Evropska unija nas sigurno neće vući za rukav da budemo kandidat za prijem u porodicu evropskih zemalja, rekla je za naš program Milica Đilas, koordinator Nacionalne strategije Srbije za pristupanje državne zajednice Evropskoj uniji. Đilas dodaje da od nas i utiska koji sami budemo proizvodili zavisi i kako će nas tretirati, te napominje da se Evropska unija na samitu u Solunu eksplicitno obavezala da će zemlje zapadnog Balkana, kada ispune uslove, razmatrati kao kandidate za prijem.
«Sve što se desilo sa odbijanjem evropskog Ustava i stavovi značajnog broja građana u pojedinim zemljama Evropske unije, natjeralo je njihove zvaničnike da u vezi proširenja 'spuste loptu'. Ja očekujem da će Evropska unija morati u suštini malo da se zabavi svojom unutrašnjom situacijom, jer nijedan klub se ne proširuje dok se ne razreše pravila kako taj klub funkcioniše i to će definitivno dovesti do usporavanja priče o proširivanju, a što možda ne mora ni da ima nikakve veze sa zemljama zapadnog Balkana. Odnosno, nisu te zemlje razlog zbog kojeg će doći do usporenja, nego rešavanje unutrašnje krize u okviru Evropske unije.“
Očigledno je da evropski zvaničnici sada više pažnje posvećuju restruktuiranju same Evropske unije i pregovorima starih članica o budućnosti, nego proširenju Unije, kaže Nebojša Medojević, izvršni direktor Grupe za promjene. On dodaje da su stavovi o usporavanju proširenja prije proizvod odnosa prema prijemu Rusije i Turske, nego zemljama zapadnog Balkana, te da to ne znači da će se proces učlanjenja Srbije i Crne Gore i drugih zemalja usporiti:
«Mi moramo da pređemo određeni put, moramo da usvojimo određene standarde radi nas, a ne samo radi učlanjenja u Evropsku uniju i koliko brzo budemo usvajali te standarde i dostizali te kriterijume, mi ćemo toliko brzo ući u Evropsku uniju. Evropska unija nema mehanizme da spriječi ulazak zemalja koje ispune kriterijume. Dešavalo se da Evropska unija 'zažmuri' poneki put da bi se ostvario jedan širi politički cilj, a to je široka Evropa kao jedinstveni prostor.“
Na pitanje da li će se, u slučaju prihvatanja stava o usporavanju proširenja kao dijela zvanične evropske politike, umanjiti pritisak na pitanje crnogorske nezavisnosti, jer time otpada argumentacija o bržem priključenju Evropi u okviru državne zajednice, Medojević je odgovorio da Crna Gora zbog svojih dimenzija nije previše bitna za evropske integracije. Crnogorska vlast, istakao je, ne koristi dovoljno tu činjenicu da demokratizacijom i unutrašnjim reformama dokaže da je država koja može brže da prihvata evropske standarde od Srbije:
«Da je Crna Gora imala reformsku vlast koja bi uspjela brzo da transformiše Crnu Goru i da napravi unutrašnji koncenzus oko razvoja, sigurno da bi pritisak bio i manji.“
Milica Đilas, koordinator Nacionalne strategije Srbije za pristupanje državne zajednice Evropskoj uniji, smatra da brži ulazak može da dobije svaka zemlja koja ispunjava kriterijume, pa tako i državna zajedica ili Srbija i Crna Gora kao posebne države:
«Ja mislim da je nama u interesu da neke unutrašnje stvari razrešimo što pre i posvetimo se onome što će kod građana Evropske unije popraviti utisak o nama i što će evropske političare ubediti da smo mi zaista kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.“
Podsjetimo i na prethodnu izjavu crnogorskog ministra za evropske integracije Gordane Đurović, koja je stav Benite Ferero Valdner ocijenila kao rezultat dešavanja unutar evropske dvadesetpetorke i situacije koja se odvija na putu pridruživanja zemalja jugoistočne Evrope, te da predstavlja prvenstveno apel Evropi iznutra, da se konsoliduje, prije nego što počne da govori o budućim datumima proširenja.
«Sve što se desilo sa odbijanjem evropskog Ustava i stavovi značajnog broja građana u pojedinim zemljama Evropske unije, natjeralo je njihove zvaničnike da u vezi proširenja 'spuste loptu'. Ja očekujem da će Evropska unija morati u suštini malo da se zabavi svojom unutrašnjom situacijom, jer nijedan klub se ne proširuje dok se ne razreše pravila kako taj klub funkcioniše i to će definitivno dovesti do usporavanja priče o proširivanju, a što možda ne mora ni da ima nikakve veze sa zemljama zapadnog Balkana. Odnosno, nisu te zemlje razlog zbog kojeg će doći do usporenja, nego rešavanje unutrašnje krize u okviru Evropske unije.“
Očigledno je da evropski zvaničnici sada više pažnje posvećuju restruktuiranju same Evropske unije i pregovorima starih članica o budućnosti, nego proširenju Unije, kaže Nebojša Medojević, izvršni direktor Grupe za promjene. On dodaje da su stavovi o usporavanju proširenja prije proizvod odnosa prema prijemu Rusije i Turske, nego zemljama zapadnog Balkana, te da to ne znači da će se proces učlanjenja Srbije i Crne Gore i drugih zemalja usporiti:
«Mi moramo da pređemo određeni put, moramo da usvojimo određene standarde radi nas, a ne samo radi učlanjenja u Evropsku uniju i koliko brzo budemo usvajali te standarde i dostizali te kriterijume, mi ćemo toliko brzo ući u Evropsku uniju. Evropska unija nema mehanizme da spriječi ulazak zemalja koje ispune kriterijume. Dešavalo se da Evropska unija 'zažmuri' poneki put da bi se ostvario jedan širi politički cilj, a to je široka Evropa kao jedinstveni prostor.“
Na pitanje da li će se, u slučaju prihvatanja stava o usporavanju proširenja kao dijela zvanične evropske politike, umanjiti pritisak na pitanje crnogorske nezavisnosti, jer time otpada argumentacija o bržem priključenju Evropi u okviru državne zajednice, Medojević je odgovorio da Crna Gora zbog svojih dimenzija nije previše bitna za evropske integracije. Crnogorska vlast, istakao je, ne koristi dovoljno tu činjenicu da demokratizacijom i unutrašnjim reformama dokaže da je država koja može brže da prihvata evropske standarde od Srbije:
«Da je Crna Gora imala reformsku vlast koja bi uspjela brzo da transformiše Crnu Goru i da napravi unutrašnji koncenzus oko razvoja, sigurno da bi pritisak bio i manji.“
Milica Đilas, koordinator Nacionalne strategije Srbije za pristupanje državne zajednice Evropskoj uniji, smatra da brži ulazak može da dobije svaka zemlja koja ispunjava kriterijume, pa tako i državna zajedica ili Srbija i Crna Gora kao posebne države:
«Ja mislim da je nama u interesu da neke unutrašnje stvari razrešimo što pre i posvetimo se onome što će kod građana Evropske unije popraviti utisak o nama i što će evropske političare ubediti da smo mi zaista kandidat za članstvo u Evropskoj uniji.“
Podsjetimo i na prethodnu izjavu crnogorskog ministra za evropske integracije Gordane Đurović, koja je stav Benite Ferero Valdner ocijenila kao rezultat dešavanja unutar evropske dvadesetpetorke i situacije koja se odvija na putu pridruživanja zemalja jugoistočne Evrope, te da predstavlja prvenstveno apel Evropi iznutra, da se konsoliduje, prije nego što počne da govori o budućim datumima proširenja.
