Politički lideri i građani u Srbiji svesni su da ih pozitivna ocena o Studiji izvodljivosti za približavanje Evropskoj uniji obavezuje na dalji rad i reforme u mnogim oblastima. Za predsednika Srbije Borisa Tadića Studija podrazumeva svakodnevne promene u društvu u domenu politike, bezbednosti, ekonomije da bi zemlja išla dalje.
“Ako zastanemo, vratićemo se nazad potpuno. Znači ne smemo da zastanemo, mi smo sada na pokretnoj traci. Ukoliko zastanemo slomićemo čitav sistem i nećemo ući u Evropsku uniju i moramo svaki dan da radimo na priključenju Evropskoj uniji.”
Buduće članstvo u Evropskoj uniji, zašta je prvi korak u vidu pozitivne ocena Studije izvodljivosti učinjen, za premijera Vojislava Koštunicu znači pre svega izlazak iz jedne moguće izolacije koja se, po njemu, podrazumeva kada se zemlja nalazi na ovom području a izvan Unije. Osim toga ulazak u Evropsku uniju donosi i razvoj ekonomije i jačanje konkuretnosti privrede, stabilnost institucija, veću bezbednost i bolji, spokojniji i mirniji život za građane, kaže premijer Koštunica:
“To je prvi korak i ta Studija izvodljivosti je zapravo uvod u jedan drugačiji odnos naše zemlje prema Evropi, prema Evropskoj unijii, suštinske promene i reforme kada je reč o privredi, drugačiji život.”
I građani Srbjie su uglavnom svesni da ih proces približavanja Evropskoj uniji obavezuje na promene u pojedinim oblastima, ali pored onih koji smatraju da će priključenje Evropskoj uniji svakako značiti i bolji život, izražena je i bojazan šta će doneti promene na kojima Evropska unija insistira.
“Trebalo bi da bude bolje, ali pitanje da li će biti bolje.”
“Nema ništa od toga, pravoslavni smo prvo, oni to neće.”
“Drukčije se ne može ovo je samo održavanje nekog čoveka kome ne radi ni srce ni mozak.”
Šta mislite konkretno, da bi bili u Evropskoj uniji moramo, recimo, da predstanemo da po kućama rakiju da prodajemo?
“Znam ja to, i sir ne možemo da pravimo, ni kajmak itd, to su sitnice znate, to je sporedna stvar, vremenom bi to iščilelo. Nego što, Kosovo znate, Kosovo će da nam uzmu đonom.”
“Ako mi otvorimo naše tržište a moramo ga otvoriti, šta će biti sa ovom jadnom sirotinjom?”
Pokušali smo da saznamo i koliko su poslanici Skupštine Srbije upućeni u obaveze koje ih očekuju nakon pozitivne ocene Studije izvodljivosti. Dragan Šormaz, iz vladajuće Demokratske stranke Srbije:
“Sigurno veliki broj sistemskih zakona što se tiče rada Skupštine, nastavak privatizacaije, smanjenje deficita kojeg imamo, sređivanje javnog sektora.”
Aleksandar Vučić, poslanik opozicione Srpske radikalne stranke:
“Sve što je moguće da se poboljša životni standard građana. Evo, sa Nebojšem Pavkovićem i poslednji dostupan haški optuženik je otišao u Hag tako da više te vrsta političke inicijative nema, a nadamo se da neće doći do uslovljavanja bilo kakvog i pritiska daljeg oko nezavisnosti Kosova i Metohije.”
A da su vlasti ozbiljno shvatile obaveze prema Evropskoj uniji u procesu približavanja govori i to što je potpresednik Vlade Srbije Miroljub Labus najavio edukaciju kako za političare tako i za građane. Mi time želimo građanima da kažemo šta praktično za njih znači ulazak u Evropsku uniju, da ne bude prva asocijacija na Evropsku uniju Hag, kaže Labus:
“Spomenuli ste problem klanja svinja. I dalje će ljudi moći da kolju svinje za sebe ali ako hoće da prodaju to meso moraju da imaju žig veterinarske stanice da je to ispravno meso. Znači, od tih najjednostavnijih stvari do vrlo složenih stvari, usvajanje novih standarda, sertifikata, hasapa i ostalih procedura, mi želimo svakom građaninu da objasnimo šta je to što se od njega očekuje i šta se od nas očekuje. Najveći broj, otprilike 50 posto svih propisa koje mi moramo da standardizujemo odnosi se na hranu.”
I s obzirom da su priče o približavanju Evropskoj uniji neizbežne i prognoze o datumu ulaska Srbije i Crne Gore u ovu zajednicu država, neizbežan je i optimizam zvaničnika. Tako smo ovoga puta zabeležili izjavu Milana Parivodića, ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom.
“Ja sam siguran i na osnovu fakata i na osnovu sopstvene intuicije da mi možemo mnogo brže da se podignemo nego što to od nas očekuju jer duboko verujem da možemo u roku od pet-šest godina da budemo članovi Evropske unije.”
“Ako zastanemo, vratićemo se nazad potpuno. Znači ne smemo da zastanemo, mi smo sada na pokretnoj traci. Ukoliko zastanemo slomićemo čitav sistem i nećemo ući u Evropsku uniju i moramo svaki dan da radimo na priključenju Evropskoj uniji.”
Buduće članstvo u Evropskoj uniji, zašta je prvi korak u vidu pozitivne ocena Studije izvodljivosti učinjen, za premijera Vojislava Koštunicu znači pre svega izlazak iz jedne moguće izolacije koja se, po njemu, podrazumeva kada se zemlja nalazi na ovom području a izvan Unije. Osim toga ulazak u Evropsku uniju donosi i razvoj ekonomije i jačanje konkuretnosti privrede, stabilnost institucija, veću bezbednost i bolji, spokojniji i mirniji život za građane, kaže premijer Koštunica:
“To je prvi korak i ta Studija izvodljivosti je zapravo uvod u jedan drugačiji odnos naše zemlje prema Evropi, prema Evropskoj unijii, suštinske promene i reforme kada je reč o privredi, drugačiji život.”
I građani Srbjie su uglavnom svesni da ih proces približavanja Evropskoj uniji obavezuje na promene u pojedinim oblastima, ali pored onih koji smatraju da će priključenje Evropskoj uniji svakako značiti i bolji život, izražena je i bojazan šta će doneti promene na kojima Evropska unija insistira.
“Trebalo bi da bude bolje, ali pitanje da li će biti bolje.”
“Nema ništa od toga, pravoslavni smo prvo, oni to neće.”
“Drukčije se ne može ovo je samo održavanje nekog čoveka kome ne radi ni srce ni mozak.”
Šta mislite konkretno, da bi bili u Evropskoj uniji moramo, recimo, da predstanemo da po kućama rakiju da prodajemo?
“Znam ja to, i sir ne možemo da pravimo, ni kajmak itd, to su sitnice znate, to je sporedna stvar, vremenom bi to iščilelo. Nego što, Kosovo znate, Kosovo će da nam uzmu đonom.”
“Ako mi otvorimo naše tržište a moramo ga otvoriti, šta će biti sa ovom jadnom sirotinjom?”
Pokušali smo da saznamo i koliko su poslanici Skupštine Srbije upućeni u obaveze koje ih očekuju nakon pozitivne ocene Studije izvodljivosti. Dragan Šormaz, iz vladajuće Demokratske stranke Srbije:
“Sigurno veliki broj sistemskih zakona što se tiče rada Skupštine, nastavak privatizacaije, smanjenje deficita kojeg imamo, sređivanje javnog sektora.”
Aleksandar Vučić, poslanik opozicione Srpske radikalne stranke:
“Sve što je moguće da se poboljša životni standard građana. Evo, sa Nebojšem Pavkovićem i poslednji dostupan haški optuženik je otišao u Hag tako da više te vrsta političke inicijative nema, a nadamo se da neće doći do uslovljavanja bilo kakvog i pritiska daljeg oko nezavisnosti Kosova i Metohije.”
A da su vlasti ozbiljno shvatile obaveze prema Evropskoj uniji u procesu približavanja govori i to što je potpresednik Vlade Srbije Miroljub Labus najavio edukaciju kako za političare tako i za građane. Mi time želimo građanima da kažemo šta praktično za njih znači ulazak u Evropsku uniju, da ne bude prva asocijacija na Evropsku uniju Hag, kaže Labus:
“Spomenuli ste problem klanja svinja. I dalje će ljudi moći da kolju svinje za sebe ali ako hoće da prodaju to meso moraju da imaju žig veterinarske stanice da je to ispravno meso. Znači, od tih najjednostavnijih stvari do vrlo složenih stvari, usvajanje novih standarda, sertifikata, hasapa i ostalih procedura, mi želimo svakom građaninu da objasnimo šta je to što se od njega očekuje i šta se od nas očekuje. Najveći broj, otprilike 50 posto svih propisa koje mi moramo da standardizujemo odnosi se na hranu.”
I s obzirom da su priče o približavanju Evropskoj uniji neizbežne i prognoze o datumu ulaska Srbije i Crne Gore u ovu zajednicu država, neizbežan je i optimizam zvaničnika. Tako smo ovoga puta zabeležili izjavu Milana Parivodića, ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom.
“Ja sam siguran i na osnovu fakata i na osnovu sopstvene intuicije da mi možemo mnogo brže da se podignemo nego što to od nas očekuju jer duboko verujem da možemo u roku od pet-šest godina da budemo članovi Evropske unije.”
