji su lošiji, posle ne tako kratnog vremena. To traži desetak, dvadeset godina.
Prokopijević: Svako kad vodi politiku, mislim na centre značajnije moći, on gleda da kada ima politiku ka nekom regionu, istakne i negativne i pozitivne primere. Koga će uzeti za negativan, a koga za pozitivan to je druga stvar. To malo zavisi od situacije na terenu. Meni se čini da je Brisel zadnje godine i prema Crnoj Gori i prema Srbiji dao povoljnije ocene nego što to može da stoji, da je malo naglašenije hteo da podstakne te proevropske snage u ove dve zemlje, ali naravno, ako se realne reforme bar onoliko koliko Brisel traži ne sprovode, vrlo je lako da naredne godine izveštaj progresa bude mnogo nepovoljniji. Prema tome, ne treba se tu nešto radovati kada su ocjene povoljnije, ali ni biti mnogo tužan kada su nešto nepovoljnije.
Prokopijević: To ne bih rekao, jer ova stvar oko saradnje sa tim sudom, to prosto mora da se završi, i dok se to ne završi ništa se neće normalno odvijati kada je u pitanju put Srbije ka Evropskoj uniji.
Prokopijević: Iako dole predajem, i često boravim, moram da priznam da ove indikatore nisam gledao. Mislim da su oni sada nešto bolji nego što su bila očekivanja u prvom delu godine, ali mislim da generalno privreda i u Srbiji i u Crnoj Gori i Bosni poprilično rđavo stoji, i tu mora da se učini znatniji reformski napor na reformi i poslovnog okruženja i države. Tu je Crna Gora, za nijansu ispred Bosne i Srbije, ali ne vidim da joj ta nijansa u ovim situacijama donosi nešto više ulaganja. Tu će nešto sve tri zemlje morati da urade, ako žele više ulaganja, više radnih mesta, brži rast dohotka i sigurniju budućnost.
Prokopijević: Mislim da te zemlje ne spadaju u one koji su se najviše "ubile" u odgovoru na tu krizu. Najviše su se "ubile" ove zemlje koje su najviše intervenisale, na žalost, Sjedinjene Države, Nemačka, Francuska... To je bilo pogrešno. Ono što je dobro, što je najbolje u krizi, to je snižavanje reforme države, uključujući snižavanje državne potrošnje, snižavanje poreza, jer ako hoćete da podsteknete privatni sektor onda je to način, a ne da se država zadužuje, da troši i proba da pokrene tražnju. U tom pogledu više su ove države nešto intervenisale nego u Bosni, jer tamo nema saglasnosti ni oko čega i to je najbolje. Srbija i Crna Gora su nešto malo probale da petljaju, uglavnom, Crna Gora oko ovih socijalnih pitanja i oko podgoričkog Kombinata aluminijuma, a Srbija opet oko garancije kredita i sličnih stvari. Nisu to neke intervencije velikih razmera, i utoliko bolje. Što su manje utoliko bolje. Možda kreditne garancije, ili tako nešto, je jedino što ima smisla u ovakvim trenucima da čine vlade malih zemalja.
Prokopijević: Ne znam tačno za šta su upotrebljena ta sredstva. Privatni investitor kada donese pare, on zida ono što on smatra da treba da se uradi, i tu je besmisleno reći sa strane da to nije dobro što on radi jer, pokazaće se, da možda slučajno neko nije dobro investirao, ali većina privatnih investicije je efikasna i tu nema problema. Šta je država od toga imala prodajom imovine ili evetualno poreza, šta i kako je poslovano to ne bih mogao da kažem. Tu treba detaljan revizorski izveštaj, detaljan uvid u budžet i u ta sredstva, pa tek onda nešto može da se kaže na tu temu.
Prokopijević: Oni koji tu sigurno nisu u pravu, to su privrenici. Takva kreditna politika kakva postoji u Crnoj Gori, i takve kamate su rezultat okolnosti. One su rezultat ekonomskih, komercijalnih, pa i političkih rizika i nekih loših praksi koje su se praktikvale u prošlosti na kreditnom tržištu, jedne strahovite ekspanzije koja se odvijala praktično bez pokrića. Sada tu postoji jedna suma kredita koju će jako teško naplatiti. Sadašnji krediti moraju sve to da reflektuju. Privrednici nemaju pravo da napadaju bankare jer da bankari mogu da ponude jeftinije oni bi ponudili. Zašto? Zato što kada bi krediti bili jeftiniji više bi se prodavalo, više bi se uzimalo. Prema tome, oni tu sigurno nisu u pravu. Centralna banka Crne Gore nema uticaj na tu stvar nikakvu, jer preko euro zone drži i vodi monetarnu politiku. Prema tome, tu je sigurno crnogorska Centralna banka sigurno nevina u čitavoj priči, a ako privrednici očekuju da se uzimaju pare i da država investira, ili da im država daje neke jeftine kredite da bi oni ulagali, ta vremena su prošla.
RSE: Profesore Prokopijeviću, Crna Gora se, zajedno sa Hrvatskom, nalazi na listi multinacionalne Economist Intelegence Unit (EIU) nalazi među dvadeset najlošijih zemalja svijeta po projektovanom privrednom rastu u 2010. godini. Ove dvije ekonomije će se oporavljati stopom od svega 0,5 posto. Crnogorska Vlada procjenjuje da će BDP rasti do 2 posto, ali je i ona ostavila mogućnost pada za pola procenta. Šta je po vama realno za 2010. godinu - novi pad, ili oporavak?
Prokopijević: Ako se nešto novo nepredviđeno i vrlo značajno ne desi u svetskoj ekonomiji negativno, 2010. će biti godina u kojoj će se zaustaviti pad. Većina ekonomija neće imati drastičniji pad, a neke ga neće uopšte imati. Ili će biti oko nule, ili u blagom oporavku u odnosu na 2009. Sljedeća godina neće doneti oporavak kakav se očekuje i kakav bi bio potreban svetskoj ekonomiji za neke značajnije stope rasta. Po meni, biće to jedna vrlo, vrlo teška godina, manje ili više i za čitav region i za čitavu istočnu Evropu. Možda bi jedino Poljska mogla imati neku stopu rasta od 2 - 3 odsto.
RSE: Kada bi se eventualno mogao očekivati pravi oporavak?
Prokopijević: To ne znam da kažem. To je pitanje svih pitanja, i nemoguće ga je predvideti. Mnogo ekonomista daje neke prognoze pa se, kada stvari prođu, pokaže da je neko od njih bio u pravu. To ipak ne znači da je ta stvar mogla da se predvidi. Ispostavi se, sticajem okolnosti, da je neko bio u pravu, a kada bi ga pitali da ponovo prognozira šta će biti u naredne dve - tri godine, taj sigurno ne bi pogodio, nego neko drugi. U principu, ta stvar ne može da se zna, jer kada bismo to znali, onda bismo znali sve, i onda bi bilo lako obogatiti se, jer bi se znalo koliko će sutra biti dolar, a koliko barel nafte.
RSE: Kriza je krenula iz Sjedinjenih Američkih Država. Da li i oporavak zavisi prije svega od američke ekonomije?
Prokopijević: Najverovatnije. Nije realno očekivati da bi Evropa mogla da se oporavi bez prethodnog oporavka Amerike, a u Americi oporavak još uvek nije na vidiku. Istina, zadnjeg meseca je stopa nezaposlenosti pala, i to je prvi pozitivan znak, jer kada bi oporavak trebalo da krene, onda će stopa nezaposlenosti početi da pada bar šest, sedam meseci pre toga. Zašto? Zato što poslodavci zapošljavaju nove radnike, jer osećaju da će se stvari popraviti, i trebaju im novi radnici za veću proizvodnju. To je jedan od pouzdanih indikatora, ali na osnovu samo jednog meseca, da je stopa nezaposlenosti pala, ne sme tako nešto da se zaključi. Ovi ostali indikatori kao što su fjučersi, to takođe ne nagoveštavaju. Velika je nepoznanica, da li je ovo što je došlo kao zaustavljanje krize u Americi rezultat mera države koje su privremene, naravno, jednokratne i kada se one iscrpu da li će stvari krenuti nadole. Ništa od odgovora na to pitanje se ne zna u jednom preciznijem smislu da bi išta smelo da se prognozira.
RSE: Crna Gora i Hrvatska su, na onoj listi EIU koju sam malo prije pomenuo, otprilike u istoj ravni, međutim, čini se da se javlja sve veći raskorak među ex-YU zemljama. Kako iz vašeg ugla djeluje zapadni Balkan? Da li zaista postoji mogućnost da se stvore bitne razlike u brzini i kvalitetu reformi, ili je to ipak zanemarljivo?
Prokopijević: Jeste, razlike se povećavaju od vremena raspada zemlje. Razlike su počele da nastaju još dok je bivša Jugoslavija postojala, jer su po republikama bila različita poslovna okruženja. Sada, posle raspada, posebno zadnjih desetak godina, te rezlike su sve veće, i očito je da neke zemlja, recimo Slovenija se često stavlja na čelo... Ja Sloveniju nikad ne bih stavio na čelo kada je u pitanju privredni model koji oni koriste, jer to je jedan vrlo loš model koji donosi mnoge teškoće zato što prvo zadržava vlasništvo nad firmama nepotrebno u rukama države tako da država de facto upravlja firmama, a drugo, što iziskuje socijalizaciju gubitaka. Sve firme su u jednoj mreži, i kada jedna radi loše, ostale moraju to da pokrivaju. Kada samo jedna radi loše, to nije problem, ali kada ih je mnogo loših koje su bankrotirale, kao sada nedavno, to je jako loše jer čitavu privredu vuče na dno. Hrvatska nije uradila nešto upadljivije. Ona je više sprovela neke stvari koje smetaju biznisu. Onako, na prvi pogled, nije uradila nikakav poseban dizajn reformi. Crna Gora je već radila. Ona je učinila više od Hrvatske i Srbije što se tiče protržišnih promena. Sad, koliko se neki zakoni sprovode, to ne bih tačno znao da kažem. Makedonija je prilično nesrećno iskoristila tranziciju. To se vidi po stagnantnom razvoju i odsustvu ikakvih većih ulaganja. Srbija isto ne može da se pohvali da je nešto uradila. Spada u četiri, pet zemalja Evrope koja ima najmanje reformi, ali to što ste rekli kao konstataciju, da su sve veće razlike u dizajnu ustanova, to je dobro jer to znači da zemlje eksperimentušu, traže neka svoja rješenja i tu će se pojaviti oni koji su bolji u odnosu na one koji su lošiji, posle ne tako kratnog vremena. To traži desetak, dvadeset godina.
RSE: Nedavno se mogla čuti teza da Brisel Crnoj Gori upućuje nezaslužene pohvale samo zato što se u Evropskoj uniji osjeća potreba da se ka Balkanu ne pružaju samo "štapovi" već i poneka "šargarepa". Vjerovatno se misli da Brisel ne želi imidž nekog ko samo kritikuje i kažnjava, već da umije i da nagradi. Da li su te pozitivne ocjene zaista zasnovane na takvom stavu, ili po vama ipak imaju utemeljenje u realnosti?
Prokopijević: Svako kad vodi politiku, mislim na centre značajnije moći, on gleda da kada ima politiku ka nekom regionu, istakne i negativne i pozitivne primere. Koga će uzeti za negativan, a koga za pozitivan to je druga stvar. To malo zavisi od situacije na terenu. Meni se čini da je Brisel zadnje godine i prema Crnoj Gori i prema Srbiji dao povoljnije ocene nego što to može da stoji, da je malo naglašenije hteo da podstakne te proevropske snage u ove dve zemlje, ali naravno, ako se realne reforme bar onoliko koliko Brisel traži ne sprovode, vrlo je lako da naredne godine izveštaj progresa bude mnogo nepovoljniji. Prema tome, ne treba se tu nešto radovati kada su ocjene povoljnije, ali ni biti mnogo tužan kada su nešto nepovoljnije.
RSE: S obzirom na neke skorašnje indikacije, da li sada očekujete deblokiranje procesa integracije Srbije u Evropsku uniju? Da li očekujete ubrzanje tog procesa?
Prokopijević: To ne bih rekao, jer ova stvar oko saradnje sa tim sudom, to prosto mora da se završi, i dok se to ne završi ništa se neće normalno odvijati kada je u pitanju put Srbije ka Evropskoj uniji.
RSE: Pošto je Crna Gora dio ukupnog balkanskog miljea, pretpostavljam da imate prilično dobar uvid u ekonomska zbivanje ovdje, u Crnoj Gori. Kako ocjenjujete trenutno stanje crnogorske ekonomije?
Prokopijević: Iako dole predajem, i često boravim, moram da priznam da ove indikatore nisam gledao. Mislim da su oni sada nešto bolji nego što su bila očekivanja u prvom delu godine, ali mislim da generalno privreda i u Srbiji i u Crnoj Gori i Bosni poprilično rđavo stoji, i tu mora da se učini znatniji reformski napor na reformi i poslovnog okruženja i države. Tu je Crna Gora, za nijansu ispred Bosne i Srbije, ali ne vidim da joj ta nijansa u ovim situacijama donosi nešto više ulaganja. Tu će nešto sve tri zemlje morati da urade, ako žele više ulaganja, više radnih mesta, brži rast dohotka i sigurniju budućnost.
RSE: Koliko su ove tri zemlje koje pominjete, odgovorile ne krizu? Šta su, generalno, mogle preduzeti da kvalitetnije amortizuju njene efekte?
Prokopijević: Mislim da te zemlje ne spadaju u one koji su se najviše "ubile" u odgovoru na tu krizu. Najviše su se "ubile" ove zemlje koje su najviše intervenisale, na žalost, Sjedinjene Države, Nemačka, Francuska... To je bilo pogrešno. Ono što je dobro, što je najbolje u krizi, to je snižavanje reforme države, uključujući snižavanje državne potrošnje, snižavanje poreza, jer ako hoćete da podsteknete privatni sektor onda je to način, a ne da se država zadužuje, da troši i proba da pokrene tražnju. U tom pogledu više su ove države nešto intervenisale nego u Bosni, jer tamo nema saglasnosti ni oko čega i to je najbolje. Srbija i Crna Gora su nešto malo probale da petljaju, uglavnom, Crna Gora oko ovih socijalnih pitanja i oko podgoričkog Kombinata aluminijuma, a Srbija opet oko garancije kredita i sličnih stvari. Nisu to neke intervencije velikih razmera, i utoliko bolje. Što su manje utoliko bolje. Možda kreditne garancije, ili tako nešto, je jedino što ima smisla u ovakvim trenucima da čine vlade malih zemalja.
RSE: Crna Gora je prije početka ekonomske krize imala period značajnog priliva investicija. Vlasti su se hvalite rekordnim učinkom na tom polju, međutim, da li je novac od investicija upotrijebljen na pravi način. U kritičkom dijelu javnosti, izražava se utisak da se supstanca uzalud prodaje i troši?
Prokopijević: Ne znam tačno za šta su upotrebljena ta sredstva. Privatni investitor kada donese pare, on zida ono što on smatra da treba da se uradi, i tu je besmisleno reći sa strane da to nije dobro što on radi jer, pokazaće se, da možda slučajno neko nije dobro investirao, ali većina privatnih investicije je efikasna i tu nema problema. Šta je država od toga imala prodajom imovine ili evetualno poreza, šta i kako je poslovano to ne bih mogao da kažem. Tu treba detaljan revizorski izveštaj, detaljan uvid u budžet i u ta sredstva, pa tek onda nešto može da se kaže na tu temu.
RSE: Crnogorska privreda se trenutno nalazi u zastoju. Privrednici traže kredite i optužuju banke za zelenašku politiku. Bankari su skoro potpuno obustavili kreditne aktivnosti i oni opet optužuju privredu da nema kvalitetne programe, a Centralnu banku da je suviše rigidna. Centralna banka opet odgovara da neće dozvoliti nestabilnost. Kako izaći iz ove "slijepe ulice"?
Prokopijević: Oni koji tu sigurno nisu u pravu, to su privrenici. Takva kreditna politika kakva postoji u Crnoj Gori, i takve kamate su rezultat okolnosti. One su rezultat ekonomskih, komercijalnih, pa i političkih rizika i nekih loših praksi koje su se praktikvale u prošlosti na kreditnom tržištu, jedne strahovite ekspanzije koja se odvijala praktično bez pokrića. Sada tu postoji jedna suma kredita koju će jako teško naplatiti. Sadašnji krediti moraju sve to da reflektuju. Privrednici nemaju pravo da napadaju bankare jer da bankari mogu da ponude jeftinije oni bi ponudili. Zašto? Zato što kada bi krediti bili jeftiniji više bi se prodavalo, više bi se uzimalo. Prema tome, oni tu sigurno nisu u pravu. Centralna banka Crne Gore nema uticaj na tu stvar nikakvu, jer preko euro zone drži i vodi monetarnu politiku. Prema tome, tu je sigurno crnogorska Centralna banka sigurno nevina u čitavoj priči, a ako privrednici očekuju da se uzimaju pare i da država investira, ili da im država daje neke jeftine kredite da bi oni ulagali, ta vremena su prošla.
