Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Aleksić: Kako oporaviti opoziciju u Srbiji


Glasanje na izborima u Beogradu, 4. mart 2018.

Stefan Aleksić, beogradski antropolog i kolumnista, za Facebook stranicu ‘Zašto?’ objašnjava nakon još jednog izbornog neuspjeha opozicije u Srbiji zbog čega ona nikako ne uspijeva da se oporavi i šta bi trebalo da uradi uradi da bi promijenila situaciju.

  1. Beograd nije drugačiji

Ono šta se desilo na ovim izborima, to je već treći-četvrti put da je opozicija potpuno počišćena i to na zanimljivom mestu, baš tamo gdje je opozicija mislila da doskoči toj celoj Vučićevoj demagogiji i da će baš u Beogradu da osvoji veliki procenat.

Ono što se vidi s kilometra je zapravo da Vučić u Beogradu osvaja otprilike istim onim tempom i istom onom snagom kojom osvaja izbore i u ostalim delovima Srbije.

Dakle, Beograd nije ništa specifičniji od, recimo, Bora ili Aleksandrovca ili Niša ili Kruševca ili bilo kojeg drugog grada u Srbiji.

2. ‘Pristojni’ protiv ‘varvara’

Šta je problem? Opozicija je pretpostavila jednu situaciju a zapravo se promenila poprilično -- činjenica je da oni misle na pogrešan način i pogrešno razmišljaju principe mobilizacije stanovništva.

Po mom mišljenju oni su prilično staromodni.

Opozicija smatra da je na delu stara podela -- to je ono što je Janković mislio na prošlim izborima, pa mu je to čak bila neka vrsta slogana -- ‘pristojni’ građani protiv nekakvih ‘varvara’, a to je jako pogrešno.

3. Vučić nije Milošević

Vučić pripada prvenstveno jednoj globalnoj tendenciji u u vladanju i u politici uopšte.

Vi imate veoma silne vladare u Turskoj, u Austriji, u Rusiji, imate i u Mađarskoj Viktora Orbana, trenutno čak i u Sjedinjenim Državama imate tog nekog desnog konzervativca i to je zapravo jedan veoma moderan princip mobilizacije stanovništva kojem izgleda opozicija ne može nikako da dohaka.

Prosto je jednostavna činjenica da više nije 1989. a izgleda da opozicija danas misli otpor Aleksandru Vučiću kao što je devedestih mislila otpor prema Slobodanu Miloševiću.

Međutim, Aleksandar Vučić i Slobodan Milošević su dva veoma različita tipa vladanja, dva različita tipa manipulacije.

4. Klatno istorije

Još jedna strateška greška koju čini opozicija kod nas, a bogami to čini i cela to socijaldemokratska tradicija i u Evropi i čak tamo u SAD iako tamo nije previše izražena, a to je da oni smatraju da su politika i istorija kao neko klatno koje, eto, sad se zaklatilo na stranu Vučića i desničara i tih ‘varvara‘ a onda će da se vrati u jednom trenutku kad-tad za pet-šest godina i onda će da se vrati ponovo na ovu stranu gde se nalazi opozicija.

Međutim to baš nije tačno jer istorija tako ne funkcioniše kao to neko klatno.

Kada vidite njihove nastupe to je kao ima neka utvara iz 1989. i oni kao da se bore protiv nekog Honekera i, ne znam ni ja, Miloševića i Borislava Jovića a ne, zapravo, u isto vreme i protiv Erdogana i Orbana i Putina i celog tog tipa vladavine.

5. Alternativna mobilizacija

Ono što je potrebno opoziciji, to je da ponovo počne da razmišlja na alternativni način i da ponovo počne da razmišlja o tome koji su to principi mobilizacije stanovništva.

Ima jedna ‘opoziciona’ politička snaga koja je ove godine na ovim izborima istakla svoku kandidaturu – to je ’Ne davimo Beograd‘ koja na različit način zapravo razmišlja upravo tu mobilizaciju stanovništva i oni su prepoznali relativno dobro da je zapravo taj mikro rad na mikro nivoima -- na nivoima mesnih zajednica, na nivoima komšiluka i slian takav rad -- da je zapravo to jedan od tih mobilizatorskih principa koji bi mogli da imaju neku vrstu budućnosti.

To je kada organizujete političku snagu kao da organizujete pokret, dakle to je ono što je veoma bitno. A to recimo opozicija uopšte ne radi.

6. DS je prošlost

Sa jedne strane moglo bi se spekulisati o tome da li je dobro da je opozicija kao što je Demokratska stranka konačno na ovim izborima otišla na ropotarnicu istorije i neće se, nadam se, više nikad vraćati odatle.

Međutim, vi imate, recimo, tu Đilasa koji je kao osvojio to drugo mjesto, međutim vi i kod tog samog Đilasa vidite zapravo isti princip nekakve mobilizacije građana: Mi ‘pristojni’ protiv njih nekakvih ‘varvara’.

Međutim, problem je u tome što vi sa istorijske distance ćete zapravo primetiti da to nije baš najtačnije.

7. Radnici protiv elite

Ono što je specifično odlika, recimo, Vučićeve vladavine, kao što je i Erdoganove, Orbanove i Putinove, je to da postoji jedan snažan savez između političke elite i ekonomske elite -- to je neka tajkunsko-privatizaciona ekonomska elita i postoji jedan čvrst savez između političke i ekonomske elite -- a prema stanovništvu kada treba ispuniti tu normu demokratije to je zapravo neka vrsta demagogije.

E tome opozicija jednostavno ne može da doskoči tim univerzalističkim pristupom ‘mi demokrate protiv njih autoritaraca’.

Mi moramo prvenstveno da promenimo kako to razmišljamo o političkoj mobilizaciji i moramo da dignemo ruke od te ideje koju opozicija ima da smo mi neki ‘pristojni’ protiv nekih tamo nepristojnih ‘varvara’ i da zapravo moramo da razmišljamo na novi način i da kažemo radnici i oni koji rade, prvenstveno, protiv onih koji su politička elita, ekonomska elita i tako dalje.

XS
SM
MD
LG