Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Uskoro revolucija na Internetu?


Autor: Ron Sinovic (Priredio: Miloš Teodorović)

Novi globalni Internet sistem uskoro bi mogao da učini elektronsku mrežu daleko dostupnjom i daleko globalnijom. Naime, novi program koji su postavili stručnjaci ICANN-a, neprofitne američke kompanije, omogućiće jednostavnu upotrebu nelatiničnih pisama na Internetu.

Bord članova ICANN-ovog tima glasaće kroz dva dana u Seulu da li će se od novembra početi sa adaptacijom novog sistema. Ako odluka bude usvojena biće to najveća izmena na Internet mreži sprovedena od njegovog nastanka.

Iako se mnogima tako čini, ne radi se o nebitnom pitanju. Više od 1,6 milijardi korisnika Interneta govori jezike čije pismo nije zasnovano na latiničnoj bazi. Novi sistem o kom će se glasati u Seulu učiniće Internet daleko dostupnijim korisnicama u Rusiji ili Avganistanu na primer, baš kao i u Iraku ili Kini. Bukvalno svakom ko želi ili jedino može da piše na svom matičnom pismu.

Bord direktora Intenert korporacije za dodelu imena i brojeve (što se skraćeno naziva ICANN) odlučiće da li će se omogućiti i dopustiti primena multijezičkog sistema koji je sposoban da prepozna sve, pa i za zapadni svet najkomplikovanije azijske i arapske skripte.

Ovo bi mogla biti najveća tehnička promena na Internetu od kada je otkriven pre 40 godina. Ona bi omogućila da na primer surfer iz Rusije, Belorusije, Ukrajine ili Centralne Azije bez problema poziva koristi adrese koje su bazično ispisane na ćiriličnom pismu. Iranskim, avganistanskim i surferima sa Bliskog istoka bilo bi omogućeno da kreiraju Internet stranice koristići arapsko ili persijsko pismo. Takođe u Aziji bi bilo potpuno moguće surfovati po Internetu na korjskom, japanskom, kinečskom ili hindi jeziku, a čak i na jeziku Tamila.

Portparol ICANN Bred Vajt kaže za naš program kako su vlastita imena za sve veb strane, kao i imejl adrese do sada koristila isključivo latinično pismo zato što je Internet kreiran u Sjedinjenim Državama gde se koristi latinica:

„Koreni Interneta leže u Sjedinjenim Državma. Ali to je bilo davno. Internet je danas pravo komunikacijsko preduzeće. Ali i dalje je nepohodna neka vrsta koordinacionog sistema u globalnoj mreži sistema Internet adresa. To je funkcija ICANN.“

FANTASTIČNO KOMPLIKOVANA BUDUĆNOST

Koordinatori ICANN-a, iz sektora u kom se određuju noseći domeni (Top-Level Domeain Names) širom sveta za cilj imaju da obezbeđuju da svaka Internet adresa bude unikatna. Primeri njhovog rada su „dot.com“ ili „dot.net“, a takođe postoje i državni kodovi kao što je „dot.ru“, za Rusiju, ili „dot.af“, za Avganistan. Šefica odseka za domene Tina Dejm podvlači da će nove mogućnosti biti ostvarene kroz implementaciju novog sistema:

„Sa intenracionalizacijom novih domena mi ćemo proširiti novi sistem slova. Cilj je da omogućimo primenu što je više moguće slova. Govorimo o desetinama hiljada slova. To je jedan od velikih izazova za nas, zato što je potrebno dodati jako puno slova u originalni set koji svakodnevno koristimo u bazi postojećih domena. I kada sve to dodate, i kada toliko slova izgledaju slično, onda zaista dolazite do problema kako obezbediti unikatne adrese.“

Sagovornica našeg radija kaže kako se radi o „fantastično komplikovanoj tehnološkoj budućnosti“, ali i o potezu koji će daleko proširiti broj korisnika Interneta širom sveta:

„Ukolio na svom pretraživaču ukucate bilo koju adresu, recimo na primer da govoriti ruski i koristite ćirilicu. Nepohodno je da ukucate, na primer, „dot.com“ ili „dot.net“. Uvek morate da to učinite na latiničnom pismu. Ono što mi želimo da uradimo jeste da adrese otvarate na svom pismu, bilo da je reč o kineskom ili koreanskom. Mislimo da će to izazvati nevorovatnu ekspanziju upotrebe Interneta.“

Ukoliko promene budu prihvaćene u petak na glasanju u Seulu, prve izmene na samom Internetu biće vidljive uskoro, već tokom novembra. U proteklih nekoliko godina novi sistem je isprobavan na 11 različitih jezika. Kažu kako je svaki put išlo glatko, ali stručnjaci ICANN-a upozoravaju da sasvim sigurno tako neće biti nakon 2010. kada se, kako najavljuje Bred Vajt, sistem stavi u puni pogon.

„Svakako ćemo radije raditi sporo i uraditi dobar posao, nego da radimo brzo i pravimo velike greške. Pre svega želimo da napravimo siguran Internet sistem adresa, i to je razlog zbog kog sprovodimo čitav ovaj proces.“

Vajt takođe navodi kako ne vidi negativne znake, na osnovu čega zaključuje da će odluka u Seulu verovatno biti doneta.
XS
SM
MD
LG