Dostupni linkovi

Piebalgs odbacuje tvrdnje da je EU zavisna od Rusije


Andris Piebalgs

Energetski sporazum Srbije i Rusije ima i političku pozadinu, kaže za RSE komesar EU za energiju Andris Piebalgs i navodi da povećana tražnja za gasom u Rusiji može da utiče na smanjenje isporuka Evropi.

Razgovarao Ahto Lobjakas - Priredio Dragan Štavljanin.

"Ja sam veoma pragmatičan. Vi možete da ucenjujete nekoga samo ako prihvata da bude ucenjivan. Ja to ne gledam na taj način. Jasno je da je Gasprom odlučio da gro svog izvoza usmeri ka evropskim potrošačima. Smatram da nisu u pitanju politički razlozi. Jednostavno, Gasprom dobro poznaje naše tržište, zna da je reč o tržišnoj privredi u kojoj može da ostvari visoki profit. Primećujem takođe da Gasprom ne želi da koristi druge zemlje kao tranzit za svoj gas, već da direktno dođe do potrošača. Lično ne mislim da je loše transportovati gas preko neevropskih država, ali u Gaspromu očito misle drugačije i to je razlog za gradnju "Južnog toka". Politički, već postoji neka vrsta zavisnost Evrope od Rusije jer 25 procenta potrošnje gasa otpada na uvoz iz Rusije. Uprkos rastu potrošnje, ne očekujem da će u budućnosti uvoz iz Rusije preći 30 odsto gasa, tako da se situacija neće značajnije promeniti", ističe Andris Piebalgs.

Po njegovom mišljenju, glavni izazov za Rusiju nije gradnja infrastrukture u Evropi već investicije u povećanje proizvodnih kapaciteta gasa. Piebalgs izražava bojazan da povećana domaća tražnja u Rusiji za gasom može da utiče na smanjenje isporuka Evropi. Na pitanje da li u sporazumima Gasproma sa Bugarskom i Srbijom vidi i političke motive, evropski komesar za energiju kaže.

"Vidimo pokazivanje mišića u političkom smislu definitivno u Srbiji. Sporazum Beograda i Moskve o energetskoj saradnji nije samo ekonomski već ima i političku dimenziju. U ostalim zemljama, to nije slučaj. Naprimer, Bugarska se nedavno saglasila da dozvoli tranzit ruskog gasa preko svoje teritorije i to je sve. Tu se radi isključivo o ekonomiji. Podsetiću vas kada je svojevremeno razmatrana gradnja "Severnog toka", Letonija, zatim Litvanija i Poljska su izrazile želju da preko njihove teritorije ide ruski gas. Dakle, potez Bugarske je u skladu sa energetskom politikom Evropske unije i njena odluka da dozvoli tranzit ruskog gasa je akt suverene države", ističe Piebalgs.

On kaže da EU razmatra razne mehanizme za smanjenje zavisnosti od ruskog gasa.

"Čvrsto verujem da treba razdvojiti infrastrukturu za transport, tačnije gasovode od izvora, odnosno od proizvodnje gasa. To je važno ne samo iz bezbednosnih razloga već i tržišnih, jer jedino na taj način možete da koristitite kapacitete u potpunosti. Zbog toga sam predložio 2007. godine razdvajanje vlasništva nad proizvodnjom i transportom gasa (unbundling legislation). Time bi se smanjile cene gasa. Očekujem da će odgovarajući zakoni u tom smislu biti usvojeni do 2009. godine. To znači da jedino kompanije koje ne proizvode gas mogu da budu vlasnici gasovoda, tačnije da Gasprom neće kontrolisati transportnu infrastrukturu u EU, ne zato što je reč o ruskoj komapnije, već o principu", naglašava Piebalgs.

Projekat "Nabuko" iza kojeg stoji EU i SAD, gradnje gasovoda iz Kaspijskog regiona, kako bi se smanjila zavisnost od ruskog gasa, privremeno je odložen.

"Tokom 2008. godine treba da stignu konkretni zahtevi iz regulatornih tela zemalja članica EU. Mislim da će biti 6 partnera u konzorcijumu. Nakon toga ćemo se sresti sa predstavnicima nekoliko kompanija da bismo razmotrili uslove za nadmetanje na tenderu, pre svega pravna pitanja. Gas će u ovoj fazi uglavnom stizati iz polja Šah Deniz u Azerbejžanu, kao i kroz arapski gasovod iz Egipta. Kasnije bi mogao da se pridoda gas iz Iraka. To znači da bi izgradnja gasovoda "Nabuko" mogla da počne u drugoj polovini 2009. godine", naglašava Piebalgs.
XS
SM
MD
LG