Mada niko od ljudi iz sveta filma koji su osporavali odluku Ministarstva kulture Republike Srabije da se finansijski podrži film “Karaula” Rajka Grlića nije dovodio u pitanje što ovaj reditelj dolazi iz Hrvatske, u osnovi je stajalo nezadovoljstvo zbog činjenice da se novac iz ovdašnjih filmskih fondova odliva u susedne zemlje. Naime, posebna komisija Ministarstva kulture nedavno je odlučila da pored novih domaćih filmova sufinansira pomenutu koprodukciju Rajka Grlića, i film mladog rumunskog autora srpskog porekla Siniše Dragina. U skladu sa tom odlukom novac je trebalo da rasporedi Filmski centar Srbije. To je izazvalo buru reagovanja pojedinih filmskih stvaralaca, među kojima je i scenarista i producent Gordan Mihić, koji za naš program govori o razlozima nezadovoljstva.
“U trenutku kada je posle deset godina velikih napora i posle užasno teške situacije u finansiranju filma, vi ste morali svaki put kad pravite film da obiđete tri-četiri puta celu Srbiju da biste skupili pare, bukvalno, neću da kažem proseći od privrede. Kad ste na kraju dobili neka regularna sredstva, ta komisija napravila je, čini mi se, grešku što je odnos koprodukcija i srpskog filma užasno na štetu domaćih projekata.”
Ova vrsta argumenata podseća sa druge strana reditelja Srđana Dragojevića na neka prošla vremena.
“Mislim da je to ružno, da to otvara neke ksenofobične priče. Umesto da se ponosimo time da je novac dobio i Rajko Grlić, da postajemo deo Evrope, da participiramo Evropi, ovaj put i na ovaj način i praktično ne samo simbolično, mi se zalažemo za zatvaranje i zalažemo se da novac dobiju samo srpski reditelji. Prema tome, čitava stvar je na neki način loše odjeknula i narušila ugled Filmskog centra Srbije.”
Polemike koje poslednjih dana traju u Srbiji o tome da li filmski autori iz susedstva treba ravnopravno da dele novac sa domaćim rediteljima, zatekla je Rajka Grlića u Makedoniji, gde upravo započinje snimanje svog novog filma “Karaula”. Grliću su inače već odobrili sredstva hrvatsko i makedonsko ministarstvo kulture, slovenski fond za film, bosanska producenska kuća “Putreš” i evropski fond “Euro imaž”. Evo kako poznati reditelj vidi sporove oko finansiranja oko njegovog filma.
“Svim sredinama je to bio negdje javni i manje javni element - zašto s nekim drugim. No, mnogo sredine su shvatile, film je skupa igračka i na malom prostoru sa malo gledaoca je vrlo teško ući u bilo koju igru ozbiljnog filma, i da su ljudi i prostori ovi osuđeni na koprodukcije. To nije potreba za reinkarncijom nečeg prije ili poslije, to je jednostvano relanost koja omogućava ljudima koji govore isti ili slični jezik da zajedno proizvode nešto što bi moglo imat veću publiku.”
Film “Karaula” je u svakom slučaju prvi projekat koji će nakon rata okupiti filmsku ekipu iz svih zemalja bivše Jugoslavije. Rajko Grlić:
“To je vrlo težak poduhvat iz mnogih razloga. Spojiti ljude i novac iz raznih sredina jedne bivše zemlje. Od nivoa krajnje osobnog ego, do nivoa državnih pravila i regula, do nivoa svih mogućih problema koje je jedan rat u ljudima ostavio. Naša nezgoda da smo prvi koji su krenuli tim totalno neutabanim stazama i gdje sva ta regulativa i sve skupa iziskuje mnoge, mnoge i mnoge probleme. Za sada kroz sve te veslamo sa manjim ili većim naporima, ali veslamo ka nečem što sve veseli i onako tjera da izdrže i ono najgore.”
“U trenutku kada je posle deset godina velikih napora i posle užasno teške situacije u finansiranju filma, vi ste morali svaki put kad pravite film da obiđete tri-četiri puta celu Srbiju da biste skupili pare, bukvalno, neću da kažem proseći od privrede. Kad ste na kraju dobili neka regularna sredstva, ta komisija napravila je, čini mi se, grešku što je odnos koprodukcija i srpskog filma užasno na štetu domaćih projekata.”
Ova vrsta argumenata podseća sa druge strana reditelja Srđana Dragojevića na neka prošla vremena.
“Mislim da je to ružno, da to otvara neke ksenofobične priče. Umesto da se ponosimo time da je novac dobio i Rajko Grlić, da postajemo deo Evrope, da participiramo Evropi, ovaj put i na ovaj način i praktično ne samo simbolično, mi se zalažemo za zatvaranje i zalažemo se da novac dobiju samo srpski reditelji. Prema tome, čitava stvar je na neki način loše odjeknula i narušila ugled Filmskog centra Srbije.”
Polemike koje poslednjih dana traju u Srbiji o tome da li filmski autori iz susedstva treba ravnopravno da dele novac sa domaćim rediteljima, zatekla je Rajka Grlića u Makedoniji, gde upravo započinje snimanje svog novog filma “Karaula”. Grliću su inače već odobrili sredstva hrvatsko i makedonsko ministarstvo kulture, slovenski fond za film, bosanska producenska kuća “Putreš” i evropski fond “Euro imaž”. Evo kako poznati reditelj vidi sporove oko finansiranja oko njegovog filma.
“Svim sredinama je to bio negdje javni i manje javni element - zašto s nekim drugim. No, mnogo sredine su shvatile, film je skupa igračka i na malom prostoru sa malo gledaoca je vrlo teško ući u bilo koju igru ozbiljnog filma, i da su ljudi i prostori ovi osuđeni na koprodukcije. To nije potreba za reinkarncijom nečeg prije ili poslije, to je jednostvano relanost koja omogućava ljudima koji govore isti ili slični jezik da zajedno proizvode nešto što bi moglo imat veću publiku.”
Film “Karaula” je u svakom slučaju prvi projekat koji će nakon rata okupiti filmsku ekipu iz svih zemalja bivše Jugoslavije. Rajko Grlić:
“To je vrlo težak poduhvat iz mnogih razloga. Spojiti ljude i novac iz raznih sredina jedne bivše zemlje. Od nivoa krajnje osobnog ego, do nivoa državnih pravila i regula, do nivoa svih mogućih problema koje je jedan rat u ljudima ostavio. Naša nezgoda da smo prvi koji su krenuli tim totalno neutabanim stazama i gdje sva ta regulativa i sve skupa iziskuje mnoge, mnoge i mnoge probleme. Za sada kroz sve te veslamo sa manjim ili većim naporima, ali veslamo ka nečem što sve veseli i onako tjera da izdrže i ono najgore.”
