Muhamed ZEKIRI
RSE: Kako ocenjujete bilateralne odnose s Makedonijom?
TADIĆ: Oni su neprekidno uzlazni. Mi imamo nekoliko problema koji su više tehničkog karaktera. Jedan od njih jeste obeležavanje granica koje su faktički definisane. I neophodnost da se ubrza taj proces, pre svega zbog makedonskih obaveza prema evropskim integracijama, a i naših, zbog toga što je veoma važno da taj proces bude ubrzan i da što pre započne razgovor o budućem statusu Kosova i Metohije. Taj problem je naravno na onom delu granice Srbije i Crne Gore i Makedonije koji zahvata Kosovo i Metohiju. Imamo izvesne probleme vezane za odnose dve crkve, koje treba rešavati, ali problem je u tome što, odnosno nije problem, nego civilizacijska činjenica, da države nemaju uticaj na crkve, ali bi bilo vrlo važno da se ti odnosi reše, kako bi imali što manje opterećenja u našim ekonomskim kooperacijama.
RSE: Znači, realne su ocene da demarkacija granične linije u delu Kosova može završiti pre početka pregovora za status Kosova?
TADIĆ: Pre ili kasnije tako će se desiti. Tako da je vrlo važno da svako sagleda svoj interes, imajući u vidu tajminge, odnosno rokove koji su međunarodni. Vrlo je važno da vodimo računa o međunarodnim rokovima, jer oni ne čekaju naše nacionalne rokove.
RSE: Drugo pitanje vezano za Kosovo je odlazak Haradinaja u Hag. Neki analitičari smatraju da to na neki način znači i udarac za Beograd?
TADIĆ: Ne znači udarac za Beograd, već samo znači ubrzavanje jednog procesa. Dakle, mi saradnju sa Haškim tribunalom moramo da održavamo na najvišem mogućem nivou, jer je to naša međunarodna obaveza, tako da se stvari suštinski ne menjaju. Ali bilo bi veoma opasno ukoliko bi odlazak Haradinaja u Hag bio deo jednog šireg paketa, koji podrazumeva da se pokriva ono što se desilo 17-19. marta kada je vršeno etničko nasilje nad Srbima s ciljem etničkog čišćenja, što je potpuno vanevropski proces. I bilo bi veoma opasno kada bi se ovaj odlazak Haradinaja u Hag, što je i njegova i albanska obaveza i obaveza Vlade Kosova i Metohije, pretvorio u sad nekakvo vrhunsko ostvarenje. To je jednostavno jedan proces koji je morao da se desi. Meni je žao što smo uopšte izgubili nekoliko meseci, imajući u vidu da je prema Haradinaju bilo mnogo sumnji, ja sam o tome govorio još pre više meseci, ali oni su izgubljeni i sad idemo dalje.
RSE: Da li odlazak Haradinaja s funkcije premijera Kosova može da znači otvaranje vrata uspostavljanju kontakata sa kosovskim političarima?
TADIĆ: Ja nemam nikakav problem da se vidim s bilo kojim kosovskim političarem albanske nacionalnosti, kao što nemam problem da se vidim s kosovskim političarima koji su srpske nacionalnosti, makar mislili drugačije od mene. Ali imam problem da razgovaram s ljudima koji su optuženi pred Haškim tribunalom. Ako to ne radim u Beogradu, ne radim to ni u Prištini.
RSE: Posetili ste Kosovo pre izvesnog vremena i niste se sreli ni s jednim kosovskim političarem albanske nacionalnosti.
TADIĆ: Razlog je vrlo jednostavan. Poseta je bila radnog karaktera i želeo sam da sagledam u kakvoj situaciji živi srpski narod i drugi nealbanski narodi na Kosovu i da razgovor koji treba da vodim s albanskim političarima sa Kosova bude mnogo utemeljeniji. Ja danas jesam spreman da se vidim s njima, i ja sam to Jesenu-Petersenu rekao, bilo gde, u Prištini, u Beogradu, bilo gde.
RSE: Možete li još jednom da potvrdite stav Srbije oko statusa Kosova?
TADIĆ: Ja sam više puta rekao da Srbija mora da ima konstruktivnu i vrlo realističnu politiku na Kosovu i Metohiji. Ali ona podrazumeva i da se situacija na Kosovu analizira iz svih aspekata i da se analizira kao jedno održivo rešenje. To rešenje ne sme da bude samo u godini u kojoj se donosi nego u decenijama koje dolaze, u godinama koje dolaze. Ja kao predsednik poštujem legitimne nacionalne interese svih koji žive na Kosovu, poštujem i legitimne nacionalne interese Albanaca koji žele što veću samostalnost u odnosu na Beograd, koji žele potpunu samostalnost u odnosu na Beograd, ali istovremeno ja poštujem i legitimne nacionalne interese Srba koji ne žele nezavisnost od Beograda. Ja sam spreman da učinim sve da nađemo jedan pravni okvir koji zadovoljava obe strane. Za Srbiju je ključno da Kosovo i Metohija ne može da dobije status nezavisnosti i suverenosti, sedište u Ujedinjenim nacijama, posebnu vojsku, ministarstvo inostranih poslova, zbog toga što to odvaja naš narod od matice zemlje. S druge strane se moraju definisati institucionalne veze srpskog naroda sa Beogradom. I rekao sam, Kosovo ne može da se vrati na staro vreme Miloševića, ali po mom mišljenju ne sme da dobije ni status posebne i suverene zemlje.
RSE: Ričard Holbruk je ovih dana izjavio da je teško da opstane federacije Srbije i Crne Gore.
TADIĆ: Ričard Holbruk gleda na Balkan pravolinijski, imajući u vidu metodologiju koju je on primenjivao dok je ovde obavljao određene aktivnosti. Ne treba potcenjvati mišljenje Ričarda Holbruka, ali ja imam drugačije mišljenje.
RSE: Koje je Vaše mišljenje?
TADIĆ: Srbija i Crna Gora u funkcionalnom smislu mogu da budu zajedno. Uvažavam i neke od intencija Crne Gore i legitimnih zahteva da se formira nezavisna država, ali u Crnoj Gori o tome odlučuju građani i mislim da će građani odlučiti da ostane državna zajednica.
RSE: Podržaćete odluku građana Crne Gore?
TADIĆ: Naravno, kakva god da bude.
RSE: Kako ocenjujete bilateralne odnose s Makedonijom?
TADIĆ: Oni su neprekidno uzlazni. Mi imamo nekoliko problema koji su više tehničkog karaktera. Jedan od njih jeste obeležavanje granica koje su faktički definisane. I neophodnost da se ubrza taj proces, pre svega zbog makedonskih obaveza prema evropskim integracijama, a i naših, zbog toga što je veoma važno da taj proces bude ubrzan i da što pre započne razgovor o budućem statusu Kosova i Metohije. Taj problem je naravno na onom delu granice Srbije i Crne Gore i Makedonije koji zahvata Kosovo i Metohiju. Imamo izvesne probleme vezane za odnose dve crkve, koje treba rešavati, ali problem je u tome što, odnosno nije problem, nego civilizacijska činjenica, da države nemaju uticaj na crkve, ali bi bilo vrlo važno da se ti odnosi reše, kako bi imali što manje opterećenja u našim ekonomskim kooperacijama.
RSE: Znači, realne su ocene da demarkacija granične linije u delu Kosova može završiti pre početka pregovora za status Kosova?
TADIĆ: Pre ili kasnije tako će se desiti. Tako da je vrlo važno da svako sagleda svoj interes, imajući u vidu tajminge, odnosno rokove koji su međunarodni. Vrlo je važno da vodimo računa o međunarodnim rokovima, jer oni ne čekaju naše nacionalne rokove.
RSE: Drugo pitanje vezano za Kosovo je odlazak Haradinaja u Hag. Neki analitičari smatraju da to na neki način znači i udarac za Beograd?
TADIĆ: Ne znači udarac za Beograd, već samo znači ubrzavanje jednog procesa. Dakle, mi saradnju sa Haškim tribunalom moramo da održavamo na najvišem mogućem nivou, jer je to naša međunarodna obaveza, tako da se stvari suštinski ne menjaju. Ali bilo bi veoma opasno ukoliko bi odlazak Haradinaja u Hag bio deo jednog šireg paketa, koji podrazumeva da se pokriva ono što se desilo 17-19. marta kada je vršeno etničko nasilje nad Srbima s ciljem etničkog čišćenja, što je potpuno vanevropski proces. I bilo bi veoma opasno kada bi se ovaj odlazak Haradinaja u Hag, što je i njegova i albanska obaveza i obaveza Vlade Kosova i Metohije, pretvorio u sad nekakvo vrhunsko ostvarenje. To je jednostavno jedan proces koji je morao da se desi. Meni je žao što smo uopšte izgubili nekoliko meseci, imajući u vidu da je prema Haradinaju bilo mnogo sumnji, ja sam o tome govorio još pre više meseci, ali oni su izgubljeni i sad idemo dalje.
RSE: Da li odlazak Haradinaja s funkcije premijera Kosova može da znači otvaranje vrata uspostavljanju kontakata sa kosovskim političarima?
TADIĆ: Ja nemam nikakav problem da se vidim s bilo kojim kosovskim političarem albanske nacionalnosti, kao što nemam problem da se vidim s kosovskim političarima koji su srpske nacionalnosti, makar mislili drugačije od mene. Ali imam problem da razgovaram s ljudima koji su optuženi pred Haškim tribunalom. Ako to ne radim u Beogradu, ne radim to ni u Prištini.
RSE: Posetili ste Kosovo pre izvesnog vremena i niste se sreli ni s jednim kosovskim političarem albanske nacionalnosti.
TADIĆ: Razlog je vrlo jednostavan. Poseta je bila radnog karaktera i želeo sam da sagledam u kakvoj situaciji živi srpski narod i drugi nealbanski narodi na Kosovu i da razgovor koji treba da vodim s albanskim političarima sa Kosova bude mnogo utemeljeniji. Ja danas jesam spreman da se vidim s njima, i ja sam to Jesenu-Petersenu rekao, bilo gde, u Prištini, u Beogradu, bilo gde.
RSE: Možete li još jednom da potvrdite stav Srbije oko statusa Kosova?
TADIĆ: Ja sam više puta rekao da Srbija mora da ima konstruktivnu i vrlo realističnu politiku na Kosovu i Metohiji. Ali ona podrazumeva i da se situacija na Kosovu analizira iz svih aspekata i da se analizira kao jedno održivo rešenje. To rešenje ne sme da bude samo u godini u kojoj se donosi nego u decenijama koje dolaze, u godinama koje dolaze. Ja kao predsednik poštujem legitimne nacionalne interese svih koji žive na Kosovu, poštujem i legitimne nacionalne interese Albanaca koji žele što veću samostalnost u odnosu na Beograd, koji žele potpunu samostalnost u odnosu na Beograd, ali istovremeno ja poštujem i legitimne nacionalne interese Srba koji ne žele nezavisnost od Beograda. Ja sam spreman da učinim sve da nađemo jedan pravni okvir koji zadovoljava obe strane. Za Srbiju je ključno da Kosovo i Metohija ne može da dobije status nezavisnosti i suverenosti, sedište u Ujedinjenim nacijama, posebnu vojsku, ministarstvo inostranih poslova, zbog toga što to odvaja naš narod od matice zemlje. S druge strane se moraju definisati institucionalne veze srpskog naroda sa Beogradom. I rekao sam, Kosovo ne može da se vrati na staro vreme Miloševića, ali po mom mišljenju ne sme da dobije ni status posebne i suverene zemlje.
RSE: Ričard Holbruk je ovih dana izjavio da je teško da opstane federacije Srbije i Crne Gore.
TADIĆ: Ričard Holbruk gleda na Balkan pravolinijski, imajući u vidu metodologiju koju je on primenjivao dok je ovde obavljao određene aktivnosti. Ne treba potcenjvati mišljenje Ričarda Holbruka, ali ja imam drugačije mišljenje.
RSE: Koje je Vaše mišljenje?
TADIĆ: Srbija i Crna Gora u funkcionalnom smislu mogu da budu zajedno. Uvažavam i neke od intencija Crne Gore i legitimnih zahteva da se formira nezavisna država, ali u Crnoj Gori o tome odlučuju građani i mislim da će građani odlučiti da ostane državna zajednica.
RSE: Podržaćete odluku građana Crne Gore?
TADIĆ: Naravno, kakva god da bude.
