Dostupni linkovi

Gligorov: ‘Berlin plus’, već viđeno na Zapadnom Balkanu


Zastave zapadnobalkanskih i evropskih zemalja.

Vladimir Gligorov sa Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, za ‘Zašto?’ objašnjava kako Evropska unija sa planom ‘Berlin plus’ želi poboljšati ekonomsko povezivanje Zapadnog Balkana i pripremiti ga za članstvo u bloku, što je centralna tema samitu u Trstu u srijedu.

  • Trgovanje

Ideja je otprilike ista kao što je bila svojevremeno i sa Paktom stabilnosti 1999. godine, samo što se jako, jako sporo ostvaruje, a to je da, s jedne strane, infrastrukturalnim projektima koji su regionalnog karaktera pojednostavi poslovanje na celom tom prostoru, onda da se uklone prepreke trgovanju i ulaganju u celom regionu i, treće, da se zbog toga ili usled toga povećaju regionalne investicije kako unutar samog regiona tako još više iz inostranstva, pre svega naravno iz EU.

Deo koji se odnosi na unutrašnje trgovanje u regionu -- to je posle dugo vremena na kraju omogućeno stvaranjem CEFTA-e*, tako da najveći deo svega ovoga što se govori o stvaraju zajedničkog tržišta zapravo već predviđeno ili delimično realizovano sa CEFTA-om.

  • Sektor

Što se tiče infrastrukturnih projekata, to do sad nije išlo tako dobro, manje više zbog toga što je bilo teško iz političkih razloga i to bi sada trebalo, to je suština tog ‘Berlinskog procesa’, da se podstakne konkretnim finansijskim angažmanom i Evropske unije i drugih investitora, što suverenih ili međunarodnih, što privatnih.

I onda ostaje to pitanje povećanja investicija, tu se računa sa tim da eventualno to povećanje ili ta normalizacija ekonomska na celom to prostoru će ustvari privući ili će biti prihvatljiva za veće investitore jer na celom tom prostoru zapravo nema većih multinacionalnih kompanija, pogotovo ne u onome što je najvažnije a to je izvozni sektor.

  • Integrisanje

To je otprilike strategija u vezi sa pridruživanjem ili uključivanjem ili članstvom u Evropskoj uniji -- to bi trebalo čitav taj proces da ubrza u tom smislu što bi se na neki način ceo taj prostor učinio i ekonomski i politički prihvatljivijim za EU jer to je otprilike jedan prostor koji ima davedesetak miliona ljudi.

Ovde treba voditi računa o sledećem -- da bi se to integrisanje zajedničkog tržišta rukovodilo pre svega ili bilo usklađeno sa postojećim sporazumima o Stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i da bi to praktično bilo zapravo integrisanje cele regije u unutrašnje tržište Evropske unije.

  • Element

Tu nema mnogo novih elemenata osim samog naziva i verovatno nekih ideja kako bi se eventualno mogao poboljšati protok roba kroz regiju, s obzirom na to da sada postoje problemi na granicama, ne zbog CEFTA-e i ne zbog nepostojanja zajedničkog tržišta već zbog različitih carinskih režima sa trećim zemljama tako da se čeka na granicama.

Nisam siguran kako to može da se pojednostavi i treba vidjeti šta se tu ima u vidu i to bi bio po mome mišljenju jedini taj novi elemenat u odnosu na ono što već postoji.

  • Zaziranje

Postoje naravno ovi drugi problemi, recimo kada je reč o Makedoniji tu je sad Grčka problem, kada je reč o BiH tu je sad ustavni režim problem, kada je reč o Kosovu to je sad taj problem normalizacije odnosa sa Srbijom koji se ne može rešiti zajedničkim tržištem i razumljivo je da zemlje kao Crna gora ne bi htele da čekaju da se ta pitanja reše pa da postanu članice evropske unije.

To je po mom mišljenju više zaziranje i strah nego što je opravadno samom idejom o dodatnoj liberalizaciji tržišta zemalja koje su sada članice CEFTA-e.

* Centralnoevropski ugovor o slobodnoj trgovini

Foto: westerneuropeanbalkans.com

Preporučujemo

XS
SM
MD
LG