Bez obzira što se velika većina onih kojima se sudi u odsustvu pred Županijskim sudom u Vukovaru za zločine koji su počinjeni u Lovasu 1991. godine živi u Srbiji, sudski organi tek su se nedavno zainteresovali za ovaj slučaj. U ubistvima više od 50 civila u Lovasu učestvovali su, između ostalog, pripadnici različitih paravojnih jedinica iz Srbije, pre svega dobrovoljačkog odreda ”Dušan Silni”, ali je i veliki broj tadašnjih pripadnika Teritorijalne odbrane Lovasa, prebegao iz Hrvatske u Srbiju. Slučajevi ubistava i maltretiranja civila hrvatske nacionalnosti i pljačke imovine, ostali su zabeležni i u arhivama bezbednosnih organa tadašnje Jugoslovenske narodne armije. Nakon što je Fond za humanitarno pravo zatražio pokretanje istrage za zločine počinjene u Lovasu, specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević u izjavi za Radio Slobodna Evropa otkriva, da je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije iniciralo predkrivični postupak protiv određenih lica koja u to vreme bila u Lovasu.
“Mi već preko godinu dana vodimo takozvani predkrivični postupak protiv određenih lica za koje osnovano sumnjamo da su izvršioci tog krivičnog dela ratnog zločina u Lovasu. Tu se radi o događajima između 10. i 20. oktobra 91. godine. Mi pratimo suđenje pred Županijskim sudom u Vukovaru gde se vodi postupak protiv, čini mi se, 16 lica od kojih je samo jedno lice prisutno, brani se sa slobode, dok su ostalih 15 lica nedostupni organima gonjenja Hrvatske. Mi smo prikupili određena obaveštenja, određene podatke u smislu otkrivanja lica koja su bila tom prilikom u Lovasu. U stalnom smo kontaktu sa Državnim odvjetništvom Hrvatske kao i sa Županijskim tužilaštvom u Vukovaru. Mi pokušavamo da preko naših službi bezbednosti odnosno preko vojnih službi bezbednosti prikupimo relevantne podatke i otkrijemo počinioce.”
Za delo genocida i drugih krivičnih radnji protiv civilnog stanovništva, pred Vijećem za ratne zločine Županijskog suda u Vukovaru već se vodi postupak protiv Ljubana Devetka i sedamnaestoro drugih optuženih, od kojih samo jedna osoba prisustvuje procesu, dok se ostalima sudi u odsustvu. Prvooptuženog u ovom procesu Ljubana Devetka, pronašli smo u jednom naselju u blizini Beograda. On međutim u razgovoru za Radio Slobodna Evropa poriče da je na bilo koji način učestvovao u prisiljavanju ljudi da uđu u minska polja 18. oktobra 1991. godine, kada je ubijeno više od dvadeset osoba hrvatske nacionalnosti:
“Ja sam tamo bio direktor zadruge i ništa više osim toga. Nisam ni znao za taj događaj jer sam taj dan bio odsutan i negde ujutru rano sam otišao, dobio sam od vojske ako se sjećam dobro tridesetak ljudi za radove na ekonomiji, skidao se kukuruz i bilo je mnogo posla. Posle toga sam otišao iz sela i vratio se oko dva sata i to čuo šta se dogodilo. Preduzeo sam sve da se saniraju oni koji su preživeli ranjavanje i sve ostalo. Kamionom sam ih uspeo poslati u Šid jer je već tad bila Vojna bolnica JNA. Kad su čuli odakle su nisu hteli da ih prime i vratili ih nazad u selo, pa sam ih sa par ljudi obezbeđivao celu noć i pomagali doktoru da ih može izvidati onoliko koliko je mogao, da bi ujutrodan obezbedio preko jednog prijatalja u bolnicu u Sremsku Mitrovicu.”
Mada je veliki broj svedoka u procesu koji se vodi pred Županijskim sudom u Vukovaru potvrdio da je Ljuban Devetak bio neka vrsta ratnog komandanta sela koga su oslovljavali titulom “vojvoda”, Devetak za naš program kaže, da on nije na bilo koji način mogao da naredi da se meštani Lovasa odvedu u minsko polje:
“U to vreme komandant u selu što se tiče vojnog dela je bio potpukovnik Dimitrijević. Ja mislim da je povod toga bilo što se desilo da je poginuo jedan vojnik na obezbeđivanju u Dolu dole bila je vojna kuhinja. Onda je on zatvorio u zadruzi mehaničarsku radionicu sve muškarce iz sela i posle je on valjda neku protivdiverzantsku jedinicu doveo koja je bila sa sedištem u Mikroševcima i oni su navodno izveli ljude u ta minska polja.”
Ubistva meštana Lovasa na minskim poljima samo je deo zločina koje su u tom mestu počinile srpske snage tokom oktobra 1991. godine. Već tokom prvog napada na Lovas ubijeno je oko trideset civila, o čemu smo razgovarali sa Ljubanom Devetkom.
Znate da je poginulo skoro 30 civila tokom tog napada?
“Znam, kako to ne bi znao. Ne bi niko poginuo, desilo se da je jedan dobrovoljac iz Arilja poginuo, i to malokalibarskom puškom je pogođen i patio se ceo dan. Kad su ga videli oni su, ko god se pojavio na ulicu su tukli, to znam. Nije to bilo u onome bukvalno da su ljudi izvođeni pa pred nekim zidom streljani nego mnogi znatiželjnici su recimo izlazili da vide šta se događa.”
Ali je ipak bilo slučajeva da ljudi nisu samo slučajno ubijeni.
“Pa ne mogu ja da isključim da je bilo i koje kavih odmazda iz mladosti, to ne mogu da isključim.”
U cilju istrage u Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije nisu želeli da govore o tome da li su nadležni organi na tragu osoba koje su osumnjičene za počinjene zločine u Lovasu. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević:
“Lociranje eventualnih izvršilaca i tako dalje, to ne bih mogao u tom pravcu da vam bilo šta da kažem.”
Specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je Radiju Slobodna Evropa da je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije pokrenulo pretkrivični postupak za zločine koji su srpske snage počinile 18. oktobra 1991. godine u hrvatskom selu Lovas, kada je ubijeno više od 50 civila.
„Mi smo prikupili određena obaveštenja i podatke o licima koja su bila u to vreme u Lovasu, u stalnom smo kontaktu sa Državnim odvjetništvom Republike Hrvatske i Županijskim sudom u Vukovaru. Pokušavamo da preko vojnih službi bezbednosti prikupimo relevatne podatke i otkrijemo izvršioce krivičnog dela ratnog zločina u Lovasu, rekao je tužilac za ratne zločine Republike Srbije Vladimir Vukčević Radiju Slobodna Evropa.
Za delo genocida i drugih krivičnih radnji protiv civilnog stanovništva, pred Vijećem za ratne zločine Županijskog suda u Vukovaru vodi se postupak protiv Ljubana Devetka i sedamnaestoro drugih optuženih, od kojih je samo jedna osoba prisustvuje procesu, dok se ostalima sudi u odsustvu. Prvooptuženi u ovom procesu Ljuban Devetak, prema saznanjima Radija Slobodna Evropa, živi u jednom naselju u blizini Beograda.
*****
Točno pred 14 godina, u selu Lovas u Slavoniji, odigrao se jedan od najtragičnijih događaja u ratu u Hrvatskoj. Osamdesetak Hrvata natjerano je da uđu u minsko polje i od eksplozije mine i rafala srpske paravojske pobijeno je njih preko dvadeset. Za vrijeme samoproglašene Republike Srpske Krajine u Lovasu je ubijeno 83 Hrvata, a njih preko 1400 je protjerano. Razgovarali smo s udovicama i preživjelim mještanima. U rekonstrukciji događaja korištena su i svjedočenja sa Haškog suda.
JNA i paravojne postrojbe ulaze u nebranjeni Lovas 10. listopada 1991.godine i već istoga dana ubijaju 25 ljudi. Dragica Ostrun priča o ubojstvu svog supruga Ivana:
„Nisam ja ni znala, oni su dok su došli do moje kuće već naubijali ljudi. Oko osam sati su došli do naše kuće i istjerali nas. Moj suprug se uhvatio za ogradu rukama, a jedan ga udari kundakom u vrat. Muž mi gestikulira da dođem. Kažem jednom četniku da me muž zove, a on mi psuje majku ustašku, i ja ušutim. Oni su njega odveli do jednog kafića i – kako sam čula – tu ga ubili. Taj isti dan su ubili 22-23 ljudi, 10. listopada 1991. godine.“
Tog dana zapaljena je i katolička crkva i brojne obiteljske kuće, krenula je pljačka, hrvatske kuće morale su izvjesiti bijele krpe, a Hrvati su morali nositi bijelu traku na ruci. Tko je to napravio, pitamo gospođu Ostrun:
„Prvo domaći, a onda je došla neka vojska iz Srbije, ne znam kako se to sve zvalo, bilo je i rezervista. Neki Ljuban Devetak je bio vođa. On jeste iz sela, samo živi u Beogradu. On je vodio te četnike i naše komšije.“
Suprug Rozalije Jonak odveden je prvog dana u pritvor u zgradu zadruge u Lovasu:
„Tamo je prenoćio. Pustili su ga kući. Onda su ga opet odveli i više se nije vratio. Čula sam da su ga mučili i onda ubili.“
Ona kaže kako nije vidjela ubojstva, jer je bila sakrivena u podrumu:
„Nisam vidjela ništa. Nitko nije smio van. Koga god su našli na ulici, sve su poubijali.“
Gospođa Rozalija ne zna koji je bio motiv za ubojstvo 55-godišnjeg invalida, osim etničke pripadnosti:
„On je bio bolestan, bio je u penziji, nije se ničim bavio.“
Gostioničar Stjepan Res je smrtonosne rafale slušao iz susjednog podruma:
„Unutra nas je bilo desetak. Jedan viče: ,Zatvori vrata i bacaj bombe unutra!‘. Čekali smo da odemo u zrak. Tko je bio, ne znam. Svi su bili namazani, maskirani. Možda je bio i komšija.“
Osam dana kasnije, srpska paravojska odvela je 80 Hrvata da hodanjem očiste nedaleko minsko polje. Jedan je ubijen na putu, a kada su Hrvati utjerani u minsko polje, i kad je aktivirana prva mina, pripadnici srpske paravojske otvorili su vatru. Ubijen je 21 hrvatski zatočenik.
Vukovarsko suđenje u odsutnosti petnaestorici Srba i trojici Hrvata, pripadnicima paravojnih postrojbi, za zločine u Lovasu, gdje je spomenuti Ljuban Devetak prvookrivljeni, već se par godina ne miče s mrtve točke.
Naši sugovornici kažu kako se – uz ostalo i zbog toga – ne osjećaju sigurno. Priznaju i da su oprezni kada govore o zločinima iz 1991. godine i zbog toga što je granica sa Srbijom tek tri kilometra od njihovog sela, pa se netko zlonamjeran može pod okriljem noći doći osvetiti opasnom svjedoku, i zatim nestati u sigurnosti druge zemlje.
“Mi već preko godinu dana vodimo takozvani predkrivični postupak protiv određenih lica za koje osnovano sumnjamo da su izvršioci tog krivičnog dela ratnog zločina u Lovasu. Tu se radi o događajima između 10. i 20. oktobra 91. godine. Mi pratimo suđenje pred Županijskim sudom u Vukovaru gde se vodi postupak protiv, čini mi se, 16 lica od kojih je samo jedno lice prisutno, brani se sa slobode, dok su ostalih 15 lica nedostupni organima gonjenja Hrvatske. Mi smo prikupili određena obaveštenja, određene podatke u smislu otkrivanja lica koja su bila tom prilikom u Lovasu. U stalnom smo kontaktu sa Državnim odvjetništvom Hrvatske kao i sa Županijskim tužilaštvom u Vukovaru. Mi pokušavamo da preko naših službi bezbednosti odnosno preko vojnih službi bezbednosti prikupimo relevantne podatke i otkrijemo počinioce.”
Za delo genocida i drugih krivičnih radnji protiv civilnog stanovništva, pred Vijećem za ratne zločine Županijskog suda u Vukovaru već se vodi postupak protiv Ljubana Devetka i sedamnaestoro drugih optuženih, od kojih samo jedna osoba prisustvuje procesu, dok se ostalima sudi u odsustvu. Prvooptuženog u ovom procesu Ljubana Devetka, pronašli smo u jednom naselju u blizini Beograda. On međutim u razgovoru za Radio Slobodna Evropa poriče da je na bilo koji način učestvovao u prisiljavanju ljudi da uđu u minska polja 18. oktobra 1991. godine, kada je ubijeno više od dvadeset osoba hrvatske nacionalnosti:
“Ja sam tamo bio direktor zadruge i ništa više osim toga. Nisam ni znao za taj događaj jer sam taj dan bio odsutan i negde ujutru rano sam otišao, dobio sam od vojske ako se sjećam dobro tridesetak ljudi za radove na ekonomiji, skidao se kukuruz i bilo je mnogo posla. Posle toga sam otišao iz sela i vratio se oko dva sata i to čuo šta se dogodilo. Preduzeo sam sve da se saniraju oni koji su preživeli ranjavanje i sve ostalo. Kamionom sam ih uspeo poslati u Šid jer je već tad bila Vojna bolnica JNA. Kad su čuli odakle su nisu hteli da ih prime i vratili ih nazad u selo, pa sam ih sa par ljudi obezbeđivao celu noć i pomagali doktoru da ih može izvidati onoliko koliko je mogao, da bi ujutrodan obezbedio preko jednog prijatalja u bolnicu u Sremsku Mitrovicu.”
Mada je veliki broj svedoka u procesu koji se vodi pred Županijskim sudom u Vukovaru potvrdio da je Ljuban Devetak bio neka vrsta ratnog komandanta sela koga su oslovljavali titulom “vojvoda”, Devetak za naš program kaže, da on nije na bilo koji način mogao da naredi da se meštani Lovasa odvedu u minsko polje:
“U to vreme komandant u selu što se tiče vojnog dela je bio potpukovnik Dimitrijević. Ja mislim da je povod toga bilo što se desilo da je poginuo jedan vojnik na obezbeđivanju u Dolu dole bila je vojna kuhinja. Onda je on zatvorio u zadruzi mehaničarsku radionicu sve muškarce iz sela i posle je on valjda neku protivdiverzantsku jedinicu doveo koja je bila sa sedištem u Mikroševcima i oni su navodno izveli ljude u ta minska polja.”
Ubistva meštana Lovasa na minskim poljima samo je deo zločina koje su u tom mestu počinile srpske snage tokom oktobra 1991. godine. Već tokom prvog napada na Lovas ubijeno je oko trideset civila, o čemu smo razgovarali sa Ljubanom Devetkom.
Znate da je poginulo skoro 30 civila tokom tog napada?
“Znam, kako to ne bi znao. Ne bi niko poginuo, desilo se da je jedan dobrovoljac iz Arilja poginuo, i to malokalibarskom puškom je pogođen i patio se ceo dan. Kad su ga videli oni su, ko god se pojavio na ulicu su tukli, to znam. Nije to bilo u onome bukvalno da su ljudi izvođeni pa pred nekim zidom streljani nego mnogi znatiželjnici su recimo izlazili da vide šta se događa.”
Ali je ipak bilo slučajeva da ljudi nisu samo slučajno ubijeni.
“Pa ne mogu ja da isključim da je bilo i koje kavih odmazda iz mladosti, to ne mogu da isključim.”
U cilju istrage u Tužilaštvu za ratne zločine Republike Srbije nisu želeli da govore o tome da li su nadležni organi na tragu osoba koje su osumnjičene za počinjene zločine u Lovasu. Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević:
“Lociranje eventualnih izvršilaca i tako dalje, to ne bih mogao u tom pravcu da vam bilo šta da kažem.”
Specijalni tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je Radiju Slobodna Evropa da je Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije pokrenulo pretkrivični postupak za zločine koji su srpske snage počinile 18. oktobra 1991. godine u hrvatskom selu Lovas, kada je ubijeno više od 50 civila.
„Mi smo prikupili određena obaveštenja i podatke o licima koja su bila u to vreme u Lovasu, u stalnom smo kontaktu sa Državnim odvjetništvom Republike Hrvatske i Županijskim sudom u Vukovaru. Pokušavamo da preko vojnih službi bezbednosti prikupimo relevatne podatke i otkrijemo izvršioce krivičnog dela ratnog zločina u Lovasu, rekao je tužilac za ratne zločine Republike Srbije Vladimir Vukčević Radiju Slobodna Evropa.
Za delo genocida i drugih krivičnih radnji protiv civilnog stanovništva, pred Vijećem za ratne zločine Županijskog suda u Vukovaru vodi se postupak protiv Ljubana Devetka i sedamnaestoro drugih optuženih, od kojih je samo jedna osoba prisustvuje procesu, dok se ostalima sudi u odsustvu. Prvooptuženi u ovom procesu Ljuban Devetak, prema saznanjima Radija Slobodna Evropa, živi u jednom naselju u blizini Beograda.
*****
Točno pred 14 godina, u selu Lovas u Slavoniji, odigrao se jedan od najtragičnijih događaja u ratu u Hrvatskoj. Osamdesetak Hrvata natjerano je da uđu u minsko polje i od eksplozije mine i rafala srpske paravojske pobijeno je njih preko dvadeset. Za vrijeme samoproglašene Republike Srpske Krajine u Lovasu je ubijeno 83 Hrvata, a njih preko 1400 je protjerano. Razgovarali smo s udovicama i preživjelim mještanima. U rekonstrukciji događaja korištena su i svjedočenja sa Haškog suda.
JNA i paravojne postrojbe ulaze u nebranjeni Lovas 10. listopada 1991.godine i već istoga dana ubijaju 25 ljudi. Dragica Ostrun priča o ubojstvu svog supruga Ivana:
„Nisam ja ni znala, oni su dok su došli do moje kuće već naubijali ljudi. Oko osam sati su došli do naše kuće i istjerali nas. Moj suprug se uhvatio za ogradu rukama, a jedan ga udari kundakom u vrat. Muž mi gestikulira da dođem. Kažem jednom četniku da me muž zove, a on mi psuje majku ustašku, i ja ušutim. Oni su njega odveli do jednog kafića i – kako sam čula – tu ga ubili. Taj isti dan su ubili 22-23 ljudi, 10. listopada 1991. godine.“
Tog dana zapaljena je i katolička crkva i brojne obiteljske kuće, krenula je pljačka, hrvatske kuće morale su izvjesiti bijele krpe, a Hrvati su morali nositi bijelu traku na ruci. Tko je to napravio, pitamo gospođu Ostrun:
„Prvo domaći, a onda je došla neka vojska iz Srbije, ne znam kako se to sve zvalo, bilo je i rezervista. Neki Ljuban Devetak je bio vođa. On jeste iz sela, samo živi u Beogradu. On je vodio te četnike i naše komšije.“
Suprug Rozalije Jonak odveden je prvog dana u pritvor u zgradu zadruge u Lovasu:
„Tamo je prenoćio. Pustili su ga kući. Onda su ga opet odveli i više se nije vratio. Čula sam da su ga mučili i onda ubili.“
Ona kaže kako nije vidjela ubojstva, jer je bila sakrivena u podrumu:
„Nisam vidjela ništa. Nitko nije smio van. Koga god su našli na ulici, sve su poubijali.“
Gospođa Rozalija ne zna koji je bio motiv za ubojstvo 55-godišnjeg invalida, osim etničke pripadnosti:
„On je bio bolestan, bio je u penziji, nije se ničim bavio.“
Gostioničar Stjepan Res je smrtonosne rafale slušao iz susjednog podruma:
„Unutra nas je bilo desetak. Jedan viče: ,Zatvori vrata i bacaj bombe unutra!‘. Čekali smo da odemo u zrak. Tko je bio, ne znam. Svi su bili namazani, maskirani. Možda je bio i komšija.“
Osam dana kasnije, srpska paravojska odvela je 80 Hrvata da hodanjem očiste nedaleko minsko polje. Jedan je ubijen na putu, a kada su Hrvati utjerani u minsko polje, i kad je aktivirana prva mina, pripadnici srpske paravojske otvorili su vatru. Ubijen je 21 hrvatski zatočenik.
Vukovarsko suđenje u odsutnosti petnaestorici Srba i trojici Hrvata, pripadnicima paravojnih postrojbi, za zločine u Lovasu, gdje je spomenuti Ljuban Devetak prvookrivljeni, već se par godina ne miče s mrtve točke.
Naši sugovornici kažu kako se – uz ostalo i zbog toga – ne osjećaju sigurno. Priznaju i da su oprezni kada govore o zločinima iz 1991. godine i zbog toga što je granica sa Srbijom tek tri kilometra od njihovog sela, pa se netko zlonamjeran može pod okriljem noći doći osvetiti opasnom svjedoku, i zatim nestati u sigurnosti druge zemlje.
