Lela Šćepanović
Jasminka Ahmetović, romkinja iz okoline Nikšića više od 25 godina zarađuje za život gatajući znatiželjnicima koji bi da saznaju sta će im se u budućnosti desiti
"Gledam u karte, gledam u dlan, gledam u šolju, gledam na olovo, na ugljeve, za sravu, za napad, za učin, za živo...Za sve radim. Inače, to što radim, radim sa srca, iskreno jer da meni bude nužda kako bih onda ja tražila pomoć. Svaki dan mi dolaze, samo kada je svetac veliki ja ne radim."
"Dođu, dođu, ali ti ne bi rekla nijedno ime. Imaju različite probleme. Neko dolazi zbog ljubavi, neko zbog ispita radi svačega po malo. Znaš kako je danas. Svuda muka pa se petljaju, pa dođu. Ja im pomognem koliko mogu. Ako je taj brak da žive zajedno, ja im kažem - nemaš zašta da dođeš, nije sudbina. Ako je sudbina, može da dođe."
RSE: A kako znaš da li je sudbina ili nije?
Izlijevanje olova"Na olovo. Ako se olovo otvara u pepelu tu sudbine nema. Crna magija je previše zavladala u Crnoj Gori ali ja je ne mogu maći jer je jedino može maći jedna baba u Bosni."
"Pa, znaš što, od malijeh nogu. To sam naslijedila od svoje babe."
Kad ih muka naćera
RSE: Da li se nekada desila situacija neprijatna za tebe?
"To mi se nikada nije desilo jer ja odmah kažem što mogu – mogu, što ne mogu ja ne mogu."
"Pa, to jeste. Jedna osoba, ženska osoba, ime neću da kažem, otišla mi je za Ameriku i nekoliko puta mi je poslala pare na Western Union. Udala mi se fino."
"Pa znaš šta, ja sam zadovoljna kada mi se udaju đevojke, kada mi se momci žene i tako. Ima ih dosta kod mene da dođu oženjeni i traže drugu đevojku ili žene momka, e takve odbijam. Popiju kafu, sok i ja im kažem sretan put. Mene te pare ne interesuju jer imam đecu, imam unučad i neću da se griješim."
"Nije im sve jedno, nije."
RSE: Ti možeš da im vidiš šta će da se desi u budućnosti?
"Ja, na primjer, vidim osobu ja joj kažem - imaš to i to. Ja želim svakome dobro. Ja sam od svih njih zadovoljna, a mislim da su oni od mene zadovoljni jer kada sam počela da gradim kuću svi su mi pomogli."
RSE: Šta je najveći poklon koji si dobila?
Jasminka Ahmetović, romkinja iz okoline Nikšića više od 25 godina zarađuje za život gatajući znatiželjnicima koji bi da saznaju sta će im se u budućnosti desiti
"Gledam u karte, gledam u dlan, gledam u šolju, gledam na olovo, na ugljeve, za sravu, za napad, za učin, za živo...Za sve radim. Inače, to što radim, radim sa srca, iskreno jer da meni bude nužda kako bih onda ja tražila pomoć. Svaki dan mi dolaze, samo kada je svetac veliki ja ne radim."
RSE: Ko više dolazi, muškarci ili žene? Ko više vjeruje?
"Pa, znaš što, vjeruju i ženske i muškarci ali ima ih i dosta koji ne vjeruju, ali kada im dođe teško svi vjeruju. Imam iz Nikšića da mi dolaze, iz Podgorice, primorja, Srbije."
RSE: Dolaze li ti djevojke?
"Dođu, dođu, ali ti ne bi rekla nijedno ime. Imaju različite probleme. Neko dolazi zbog ljubavi, neko zbog ispita radi svačega po malo. Znaš kako je danas. Svuda muka pa se petljaju, pa dođu. Ja im pomognem koliko mogu. Ako je taj brak da žive zajedno, ja im kažem - nemaš zašta da dođeš, nije sudbina. Ako je sudbina, može da dođe."
RSE: A kako znaš da li je sudbina ili nije?
RSE: Koliko godina se ti baviš gatanjem?
"Pa, znaš što, od malijeh nogu. To sam naslijedila od svoje babe."
Kad ih muka naćera
RSE: Da li se nekada desila situacija neprijatna za tebe?
"To mi se nikada nije desilo jer ja odmah kažem što mogu – mogu, što ne mogu ja ne mogu."
RSE: Je li se dešavalo da ti dođu, da te iznenade nakon godinu dana?
"Pa, to jeste. Jedna osoba, ženska osoba, ime neću da kažem, otišla mi je za Ameriku i nekoliko puta mi je poslala pare na Western Union. Udala mi se fino."
RSE: Kažeš "udala mi se fino" - kao da vam je kćerka?
"Pa znaš šta, ja sam zadovoljna kada mi se udaju đevojke, kada mi se momci žene i tako. Ima ih dosta kod mene da dođu oženjeni i traže drugu đevojku ili žene momka, e takve odbijam. Popiju kafu, sok i ja im kažem sretan put. Mene te pare ne interesuju jer imam đecu, imam unučad i neću da se griješim."
RSE: Jesu li tajna te cijene?
"Znaš što, to oni daju od sebe. Mole i kume cijenu da im kažem. Ja im kažem da imam cijene samo za dvije različite, a ostale nemam."
RSE: Kažeš ne vjuruju ni jedni ni drugi, osim kada ih muka naćera. Šta se dešava kada im pogodiš?
"Nije im sve jedno, nije."
RSE: Ti možeš da im vidiš šta će da se desi u budućnosti?
"Može, može."
RSE: Šta je za to dovoljno?
"Ja, na primjer, vidim osobu ja joj kažem - imaš to i to. Ja želim svakome dobro. Ja sam od svih njih zadovoljna, a mislim da su oni od mene zadovoljni jer kada sam počela da gradim kuću svi su mi pomogli."
RSE: Šta je najveći poklon koji si dobila?
"Pa, ne znam sada. Ja sam primala razne poklone. Ja sam od dvije tri njih dobila nekoliko zlatnih prstenova, dobila sam ogrlicu, svako nešto donese i to je mene jako iznenadilo. Sve je potrošno ali te stvari ostaju kao uspomena."
