Preko 12.000 crnogorskih preduzeća, kraj 2009. godine je dočekalo u blokadi, koju im je uveo Privredni sud zbog ukupnog duga od 175 miliona eura. Ova suma je, međutim, mnogo veća jer u ovu cifru nijesu uračunati dugovi preduzeća kojima još uvijek nije blokiran račun.
Unija poslodavaca Crne Gore je nelikvidnost velikog broja preduzeća označila kao jedan od ključnih problema domaće privrede. Privrednici smatraju da treba smanjiti poreze, doprinose i ostale troškove poslovanja, i zbog nelikvidnosti velikog broja preduzeća pronaći mjere za, takozvanu, “multirateralnu kompenzaciju".
U takvom “prebijanju” dugova, dio rješenja vidi i Slaven Radunović, opozicioni poslanik, ali i dugogodišnji vlasnik privatnog preduzeća "Office Centar":
"U Crnoj Gori je toliki unutrašnji dug među preduzećima da više se ne zna ko kome duguje i na koji je način moguće poravnati sve te dugove. U to će morati da se uključi država, jer je država veliki dužnik i da se napravi neka multilateralna kompenzacija kako bi se izbjegle dalje blokade mnogih firmi koje su na granici bankrota."
NELIKVIDNOST JE DUGOROČNE PRIRODE
Glavni ekonomista crnogorske Centralne banke Nikola Fabris smatra da ukupan dug od 175 miliona eura ne predstavlja prevelik iznos, te da se, ukoliko se analizira struktura duga, može zaključiti da postoji visoka koncentracija duga u jednom broju preduzeća. To, u osnovi, govori o uzrocima nelikvidnosti, kaže Fabris:
Nikola Fabris: Globalna kriza je kod nekih preduzeća samo pogoršala ionako loše stanje (Foto: Savo Prelević)
"Jedna veća grupa preduzeća koja ima manji iznos blokiranih računa došla je u problem nelikvidnosti kao rezultat teškoća u poslovanju izazvanih globalnom ekonomskom krizom. Međutim, postoji veliki broj preduzeća čiji problem nelikvidnosti je dugoročne prirode kod kojih je globalna finansijska kriza tu situaciju samo pogoršala i kod kojih se uopšte i otvara pitanje da li ta preduzeća mogu opstati na tržištu."
Nelikvidnost privrede je realan problem koji predstavlja značajnu opasnost po dalji razvoj crnogorske ekonomije, kaže poslanik Socijaldemokratske partije i član skupštinskog Odbora za ekonomiju finansije i budžet Raško Konjević. On naglašava da je crnogorska ekonomija i zapala u problem u posljednjem kvartalu 2008. godine, upravo zbog činjenice da su građani i preduzeća povlačili depozite iz banaka, zbog nepovjerenja izazvanog prelivanjem svjetske ekonomske krize:
"Očekujem kroz one mjere koje čini savjet Centralne banke kroz dalju relaksaciju bankarskog sistema. Očekujemo da će i bankarski sistem, odnosno banke takođe kroz formiranje Investiciono razvojnog fonda. Očekujem da ćemo u 2010. godini pokušati da taj problem smanjimo, da učinimo privredu likvidnijom."
U međuvremenu, u javnosti se često mogu čuti razmjene optužbi – ko je kriv za zastoj domaće privrede. Privrednici traže kredite i optužuju banke za zelenašku politiku. Banke skoro da ne odobravaju kredite, usput optužujući privredu da nema kvalitetne programe, a Centralnu banku da je suviše rigidna. Centralna banka je uporno govorila da neće dozvoliti nestabilnost, ali je nedavno ipak smanjila obavezne rezerve na najniži nivo u regionu.
BESPARICA ZAHVATILA I DRŽAVNU KASU
Beogradski ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da u ovoj razmjeni optužbi jedino Centralna banka sigurno nije kriva:
Miroslav Prokopijević: Privrednici nemaju pravo da napadaju bankare (Foto: Vesna Anđić)
"Ko sigurno nije u pravu, to su privrednici. Takva kreditna politika kakva postoji u Crnoj Gori i takve kamate one su rezultat okolnosti, ekonomskih, komercijalnih, pa i političkih rizika i oni su rezultat nekih loših praksi na kreditnom tržištu, jedne strahovite ekspanzije koja se praktično odvijala bez pokrića i sada tu postoji jedna suma kredita koju će biti jako teško naplatiti i sadašnji krediti moraju sve to da reflektuju. Privrednici nemaju pravo da napadaju bankare, jer da bankari mogu da ponude jeftinije oni bi ponudili zato što kada bi krediti bili jeftiniji više bi se prodavalo."
Pored privrede, besparica je počela da zahvata i državnu kasu. Još proljetos je Vlada zavela mjere štednje koje su se odnosile na smanjenu potrošnju goriva, telefoniranja i raznih nabavki. Kreiranjem budžeta za narednu godinu, Vlada je izvršila i značajan dodatni udar na privredu povećanjem poreza i doprinosa. Pored toga, u javnosti se, već duže vrijeme špekuliše da Ministarstvo finansija jedva uspijeva da krpi praznine.
Budežet za narednu godinu je restriktivan, kaže Raško Konjević, koji smatra da će najavljeni infrastrukturni radovi pozitivno uticati na stanje budžeta:
"Sve dosta zavisi od mnogih projekata koji su pripremljeni. Osim projekta auto puta, tu je svakako nastavak i završetak izgradnje regionalnog vodovoda, zatim projekta koji je takođe dobio saglasnost Skupštine Crne Gore, a to je projekat valorizacije turističkih potencijala na Luštici. Sve su to projekti koji mogu značano da doprinesu stabilizaciji tokom 2010. godine."
Prema riječima glavnog ekonomiste Centralne banke Nikole Fabrisa, može se zaključiti da zasada nema razloga za brigu u vezi državne kase, ali da će tokom 2010. vjerovatno biti potrebno zaduživanje. Fabris je komentarisao i učešće trećeg subjekta u opštoj besparici - građane:
"Imamo trend porasta i nekvalitetne aktive i kredita koji kasne, što je po meni jedan od najvažnijih uzroka zbog čega se banke ustručavaju da odobravaju nove kredite jer procjenjuju da je rizik poslovanja isuviše veliki, da je jedan broj građana i preduzeća prezadužen, da je teško pronaći adekvatne kolaterale i zato se banke često ustručavaju da odobravaju nove kredite."
Unija poslodavaca Crne Gore je nelikvidnost velikog broja preduzeća označila kao jedan od ključnih problema domaće privrede. Privrednici smatraju da treba smanjiti poreze, doprinose i ostale troškove poslovanja, i zbog nelikvidnosti velikog broja preduzeća pronaći mjere za, takozvanu, “multirateralnu kompenzaciju".
U takvom “prebijanju” dugova, dio rješenja vidi i Slaven Radunović, opozicioni poslanik, ali i dugogodišnji vlasnik privatnog preduzeća "Office Centar":
"U Crnoj Gori je toliki unutrašnji dug među preduzećima da više se ne zna ko kome duguje i na koji je način moguće poravnati sve te dugove. U to će morati da se uključi država, jer je država veliki dužnik i da se napravi neka multilateralna kompenzacija kako bi se izbjegle dalje blokade mnogih firmi koje su na granici bankrota."
NELIKVIDNOST JE DUGOROČNE PRIRODE
Glavni ekonomista crnogorske Centralne banke Nikola Fabris smatra da ukupan dug od 175 miliona eura ne predstavlja prevelik iznos, te da se, ukoliko se analizira struktura duga, može zaključiti da postoji visoka koncentracija duga u jednom broju preduzeća. To, u osnovi, govori o uzrocima nelikvidnosti, kaže Fabris:
Nelikvidnost privrede je realan problem koji predstavlja značajnu opasnost po dalji razvoj crnogorske ekonomije, kaže poslanik Socijaldemokratske partije i član skupštinskog Odbora za ekonomiju finansije i budžet Raško Konjević. On naglašava da je crnogorska ekonomija i zapala u problem u posljednjem kvartalu 2008. godine, upravo zbog činjenice da su građani i preduzeća povlačili depozite iz banaka, zbog nepovjerenja izazvanog prelivanjem svjetske ekonomske krize:
"Očekujem kroz one mjere koje čini savjet Centralne banke kroz dalju relaksaciju bankarskog sistema. Očekujemo da će i bankarski sistem, odnosno banke takođe kroz formiranje Investiciono razvojnog fonda. Očekujem da ćemo u 2010. godini pokušati da taj problem smanjimo, da učinimo privredu likvidnijom."
U međuvremenu, u javnosti se često mogu čuti razmjene optužbi – ko je kriv za zastoj domaće privrede. Privrednici traže kredite i optužuju banke za zelenašku politiku. Banke skoro da ne odobravaju kredite, usput optužujući privredu da nema kvalitetne programe, a Centralnu banku da je suviše rigidna. Centralna banka je uporno govorila da neće dozvoliti nestabilnost, ali je nedavno ipak smanjila obavezne rezerve na najniži nivo u regionu.
BESPARICA ZAHVATILA I DRŽAVNU KASU
Beogradski ekonomista Miroslav Prokopijević kaže da u ovoj razmjeni optužbi jedino Centralna banka sigurno nije kriva:
Pored privrede, besparica je počela da zahvata i državnu kasu. Još proljetos je Vlada zavela mjere štednje koje su se odnosile na smanjenu potrošnju goriva, telefoniranja i raznih nabavki. Kreiranjem budžeta za narednu godinu, Vlada je izvršila i značajan dodatni udar na privredu povećanjem poreza i doprinosa. Pored toga, u javnosti se, već duže vrijeme špekuliše da Ministarstvo finansija jedva uspijeva da krpi praznine.
Budežet za narednu godinu je restriktivan, kaže Raško Konjević, koji smatra da će najavljeni infrastrukturni radovi pozitivno uticati na stanje budžeta:
"Sve dosta zavisi od mnogih projekata koji su pripremljeni. Osim projekta auto puta, tu je svakako nastavak i završetak izgradnje regionalnog vodovoda, zatim projekta koji je takođe dobio saglasnost Skupštine Crne Gore, a to je projekat valorizacije turističkih potencijala na Luštici. Sve su to projekti koji mogu značano da doprinesu stabilizaciji tokom 2010. godine."
Prema riječima glavnog ekonomiste Centralne banke Nikole Fabrisa, može se zaključiti da zasada nema razloga za brigu u vezi državne kase, ali da će tokom 2010. vjerovatno biti potrebno zaduživanje. Fabris je komentarisao i učešće trećeg subjekta u opštoj besparici - građane:
"Imamo trend porasta i nekvalitetne aktive i kredita koji kasne, što je po meni jedan od najvažnijih uzroka zbog čega se banke ustručavaju da odobravaju nove kredite jer procjenjuju da je rizik poslovanja isuviše veliki, da je jedan broj građana i preduzeća prezadužen, da je teško pronaći adekvatne kolaterale i zato se banke često ustručavaju da odobravaju nove kredite."
