Sto brze vracanje na Kosovo tela otkopanih u masovnim grobnicama u Srbiji i prikupljanje informacija o nestalim licima, bice glavna pitanja koja ce kosovska delegacija postaviti u nastavku dijaloga Pristine i Beograda o nestalim licima. Radna grupa za rasvetljavanje sudbine lica nestalih na Kosovu od januara 1998. do decembra 2000. godine sastace se u Beogradu 10. marta.
Sef kosovske delegacije Ragip Zekoli (Zekolli) istice da je razgovor o nestalim licima humanitarno pitanje:
“Mi imamo obavezu da informisemo porodice o sudbini njihovih najmilijih, tako da moramo osigurati informacije o tome. Dnevni red sastanka se zasniva na pravilima koje je odredio Medjunarodni komitet crvenog krsta”, kaze Zekoli.
Arsim Grdzaljiu (Gerxhaliu), ekpert u kosovskoj grupi, kaze kako ce prvi zahtev biti da Beograd vrati posmrtne ostatke tela kosovskih Albanaca, koji su pronadjeni u masovnim grobnicama u Srbiji:
“U Beogradu se nalazi oko 700 tela i trazicemo da se ona bezuslovno vrate. Mediji su o tome saopstavali, a i Fond za humanitarno pravo je o tome pricao, kako su tela spaljivana, zato mi treba da saznamo kakva je sudbina 2000 tela koja nedostaju, kaze Grdzaljiu.
Posrednik razgovora u Beogradu je Medjunarodni komitet Crvenog krsta, a Radna grupa treba da okupi predstavnike vlasti iz Beograda i Pristine, kao i razne posmatrace. Tako ce status posmatraca imati i Udruzenje porodica nestalih kosovskih Srba.
Predsednik tog udruzenja Simo Spasic izrazio je nezadovoljstvo sto predstavnici srpskih porodica nisu aktivni ucesnici, te dodao kako se nada da ce se nakon tog sastanka pokrenuti proces rasvetljavanja sudbine nestalih. Spasic trazi i odgovornosti za pocinioce zlocina:
“Mi smo ipak odlucili da budemo prisutni na tom sastanku gde bi svojim prisustvom dali do znanja vladi Srbije i vlasitma na Kosovu, a pogotovu medjunarodnoj zajednici da smo ogorceni da smo mi ljuti. Jednostavno toliko godina je proslo a nasih najmilijih nema medju nama, a zlocinci i dalje su na slobodi”.
Spasic istice da porodice nestalih kosovskih Srba nezanima nikakva prica o statusu, dok se neresi pitanje sudbine njihovih najmilijih.
“Mi cemo traziti da nasa drzava stane iza nasih zahteva da nesme biti price o statusu Kosova bez resenja sudbine otetih, bez obzira na njihovu veru i naciju.”
Prema podacima Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu UNMIK-a, nestalima se jos uvek smatra 3192. lica, od toga 2.460 su Albanci, 529 Srbi i 203 pripadnici ostalih nacionalih zajednica. Medjunarodna zajednica naglasava da je problem nestalih humanitarno pitanje. Ocekuje se da se razgovorima vlasti u Beogradu i Pristini ubrza proces povratka posmrtnih ostataka i razmenjuju informacije, sto bi konkretno pomoglo rasvetljavanju sudbine nestalih kosovskih Albanaca i Srba.
Sef kosovske delegacije Ragip Zekoli (Zekolli) istice da je razgovor o nestalim licima humanitarno pitanje:
“Mi imamo obavezu da informisemo porodice o sudbini njihovih najmilijih, tako da moramo osigurati informacije o tome. Dnevni red sastanka se zasniva na pravilima koje je odredio Medjunarodni komitet crvenog krsta”, kaze Zekoli.
Arsim Grdzaljiu (Gerxhaliu), ekpert u kosovskoj grupi, kaze kako ce prvi zahtev biti da Beograd vrati posmrtne ostatke tela kosovskih Albanaca, koji su pronadjeni u masovnim grobnicama u Srbiji:
“U Beogradu se nalazi oko 700 tela i trazicemo da se ona bezuslovno vrate. Mediji su o tome saopstavali, a i Fond za humanitarno pravo je o tome pricao, kako su tela spaljivana, zato mi treba da saznamo kakva je sudbina 2000 tela koja nedostaju, kaze Grdzaljiu.
Posrednik razgovora u Beogradu je Medjunarodni komitet Crvenog krsta, a Radna grupa treba da okupi predstavnike vlasti iz Beograda i Pristine, kao i razne posmatrace. Tako ce status posmatraca imati i Udruzenje porodica nestalih kosovskih Srba.
Predsednik tog udruzenja Simo Spasic izrazio je nezadovoljstvo sto predstavnici srpskih porodica nisu aktivni ucesnici, te dodao kako se nada da ce se nakon tog sastanka pokrenuti proces rasvetljavanja sudbine nestalih. Spasic trazi i odgovornosti za pocinioce zlocina:
“Mi smo ipak odlucili da budemo prisutni na tom sastanku gde bi svojim prisustvom dali do znanja vladi Srbije i vlasitma na Kosovu, a pogotovu medjunarodnoj zajednici da smo ogorceni da smo mi ljuti. Jednostavno toliko godina je proslo a nasih najmilijih nema medju nama, a zlocinci i dalje su na slobodi”.
Spasic istice da porodice nestalih kosovskih Srba nezanima nikakva prica o statusu, dok se neresi pitanje sudbine njihovih najmilijih.
“Mi cemo traziti da nasa drzava stane iza nasih zahteva da nesme biti price o statusu Kosova bez resenja sudbine otetih, bez obzira na njihovu veru i naciju.”
Prema podacima Kancelarije za nestala lica i sudsku medicinu UNMIK-a, nestalima se jos uvek smatra 3192. lica, od toga 2.460 su Albanci, 529 Srbi i 203 pripadnici ostalih nacionalih zajednica. Medjunarodna zajednica naglasava da je problem nestalih humanitarno pitanje. Ocekuje se da se razgovorima vlasti u Beogradu i Pristini ubrza proces povratka posmrtnih ostataka i razmenjuju informacije, sto bi konkretno pomoglo rasvetljavanju sudbine nestalih kosovskih Albanaca i Srba.
