Britanski premijer David Cameron izjavio je posle sastanka sa predsednikom SAD Barackom Obamom u Beloj kući prilikom njegove prve posete Sjedinjenim državama, da će vlada Velike Britanije preispitati oslobađanje iz škotskog zatvora bombaša osuđenog u slučaju Lockerbie, kako bi se rasvetlile postojeće kontroverze.
Cameron je ovo obećanje dao suočen s pitanjima koja su otvorili neki američki senatori o tome je li britanska korporacija BP uticala na odluku o oslobađanju Libijca Abdela Bašeta Al-Megrahija 2009. godine kako bi osigurala pristup libijskim naftnim poljima.
"Ne mislim da tu ima neke velike tajne. To je bila loša odluka, to nije trebalo napraviti", rekao je Cameron na zajedničkoj konferenciji za novinare s Obamom.
Američki predsednik je rekao kako pozdravlja reviziju odluke, rekavši da se moraju otkriti sve činjenice.
"Svi mi ovde u Sjedinjenim Državama bili smo iznenađeni, razočarani i ljuti zbog oslobađanja bombaša iz slučaja Lockerbie", rekao je Obama.
Cameron prilikom dolaska u Belu kuću
Škotska, koja ima nezavistan pravosudni sistem, oslobodila je Al-Megrahija iz samilosti u avgustu 2009. godine jer je umirao od raka, no on je i danas još živ.
Libijac je zatvoren 2001. godine, zbog dokazane krivice za podmetanje bombe u avion američke kompanije Pan Am na letu 103, koji je pao na škotski grad Lockerbie 1988. godine, uz 270 ljudskih žrtava.
Cameron je izrazio saučešće porodicama žrtava bombaškog napada, ali je odbacio bilo kakve veze između BP-a i Al-Megrahija. "To nije bila odluka BP-a. To je bila odluka škotske vlade", kazao je on.
Demokratski senatori Charles Schumer, Kirsten Gillibrand, Robert Menendez i Frank Lautenberg zatražili su sprovođenje istrage o oslobađanju Al-Megrahija.
State Department je u ponedeljak objavio pismo američke državne sekretarke Hillary Clinton pomenutim senatorima, u kojem navodi da će SAD izvršiti pritisak na škotske i britanske vlasti, kako bi preispitale okolnosti Al-Megrahijeva oslobađanja.
Govoreći o curenju nafte na platformi naftnog magnata British Petroleuma u Meksičkom zalivu, britanski premijer je rekao da je to "katastrofa", ali je istakao da je u interesu obe zemlje da BP bude uspešan.
Nezavisno od slučaja Al-Megrahijev i BP, Cameron je odnose dve zemlje nazvao "suštinski važnim".
Sličnog stava je i američki predsednik Obama koji je ocenio odnose SAD i Velike Britanije kao "istinski posebne", prenosi britanska stanica BBC.
Američki predsednik je istakao da je svet "mnogo bezbedniji i prosperitetniji" kada SAD i Britanija udruženo deluju.
Dvojica lidera su tokom tročasovnog sastanka razgovarali i o Avganistanu, Bliskom istoku, curenju nafte u Meksičkom zalivu i ekonomiji. Kameron je naveo da je bio "ubeđen" da će reforme bankarskog sistema biti uspešne.
Cameron je ovo obećanje dao suočen s pitanjima koja su otvorili neki američki senatori o tome je li britanska korporacija BP uticala na odluku o oslobađanju Libijca Abdela Bašeta Al-Megrahija 2009. godine kako bi osigurala pristup libijskim naftnim poljima.
"Ne mislim da tu ima neke velike tajne. To je bila loša odluka, to nije trebalo napraviti", rekao je Cameron na zajedničkoj konferenciji za novinare s Obamom.
Američki predsednik je rekao kako pozdravlja reviziju odluke, rekavši da se moraju otkriti sve činjenice.
"Svi mi ovde u Sjedinjenim Državama bili smo iznenađeni, razočarani i ljuti zbog oslobađanja bombaša iz slučaja Lockerbie", rekao je Obama.
Škotska, koja ima nezavistan pravosudni sistem, oslobodila je Al-Megrahija iz samilosti u avgustu 2009. godine jer je umirao od raka, no on je i danas još živ.
Libijac je zatvoren 2001. godine, zbog dokazane krivice za podmetanje bombe u avion američke kompanije Pan Am na letu 103, koji je pao na škotski grad Lockerbie 1988. godine, uz 270 ljudskih žrtava.
Cameron je izrazio saučešće porodicama žrtava bombaškog napada, ali je odbacio bilo kakve veze između BP-a i Al-Megrahija. "To nije bila odluka BP-a. To je bila odluka škotske vlade", kazao je on.
Demokratski senatori Charles Schumer, Kirsten Gillibrand, Robert Menendez i Frank Lautenberg zatražili su sprovođenje istrage o oslobađanju Al-Megrahija.
State Department je u ponedeljak objavio pismo američke državne sekretarke Hillary Clinton pomenutim senatorima, u kojem navodi da će SAD izvršiti pritisak na škotske i britanske vlasti, kako bi preispitale okolnosti Al-Megrahijeva oslobađanja.
Govoreći o curenju nafte na platformi naftnog magnata British Petroleuma u Meksičkom zalivu, britanski premijer je rekao da je to "katastrofa", ali je istakao da je u interesu obe zemlje da BP bude uspešan.
Nezavisno od slučaja Al-Megrahijev i BP, Cameron je odnose dve zemlje nazvao "suštinski važnim".
Sličnog stava je i američki predsednik Obama koji je ocenio odnose SAD i Velike Britanije kao "istinski posebne", prenosi britanska stanica BBC.
Američki predsednik je istakao da je svet "mnogo bezbedniji i prosperitetniji" kada SAD i Britanija udruženo deluju.
Dvojica lidera su tokom tročasovnog sastanka razgovarali i o Avganistanu, Bliskom istoku, curenju nafte u Meksičkom zalivu i ekonomiji. Kameron je naveo da je bio "ubeđen" da će reforme bankarskog sistema biti uspešne.
