Dostupni linkovi

Evropski standardi u zaštiti okoline


Губернатор Сахалинской области Александр Хорошавин - сторонник "по-настоящему демократического государства"

Evropski parlament će prema najavama ratifikovati sporazum sa Crnom Gorom, ali uz upozorenje o potrebi kvalitetnije zaštite životne sredine.

Samo što je Crna Gora potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji stižu već prve sugestije o neophodnosti preduzimanja konkretnih akcija čiji je cilj primjena evropskih standarda.

„Upozorenje evropskog parlamenta je upravo potvrda svega što su domaći ekolozi do sada govorili, da razvoj turizma uz maksimalnu zaštitu životne sredine mora biti osnovna privredna grana“, rekao je za naš program predsjednik ekološke nevladine organizacije „Green Home“ Darko Pajović koji naglašava da je briga za naše more zapravo briga za evropsko more:

„To je upravo ono o čemu mi stalno govorimo da ukoliko izlivamo otpadne vode i ukoliko naš otpad ide u naše more, on zapravo ide u evropsko more. Uporedo sa dolaskom onoga što se zove evropska pravila igre moraćemo da prihvatimo i evropski način razmišljanja“.

Samo što je Crna Gora potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, koji će svakako pored izvjesnih privilegija donijeti i čitav niz novih obaveza stiglo je i prvo konkretno upozorenje i to iz Evropskog parlamenta koji će, prema najavama, ratifikovati sporazum, ali uz ukazivanje na pojedine konkretne probleme. Nacrtom Rezolucije o ratifikaciji sporazuma kaže se da je razvoj turizma u skladu sa zaštitom prirodne sredine od ključne važnosti za ekonomsku budućnost Crne Gore, ali da evropski parlament zato poziva crnogorsku Vladu i Skupštinu da što prije usvoje nacionalni plan za zaštitu seoskog područja, posebno u primorju, kao i za zaštitu vode i morskog okruženja, te da primijeni master planove za odlaganje smeća i otpadnih voda, fokusirajući se naročito na promovisanje razvrstavanja otpada u obalskim turističkim odmaralištima i obezbjeđivanje sredstava za izgradnju elektrana na otpad. U nacrtu piše da evropski parlament žali zbog nedostatka osnovnog zakonodavnog okvira za zaštitu sredine i nezavisnih tijela odgovornih za poštovanje delikatne ekološke ravnoteže, naročito u primorskim oblastima. „Samim prihvatanjem evro-integracija kao cilja prihvatili smo i određena pravila igre koja se moraju poštovati“, kaže direktor „Zelenih Crne Gore“ Aleksandar Drljević:

„Normalno da ćemo dobijati određene sugestije, preporuke, kritike koje ćemo prosto morati da primjenjujemo jer smo se i sami opredijelili da idemo ka Evropskoj uniji, da poštujemo standarde i principe koje nam oni nalažu. Ovo što je sad objavljeno od strane Evropskog parlamenta, potpuno je jasno i to je već sve ono što je identifikovano u Crnoj Gori kao problem, s tim što je sada onako jasno istaknuto da ako želimo da idemo u tom nekom smjeru da ti problemi koji su identifikovani moraju sada zaista rješavati“.

Evropski parlament posebno ukazuje na delikatni ekološki balans u Bokokotorskom zalivu i hitnu potrebu za konkretnom akcijom kako bi se očuvalo to izuzetno lijepo prirodno i arhitektonsko nasljeđe. U nevladinoj organizaciji „Most“ pozdravljaju sugestije Evropskog parlamenta, ali skreću pažnju i na neophodnost zaštite sjevera koji nije ništa manje značajan i ništa manje ugrožen od primorskog dijela:

„Radujemo se što je ta potvrda došla od evropskog parlamenta, jer ako u Crnoj Gori tražite da se stvari promijene i ukazujete na te probleme, a ne dobijate podršku od institucija, onda znači da ste ipak na pravom putu. Što se tiče izvještaja ne bih nešto dublje u problem, samo mogu da kažem da su problemi jednaki i na sjeveru i na jugu i da su jednako problemi važni, čak ako ćemo u neku ruku zbog problema siromaštva koji je evidentan na sjeveru i u mnogo većoj mjeri nego na jugu, možda čak i prioritetniji na sjeveru“.

  • 16x9 Image

    Esad Krcić

    Zahvaljujući ranom angažmanu u Radio Beogradu ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Član crnogorskog dopisništva RSE je od 2001. Pisao je za CG Ekonomist, a realizovao je i niz radijskih i TV projekata.

XS
SM
MD
LG