Na Kosovu se ocenjuje da ima unutrašnjeg međuetničkog dijaloga, a smatra se da je formiranje Konsultativnog saveta za manjine u okviru Pregovaračkog tima za status najbolji primer kako se može raditi na unapređenju položaja manjinskih zajednica. Šef UNMIK-a Soren Jesen Petersen izjavio je za Radio Slobodna Evropa da se institucije angažuju na uspostavljanju međuetnickog dijaloga, aludirajući na odluku Pregovaračke grupe za status Kosova da formira Konsultativni savet za manjinske zajednice:
“Takvom odlukom su privremene institucije poslale jasnu poruku da žele dijalog i da će ga voditi.”
U međunarodnoj zajednici se smatra kako je od velike važnosti da se manjine uključe u proces rešavanja statusa. Stoga je Pregovarački tim za status u petak odlučio da formira Konsultativni savet za manjinske zajednice. Međutim, kosovski Srbi kazu da neće ulaziti u Savet. Ranđel Nojkić, iz “Srpske liste za Kosovo i Metohiju”, kaže da je takva odluka kosovskih vlasti zakasnela:
“Sada formiranje tog saveta za manjinske zajednice, to je pre svega možda zadovoljenje potreba ili zahteva međunarodne zajednice i to jeste zapravo problem. Srbi sigurno neće biti u tom savetu.”
I dok su Srbi sigurni da neće biti deo kosovskog tima, predstavnici Bošnjaka i Turaka pozdravljaju odluku Pregovaračke grupe, te očekuju da se utvrde detalji. Džezair Murati, iz bošnjacke koalicije Vakat, kaže kako je u interesu Kosova da ima multietnički tim za pregovore:
“Ja mislim da su svi dobitnici formiranjem ovakvog tima, jer naši se zahtevi ne razlikuju od zahteva većinske zajednice.”
Mahir Jagdzilar, poslanik u Skupštini Kosova iz Demokratske partije Turaka, ističe važnost da i manjine budu deo procesa rešavanja statusa:
“Još uvek ne znamo kakva će ovlašćenja imati ta grupa, ali smatram da je to veoma dobar korak.”
Kosovske vlasti ističu kako je u cilju unapređenja polozaja manjinskih zajednica, kao jednog od ključnih standarda demokratskog društva, neophodno uspostaviti dijalog između zajednica na Kosovu, odnosno između vecinske i manjinskih zajednica. Bošnjaci i Turci ocenjuju da takav dijalog postoji, te da je on prema rečima Džezaira Muratija, doveo do unapređenja položaja manjina:
“Nije da nema dijaloga, ima napretka u suživotu, ima napretka u shvatanjima posebnosti manjina u ravnopravnosti jezika.”
Ranđel Nojkić, iz “Srpske liste za Kosovo i Metohiju” ocenjuje da bi mnogi problemi bili rešeni da je dijalog ranije započeo:
“Mislim da je taj dijalog trebao da se uspostavi mnogo pre nego što smo došli do faze početka razgovora o nekom budućem statusu. No, bilo kako bilo, razgovori će početi i dijalog mora da se nastavi, mora ili da otpočne pošto je došao u ćorsokak. Smatram da dijalog, koji je počeo u Beču pre skoro dva meseca, mora da bude nastavljen, da se razgovara o životnim problemima”.
Ipak i pored kritika da kasni, unutrašnji dijalog između različitih etničkih zajednica i institucija Kosova je neophodan kako bi se poboljšao položaj manjina i uspostavilo prosperitetno i zdravo društvo. Mnogi ocenjuju da je od posebne važnosti uspostavljanje dijaloga između Albanaca i srpske zajednice, što je ključ za uspeh multietničnosti na Kosovu.
“Takvom odlukom su privremene institucije poslale jasnu poruku da žele dijalog i da će ga voditi.”
U međunarodnoj zajednici se smatra kako je od velike važnosti da se manjine uključe u proces rešavanja statusa. Stoga je Pregovarački tim za status u petak odlučio da formira Konsultativni savet za manjinske zajednice. Međutim, kosovski Srbi kazu da neće ulaziti u Savet. Ranđel Nojkić, iz “Srpske liste za Kosovo i Metohiju”, kaže da je takva odluka kosovskih vlasti zakasnela:
“Sada formiranje tog saveta za manjinske zajednice, to je pre svega možda zadovoljenje potreba ili zahteva međunarodne zajednice i to jeste zapravo problem. Srbi sigurno neće biti u tom savetu.”
I dok su Srbi sigurni da neće biti deo kosovskog tima, predstavnici Bošnjaka i Turaka pozdravljaju odluku Pregovaračke grupe, te očekuju da se utvrde detalji. Džezair Murati, iz bošnjacke koalicije Vakat, kaže kako je u interesu Kosova da ima multietnički tim za pregovore:
“Ja mislim da su svi dobitnici formiranjem ovakvog tima, jer naši se zahtevi ne razlikuju od zahteva većinske zajednice.”
Mahir Jagdzilar, poslanik u Skupštini Kosova iz Demokratske partije Turaka, ističe važnost da i manjine budu deo procesa rešavanja statusa:
“Još uvek ne znamo kakva će ovlašćenja imati ta grupa, ali smatram da je to veoma dobar korak.”
Kosovske vlasti ističu kako je u cilju unapređenja polozaja manjinskih zajednica, kao jednog od ključnih standarda demokratskog društva, neophodno uspostaviti dijalog između zajednica na Kosovu, odnosno između vecinske i manjinskih zajednica. Bošnjaci i Turci ocenjuju da takav dijalog postoji, te da je on prema rečima Džezaira Muratija, doveo do unapređenja položaja manjina:
“Nije da nema dijaloga, ima napretka u suživotu, ima napretka u shvatanjima posebnosti manjina u ravnopravnosti jezika.”
Ranđel Nojkić, iz “Srpske liste za Kosovo i Metohiju” ocenjuje da bi mnogi problemi bili rešeni da je dijalog ranije započeo:
“Mislim da je taj dijalog trebao da se uspostavi mnogo pre nego što smo došli do faze početka razgovora o nekom budućem statusu. No, bilo kako bilo, razgovori će početi i dijalog mora da se nastavi, mora ili da otpočne pošto je došao u ćorsokak. Smatram da dijalog, koji je počeo u Beču pre skoro dva meseca, mora da bude nastavljen, da se razgovara o životnim problemima”.
Ipak i pored kritika da kasni, unutrašnji dijalog između različitih etničkih zajednica i institucija Kosova je neophodan kako bi se poboljšao položaj manjina i uspostavilo prosperitetno i zdravo društvo. Mnogi ocenjuju da je od posebne važnosti uspostavljanje dijaloga između Albanaca i srpske zajednice, što je ključ za uspeh multietničnosti na Kosovu.
