Ako se i kada desi predaja, hapšenje ili šta već, sa generalom Vojske Republike Srpske Ratkom Mladićem, javnost zasigurno nikada neće saznati detalje tih dešavanja, opšti je zaključak koji se nameće nakon serije napisa o ratnom vođi bosanskih Srba. Svetska štampa i dalje tvrdi da je jedan od najtraženijih haških optuženika postigao sporazum da mu se isplati pet miliona dolara u zamenu za predaju i pre desetogodišnjice zločina u Srebrenici. Zvaničnici u Beogradu, tvrdi londonski Sandej tajms, pomoću srpskih tajkuna pokušavaju da ostvare ovaj plan, piše list, a što ministar pravde u Vladi Srbije Zoran Stojković demantuje.
“Mi smo pedeset puta to ponovili da zaista nemamo nikakve kontakte. Ali mislim da je najbolji komentar dala kancelarija Vlade i gospodin Đurić. Ako Sandej tajms ne uhvati Mladića, mislim da niko neće.”
Učestalost tekstova o Mladiću i njegovoj predaji i navodnim pregovorima sa ovdašnjim zvaničnicima može imati za cilj podsticanje informacije kako vlasti znaju gde se nalazi najtraženiji haški optuženik, naglašava vojno-politički analitičar Zoran Dragišić, ali ne isključuje mogućnost tajkunske podrške akciji predaje generala Mladića, kako to tvrdi britanski list.
“Informacija koja se pojavila u Sandey Timesu je izazvala veliko interesovanje. Mislim da ona ima malo u sebi pokušaja da se napravi neka senzacija. Međutim, imajući u vidu sve okolnosti koje kod nas postoje, takva mogućnost nije neverovatna. Dakle, cela priča ima neku svoju unutrašnju logiku i ako treba da se opredelim da li je to verovatno ili nije verovatno, ja mogu da poverujem, u takvu priču, dakle, da ona nije neverovatna i nemoguća u našim uslovima, jer uzimajući u obzir sve ono što se dešavalo u Miloševićevo vreme, ulogu koju su imali tada tajkuni, činjenica da su se mnogi tada obogatili, da bi sada trebalo, da su možda došli neki računi za naplatu.”
Poslednjih meseci često se moglo čuti da vlasti u Beogradu, ostvarujući takozvanu dvosmernu saradnju, materijalno i finansijski pomažu buduće pritvorenike Suda u Hagu. Slučaj generala Lazarevića, dodeljivanje automobila i finansijska pomoć njegovoj porodici, misterija oko odlaska Nebojše Pavkovića i slični događaji, daleko su od brojke koja se pominje u slučaju najtraženijeg haškog begunca. Predsedavajući Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić, više puta je ranije, pre pojavljivanja tekstova o Mladiću, ponovio da vlasti pomažu dobrovoljni odlazak u Hag ali ne ciframa koje se pojavljuju u štampi.
“Mislim da ukupan iznos tih sredstava iznosi oko 500.000 evra na godišnjem nivou, i ona podrazumevaju davanje materijalne pomoći porodicama onih koji su se predali a još kriterijumi nisu određeni. Prema tome, to je iznos koji je daleko ispod onog koji je objavljen u medijima.”
Naš sagovornik Zoran Dragišić podseća da bi svaki eventualni kontakt koj bi srpska vlada mogla imati sa ratnim komandantom Vojske Republike Srpske lako mogao biti kažnjim od strane Haškog suda, ali i da čitava kampanja nije izolovan slučaj predat na teret vlastima u Beogradu.
“Međutim, čak i ako se Ratko Mladić bude dobrovoljno predao, ako se sve to bude završilo na najbolji mogući način, a najbolji mogući način je da se on dobrovoljno preda i da se pojavi pred Tužilaštvom Haškog tribunala, mi sigurno nećemo znati kako se to sve dogodilo, ko je tu sve imao kakvu ulogu, jer čak i da je sve ovo tačno to naravno niko neće potvrditi, jer bi to moglo da izazove različite reakcije, to bi moglo da izazove i ozbiljne političke probleme za sve aktere koji su eventualno umešatni u celu priču.”
“Mi smo pedeset puta to ponovili da zaista nemamo nikakve kontakte. Ali mislim da je najbolji komentar dala kancelarija Vlade i gospodin Đurić. Ako Sandej tajms ne uhvati Mladića, mislim da niko neće.”
Učestalost tekstova o Mladiću i njegovoj predaji i navodnim pregovorima sa ovdašnjim zvaničnicima može imati za cilj podsticanje informacije kako vlasti znaju gde se nalazi najtraženiji haški optuženik, naglašava vojno-politički analitičar Zoran Dragišić, ali ne isključuje mogućnost tajkunske podrške akciji predaje generala Mladića, kako to tvrdi britanski list.
“Informacija koja se pojavila u Sandey Timesu je izazvala veliko interesovanje. Mislim da ona ima malo u sebi pokušaja da se napravi neka senzacija. Međutim, imajući u vidu sve okolnosti koje kod nas postoje, takva mogućnost nije neverovatna. Dakle, cela priča ima neku svoju unutrašnju logiku i ako treba da se opredelim da li je to verovatno ili nije verovatno, ja mogu da poverujem, u takvu priču, dakle, da ona nije neverovatna i nemoguća u našim uslovima, jer uzimajući u obzir sve ono što se dešavalo u Miloševićevo vreme, ulogu koju su imali tada tajkuni, činjenica da su se mnogi tada obogatili, da bi sada trebalo, da su možda došli neki računi za naplatu.”
Poslednjih meseci često se moglo čuti da vlasti u Beogradu, ostvarujući takozvanu dvosmernu saradnju, materijalno i finansijski pomažu buduće pritvorenike Suda u Hagu. Slučaj generala Lazarevića, dodeljivanje automobila i finansijska pomoć njegovoj porodici, misterija oko odlaska Nebojše Pavkovića i slični događaji, daleko su od brojke koja se pominje u slučaju najtraženijeg haškog begunca. Predsedavajući Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić, više puta je ranije, pre pojavljivanja tekstova o Mladiću, ponovio da vlasti pomažu dobrovoljni odlazak u Hag ali ne ciframa koje se pojavljuju u štampi.
“Mislim da ukupan iznos tih sredstava iznosi oko 500.000 evra na godišnjem nivou, i ona podrazumevaju davanje materijalne pomoći porodicama onih koji su se predali a još kriterijumi nisu određeni. Prema tome, to je iznos koji je daleko ispod onog koji je objavljen u medijima.”
Naš sagovornik Zoran Dragišić podseća da bi svaki eventualni kontakt koj bi srpska vlada mogla imati sa ratnim komandantom Vojske Republike Srpske lako mogao biti kažnjim od strane Haškog suda, ali i da čitava kampanja nije izolovan slučaj predat na teret vlastima u Beogradu.
“Međutim, čak i ako se Ratko Mladić bude dobrovoljno predao, ako se sve to bude završilo na najbolji mogući način, a najbolji mogući način je da se on dobrovoljno preda i da se pojavi pred Tužilaštvom Haškog tribunala, mi sigurno nećemo znati kako se to sve dogodilo, ko je tu sve imao kakvu ulogu, jer čak i da je sve ovo tačno to naravno niko neće potvrditi, jer bi to moglo da izazove različite reakcije, to bi moglo da izazove i ozbiljne političke probleme za sve aktere koji su eventualno umešatni u celu priču.”
