Dostupni linkovi

Problemi na putu evrointegracije


Logo Centra za građansko obrazovanje

Intervju sa Petrom Đukanovićem, generalnim sekretarom crnogorskog ogranka organizacije Mladi federalisti Evrope, sa sjedištem u Briselu i istraživačem podgoričkog Centra za građansko obrazovanje, koji govori o tekućem procesu evrointegracije i problemima sa kojima se, na ptom putu, suočava Crna Gora.

RFE: Gospodine Đukanoviću, proces evro-integracije je već duže vrijeme u toku u Crnoj Gori. Ipak, Evropa još uvijek djeluje veoma daleko. Da li je, s obzirom na ekonomske, mentalitetske i kulturološke razlike realno da Crna Gora jednog dana postane dio Evropske unije, ali ne samo kao formalni član (makar i punopravni), već suštinski, u smislu potpune evropeizacije društva i države.

...duboko vjerujem da je Crnoj Gori mjesto u Evropskoj uniji...

ĐUKANOVIĆ: Ja duboko vjerujem da je Crnoj Gori mjesto u Evropskoj uniji. Naravno da razlike postoje, ali sam koncept Evropske unije je zapravo zasnovan, između ostalog, na jedinstvu različitosti i prevazilaženju konflikata. Ne mogu nikako da prihvatim da je bilo koji građanin ili građanka zbog svojih kulturoloških, mentalitetskih obilježja manje vrijedan od građana Evropske unije, ali svakako jasno je da je naš ambijent takav da su u njemu prevagnule određene devijacije, da je vrijednosni sistem ipak u određenoj mjeri poljuljan, da smo daleko od mnogih standarda i da moramo još jako puno da radimo i na sebi i na društenoj klimi da bi zaista izgradili Evropu u Crnoj Gori. To je zapravo put ka kojem mi treba da idemo, da dovedemo Evropu u Crnu Goru. Proces prevazilaženja mentalitetskih i kulturoloških razlika koje postoje, ali ne u tolikoj mjeri da bismo sad zaista mogli govoriti o tome kako smo mi drugačiji od drugih Evropljana jeste proces koji će malo trajati. To je proces koji ne može da se ostvari, odnosno pozitivno razriješi preko noći, niti će taj proces zapravo stati kada jednog dana postanemo članovi Evropske unije, ali svakako moramo jako puno truda da uložimo na sebi i na toj, kako mnogi vole da kažu, mentalitetskoj tranziciji koja bi trebalo da bude osnov je svih drugih oblika tranzicije koju naše društvo na putu ka Evropskoj uniji treba da prođe i ja smatram da u tom smislu ne samo država nego i drugi segmenti društva imaju veoma značajnu i bitnu ulogu u smislu izgrađivanja svijesti građana o potrebi da ipak malo više slobodnije, otvorenije i kritičkije razmišljaju ako već znamo da su zapravo to nekakve paradigme nekog evropskog duha evropskog građanstva.

RFE: Veoma je uočljiva protivurečnost između deklarisanih ciljeva i poštovanja obaveza i implementacije mnoštva usvojenih zakona, propisa, standarda... Da li nam je, u dubini duše, Evropska unija cilj ipak samo zato što nam ona predstavlja simbol dobrog života, visokog standarda i stabilnog društva, a bez iskrene želje i namjere da se značajnije mijenjamo? Da li je za jednu zemlju dovoljno da postane članica Evropske unije, pa da odjednom svi počnu da žive dobro? Tu, kao da ima prilično zabluda?

ĐUKANOVIĆ: Smatram da naši građani nijesu baš u dovoljnoj mjeri informisani o Evropskoj uniji. Zato mi u Centru za građansko obrazovanje se veoma trudimo da taj stepen informisanja znanja unaprijedimo. Smatramo da je to jedini način putem davanja informacija i podizanja znanja jedini način rušenja ovih zabluda koje stvarno mogu biti veoma značajna uloga na našem putu ka Evropskoj uniji, činjenica je da mi zapravo svi težimo da bi imali takav životni standard koji postiji u Evropskoj uniji se postiže uređenjem samog društva jasnim definisanjem obaveza i odgovornosti svih njegovih članova. Ništa u Evropskoj uniji njihovim građanima ne pada sa neba. Tamo ljudi moraju jako puno da rade, ali znaju da instuticije sistema služe njima, a ne bogatim pojedincima, znaju da su pred zakonom svi isti, znaju i da će taj njihov rad biti valorizovan. Kada i mi sve to budemo imali biće potpuno nevažno da li smo formalno članica Evropske unije ili ne jer ćemo suštinski živjeti kao i njihovi građani. Što se tiče samog ulaska u Evropsku uniju ja mislim da je za nas mnogo važnije da mi reformišemo društvo, odnosno pokušamo da stvorimo takav ambijent da one vrijednosti za koje smatramo da na njima počiva Evropska unija, a to su vladavina prava, demokratija, poštovanje ljudskih prava zapravo zažive u našem crnogorskom društvo, a onda će biti sasvim logična posljedica da postanemo članica Evropske unije, a ako nam je samo cilj formalno članstvo u Evropskoj uniji onda mislim da je to pogrešan put kojim idemo

RFE: Koji su ključni problemi koji Crnu Goru usporavaju u procesu evro-integracije?

Korupcija i organizovani kriminal su pojave zbog kojih neprestano stižu upozorenja sa relevantnih međunarodnih adresa. Do sada, ni te međunarodne adrese, ali ni domaća javnost nijesu stekli utisak da je država čvrsto riješila da se izbori sa ovim pojavama?

Crnoj Gori se jako dugo spočitavaju korupcija, organizovani kriminal, nedostatak administrativnih kapaciteta kao neke od slabosti koje mora pothitno otklanjati...

ĐUKANOVIĆ: Na žalost, mislim da je tačna konstatacija zapravo da ni domaća ni međunarodna javnost još uvijek nemaju čvrsto povjerenje u crnogorsku državu da je zaista riješila da se na pravi način nosi sa ovim problemima i Evropska komisija i i Evropski parlament su nam kroz izvještaj o napretku i rezoluciju kristalno jasno pokazali kako nas vide i koji su to izazovi kako ih oni nazivaju sa kojima moramo da se izborimo ako hoćemo da budemo dio Evropske unije. Crnoj Gori se jako dugo spočitavaju korupcija, organizovani kriminal, nedostatak administrativnih kapaciteta kao neke od slabosti koje mora pothitno otklanjati, odnosno pravladavati ukoliko želi da zaista jednog dana bude članica Evropske unije. Kontinuitet ovih zamjerki svakako dokazuje da ništa nije urađeno u ovoj oblasti i ono što bih ja kao član civilnog društva, odnosno učesnik civilnog društva i član Centra za građansko obrazovanje smatrao da taj pritisak na državne institucije, ali argumentovan pritisak, treba da bude kontinuiran ne bi li se na taj način uspjelo usmjeriti državne institucije da se zaista ozbiljnije počnu baviti ovim pitanjima, jer to su svakako neka od krupnih pitanja zbog kojih pred očima Evropske unije država Crna Gora veoma često ispada dosta neozbiljna i ukoliko se zaista ne pristupi temeljnom rješavanju tih problema onda se čitav proces evropskih integracija u Crnoj Gori dovodi u pitanje. Taj apel državi svakako treba da bude upućen iz svih segmenata društva i država zapravo mora da shvati da jedino ona na taj način obezbjeđuje sebi lakše pristupanje Evropskoj uniji i veće poštovanje i respekt od Evropske unije.

RFE: Kada govorimo o problemima koji usporavaju proces evropskih integracija, trebalo bi pomenuti i ostatke mržnje i netrpjeljivosti koja je u svijesti naroda sa prostora nekadašnje SFRJ nataložena tokom posljednjih ratova?

ĐUKANOVIĆ: To zaista jeste veliki problem i smatram da je taj proces središte čitavog problema i predstavlja još uvijek nedovršen proces suočavanja sa prošlošću. Nije ni Crna Gora sa tim procesom suočavanja sa prošlošću završila i dok god taj proces bude otvoren ja mislim da prave i istinske saradnje između zemalja Balkana neće biti. Svjesni smo da to i jeste osnovna prepreka i ekonomskoj i svakoj drugoj saradnji. U središte svega stavljam proces suočavanja sa prošlošću na kome svaka od država Balkana mora ozbiljno poraditi ukoliko zaista želi da intenzivira regionalnu saradnju, a mislim da to u bliskoj budućnosti se mora desiti ukoliko države Balkana zaista imaju ozbiljne namjere da jednog dana budu članice Evropske unije.

RFE: Šta to znači u praksi? Kako, zapravo, pristupiti tom "suočavanju sa prošlošću"?

ĐUKANOVIĆ: Konkretno u Crnoj Gori mislim da taj proces, ne da nije završen, nego uopšte nije ni počeo na pravi način. Nema ni govora, odnosno diskusije o tom procesu ni u medijima na pravi način realizovano i mislim da postoji velika bojazan onih za koje se smatra da su bili učesnici u tim nekim nemilim događajima u prošlom periodu, postoji veliki strah od toga da bi sada otvaranje tog procesa narušilo neke vjerovatno njihove stečene pozicije nakon svih tih dešavanja i da je to zapravo ta osnovna prepreka koja stoji na putu zaživljavanja tog procesa, ali mislim da u svakom slučaju bi možda najvažnije bilo da se taj medijski prostor otvore malo više za taj čitav proces i da se malo više u našim medijima o tome govori tu u prvi plan ističem ulogu Javnog servisa Televizije Crne Gore, ali na žalost, ukoliko se sada može primijetiti još uvijek ne postoje nekakve ozbiljne namjere ljudi da se sa time zaista pozabave.

RFE: CEFTA sporazum, kojim je uspostavljena zona slobodne trgovine među zemljama zapadnog Balkana (uključujući i Moldaviju), kao da ne daje očekivane rezultate. Da li je potrebno duže vrijeme da bi ovaj Sporazum zaživio, ili ispada da balkanske zemlje padaju na još jednom "evropskom testu"? Čini se kao da su zemlje potpisnice neiskreno pristupile ovom sporazumu?

ĐUKANOVIĆ: Crna Gora je jedna od prvih zemalja koja je potpisala, kasnije ratifikovala u parlamentu ovaj sporazum, a smatram da će biti zaista potrebno dosta vremena da bi isti zaživio u punom kapacitetu, a vrijeme koje nam slijedi ustvari treba da pokaže da sve strane koje su potpisale ovaj sporazum zaista shvataju sve njegove koristi. Mislim da još uvijek u toj regionalnoj saradnji, saradnji između zemalja zapadnog Balkana, postoje određene prepreke koje, na žalost, spriječavaju njeno jačanje, intenziviranje, ali svakako mislim da je zapravo i taj proces regionalne saradnje kao takođe jedan od važnih preduslova priključivanja bržeg puta Crne Gore Evropskoj uniji nešto na čemu takođe moramo mnogo ozbiljnije u budućnosti raditi.

RFE: Crnoj Gori, pored evro-integracije, predstoji i, eventualno, učlanjenje u NATO pakt. Kakav je Vaš stav prema Atlantskom savezu i da li osim političkih, postoje i ekonomski benefiti od članstva u NATO-u?

ĐUKANOVIĆ: Ja bih priču o učlanjenju u NATO savez odvojio od učlanjenja u Evropsku uniju. Istina je da su ovo uglavnom simultani procesi i to se pokazalo u nekim prethodnim slučajevima zemalja koje su se pridruživale Evropskoj uniji da je taj proces pridruživanja NATO savezu zapravo pratio proces pridruživanja Evropskoj uniji, ali smatram isto tako da ovaj proces pridruživanja NATO savezu zahtijeva punu informisanost građana kroz koju bi im se predstavili koristi i štete koje ovaj proces donosi. Za sada taj proces još uvijek se odvija dosta netransparentno, još uvijek nemamo ni jasne odgovore od ljudi koji su zapravo zagovornici pristupanja Crne Gore NATO savezu o tome što bi bile pravi benefiti, odnosno dobrobiti Crne Gore ukoliko se pridruži NATO savezu. Ono što ja vidim kao potrebu budućnosti jeste rad na još boljem i potpunijem informisanju građana i javnosti uopšte o tome šta taj proces za Crnu Goru znači.

RFE: Da li, i zašto, konkretno Vi, želite da budete građanin EU?

ĐUKANOVIĆ: Želim da živim u uređenoj državi koja će pružati jednake šanse svim svojim građanima bez obzira na njihova uvjerenja, nacionalnost, ekonomsko stanje ili svaku drugu vrstu pripadnosti ili statusa i ovdje bih se poslužio jednom rečenicom moje koleginice koja je rekla da bi željela da bude građanin Evrope zbog toga što želi da joj neke jednostavne svakodnevne životne stvari ne izgledaju kao kada ih realizuje ili ostvari kao podvig. Želim da živim u društvu u kome ću moći normalno da živim, ostvarujem, da se školujem, da slobodno putujem, da imam mogućnost da napredujem zbog svojih zasluga i svog znanja, a ne da moram da budem ili partijski podoban ili bilo koji drugi način da bi to bio osnovni kriterijum da budem zapošljen na nekom mjestu ili tome slično.

  • 16x9 Image

    Esad Krcić

    Zahvaljujući ranom angažmanu u Radio Beogradu ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Član crnogorskog dopisništva RSE je od 2001. Pisao je za CG Ekonomist, a realizovao je i niz radijskih i TV projekata.

XS
SM
MD
LG