Poslednjih nedelja u Srbiji je u toku pojačana medijska kampanja vodećih političkih stranaka oko pitanja da je i u Srbiji potrebno sprovesti Putinov model obračuna sa ekstraprofiterima. Zoran Drakulić, srpski tajkun i donedavni funkcioner Demokratske stranke Srbije, inače odličan poznavalac ruskih prilika, smatra da je u Srbiji teško sprovesti Putinov model, jer se pokazalo da Vlada Srbije, čak i kada joj se daju konkretni dokazi o korupciji, pristupa selektivno, te je cela priča samo deo predizborne kampanje. Slično, ali sa različitom vrstom argumentacije, nastupa G17 Plus, iznoseći teške optužbe na račun, pre svega SRS i Demokratske stranke.
Vodeće političke stranke u Srbiji i njihovi lideri konstantno su raspolućeni između dugovanja svojim finansijerima (od kojih su se mnogi obogatili u vreme Miloševićevog režima) I, s druge strane, potrebe da se navodno obračunaju sa ekstraprofiterima ili bogatašima, oligarsima ili tajkunima, kako ih već ko naziva. Poslednjih nedelja veliku popularnost ima takozvani Putinov model, tj. radikalni način obračuna koje je ruski predsednik Putin sproveo prema nekolicini najmoćnijih ruskih bogataša. Da li je u Srbiji primenjiv Putinov model jeste pitanje, ali, zbog činjenice koje smo na početku naveli, postavlja se takođe pitanje da li se stranke samo deklarativno zalažu za primenu Putnovog modela u cilju početka predizborne kampanje ili je reč o nečem drugom.
Zoran Drakulić, donedavni funkcioner i dugogodišnji finansijer Demokratske stranke Srbije, kojeg se ta stranka prema tvrdnji samoga Drakulića odrekla upravo kada je predsedniku stranke, srpskom premijeru Vojislavu Koštunici podneo dokaze o korumpiranosti pojedinih članova srpske vlade, kao dobar poznavalac ruskih prilika kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa, da je Putinov model teško ostvarljiv i to iz sledećih razloga:
“Nažalost mi imao danas situaciju da su gotovo sve stranke u vlasti: jedan deo stranaka u vlasti na republičkom nivou, a drugi deo stranaka na lokalnom nivou. Problem je u tome što je na republičkom nivou to vertiklano podeljeno i faktički ne postoji nekakva kontrola po toj vertikalnoj podeljenosti između stranaka i tu je maltene prepušteno svakoj stranci da vodi jedno javno preduzeće ili jedno ministarstvo. A s druge strane imate i opoziciju koja je zauzela dosta jake pozicije na lokalnom nivou i to je dosta teško kod nas kontrolisati. Mislim da se dobar deo tih koji se danas zalažu za to rešenje, zalažu deklarativno, s obzirom na stepen korupcije koji postoji u Srbiji.”
Čedomir Antić, funkcioner G 17 Plus, smatra takođe da je iznenadno zalaganje velikih stranaka za primenu Putinovog modela samo deklarativno i ističe:
“Putnov model u Srbiji nije primenjiv, jer kada je država počela da se obračunava sa oligarsima koji ne poštuju zakon, onda su se svi, od Tomislava Nikolića do Borisa Tadića. svrstali uz oligarhiju. To nije dobro. S druge strane, Putin je predstavnik druge generacije takozvanih demokratskih političara u Rusiji i ti ljudi su bili spremni da desolviraju Sovjetski Savez bez rata, što ovde niko nije bio spreman zato što su svi slušali najniže porive naroda, jer nikad nisu bili spremni da ga povedu uz rizik da posle budu osuđeni od tog istog naroda.”
Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke koja je i pokrenula kampanju primene Putinovog modela, za naš program kaže:
“Kada je to G 17 ušao u obračun sa bilo kim osim sa državnim budžetom, sa bankama, osiguravajućim društvima sa svime onim što je domaće? Pošto nema drugoga, ja ću biti srpski Putin. Nisam neskroman, ne mogu nikada da dostignem Putina, od Putina niko ne može da bude veći. Ne može da bude niko ni ravan Putinu, ali model koji je on primenio ovde može da bude primenjen i može da ga primeni onaj ko ima čiste ruke. Ja sam od onih koji vode političke stranke u Srbiji jedini sa čistim rukama.”
Pitali smo ministra pravde Zorana Stojkovića: kako zakonski stoji mogućnost radiklanog obračuna sa ekstraprofiterima?:
“Pitanje je korupcije, sticanja nezakonitog bogatstva rešava se na način kako je ova Vlada postavila stvari. Osnove borbe protiv strategije su donete, otišle su na skupštinu. Kada bude usvojeno, akcionim programima tačno se predviđaju mere i eventualni zakoni koji će se doneti kako bi se to sprečilo.”
I na kraju, stalni problem ostaje nevoljnost političkih aktera da imenuju ekstraprofitere o kojima govore. Na to ukazuje i G 17 Plus, a Tomislav Nikolić, koji kako ste čuli sebe vidi kao budućeg srpskog Putina, upitan da imenuje ekstraprofitere, kaže:
“Sačekajte malo, spisak će biti veoma veliki.”
Kada će doći to vreme kada će svi reći sve, pitanje je koje ne prestaje da se postavlja u Srbiji od 2000. godine.
Vodeće političke stranke u Srbiji i njihovi lideri konstantno su raspolućeni između dugovanja svojim finansijerima (od kojih su se mnogi obogatili u vreme Miloševićevog režima) I, s druge strane, potrebe da se navodno obračunaju sa ekstraprofiterima ili bogatašima, oligarsima ili tajkunima, kako ih već ko naziva. Poslednjih nedelja veliku popularnost ima takozvani Putinov model, tj. radikalni način obračuna koje je ruski predsednik Putin sproveo prema nekolicini najmoćnijih ruskih bogataša. Da li je u Srbiji primenjiv Putinov model jeste pitanje, ali, zbog činjenice koje smo na početku naveli, postavlja se takođe pitanje da li se stranke samo deklarativno zalažu za primenu Putnovog modela u cilju početka predizborne kampanje ili je reč o nečem drugom.
Zoran Drakulić, donedavni funkcioner i dugogodišnji finansijer Demokratske stranke Srbije, kojeg se ta stranka prema tvrdnji samoga Drakulića odrekla upravo kada je predsedniku stranke, srpskom premijeru Vojislavu Koštunici podneo dokaze o korumpiranosti pojedinih članova srpske vlade, kao dobar poznavalac ruskih prilika kaže u razgovoru za Radio Slobodna Evropa, da je Putinov model teško ostvarljiv i to iz sledećih razloga:
“Nažalost mi imao danas situaciju da su gotovo sve stranke u vlasti: jedan deo stranaka u vlasti na republičkom nivou, a drugi deo stranaka na lokalnom nivou. Problem je u tome što je na republičkom nivou to vertiklano podeljeno i faktički ne postoji nekakva kontrola po toj vertikalnoj podeljenosti između stranaka i tu je maltene prepušteno svakoj stranci da vodi jedno javno preduzeće ili jedno ministarstvo. A s druge strane imate i opoziciju koja je zauzela dosta jake pozicije na lokalnom nivou i to je dosta teško kod nas kontrolisati. Mislim da se dobar deo tih koji se danas zalažu za to rešenje, zalažu deklarativno, s obzirom na stepen korupcije koji postoji u Srbiji.”
Čedomir Antić, funkcioner G 17 Plus, smatra takođe da je iznenadno zalaganje velikih stranaka za primenu Putinovog modela samo deklarativno i ističe:
“Putnov model u Srbiji nije primenjiv, jer kada je država počela da se obračunava sa oligarsima koji ne poštuju zakon, onda su se svi, od Tomislava Nikolića do Borisa Tadića. svrstali uz oligarhiju. To nije dobro. S druge strane, Putin je predstavnik druge generacije takozvanih demokratskih političara u Rusiji i ti ljudi su bili spremni da desolviraju Sovjetski Savez bez rata, što ovde niko nije bio spreman zato što su svi slušali najniže porive naroda, jer nikad nisu bili spremni da ga povedu uz rizik da posle budu osuđeni od tog istog naroda.”
Tomislav Nikolić, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke koja je i pokrenula kampanju primene Putinovog modela, za naš program kaže:
“Kada je to G 17 ušao u obračun sa bilo kim osim sa državnim budžetom, sa bankama, osiguravajućim društvima sa svime onim što je domaće? Pošto nema drugoga, ja ću biti srpski Putin. Nisam neskroman, ne mogu nikada da dostignem Putina, od Putina niko ne može da bude veći. Ne može da bude niko ni ravan Putinu, ali model koji je on primenio ovde može da bude primenjen i može da ga primeni onaj ko ima čiste ruke. Ja sam od onih koji vode političke stranke u Srbiji jedini sa čistim rukama.”
Pitali smo ministra pravde Zorana Stojkovića: kako zakonski stoji mogućnost radiklanog obračuna sa ekstraprofiterima?:
“Pitanje je korupcije, sticanja nezakonitog bogatstva rešava se na način kako je ova Vlada postavila stvari. Osnove borbe protiv strategije su donete, otišle su na skupštinu. Kada bude usvojeno, akcionim programima tačno se predviđaju mere i eventualni zakoni koji će se doneti kako bi se to sprečilo.”
I na kraju, stalni problem ostaje nevoljnost političkih aktera da imenuju ekstraprofitere o kojima govore. Na to ukazuje i G 17 Plus, a Tomislav Nikolić, koji kako ste čuli sebe vidi kao budućeg srpskog Putina, upitan da imenuje ekstraprofitere, kaže:
“Sačekajte malo, spisak će biti veoma veliki.”
Kada će doći to vreme kada će svi reći sve, pitanje je koje ne prestaje da se postavlja u Srbiji od 2000. godine.
