Komplikovana državna struktura, neodrživa ekonomija, neefikasna vlast na nivou države, postojanje dva entiteta i deset kantona samo su neke od dugog niza prepreka koje stoje na putu BiH prema Evropskoj uniji, ocjena je većine bh. političara.
Prema mišljenju lidera SDP-a BiH, Zlatka Lagumdžije, nemoguće je zemlju uvesti u Evropu sa trenutnim konceptom vlasti:
“Ne možete vi na konceptu vlasti 19. stoljeća, nacionalizma, podjelama, segregacijama, na ideji prepadanja vlastitog naroda od drugih naroda uvesti zemlju u 21. stoljeće, u jednu ujedinjenu Evropu. Glavna prepreka je to što nacionalizam i reforme se mogu okarakterisati kao drveni šporet. Nema toga. Ne mogu nacionalisti provoditi reforme. A sve ostalo vam je izvođenje radova po tom projektu. Upravo zato prisustvujemo ovoj farsi oko glavnog pregovarača, gdje vi, ustvari, više ne znate ni kakva ta osoba treba da bude, koje su mu karakteristike, zbog čega bi nekoga izabrali, nego se svodi na to da mu prebrojavate krvna zrnca i da gledate gdje je parkiran u smislu lične karte. Ovo jednostavno nema nikakvog rješenja.”
Za Vinka Zorića, iz Hrvatske demokratske zajednice, BiH ne može ozbiljnije razmišljati o evropskim integracijama prije nego što promijeni unutrašnje uređenje. Iako bez jasnog prijedloga ideje kako bi zemlju trebalo urediti, Zorić naglašava:
“Trebalo bi to napraviti pošteno. Dva entiteta nisu poštena za BiH. Možda bez ijednog? Možda sa tri kantona, možda sa devet kantona, možda sa sedam kantona? Ali kažem da unutarnje uređenje nije dobro i ako budemo nastavili sa dva entiteta, onda će to biti samo odlaganje problema.”
Ukoliko politički sistem BiH ostane ovakav, ustanovljen dejtonskim Ustavom, zemlja ima malo šanse da se približi porodici evropskih naroda, kaže poslanik državnog Parlamenta Nijaz Duraković. On ukazuje na neophodnost promjene Ustava, koja neće biti moguća bez pomoći međunarodne zajednice:
“Bez jedne temeljite ustavne reforme, mislim u smislu jačanja prije svega organa državne vlasti i razvijanja lokalne i regionalne samouprave po evropskim standardima. Nama još uvijek treba pomoć međunarodne zajednice. Mi se očito ne možemo dogovoriti. Ovdje su stvari zakovane do kraja. Iz RS-a nema nijedan relevantni politički faktor koji bi bio spreman da razmišlja o ukidanju samog entiteta, odnosno RS-a. To je jedna potpuna zakovanost, koju mi sami ne možemo razriješiti. Dakle, trebat će nam pomoć međunarodne zajednice, kako je god mi zvali, prije svega onih koji su nam i ponudili ta nakaradna rješenja.”
U Evropskoj komisiji upozoravaju da sve zacrtane reforme moraju provesti domaće vlasti. Ukoliko se uoči zastoj i neispunjavanje postavljenih uslova, čak i nakon što je BiH dobila zeleno svjetlo za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, oni mogu biti prekinuti ili zamrznuti.
*****
Pitanje od ključnog značaja za evropske i evero-atlanske integracije Srbije i Crne Gore je nesumnjivo saradnja sa Haškim tribunalom. Iako ovdašnje vlasti tvrde da je došlo do napretka u toj saradnji, posebno u delu koji se tiče zahteva Tužilaštva za oslobađanjem obaveza čuvanja tajne - predstavnici međunarodne zajednice uporno podesćaju da je i dalje centralna prepreka – izručenje četvorice preostalih haških optuženika - Ratka Mladića, Gorana Hadžića, Zdravka Tolimira i Stojana Župljanina.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa ovim sudom Rasim Ljajić tvrdi da će napori koje čine državni organi uroditi plodom i da će svi preostali haški begunci biti izručeni Tribunalu.
“Ne očekujem dobrovoljne predaje, već očekujem intenzivniju saradnju koja treba da rezultira hapšenjem i izručenjem preostala četiri haška optuženika.”
Ljajić kaže da je upoznao predstavnike Evropske unije sa naporima da se lociraju odbegli haški begunci, ali nije mogao da im ponudi bilo kakvo obećanje ili konkretne rokove. Po ovom pitanju nema rokova ni sa druge strane. Rajnhard Pribe, direktor Direkcije za zapadni Balkan Evropske komisije:
“Naravno oni će morati da budu uhapšeni ako se ne predaju dobrovoljno i to će biti potrebno da se učini što je pre moguće. Nismo pominjali nikakve rokove niti želim da pominjanje rokova remeti pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, ali je jedno sigurno, da je potrebno da se to uradi što pre.”
Kao drugo pitanje koje se provlači u razgovorima sa predstavnicima Evropske unije i koje bi moglo eventualno da bude problem – je pitanje poštovanja prava manjina. Nedavni incidenti u Vojvodini doveli su ovaj problem i pred Evropski parlament. Ipak, opšta je ocena, da je broj fizičkih i verbalnih napada na pripadnike nacionalnih manjina u Vojvodini od oktobra prošle godine višestruko opao.Čak i najveći zagovornik internacionalizacije ovog pitanja, lider Saveza vojvođanskih Mađara Jožef Kasa, nakon susreta sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom o ovom problemu govori upadljivo mirnijim tonom:
“Taj sastanak apsolutno je bio korektan, celishodan, podroban i u velikoj meri smatram da je doprineo jačanju međusobnog poverenja i uvažavanja međusobnih stavova, što nam je i bio prioritetni cilj, a ta dobra namera je prikazana i sa jedne i sa druge strane.”
O položaju bošnjačke nacionalne manjine govori Esad Džudžević, predsednik Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog veća u Srbiji i Crnoj Gori, inače poslanik Koalicije Lista za Sandžak, koja nedavno pružila otvorenu podršku Vladi premijera Koštunice:
“Mi smo zadovoljni u tom smislu što je počeo proces ostvarivanja njihovih manjinskih prava u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima. Naravno daleko smo od toga da smo zadovoljni tim nivoom, već smo zadovoljni početkom, i da kažem jednim senzibilitetom koji je ova vlada pokazala uprkos mnogim kvalifikacijama koje ona uživa kao konzervativna, ili ne znam kakva. Ona je, dakle, pokazala senzibilitet da uvažava ne samo potrebe i zahteve bošnjačke nacionalne manjine nego bi rekao u ovom slučaju svih manjina.”
O pitanju prava manjina i iz ugla Rajnhada Pribea, izaslanika Evropske unije:
“Dobili smo takođe veoma korisne, najnovije ažurirane informacije o tome šta se preduzima povodom zaštite manjina i njihovog uključenja, uključenja njihovih predstavnika takođe u administrativne organe i službe Srbije i Crne Gore. Mislim da imate jednu dobru osnovu. Naravno, ovo ste pitanje zaista shvatili ozbiljno i ono će se i dalje unapređivati kroz stalan dijalog.”
Prema mišljenju lidera SDP-a BiH, Zlatka Lagumdžije, nemoguće je zemlju uvesti u Evropu sa trenutnim konceptom vlasti:
“Ne možete vi na konceptu vlasti 19. stoljeća, nacionalizma, podjelama, segregacijama, na ideji prepadanja vlastitog naroda od drugih naroda uvesti zemlju u 21. stoljeće, u jednu ujedinjenu Evropu. Glavna prepreka je to što nacionalizam i reforme se mogu okarakterisati kao drveni šporet. Nema toga. Ne mogu nacionalisti provoditi reforme. A sve ostalo vam je izvođenje radova po tom projektu. Upravo zato prisustvujemo ovoj farsi oko glavnog pregovarača, gdje vi, ustvari, više ne znate ni kakva ta osoba treba da bude, koje su mu karakteristike, zbog čega bi nekoga izabrali, nego se svodi na to da mu prebrojavate krvna zrnca i da gledate gdje je parkiran u smislu lične karte. Ovo jednostavno nema nikakvog rješenja.”
Za Vinka Zorića, iz Hrvatske demokratske zajednice, BiH ne može ozbiljnije razmišljati o evropskim integracijama prije nego što promijeni unutrašnje uređenje. Iako bez jasnog prijedloga ideje kako bi zemlju trebalo urediti, Zorić naglašava:
“Trebalo bi to napraviti pošteno. Dva entiteta nisu poštena za BiH. Možda bez ijednog? Možda sa tri kantona, možda sa devet kantona, možda sa sedam kantona? Ali kažem da unutarnje uređenje nije dobro i ako budemo nastavili sa dva entiteta, onda će to biti samo odlaganje problema.”
Ukoliko politički sistem BiH ostane ovakav, ustanovljen dejtonskim Ustavom, zemlja ima malo šanse da se približi porodici evropskih naroda, kaže poslanik državnog Parlamenta Nijaz Duraković. On ukazuje na neophodnost promjene Ustava, koja neće biti moguća bez pomoći međunarodne zajednice:
“Bez jedne temeljite ustavne reforme, mislim u smislu jačanja prije svega organa državne vlasti i razvijanja lokalne i regionalne samouprave po evropskim standardima. Nama još uvijek treba pomoć međunarodne zajednice. Mi se očito ne možemo dogovoriti. Ovdje su stvari zakovane do kraja. Iz RS-a nema nijedan relevantni politički faktor koji bi bio spreman da razmišlja o ukidanju samog entiteta, odnosno RS-a. To je jedna potpuna zakovanost, koju mi sami ne možemo razriješiti. Dakle, trebat će nam pomoć međunarodne zajednice, kako je god mi zvali, prije svega onih koji su nam i ponudili ta nakaradna rješenja.”
U Evropskoj komisiji upozoravaju da sve zacrtane reforme moraju provesti domaće vlasti. Ukoliko se uoči zastoj i neispunjavanje postavljenih uslova, čak i nakon što je BiH dobila zeleno svjetlo za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, oni mogu biti prekinuti ili zamrznuti.
*****
Pitanje od ključnog značaja za evropske i evero-atlanske integracije Srbije i Crne Gore je nesumnjivo saradnja sa Haškim tribunalom. Iako ovdašnje vlasti tvrde da je došlo do napretka u toj saradnji, posebno u delu koji se tiče zahteva Tužilaštva za oslobađanjem obaveza čuvanja tajne - predstavnici međunarodne zajednice uporno podesćaju da je i dalje centralna prepreka – izručenje četvorice preostalih haških optuženika - Ratka Mladića, Gorana Hadžića, Zdravka Tolimira i Stojana Župljanina.
Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa ovim sudom Rasim Ljajić tvrdi da će napori koje čine državni organi uroditi plodom i da će svi preostali haški begunci biti izručeni Tribunalu.
“Ne očekujem dobrovoljne predaje, već očekujem intenzivniju saradnju koja treba da rezultira hapšenjem i izručenjem preostala četiri haška optuženika.”
Ljajić kaže da je upoznao predstavnike Evropske unije sa naporima da se lociraju odbegli haški begunci, ali nije mogao da im ponudi bilo kakvo obećanje ili konkretne rokove. Po ovom pitanju nema rokova ni sa druge strane. Rajnhard Pribe, direktor Direkcije za zapadni Balkan Evropske komisije:
“Naravno oni će morati da budu uhapšeni ako se ne predaju dobrovoljno i to će biti potrebno da se učini što je pre moguće. Nismo pominjali nikakve rokove niti želim da pominjanje rokova remeti pregovore o stabilizaciji i pridruživanju, ali je jedno sigurno, da je potrebno da se to uradi što pre.”
Kao drugo pitanje koje se provlači u razgovorima sa predstavnicima Evropske unije i koje bi moglo eventualno da bude problem – je pitanje poštovanja prava manjina. Nedavni incidenti u Vojvodini doveli su ovaj problem i pred Evropski parlament. Ipak, opšta je ocena, da je broj fizičkih i verbalnih napada na pripadnike nacionalnih manjina u Vojvodini od oktobra prošle godine višestruko opao.Čak i najveći zagovornik internacionalizacije ovog pitanja, lider Saveza vojvođanskih Mađara Jožef Kasa, nakon susreta sa premijerom Srbije Vojislavom Koštunicom o ovom problemu govori upadljivo mirnijim tonom:
“Taj sastanak apsolutno je bio korektan, celishodan, podroban i u velikoj meri smatram da je doprineo jačanju međusobnog poverenja i uvažavanja međusobnih stavova, što nam je i bio prioritetni cilj, a ta dobra namera je prikazana i sa jedne i sa druge strane.”
O položaju bošnjačke nacionalne manjine govori Esad Džudžević, predsednik Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog veća u Srbiji i Crnoj Gori, inače poslanik Koalicije Lista za Sandžak, koja nedavno pružila otvorenu podršku Vladi premijera Koštunice:
“Mi smo zadovoljni u tom smislu što je počeo proces ostvarivanja njihovih manjinskih prava u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima. Naravno daleko smo od toga da smo zadovoljni tim nivoom, već smo zadovoljni početkom, i da kažem jednim senzibilitetom koji je ova vlada pokazala uprkos mnogim kvalifikacijama koje ona uživa kao konzervativna, ili ne znam kakva. Ona je, dakle, pokazala senzibilitet da uvažava ne samo potrebe i zahteve bošnjačke nacionalne manjine nego bi rekao u ovom slučaju svih manjina.”
O pitanju prava manjina i iz ugla Rajnhada Pribea, izaslanika Evropske unije:
“Dobili smo takođe veoma korisne, najnovije ažurirane informacije o tome šta se preduzima povodom zaštite manjina i njihovog uključenja, uključenja njihovih predstavnika takođe u administrativne organe i službe Srbije i Crne Gore. Mislim da imate jednu dobru osnovu. Naravno, ovo ste pitanje zaista shvatili ozbiljno i ono će se i dalje unapređivati kroz stalan dijalog.”
