Iz Brisela je stigla najava da bi 3. oktobra Srbija i Crna Gora mogla dobiti zeleno svetlo za pregovore o stabilizaciji i pridruživanju. U predlogu Briselskih zaključaka se, međutim, ističe da je za uspešno zatvaranje pregovora o stabilizaciji i pridruživanju neophodno postići potpunu saradnju sa Haškim sudom. Savet ministara, kao i Evropska komisija će zajedno pažljivo preispitati učinak Srbije i Crne Gore u ovom polju pre okončanja pregovora, stoji u predlogu zaključaka.
Tumačeći ovu rečenicu, diplomatski izvori iz Evropske unije tvrde da se pregovori o stabilizaciji i pridruživanju ni u kakvom slučaju ne mogu zaključiti bez hapšenja optuženog generala Ratka Mladića i njegove isporuke Haškom sudu.
U nacrtu zaključaka stoji takođe da će brzina procesa pregovora i zaključenje istih, zavisiti isključivo od napretka koji državna zajednica treba da načini u zakonodavnom sistemu i izvršnoj vlasti, kao i u efektivnoj primeni ustavne povelje.
Iako je početak pregovora bez Mladića očigledno moguć, diplomati iz Evropske unije napominju da nisu odustali od želje da vide Mladićevo hapšenje pre 5. oktobra, kako je Carli del Ponte obećao premijer Srbije Vojislav Koštunica.
Diplomate upozoravaju da Srbija i Crna Gora mora ozbiljno shvatiti potrebu uspešne implementacije preuzetih obaveza i kao primer navode da zbog toga sa Albanijom pregovaraju već tri godine dok su sa Hrvatskom cele pregovore završili za manje od šest meseci.
*****
Najava iz Brisela da će 3. oktobra stići zeleno svetlo za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, za potpredsednika Vlade Srbije Miroljuba Labusa znači mnogo, jer kako kaže:
“Ovo je vlada koja je dobila i pozitivnu studiju izvodljivosti i ovo je vlada koja će za par dana da započne pregovore i siguran sam uspešno da završi pregovre o stabilizaciji i priključivanju, i to je prvi ugovor koji će naša zemlja da ima sa Evropskom unijom. Znači da je ova vlada prepoznata i od strane Evropske unije kao vlada koja nastavlja i pravne i političke i ekonomske reforme i približava zemlju standardima Evrope.”
Prema saznanja bivšeg šefa diplomatije Srbije i Crne Gore, Gorana Svilanovića u Evropskoj komisiji postoji veliko raspoloženje da započnu pregovori o pridruživanju i stabilizaciji. Svilanović ipak izražava bojazan da se pitanje izručenja Ratka Mladića Haškom tribunalu može pojaviti kao prepreka:
“Misija može da radi samo u saglasnost 25 zemalja članica. Ja nisam siguran da u ovom trenutku postoji puna saglasnost svih 25 da započnu pregovori bez obzira što Mladić nije uhapšen. Većina je za to,ali možda ne svih 25 i onda je moguće da ovaj scenarij, koji je jedan optimističan ili dobar za Srbiju, bude ipak malo usporen ili zaustavljen.
Ove činjenice svesni su i u Vladi Srbije. Ministar pravde Zoran Stojković:
“Jeste Evropska unija to objavila, to sigurno neće biti smetnja za počinjanje pregovora ali nećemo moći da završimo pregovore dok tu svoju obavezu ne ispunimo.”
Kako na uslov za uspešno okončanje pregovora gledaju u najvećoj opozicionoj partiji. Tomislav Nikolić, lider Srpske radiklane stranke:
“Taj mač koji se zove izručitu u Hag one za koje državno rukovodstvo tvrdi da ovde nisu, mora jednom da se skloni sa naše glave. Ili će zajedno da ustanu i da kažu pred očima svetske javnosti Ratko Mladić nije u Srbiji, i tako prestati kad odu u inostranstvo da govore drugu priču, ili će da pojure gde im se taj Ratko Mladić nalazi. Kažu da bi ga uhapsili odmah, pa hajde da vidimo to.”
Da li će ovaj uslov u dogledno vreme biti ispunjen? Miroljub Labus:
“Ja verujem da hoće.”
Šta bi eventualni prekid pregovora zbog neizručenja Mladića značio za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji. Jelica Minić, ekspert za međunarodnu politiku i član Evropskog pokreta u Srbiji:
“Ukoliko general Mladić u međuvremenu ne bude isporučen mi imamo vrlo jasnu poruku iz hrvatskog slučaja. Hrvatsku koči isporučivanje generala Gotovine da bi krenula u jednu fazu koja je daleko ispred naše, a to su pregovori praktično pristupanju Evropskoj uniji, i mislim da tu neće biti ustupaka. Upravo na hrvatskom slučaju se i Srbiji pokazuje da tu apsolutno ustupaka nema.”
Goran Svilanović, bivši šef diplomatije Srbije i Crne Gore:
“Pregovori mogu da traju šest meseci, mogu da traju godinu dana, mogu da traju pet godina. U velikoj meri će brzina zavisiti, naravno, od sposobnosti države da u pregovorima bude efikasna.”
Tumačeći ovu rečenicu, diplomatski izvori iz Evropske unije tvrde da se pregovori o stabilizaciji i pridruživanju ni u kakvom slučaju ne mogu zaključiti bez hapšenja optuženog generala Ratka Mladića i njegove isporuke Haškom sudu.
U nacrtu zaključaka stoji takođe da će brzina procesa pregovora i zaključenje istih, zavisiti isključivo od napretka koji državna zajednica treba da načini u zakonodavnom sistemu i izvršnoj vlasti, kao i u efektivnoj primeni ustavne povelje.
Iako je početak pregovora bez Mladića očigledno moguć, diplomati iz Evropske unije napominju da nisu odustali od želje da vide Mladićevo hapšenje pre 5. oktobra, kako je Carli del Ponte obećao premijer Srbije Vojislav Koštunica.
Diplomate upozoravaju da Srbija i Crna Gora mora ozbiljno shvatiti potrebu uspešne implementacije preuzetih obaveza i kao primer navode da zbog toga sa Albanijom pregovaraju već tri godine dok su sa Hrvatskom cele pregovore završili za manje od šest meseci.
*****
Najava iz Brisela da će 3. oktobra stići zeleno svetlo za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju, za potpredsednika Vlade Srbije Miroljuba Labusa znači mnogo, jer kako kaže:
“Ovo je vlada koja je dobila i pozitivnu studiju izvodljivosti i ovo je vlada koja će za par dana da započne pregovore i siguran sam uspešno da završi pregovre o stabilizaciji i priključivanju, i to je prvi ugovor koji će naša zemlja da ima sa Evropskom unijom. Znači da je ova vlada prepoznata i od strane Evropske unije kao vlada koja nastavlja i pravne i političke i ekonomske reforme i približava zemlju standardima Evrope.”
Prema saznanja bivšeg šefa diplomatije Srbije i Crne Gore, Gorana Svilanovića u Evropskoj komisiji postoji veliko raspoloženje da započnu pregovori o pridruživanju i stabilizaciji. Svilanović ipak izražava bojazan da se pitanje izručenja Ratka Mladića Haškom tribunalu može pojaviti kao prepreka:
“Misija može da radi samo u saglasnost 25 zemalja članica. Ja nisam siguran da u ovom trenutku postoji puna saglasnost svih 25 da započnu pregovori bez obzira što Mladić nije uhapšen. Većina je za to,ali možda ne svih 25 i onda je moguće da ovaj scenarij, koji je jedan optimističan ili dobar za Srbiju, bude ipak malo usporen ili zaustavljen.
Ove činjenice svesni su i u Vladi Srbije. Ministar pravde Zoran Stojković:
“Jeste Evropska unija to objavila, to sigurno neće biti smetnja za počinjanje pregovora ali nećemo moći da završimo pregovore dok tu svoju obavezu ne ispunimo.”
Kako na uslov za uspešno okončanje pregovora gledaju u najvećoj opozicionoj partiji. Tomislav Nikolić, lider Srpske radiklane stranke:
“Taj mač koji se zove izručitu u Hag one za koje državno rukovodstvo tvrdi da ovde nisu, mora jednom da se skloni sa naše glave. Ili će zajedno da ustanu i da kažu pred očima svetske javnosti Ratko Mladić nije u Srbiji, i tako prestati kad odu u inostranstvo da govore drugu priču, ili će da pojure gde im se taj Ratko Mladić nalazi. Kažu da bi ga uhapsili odmah, pa hajde da vidimo to.”
Da li će ovaj uslov u dogledno vreme biti ispunjen? Miroljub Labus:
“Ja verujem da hoće.”
Šta bi eventualni prekid pregovora zbog neizručenja Mladića značio za pridruživanje Srbije Evropskoj uniji. Jelica Minić, ekspert za međunarodnu politiku i član Evropskog pokreta u Srbiji:
“Ukoliko general Mladić u međuvremenu ne bude isporučen mi imamo vrlo jasnu poruku iz hrvatskog slučaja. Hrvatsku koči isporučivanje generala Gotovine da bi krenula u jednu fazu koja je daleko ispred naše, a to su pregovori praktično pristupanju Evropskoj uniji, i mislim da tu neće biti ustupaka. Upravo na hrvatskom slučaju se i Srbiji pokazuje da tu apsolutno ustupaka nema.”
Goran Svilanović, bivši šef diplomatije Srbije i Crne Gore:
“Pregovori mogu da traju šest meseci, mogu da traju godinu dana, mogu da traju pet godina. U velikoj meri će brzina zavisiti, naravno, od sposobnosti države da u pregovorima bude efikasna.”
