Situacija u Državnoj zajednici, zaoštravanje odnosa između Beograda i Podgorice nakon otvaranja afere oko nabavke opreme za Vojsku Srbije i Crne Gore, bila je jedna od glavnih tema razgovora u Njujorku Vuka Draškovića, šefa diplomatije Srbije i Crne Gore, sa predstavnikom Evropske unije Havijerom Solanom. Kako je rekao Vuk Drašković, zajednički je zaključak da su najveće prepreke Srbije i Crne Gore na putu do Evropske unije blokade koje se prave u Beogradu i Podgorici:
“Havijer Solana nije krio svoje razočarenje odnosima u Državnoj zajednici, čak je rekao kako da počnemo razgovore o stabilizaciji i pridruživanju, sa kime, kada su faktički blokirani organi državne zajednice. Poruka je da se uozbiljimo, od nas zavisi sve, sami sebi pravimo prepreke. Evropa nam je naklonjena, spremni su da počnu razgovore o stabilizaciji, ali možda imamo talenta i to sami sebe da sprečimo. Zaista mislim da je trenutak za odgovornost, država je ozbiljna stvar.”
Vladeta Janković, savetnik premijera Srbije Vojislava Koštunice, rekao je za naš program da aferu oko nabavke vojne opreme u Crnoj Gori neki političari koriste kao povod za izbegavanje za najavljeni referendum:
“Pristalice crnogorske nazavisnosti zapravo bi hteli da rešenje iznude pre nego što ono bude postignuto legitimnim, dakle, referendumskim putem. Ideja o savezu nezavisnih država za nas nije opcija. O tome bi se moglo razgovarati tek posle referenduma pošto njegov ishod bude prihvaćen i u samoj Crnoj Gori i u Evropskoj uniji. ”
Odnosi članica Državne zajednice drastično su zaoštreni nakon što je Mlađan Dinkić, ministar finansija Srbije, koji je pokrenuo aferu oko nabavke vojne opreme, na odgovornost zbog tog slučaja pozvao Svetozara Marovića, predsednika Srbije i Crne Gore i Saveta ministara. Čedomir Antić, funkcioner G17 Plus, stranke u kojoj je i ministar finansija Mlađan Dinkić, izjavio je za naš program da politizacija afere od strabe crnogorskog vrha predstavlja nameru da se afera sa krivičnog polja prenese na političko i da ljudi iz okoline Svetozara Marovića nisu spremni da razgovaraju o njegovoj krivičnoj odgovornosti.
“Pošto Marović zna da neće nikada, čak i da je objektivno kriv, da neće nikada odgovarati pred bilo kojim sudom zato što državna zajednica kao država ne postoji pa nema svoje sudove. Međutim, on prosto želi sada kad već ne može da ima finansijko-materijalnu korist, da prosto malo dobije političke koristi i da ponovo okrene ne samo Srbiju protiv Crne Gore ili Crnu Goru protiv Srbije, jer to je vrlo lako učiniti pošto režim Mila Đukanovića živi na krizama, već da okrene građane Crne Gore jedne protiv drugih, Srbe protiv Crnogoraca. I to je besmisleno, i to se neće dobro završiti. ”
Mlađan Dinkić najavio je podnošenje novih krivičnih prijava protiv visoko rangiranih ljudi umešanih u aferu. Vesna Pešić, lider Narodnog pokreta 5. oktobar, smatra da politizacija ovog slučaja samo zamagljuje njegovo rešenje:
“Mi moramo da se naučimo da damo institucijama reč, predato je to tužilaštvu i nije to nešto što se u javnosti reklamira. I onda nam se opravdano javljaju te sumnje da je reč o politizaciji. Nije na Dinkiću da kvalifikuje da li je to pljačka stoleća. Kao da je tu on istražni sudija, onda se optužuju ljudi direktno, optužen je Svetozar Marović, optužen je Davinić, pa onda su oni izostavljeni, zašto su izostavljeni?”
Na krivičnom planu stvari se odvijaju vrlo brzo, pa je nakon hapšenja četvorice osumnjičenih i podnošenja krivičnih prijava srpska policija naložila svojoj internoj kontroli da do najsitnijih detalja proveri sve ugovore koje je MUP sklopio sa preduzećem Proizvodnja “Mile Dragić” čiji je vlasnik osumnjičen za zloupotrebe sa poslovanjem sa vojskom. Za sada novih imena u aferi nema. Mirjana Ilić, prvi zamenik Okružnog javnog tužioca u Beogradu, za naš program je rekla:
“Okružno javno tužilaštvo u Beogradu danas nije primilo nove krivične prijave koje se odnose na predmet Mileta Dragića i ostalih. A da li će biti podenete to ćemo da vidimo.”
Policija i Vojno-bezbednosna agencija do sada su podnele krivične prijave protiv Mileta Dragića, vlasnika firme za proizvodnju vojne opreme, general-majora Miluna Kokanovića, pukovnika Jovice Vučkovića i kapetana Igora Mijailovića zbog zloupotreba prilikom nabavke opreme za Vojsku Srbije i Crne Gore.
*****
Nakon jučerašnjeg sastanka crnogorskog šefa diplomatije Miodraga Vlahovića i ministra spoljnih poslova zajednice Vuka Draškovića sa Havijerom Solanom, Vlahović je izjavio da je Solana izrazio zabrinutost zbog aktuelne situacije. Učesnici sastanka su se saglasili da je potrebno u cilju prevazilaženja problema organizovati sastanak dvojice premijera Mila Đukanovića i Vojislava Koštunice sa Havijerom Solanom u Briselu. Zvanična je Podgorica reagovala pitanjem: mora li se kod svakog problema unutar Državne zajednice tražiti posredovanje Brisela?
Ministri spoljnih poslova Crne Gore Miodrag Vlahović i Državne zajednice Vuk Drašković pokušavaju da, tokom boravka u Ujedinjenim nacijama, ugovore sastanak evropskog komesara za spoljne poslove Havijera Solane sa premijerima Milom Đukanovićem i Vojislavom Koštunicom. Cilj je da se prevaziđe totalna blokada u odnosima Crne Gore i Srbije, nastala zbog afere oko nabavke vojne opreme za koju je srpski ministar finansija Mlađan Dinkić optužio predsjednika Državne zajednice Svetozara Marovića. Na pitanje: da li se pozivanje Solane zbog svakog spornog pitanja između Crne Gore i Srbije može tumačiti kao nesposobnost političkih elita, visoki funkcioner Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković priznaje da je kompromitantno za sve političke zajednice da traže da neko drugi rješava njihove probleme, ali i dodaje:
«Gospodin Vlahović, gospodin Drašković su možda iz različitih pobuda pozvali gospodina Solanu da, kao jedan od ljudi koji je učestvovao u kreiranju ovog propalog projekta, pokuša povezati one koji neće da razgovaraju, odnosno onoga koji nudi razgovor sa onim koji je okrenuo leđa, ignoriše sve sistemom 'uzmi ili ostavi', a onoga ko nudi razgovor pokušava na vrlo besprizoran način da kompromituje preko svojih glasnogovornika potpuno bestijalnom velikosrpskom galamom.“
Bez obzira na političku podršku koju visoki evropski zvaničnik ima za očuvanje Državne zajednice u Socijalističkoj narodnoj partiji, prema riječima njenog portparola Miomira Vojnovića, smatraju da ne bi bilo dobro da se Brisel miješa u aferu oko nabavke vojne opreme, jer je ona već pred pravosudnim organima, a i plaše se da bi tu situaciju mogao iskoristiti premijer Milo Đukanović:
«Mi pretpostavljamo da bi Demokratskoj partiji socijalista odgovaralo da se pod okriljem Evropske unije smiri ova afera, da bi to predstavili kao odnos između Srbije i Crne Gore. To veze nema sa odnosom između dvije države članice, već je u domenu poštovanja vladavine prava. Socijalistička narodna partija Crne Gore želi učešće Evropske unije u odnosima u Državnoj zajedici, shodno Beogradskom sporazumu, Ustavnoj povelji i amandmanima na Ustavnu povelju.“
Nasuprot Socijalističkoj narodnoj partiji, u Srpskoj narodnoj stranci, prema riječima njenog funkcionera Jovana Vučurevića, dobrodošao je poziv Solani da pomogne u rješavanju spora koji prijeti totalnoj blokadi odnosa Podgorice i Beograda:
«Dobro je što je Evropska unija pozitivna, što je Evropska unija, odnosno Havijer Solana adresa kojoj se obraćaju najviši funkcioneri zajedničke države i adresa kojoj se zajednička država obraća kada se pojave neki nesporazumi, posebno u trenutku kada se Državna zajednica nalazi pred pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju koji treba da uslijede u oktobru i poslije kojih ćemo biti korak bliže Evropskoj uniji.“
*****
Nekrunisani kum Državne zajednice SCG Javier Solana neće intervenisati u problemima Podgorice i Beograda. Portparol evropskog predstavnika za spoljnu politku i bezbednost Kristina Galjak rekla je za Radio Slobodna Evropa kako Solana ne odbija pomoć, ako se od njega zatraži.
Bez obzira na krizu u odnosima zvaničnog Beograda i Podgorice, pregovori o stabilizaciji i pridruživanju bi trebali početi u oktobru. Brisel neće intervenisati oko snižavanja tenzija među članicama Zajednice. Na Beogradu i Podgorici je da se dogovore. Evropska unija ne želi da interveniše u problemima između Srbije i Crne Gore. Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana neće posredovati u rešavanju problema Podgorice i Beograda, ali jeste voljan da pomogne ako se od njega to zatraži, izjavila je za Radio Slobodna Evropa Solanin portparol Kristina Galjak. Ona je tenzije u Državnoj zajednici okvalifikovala isključivo kao unutrašnju krizu, koja ne zaslužuje visoku zabrinutost Brisela.
Galjak ponavlja već poznati stav Evropske unije da je najveći prioritet trenutno priprema za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i Crnom Gorom i kaže da je ovo do sada najveće angažovanje Unije u regionu u posleratnom periodu. Što se odnosa između Srbije i Crne Gore tiče, prema Galjakovoj, na Beogradu i Podgorici jeste da se dogovore i odluče o državi:
«Apsolutno je legitimno organizovati referendum, apsolutno je legitimno da se ovaj referendum održi tri godine nakon usvajanja Ustavne povelje. Ne mislimo da Crna Gora može brže da postane članica Evropske unije ako postane nezavisna država.“
Izvori iz Sekreterijata Saveta ministara i predsedavajućeg Evropskom unijom – Britanije - i Evropske komisije su potvrdili za Radio Slobodna Evropa da postoji želja da se sa pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju počne u oktobru, otprilike oko pete godišnjice pada Miloševićevog režima. Na sastanku ministara inostranih poslova, koji će se održati 3.oktobra, očekuje se da Evropska unija da mandat komisiji za početak pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom. Naši izvore tvrde da će pregovori početi u Beogradu, 10. oktobra. Za početak pregovora je bila neophodna saradnja beogradskih vlasti sa Haškim tribunalom, a trenutno zemlje članice podržavaju stav evropskog komesara Oli Rena, koji smatra da je zadnji napredak u pravcu pune saradnje sa Hagom dovoljan za otvaranje ovih pregovora.
Diplomatski izvori u Evropskoj uniji tvrde da novonastala kriza na relaciji Podgorica -Beograd ne smeta početku pregovora, jer će se oni ionako odvijati na dvostrukom koloseku oko ekonomskih pitanja. Već danas predstavnici misija zemalja članica Unije razgovaraju o smernicama za pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom, gde postoji suspenzivna klauzula, što znači da se pregovori mogu obustaviti u svakom trenutku u slučaju da zemlja ne ispuni unapred preuzete obaveze.
“Havijer Solana nije krio svoje razočarenje odnosima u Državnoj zajednici, čak je rekao kako da počnemo razgovore o stabilizaciji i pridruživanju, sa kime, kada su faktički blokirani organi državne zajednice. Poruka je da se uozbiljimo, od nas zavisi sve, sami sebi pravimo prepreke. Evropa nam je naklonjena, spremni su da počnu razgovore o stabilizaciji, ali možda imamo talenta i to sami sebe da sprečimo. Zaista mislim da je trenutak za odgovornost, država je ozbiljna stvar.”
Vladeta Janković, savetnik premijera Srbije Vojislava Koštunice, rekao je za naš program da aferu oko nabavke vojne opreme u Crnoj Gori neki političari koriste kao povod za izbegavanje za najavljeni referendum:
“Pristalice crnogorske nazavisnosti zapravo bi hteli da rešenje iznude pre nego što ono bude postignuto legitimnim, dakle, referendumskim putem. Ideja o savezu nezavisnih država za nas nije opcija. O tome bi se moglo razgovarati tek posle referenduma pošto njegov ishod bude prihvaćen i u samoj Crnoj Gori i u Evropskoj uniji. ”
Odnosi članica Državne zajednice drastično su zaoštreni nakon što je Mlađan Dinkić, ministar finansija Srbije, koji je pokrenuo aferu oko nabavke vojne opreme, na odgovornost zbog tog slučaja pozvao Svetozara Marovića, predsednika Srbije i Crne Gore i Saveta ministara. Čedomir Antić, funkcioner G17 Plus, stranke u kojoj je i ministar finansija Mlađan Dinkić, izjavio je za naš program da politizacija afere od strabe crnogorskog vrha predstavlja nameru da se afera sa krivičnog polja prenese na političko i da ljudi iz okoline Svetozara Marovića nisu spremni da razgovaraju o njegovoj krivičnoj odgovornosti.
“Pošto Marović zna da neće nikada, čak i da je objektivno kriv, da neće nikada odgovarati pred bilo kojim sudom zato što državna zajednica kao država ne postoji pa nema svoje sudove. Međutim, on prosto želi sada kad već ne može da ima finansijko-materijalnu korist, da prosto malo dobije političke koristi i da ponovo okrene ne samo Srbiju protiv Crne Gore ili Crnu Goru protiv Srbije, jer to je vrlo lako učiniti pošto režim Mila Đukanovića živi na krizama, već da okrene građane Crne Gore jedne protiv drugih, Srbe protiv Crnogoraca. I to je besmisleno, i to se neće dobro završiti. ”
Mlađan Dinkić najavio je podnošenje novih krivičnih prijava protiv visoko rangiranih ljudi umešanih u aferu. Vesna Pešić, lider Narodnog pokreta 5. oktobar, smatra da politizacija ovog slučaja samo zamagljuje njegovo rešenje:
“Mi moramo da se naučimo da damo institucijama reč, predato je to tužilaštvu i nije to nešto što se u javnosti reklamira. I onda nam se opravdano javljaju te sumnje da je reč o politizaciji. Nije na Dinkiću da kvalifikuje da li je to pljačka stoleća. Kao da je tu on istražni sudija, onda se optužuju ljudi direktno, optužen je Svetozar Marović, optužen je Davinić, pa onda su oni izostavljeni, zašto su izostavljeni?”
Na krivičnom planu stvari se odvijaju vrlo brzo, pa je nakon hapšenja četvorice osumnjičenih i podnošenja krivičnih prijava srpska policija naložila svojoj internoj kontroli da do najsitnijih detalja proveri sve ugovore koje je MUP sklopio sa preduzećem Proizvodnja “Mile Dragić” čiji je vlasnik osumnjičen za zloupotrebe sa poslovanjem sa vojskom. Za sada novih imena u aferi nema. Mirjana Ilić, prvi zamenik Okružnog javnog tužioca u Beogradu, za naš program je rekla:
“Okružno javno tužilaštvo u Beogradu danas nije primilo nove krivične prijave koje se odnose na predmet Mileta Dragića i ostalih. A da li će biti podenete to ćemo da vidimo.”
Policija i Vojno-bezbednosna agencija do sada su podnele krivične prijave protiv Mileta Dragića, vlasnika firme za proizvodnju vojne opreme, general-majora Miluna Kokanovića, pukovnika Jovice Vučkovića i kapetana Igora Mijailovića zbog zloupotreba prilikom nabavke opreme za Vojsku Srbije i Crne Gore.
*****
Nakon jučerašnjeg sastanka crnogorskog šefa diplomatije Miodraga Vlahovića i ministra spoljnih poslova zajednice Vuka Draškovića sa Havijerom Solanom, Vlahović je izjavio da je Solana izrazio zabrinutost zbog aktuelne situacije. Učesnici sastanka su se saglasili da je potrebno u cilju prevazilaženja problema organizovati sastanak dvojice premijera Mila Đukanovića i Vojislava Koštunice sa Havijerom Solanom u Briselu. Zvanična je Podgorica reagovala pitanjem: mora li se kod svakog problema unutar Državne zajednice tražiti posredovanje Brisela?
Ministri spoljnih poslova Crne Gore Miodrag Vlahović i Državne zajednice Vuk Drašković pokušavaju da, tokom boravka u Ujedinjenim nacijama, ugovore sastanak evropskog komesara za spoljne poslove Havijera Solane sa premijerima Milom Đukanovićem i Vojislavom Koštunicom. Cilj je da se prevaziđe totalna blokada u odnosima Crne Gore i Srbije, nastala zbog afere oko nabavke vojne opreme za koju je srpski ministar finansija Mlađan Dinkić optužio predsjednika Državne zajednice Svetozara Marovića. Na pitanje: da li se pozivanje Solane zbog svakog spornog pitanja između Crne Gore i Srbije može tumačiti kao nesposobnost političkih elita, visoki funkcioner Demokratske partije socijalista Miodrag Vuković priznaje da je kompromitantno za sve političke zajednice da traže da neko drugi rješava njihove probleme, ali i dodaje:
«Gospodin Vlahović, gospodin Drašković su možda iz različitih pobuda pozvali gospodina Solanu da, kao jedan od ljudi koji je učestvovao u kreiranju ovog propalog projekta, pokuša povezati one koji neće da razgovaraju, odnosno onoga koji nudi razgovor sa onim koji je okrenuo leđa, ignoriše sve sistemom 'uzmi ili ostavi', a onoga ko nudi razgovor pokušava na vrlo besprizoran način da kompromituje preko svojih glasnogovornika potpuno bestijalnom velikosrpskom galamom.“
Bez obzira na političku podršku koju visoki evropski zvaničnik ima za očuvanje Državne zajednice u Socijalističkoj narodnoj partiji, prema riječima njenog portparola Miomira Vojnovića, smatraju da ne bi bilo dobro da se Brisel miješa u aferu oko nabavke vojne opreme, jer je ona već pred pravosudnim organima, a i plaše se da bi tu situaciju mogao iskoristiti premijer Milo Đukanović:
«Mi pretpostavljamo da bi Demokratskoj partiji socijalista odgovaralo da se pod okriljem Evropske unije smiri ova afera, da bi to predstavili kao odnos između Srbije i Crne Gore. To veze nema sa odnosom između dvije države članice, već je u domenu poštovanja vladavine prava. Socijalistička narodna partija Crne Gore želi učešće Evropske unije u odnosima u Državnoj zajedici, shodno Beogradskom sporazumu, Ustavnoj povelji i amandmanima na Ustavnu povelju.“
Nasuprot Socijalističkoj narodnoj partiji, u Srpskoj narodnoj stranci, prema riječima njenog funkcionera Jovana Vučurevića, dobrodošao je poziv Solani da pomogne u rješavanju spora koji prijeti totalnoj blokadi odnosa Podgorice i Beograda:
«Dobro je što je Evropska unija pozitivna, što je Evropska unija, odnosno Havijer Solana adresa kojoj se obraćaju najviši funkcioneri zajedničke države i adresa kojoj se zajednička država obraća kada se pojave neki nesporazumi, posebno u trenutku kada se Državna zajednica nalazi pred pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju koji treba da uslijede u oktobru i poslije kojih ćemo biti korak bliže Evropskoj uniji.“
*****
Nekrunisani kum Državne zajednice SCG Javier Solana neće intervenisati u problemima Podgorice i Beograda. Portparol evropskog predstavnika za spoljnu politku i bezbednost Kristina Galjak rekla je za Radio Slobodna Evropa kako Solana ne odbija pomoć, ako se od njega zatraži.
Bez obzira na krizu u odnosima zvaničnog Beograda i Podgorice, pregovori o stabilizaciji i pridruživanju bi trebali početi u oktobru. Brisel neće intervenisati oko snižavanja tenzija među članicama Zajednice. Na Beogradu i Podgorici je da se dogovore. Evropska unija ne želi da interveniše u problemima između Srbije i Crne Gore. Visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana neće posredovati u rešavanju problema Podgorice i Beograda, ali jeste voljan da pomogne ako se od njega to zatraži, izjavila je za Radio Slobodna Evropa Solanin portparol Kristina Galjak. Ona je tenzije u Državnoj zajednici okvalifikovala isključivo kao unutrašnju krizu, koja ne zaslužuje visoku zabrinutost Brisela.
Galjak ponavlja već poznati stav Evropske unije da je najveći prioritet trenutno priprema za početak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom i Crnom Gorom i kaže da je ovo do sada najveće angažovanje Unije u regionu u posleratnom periodu. Što se odnosa između Srbije i Crne Gore tiče, prema Galjakovoj, na Beogradu i Podgorici jeste da se dogovore i odluče o državi:
«Apsolutno je legitimno organizovati referendum, apsolutno je legitimno da se ovaj referendum održi tri godine nakon usvajanja Ustavne povelje. Ne mislimo da Crna Gora može brže da postane članica Evropske unije ako postane nezavisna država.“
Izvori iz Sekreterijata Saveta ministara i predsedavajućeg Evropskom unijom – Britanije - i Evropske komisije su potvrdili za Radio Slobodna Evropa da postoji želja da se sa pregovorima o stabilizaciji i pridruživanju počne u oktobru, otprilike oko pete godišnjice pada Miloševićevog režima. Na sastanku ministara inostranih poslova, koji će se održati 3.oktobra, očekuje se da Evropska unija da mandat komisiji za početak pregovora sa Srbijom i Crnom Gorom. Naši izvore tvrde da će pregovori početi u Beogradu, 10. oktobra. Za početak pregovora je bila neophodna saradnja beogradskih vlasti sa Haškim tribunalom, a trenutno zemlje članice podržavaju stav evropskog komesara Oli Rena, koji smatra da je zadnji napredak u pravcu pune saradnje sa Hagom dovoljan za otvaranje ovih pregovora.
Diplomatski izvori u Evropskoj uniji tvrde da novonastala kriza na relaciji Podgorica -Beograd ne smeta početku pregovora, jer će se oni ionako odvijati na dvostrukom koloseku oko ekonomskih pitanja. Već danas predstavnici misija zemalja članica Unije razgovaraju o smernicama za pregovore sa Srbijom i Crnom Gorom, gde postoji suspenzivna klauzula, što znači da se pregovori mogu obustaviti u svakom trenutku u slučaju da zemlja ne ispuni unapred preuzete obaveze.
