Povratnicima se mogu obezbediti smeštaj, obnova kuća, ali ne i njihovo zapošljavanje, kažu u UNMIK-u.Lori Vajsbergt iz Kancelarije za povratak i zajednice UNMIK-a:
“Ljudi ne veruju da će posle povratka moći da žive i održavaju porodicu, jer ekonomska situacija je veliki problem koji je ravan problemu bezbednosti. Kada mi pitamo ljude koji žele da se vrate njihova najveća briga je da li će moći da obezbede zapošljavanje kada se vrate, da li će dobijati penziju, imati zdrastveno osiguranje.“
Portparol Vlade Daut Dauti kaže da povratak raseljenih ne predstavlja politički problem, kako se ranije događalo.
„Sada su stvoreni svi uslovi da se raseljena lica vrate, govorim o bezbednosnim i drugim aspektima, ali je sada glavni problem da nedostaju sredstva da smestimo sve one koji žele da se vrate na Kosovo“.
Ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova, Slaviša Petković, takođe smatra da su ekonomska pitanja među problemima koji ometaju povratak raseljenih.
„Posle bezbednosnog aspekta ekonomski je najveći problem, ne samo za povratak, već i za ljude koji žive ovde“.
Ministarstvo ima konkretne programe za rešavanje problema, međutim:
„Mi kao ministarstvo imamo i plan i program, ali nemamo para. Tražimo donatore, čekamo da vidimo šta ćemo sa donatorima da nam tu pomognu, jer bez toga nećemo moći ništa da napravimo, verujte“.
Potparol Vlade Kosova, Dauti, kaže kako su socijalni i ekonomski problemi isti, kako za albansku većinu, takođe i za pripadniike drugih zajednica i one koji žele da se vrate.
„Sa nezaposlenošću Srbi će se suočavati onako kako se suočavaju i Albanci i to je nešto što diskriminiše obe strane jednako“, kaže Dauti.
Povratak raseljnih je jedan od prioritetnih standarda dokumenta „Standardi za Kosovo“, koje je međunarodna zajednica utvrdila za stvaranje demokratskog društva na Kosovu i preduslov za početak razgovora o konačnom statusu Kosova. Na značaj ovog pitanja je ukazano i na zadnjem sastanku Kontakt grupe plus, koji je održan u sredu u Prištini.
“Ljudi ne veruju da će posle povratka moći da žive i održavaju porodicu, jer ekonomska situacija je veliki problem koji je ravan problemu bezbednosti. Kada mi pitamo ljude koji žele da se vrate njihova najveća briga je da li će moći da obezbede zapošljavanje kada se vrate, da li će dobijati penziju, imati zdrastveno osiguranje.“
Portparol Vlade Daut Dauti kaže da povratak raseljenih ne predstavlja politički problem, kako se ranije događalo.
„Sada su stvoreni svi uslovi da se raseljena lica vrate, govorim o bezbednosnim i drugim aspektima, ali je sada glavni problem da nedostaju sredstva da smestimo sve one koji žele da se vrate na Kosovo“.
Ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova, Slaviša Petković, takođe smatra da su ekonomska pitanja među problemima koji ometaju povratak raseljenih.
„Posle bezbednosnog aspekta ekonomski je najveći problem, ne samo za povratak, već i za ljude koji žive ovde“.
Ministarstvo ima konkretne programe za rešavanje problema, međutim:
„Mi kao ministarstvo imamo i plan i program, ali nemamo para. Tražimo donatore, čekamo da vidimo šta ćemo sa donatorima da nam tu pomognu, jer bez toga nećemo moći ništa da napravimo, verujte“.
Potparol Vlade Kosova, Dauti, kaže kako su socijalni i ekonomski problemi isti, kako za albansku većinu, takođe i za pripadniike drugih zajednica i one koji žele da se vrate.
„Sa nezaposlenošću Srbi će se suočavati onako kako se suočavaju i Albanci i to je nešto što diskriminiše obe strane jednako“, kaže Dauti.
Povratak raseljnih je jedan od prioritetnih standarda dokumenta „Standardi za Kosovo“, koje je međunarodna zajednica utvrdila za stvaranje demokratskog društva na Kosovu i preduslov za početak razgovora o konačnom statusu Kosova. Na značaj ovog pitanja je ukazano i na zadnjem sastanku Kontakt grupe plus, koji je održan u sredu u Prištini.
