Dostupni linkovi

U CG nedostaje između 30 i 40 % električne energije


Tabla i logo Elektroprivrede Crne Gore

Intervju sa Vojinom Đukanovićem, članom Borda direktora Elektroprivrede Crne Gore, koji govori o najvažnijim aspektima energetske problematike, Strategiji razvoja energetike u Crnoj Gori i razlozima zbog kojih je nemoguć kompromis zastupnika gradnje velikih hidrocentrala i ekološkog sektora.

RSE: Gospodine Đukanoviću, u Crnoj Gori problem nedostatka električne energije je očigledan. Koliko je ovaj problem prisutan na evropskom, a i tržištu regiona?

ĐUKANOVIĆ: Taj problem je prisutan i u Evropi, ali ja mislim da je manje izražen, zato što Evropa to rješava na adekvatan način bilo izgradnjom nuklearnih elektrana, bilo kroz druge vidove korišćenja električne energije. Mi u regionu, a posebno u Crnoj Gori, prilazimo tom problemu mnogo više nego drugi, jer u Crnoj Gori nedostaje izmedju 30 i 40 odsto električne energije, sa tendencijom povećanja, tako da mislim da se taj problem u Crnoj Gori, do sada nije adekvatno rješavao i sa izradom strategije od 2005. i sa shvatanjem nedostatka električne energije i sa rastom cijena te električne energije u regionu, mislim da je taj problem ozbiljno shvaćen i da će se sve aktivnosti u narednom periodu, i Vlade i Elektroprivrede, biti posvećene rješavanju tog problema.

RSE: Kako ocjenjujete vladinu Strategiju energetskog razvoja Crne Gore?

ĐUKANOVIĆ: Mislim da je dobra i da treba učiniti veliki napor da se ona realizuje. Tu svi moramo biti jedinstveni. Realizacijom te strategije, Crna Gora će postati izvoznik električne energije i ja pozdravljam tu strategiju i pozdravljam usvajanje Prostornog plana Crne Gore, ali ne mogu da pozdravim one koji se bore i protiv realizacije takve strategije i Prostornog plana Crne Gore, jer je to borba protiv standarda i samih građana Crne Gore, u cilju interesnih lobija. Bojim se da su to ti lobiji kojima nije stalo da se realizuje, ni Prostorni plan, ni energetska strategija razvoja.

RSE: Da li, po Vama, postoje neke manjkavosti tog dokumenta?

ĐUKANOVIĆ: Svaki dokument može da bude dorađen bolje na ma koji način, ali s obzirom da su učestvovale stotine i stotine stručih ljudi i timova mislim da su te greške minimalne i da su u granicama tolerancije što ne znači, a tamo u klauzulama piše, da se svake pete godine preispituje i jedan i drugi ako je ikakav propust napravljen.

RSE: Crna Gora uvozi značajne količine električne energije. Već godinama je jedan od glavnih dobavljača firma EFT čiji je vlasnik Vuk Hamović. Da li je tačno da ova kompanija raspolaže ukupnim regionalnim prenosnim sistemima, pa da zahvaljujući toj okolnosti, praktično ima monopol?

ĐUKANOVIĆ: Pa, mislim da nije tačna ta tvrdnja, ali je tačno jedno: Evropska unija je osnovala Energetsku zajednicu Jugoistočne Evrope sa ciljem da liberalizuje tržište, sa ciljem da bude jeftinija električna energija, sa ciljem da oslobodi puteve za prenos električne energije. Međutim, ono što Evropska zajednica nije računala, uključujući Evropu, a i ovaj region, da su se pojavile nadnacionalne kompanije, a jedna od tih kompanije je i kompanija EFT Vuka Hamovića. Ona nije jedina. Mi nabavljamo, shodno Zakonu o javnim nabavkama u Elektroprivredi Crne Gore, nedostajuću energiju putem javnog tendera. Prijavljuje se po desetak kompanija, međutim, jedno je jasno i evidentno da pobjeđuju one kompanije koje imaju bolje uslove za ponudu i koje imaju bolje uslove za transfere električne energije što je izvan nacionalnih okvira, prema tome, Evropa i Evropska zajednica moraće u narednom periodu se bore protiv tih nadnacionalnih kompanija. Bilo je o tome govora, govorio je profosor Granić iz Hrvatske i jedan profesor iz Slovenije. Oni su pokrenuli jednu inicijativu koja je vrlo dobra, a to je da Evropska zajednica pospješi minimalnu proizvodnju u svim zemljama Evrope, uključujući i one koje će sjutra biti članice Evropske unije, prije svega odnosi se na Crnu Goru, da im obezbijedi finansijske uslove i druge uslove da izgrade energetske kapacitete i da zadovolje minimum svojih potreba. To znači da bi se na tržištu našli samo viškovi da bi ovaj problem bio umanjen.

RSE: Dilema: privatizacija Elektroprivrede, ili njen ostanak u državnom vlasništvu je i dalje na neki način aktuelna. Koja je varijanta Vama bliža?

ĐUKANOVIĆ: Gledajući iskustvo Evrope i u okruženju ja mislim da mi tu nemamo mnogo izbora, kao što ga nema ni Evropa, u Evropi je i u većini država i Evrope, a posebno u regionu da je država većinski vlasnik kada se tiče proizvodnih energetskih kapaciteta i to ima svoje opravdanje jer energija je roba, ali roba od javnog interesa, pošto energiju kao robu od javnog interesa mora država da obezbjedi svakom svom građaninu, onda je jasno da država mora imati dominantni uticaj i ja sam pristalica prije svega da država minimum 51% bude vlasnik kao što je to u većini zemalja Evrope, a u skoro svim zemljama regiona i mislim da taj konflikt interesa kada je problem vlasnika kako će voditi energetsku politiku i politiku cijena, a ne do menadžmenta.

RSE: Koliko su građana shvatili da električna energija nije socijalna kategorija i nešto što podrazumijevano sljeduje svakome, već roba kao i svaka druga?

ĐUKANOVIĆ: Mislim da na tome treba raditi da to dolazi do svijesti ljudi, posebno kada se vidi koliko košta slobodna električna energija i koji shvataju da električna energija mora imati cijenu, ali je isto tako prisutna misao da država mora voditi socijalnu politiku kad su u pitanju cijene električne energije, odnosno, subvencioniranja građana koji imaju socijalnu potrebu da se koristi princip subvencije i ono što je bitno u svemu tome to je da država on ne može iz budžeta raditi, ali može iz profita koji se ostvaruju Elektroprivrednom Crne Gore kada se primijenjuje tržišna cijena znači da oni građani koji mogu platiti treba da je plate, a oni koji ne mogu država treba iz profita koji ostvaruje Elektroprivreda u tim zemljama da to subvencionira i mislim da ćemo morati takav pristup i mi da imamo.

RSE: Zašto se zastupnici ideje gradnje velikih hidroelektrana uporno konfrontiraju sa ekološkim nevladinim sektorom, umjesto da se nađe rješenje koje bi zadovoljilo obje strane?

ĐUKANOVIĆ: Mi iz energetike pokušavamo da tu nađemo jedan kompromis, međutim, ja imam utisak da su u nevladinim organizacijama ljudi kojekakvih interesa. Ne interesa države za koju radi taj nevladin sektor nego i ličnih interesa i interesa nekih evropskih lobija, jer sigurno je jedno da je proizvodnja električne energije iz hidropostrojenja potpuno ekološki čista i ne vidim razlog za takvu halabuku koja se diže po Crnoj Gori kada su u pitanju izgradnja hidroelektrana bez kojih nema proizvodnje električne energije, ali na žalost, to rade nekompetentni ličnosti i organizacije kojima je drugi cilj i ljudi koji nijesu u stanju da rasuđuju šta je normalno, posebno zbog građana Crne Gore, mi ukazujemo na to građanima Crne Gore i mislim da kada bi sjutra sproveli jednu takvu anketu kod građana Crne Gore ili referendum oko toga da ti ljudi ne bi imali ama baš nikakve šanse da svojim zalaganjem ni u promilima opredijele sudbinu elektroenergetskog razvoja Crne Gore, ali na žalost, daje im javnost prostor koji ti ljudi i te organizacije ne zaslužuju, a mislim da će građani ispaštati prije svega zbog toga i ja se nadam da će se to svest na jedan minimum. Kamo sreće da Crna Gora bude izvoznik električne energije, a ne da bude uvoznik kao što je sada.

RSE: Njihovi argumenti, međutim, da prvo treba racionalizovati potrošnju, a potom iskoristiti sve alternativne izvore energije, pa graditi male hirdocentrale i tako dalje djeluju vrlo ubjedljivo?

ĐUKANOVIĆ: Ja mislim da je to što pričaju zamajavanje naroda prije svega jer traba poći od realnosti u Crnoj Gori da je to energetska mreža u koju nije ulagano godinama, da postoje tehnički gubici koji nijesu mali u takvoj mreži i koji se ne mogu nikakvim racionalizacijama izbjeći, a imaju i komercijalne gubitke prije svega zbog krađe električne energije, a sa time se mora ukupno društvo boriti. Međutim, to nije jednostavan problem. To će potrajati i sve ta zamajavanja naroda da će se tako rješiti problem 40 odsto nedostajuće energije zaista su obične gluposti i ne može se na to osloniti ovaj narod jer to sve u svemu neka je 10%, 15%, ali ostaje 20%, 25% električne energije koja nedostaje Crnoj Gori koja se mora riješiti i to isključivo kroz izgradnju velikih termoenergetskih postrojenja, a ne kroz male elektrane, jer male elektrane jesu kompatibilne sa velikim elektranama, ali u procentu 2-3%.

RSE: Predložili ste Upravnom odboru Elektroprivrede čiji ste član da se objave imena dužnika, odnosno pojedinaca koji ne plaćaju račune za struju. Tu se, po Vašim tvrdnjama, nalaze i neka zvučna imena.

ĐUKANOVIĆ: Prije svega ne bih ja govorio o imenima. Postoje podaci na računaru Elektroprivrede. Ja sam tražio samo da se imena najvećih dužnika objave, znači 21. i kod izvjesnih lica i kod pravnih lica jer sam došao do jednog zaključka da to nijesu ljudi koji su socijalno ugroženi da ne mogu da plate električnu energiju u većini slučajeva, nego su to ljudi koji mogu da plate a neće da plate, a kod 280 hiljada distributivnih potrošača imamo da 83% redovno izmiruje obaveza, a 17% ne izmiruje onda treba zaista da se zapitamo ko su tih 17% koji ne mogu da izmiruju ili je nešto drugo. Ja lično mislim da najveći broj građana čak i socijalno ugroženih izmiruju svoje obaveze prema Elektroprivredi.

RSE: Da li strahujete za svoju bezbjednost? Očekujete li odgovor tih pojedinaca koje želite da stavite na "stub srama"?

ĐUKANOVIĆ: Ja mislim da bi se u Crnoj Gori svako složio sa mnom da onaj koji ne izmiruje svoje obaveze prema Elektroprivredi da nije dostojan da živi u ovoj državi.

RSE: U javnosti Vas često označavaju kao predstavnika takozvanog energetskog lobija. Da li zaista pripadate toj interesnoj grupi?

ĐUKANOVIĆ: Ja sam privrednik i meni je prije svega interes privredni razvoj Crne Gore i povećanje standarda građana Crne Gore. Nijesam se obogatio ma kakvim mahinacijama, nedozvoljenim radnjama nego sam svojim znanjem stakao ono što imam, to je na uvid svakom građaninu Crne Gore, živim normalno i korektno radim u interesu svih građana.

  • 16x9 Image

    Esad Krcić

    Zahvaljujući ranom angažmanu u Radio Beogradu ostaje trajno vezan za radio, kao medij. Član crnogorskog dopisništva RSE je od 2001. Pisao je za CG Ekonomist, a realizovao je i niz radijskih i TV projekata.

XS
SM
MD
LG