Iako je najavljivano da bi Rezolucija za pregovore o statusu Kosova trebalo da pokaže jedinstvo, za skupštinskom govornicom bilo je i stranačkog prepucavanja i promovisanja partijskih programa. I pored toga, za srpskog premijera Vojislava Koštunicu usvajanje ove rezolucije je veoma važno, pre svega zbog toga što je to učinjeno u trenutku kada odlukom Saveta bezbednosti UN počinju pregovori o statusu Kosova:
“Ovo je, zapravo, jedno ovlašćenje da se ti pregovori vode, ali da se vode u okviru jasno određenih koordinata. S jedne stane teritorijalni integritet i suverenitet zemlje, s druge strane naravno različiti modaliteti suštinske autonomije za Kosovo i Metohiju. Ja bih voleo, naravno, da su svi za ovu rezoluciju koja nije u sporu sa svetom, da su svi za tu rezoluciju glasali ali u svakom slučaju neću da se bavim razlozima i motivima onih koji nisu glasali za Rezoluciju.”
A Demokratska stranka smatra da je konkretizacija već poznate formule Beograda za Kosovo - više od autonomije manje od nezavisnosti - upravo plan predsednika Srbije Borisa Tadića o dva entiteta na Kosovu - srpskom i albanskom. Za Demokrate je neprihvatljiva odredba Rezolucije koja rešenje Kosova smešta u okvire postojećeg ustavnog sistema Srbije. Dušan Petrović, šef poslaničke grupe DS:
“Kakvo to rešenje može da bude smešteno u Ustav, koji je donet za vreme Slobodana Miloševića? Sa stanovišta DS - nikakvo. Ništa što se razlikuje od onoga što piše u Ustavu, a to je da su Kosovo i Metohija Autonomna pokrajina Republike Srbije, ne može se smestiti u ustavne okvire.”
Premijer Srbije Vojislav Koštunica apelovao je na Demokratsku stranku, naglašavajući da to u drugim prilikama ne bi činio, da podrži Rezolciju jer je, kako je rekao, za ishod pregovora između ostalog važno i jedinstvo Beograda:
“Ustavni poredak u kontekstu ove rečenice jednostavno znači naš unutrašnji poredak, onako kako će se on menjati. Naravno da je on mogao biti drugačiji, naravno da smo svi pa i vi mogli da doprinesete da se dođe do drugačijeg ustava. Doći ćemo i do novog ustava. Prema tome, ako imate ikakvu rezervu prema Ustavu, mada u nekim stvarima imate - u nekim stvarima nemate - rezervu prema važećem Utavu, ja vas molim da ovo prosto pročitate na onaj način na koji je napisano.”
Predstavnici opozicione Srpske radikalne stranke podržali su Rezoluciju, iako kažu da je mogla i morala biti mnogo oštrija. Pomoći ćemo vam da Kosovo ostane u okviru Sdrbije, izjavio je Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke:
“Opcija Srpske radikalne stranke je prijateljstvo sa Rusijom. Vi recite koja je vaša opcija. Hoću da znam na koga ste oslonjeni, ko će da vam garantuje ono što potpišete, ko će da vam garantuje da možemo da sprovedemo ono što vi tamo potpišete. Optuživali ste nas da smo ratovali za Kosovo i Metohiju. Jesmo. Ne daj Bože nikad rata. Ja vas pitam, a kad vas neko napadne, hoćete li se braniti? Ako napadnu Kosovo i Metohiju, hoćete li braniti Kosovo i Metohiju? Ako napadnu NATO i UNMIK na Kosovu i Metohiji, hoćemo li zajedno s NATO paktom i UNMIK-om da branimo Kosovo i Metohiju? Vlada odgovara za ove pregovore. Gospodine predsedniče Vlade, Vi lično odgovarate Srbiji za pregovore i tu nema izvlačenja.
Srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je da su do sada pravo na samoopredjenje ostvarivali narodi, a nikada nacionalne manjine, što su Albanci u Srbiji, i da nikada nijedan narod nije ostvario pravo na dve države, jer Albanci već čitav vek imaju svoju državu Albaniju. Kosovo je sastavni deo Srbije i tako mora ostati, poručio je premijer Srbije:
“Srbija danas ne brani samo svoje nacionalne i državne interese već zastupa i brani načela i vrednosti od kojih zavise mir, stabilnost i bezbednost savremenog sveta. To nam daje pravo da očekujemo da će Savet bezbednosti i sve demokratske države i u ovoj prilici podržati ta načela, ista ona koja se čvrsto i nepopustljivo pozivaju kada se radi o njihovim državama. Sasvim je jasno da se u suštini ovde radi o izboru između prava i sile.”
Na pitanje koje ostaje nakon sednice Skupštine Srbije – da li će predsednik i premijer Srbije u pregovore o statusu Kosova ići zajedno ili na dva koloseka - nije bilo moguće dobiti odgovor, jer ni Koštunica ni predstavnik Tadićeve stranke nisu bili raspoloženi za novinarska pitanja.
“Ovo je, zapravo, jedno ovlašćenje da se ti pregovori vode, ali da se vode u okviru jasno određenih koordinata. S jedne stane teritorijalni integritet i suverenitet zemlje, s druge strane naravno različiti modaliteti suštinske autonomije za Kosovo i Metohiju. Ja bih voleo, naravno, da su svi za ovu rezoluciju koja nije u sporu sa svetom, da su svi za tu rezoluciju glasali ali u svakom slučaju neću da se bavim razlozima i motivima onih koji nisu glasali za Rezoluciju.”
A Demokratska stranka smatra da je konkretizacija već poznate formule Beograda za Kosovo - više od autonomije manje od nezavisnosti - upravo plan predsednika Srbije Borisa Tadića o dva entiteta na Kosovu - srpskom i albanskom. Za Demokrate je neprihvatljiva odredba Rezolucije koja rešenje Kosova smešta u okvire postojećeg ustavnog sistema Srbije. Dušan Petrović, šef poslaničke grupe DS:
“Kakvo to rešenje može da bude smešteno u Ustav, koji je donet za vreme Slobodana Miloševića? Sa stanovišta DS - nikakvo. Ništa što se razlikuje od onoga što piše u Ustavu, a to je da su Kosovo i Metohija Autonomna pokrajina Republike Srbije, ne može se smestiti u ustavne okvire.”
Premijer Srbije Vojislav Koštunica apelovao je na Demokratsku stranku, naglašavajući da to u drugim prilikama ne bi činio, da podrži Rezolciju jer je, kako je rekao, za ishod pregovora između ostalog važno i jedinstvo Beograda:
“Ustavni poredak u kontekstu ove rečenice jednostavno znači naš unutrašnji poredak, onako kako će se on menjati. Naravno da je on mogao biti drugačiji, naravno da smo svi pa i vi mogli da doprinesete da se dođe do drugačijeg ustava. Doći ćemo i do novog ustava. Prema tome, ako imate ikakvu rezervu prema Ustavu, mada u nekim stvarima imate - u nekim stvarima nemate - rezervu prema važećem Utavu, ja vas molim da ovo prosto pročitate na onaj način na koji je napisano.”
Predstavnici opozicione Srpske radikalne stranke podržali su Rezoluciju, iako kažu da je mogla i morala biti mnogo oštrija. Pomoći ćemo vam da Kosovo ostane u okviru Sdrbije, izjavio je Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke:
“Opcija Srpske radikalne stranke je prijateljstvo sa Rusijom. Vi recite koja je vaša opcija. Hoću da znam na koga ste oslonjeni, ko će da vam garantuje ono što potpišete, ko će da vam garantuje da možemo da sprovedemo ono što vi tamo potpišete. Optuživali ste nas da smo ratovali za Kosovo i Metohiju. Jesmo. Ne daj Bože nikad rata. Ja vas pitam, a kad vas neko napadne, hoćete li se braniti? Ako napadnu Kosovo i Metohiju, hoćete li braniti Kosovo i Metohiju? Ako napadnu NATO i UNMIK na Kosovu i Metohiji, hoćemo li zajedno s NATO paktom i UNMIK-om da branimo Kosovo i Metohiju? Vlada odgovara za ove pregovore. Gospodine predsedniče Vlade, Vi lično odgovarate Srbiji za pregovore i tu nema izvlačenja.
Srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je da su do sada pravo na samoopredjenje ostvarivali narodi, a nikada nacionalne manjine, što su Albanci u Srbiji, i da nikada nijedan narod nije ostvario pravo na dve države, jer Albanci već čitav vek imaju svoju državu Albaniju. Kosovo je sastavni deo Srbije i tako mora ostati, poručio je premijer Srbije:
“Srbija danas ne brani samo svoje nacionalne i državne interese već zastupa i brani načela i vrednosti od kojih zavise mir, stabilnost i bezbednost savremenog sveta. To nam daje pravo da očekujemo da će Savet bezbednosti i sve demokratske države i u ovoj prilici podržati ta načela, ista ona koja se čvrsto i nepopustljivo pozivaju kada se radi o njihovim državama. Sasvim je jasno da se u suštini ovde radi o izboru između prava i sile.”
Na pitanje koje ostaje nakon sednice Skupštine Srbije – da li će predsednik i premijer Srbije u pregovore o statusu Kosova ići zajedno ili na dva koloseka - nije bilo moguće dobiti odgovor, jer ni Koštunica ni predstavnik Tadićeve stranke nisu bili raspoloženi za novinarska pitanja.
