Kapiraj – kopiraj

RSE: Da li u Srbiji oživljavaju aveti devedesetih?

JEFTIĆ: Moje mišljenje, kao i mišljenje ljudi koji su uključeni u akciju Kapiraj – Kopiraj je da sve neodoljivo podseća na devedesete. Ljudi su u totalnoj apatiji i sve što se čini, čini se sa nekom namerom da se skroz uguši neka inicijativa. Krenuli smo sa ciljem da pokrenemo ljude.

MLADENOVIĆ: Mladi treba da budu neka avangarda u društvu i treba da pokušaju da svojom inicijativom pokrenu neke procese koji, po njihovom mišljenju, nisu dovoljno pokrenuti, posebno kada se radi o društvu koje je u tranziciji, kao što je naše. Mi, za razliku od drugih država u okruženju koje su prošle kroz tranziciju i sada završavaju taj proces, a neke su i završile, imamo opterećenja iz prethodnih 15 godina u kojima smo imali jedan totalitarni režim, koji je, zahvaljujući svom svojstvu potpunog gušenja demokratskih sloboda i prava, napravio dosta ratova, sukoba, ostavio razorenu privredu i ekonomiju. Veliki broj ljudi u ovoj državi se vode kao izbeglice, kao raseljeni i kao proterani. Imamo veliki broj mladih ljudi koji su morali da odu zbog takvog režima i zbog svega toga što se dešavalo prethodnih godina.

RSE: Suština akcije o kojoj govorimo jeste da mladi ljudi, koji su naša tema, stoje na poziciji da se trenutno u Srbiji ponavlja atmosfera koja je tome pogodovala. Da li prepoznajete o čemu oni govore?

MLADENOVIĆ: Mislim da je to preoštro i da aktuelni režim, Vlada i stranke koje su u toj koaliciji ne mogu ni na koji način da se na taj način personifikuju kao neko ko će vratiti stari režim i ono što je bilo u prethodnom periodu.

RSE: Mislite li da u Srbiji vlada apatija?

MLADENOVIĆ: Apatija je prisutna i kod mladih ljudi. Mislim da je to posledica i prethodnog perioda. Možda smo mi suviše očekivali posle 5. oktobra 2000. godine. Možda smo malo više uzleteli nego što je bilo realno. Vidimo da neke stvari, za koje smo očekivali da će se desiti brzo, ne mogu tako brzo da se dese. Mislim da će ova godina dati nadu i da će odnos prema Evropskoj uniji biti prelomna tačka, da ćemo rešiti neke probleme koji nas prate, a koji su vezani za Haški tribunal, za pitanja Kosova i državne zajednice. To su velika opterećenja i ogromni politički problemi. Sve to uzrokuje tešku situaciju. Prošla godina i početak ove, po nekim parametrima, pokazuju da se ipak stvari odvijaju na bolje. Ono što mlade najviše pogađa je visok stepen nezaposlenosti.

Razgovaramo sa aktivistima akcije Kapiraj – Kopiraj.

Slobodan Tomić, budući politolog:

''Četvero ljudi je razgovaralo o ideji da nešto mora da se učini, da se prekine ova apatija u društvu. Mislim da apatija, koja je zahvatila druge ljude, na mene ima kontra efekt. Kada vidim na šta liči naše društvo danas, dobijem još veću snagu da nešto učinim. Sam ne mogu da im pokažem put kako da se promene, ali se nadam da ćemo uspeti bar nešto da uradimo ovako organizovani. Đinđićeve ideje se mogu naći u svakom segmentu života. Pre svega mislim na odnos prema karijeri, prema životu, prema uspehu, odgovornosti prema ljudima sa kojima si u dodiru, spremnost da se žrtvuješ za ostale ljude, spremnost da pričaš istinu, bez obzira koliko ona bolela, jer samo na taj način možeš da dođeš do rešenja problema. Ukoliko si lenj u životu, ukoliko nisi dovoljno odgovoran - nećeš nigde stići.''

Simonović Una, student treće godine Univerziteta za primenjene nauke:

''U mom neposrednom okruženju slabo vidim ljude koji se zanimaju za neke malo veće stvari. Ovo je grupa ljudi koja je rešila da nešto radi i da se izvuče iz svakodnevnice, da se bavi stvarima koje su malo bitnije i koje će imati malo pozitivnije rezultate od toga da li ću da dam svoj ispit, jer je to sve što me zanima. Smeta mi masa stvari. Smeta mi to što sam se prijavila za kablovski Internet, potpisala ugovor sa tom firmom, dala im pare i što već tri meseca čekam da me pozovu. Živela sam jedno vreme u inostranstvu i znam kako to treba da izgleda. Kada sam se vratila ovde, potpuno sam se šokirala zbog nekih stvari. Ovde vlada potpuna neorganizovanost. Mislim da je kod nas glavni problem motivacija. Ljudi ne vide neku perspektivu i neće preterano da se trude, jer čemu trud ako ću sutra raditi za 300 eura. Sada nam je glavna stvar postalo izlaženje po kafićima. Niko neće da uči, ili da radi, jer im to ne donosi dovoljno para. Bile su akcije za čišćenje snega i dnevnica je bila preko 1000 dinara. Nisu mogli da nađu dovoljno ljudi. Ne znam da li je to većini bilo ispod časti, ili puno posla za malo para.''

Bojana Kašiković, 13. beogradska gimnazija, budući student:

''Ne shvatam ovo kao neki politički angažman. Moja želja je da se pokrenem i da pokrenem i druge. Na ulici svakoga dana vidite da niko nije zainteresovan dovoljno za svoj život. Ljudi neće da izađu na izbore i zbog toga je stanje takvo kakvo je. Moji vršnjaci u ovoj zemlji su previše nezainteresovani za svoju budućnost. Njima je politika nešto kao - mani me, svi su oni isti, ne zanima me to, šta će mi to. Da li ću upisati fakultet, ili ne - nije me briga. Gledaću da imam dobar prosek u školi, a da li ću nešto da naučim, nije ni bitno. Tako razmišlja većina. Niko nije spreman da se pokrene. Nešto smeta. Demotivisani su i profesori u školi. Male su im plate. Štrajkuju. Jako mi nedostaje taj entuzijazam u školi. Neki me smatraju vanzemaljcom. Nisam neki venzemaljac, mada samu sebe katkad tako doživljavam. Pokušavam da ih zainteresujem. Smatraću velikim uspehom ako nekoga od njih pokušam da zainteresujem da prihvati svoju budućnost i da je ne odbacuje kao strano telo. Disk Kapiraj – Kopiraj ima skoro celo moje odelenje, kao i naši profesori. Kažu da je Zoran Đinđić bio pametan čovek i da je u pravu.''

Vlada Tasić, student Elektrotehničkog fakulteta:

''Kada sam pogledao ovaj film, prvi put sam video neke stvari koje nisu bile na televiziji, koje nisu bile na dnevniku. Uvek je bilo nekog političkog prepucavanja i sukoba između stranaka, ali nikada ta suštinska priča koju je Đinđić promovisao nije došla do izražaja. Nije ga čulo dovoljno ljudi. Ne postoji generalna razlika u shvatanju kako on zamišlja Srbiju. Svi žele da to bude bogata zemlja, zemlja po kojoj možete slobodno da se krećete, u kojoj čovek može biti siguran. Niko ne želi da preuzme deo odgovornosti na sebe, ma koliko taj deo bio mali. Ljudi nemaju osećaj sopstvene snage.''

****

RSE: Ne znam kako vi, ali ja imam osećaj da sam razgovarao sa mladim, naivnim i poprilično neiskusnim ljudima, ljudima koji imaju strah i od javnog pojavljivanja. Da li vam izgleda da ovi ljudi govore od srca?

MLADENOVIĆ: Da. Počeo sam aktivno politički da se bavim sa petnaest godina, u devedesetim, kada su počeli mitinzi i masovni protesti protiv Miloševićevog režima. Mi smo tada ulazili u crn period.

RSE: Kako objašnjavate da ti mladi ljudi, koji govore od srca, danas, dve godine posle Đinđićeve smrti, se prepoznaju u njegovim idejama?

MLADENOVIĆ: Nisam slušao te govore i nisam gledao taj film. Ne znam kako su govori montirani i kako su koncipirani. Zanimljivo je ući u to kako su se okupili. Vidim da ih ideje, koje je pokojni premijer iznosio u svom radu, okupljaju i povlače da zajedno rade. Što se toga tiče, nemam ništa protiv. Mislim da će u jednom trenutku morati politički da se profilišu.

RSE: Hoćete da kažete da će morati da se priklone nekoj partiji?

MLADENOVIĆ: Ne znam da li su već priklonjeni ili ne.

JEFTIĆ: Naravno da nismo.

RSE: Nego gde ste?

JEFTIĆ: Mi smo tu da pokrenemo mlade ljude da razmišljaju svojom glavom. Nama nije cilj da im kažemo za koga da glasaju. Sada ne vidim nekog političara za koga bih mogao da kažem da je on taj. Staću iza svakoga ko će doprineti da ova zemlja uđe u Evropsku uniju.

RSE: Prioritet primjera Koštunice je, makar deklarativno, ulazak u Evropsku uniju. Šta je to što vam govori da to nije taj put na kojem vi insistirate?

JEFTIĆ: Možete da otvorite novine od prošle godine i danas. Tu su isti problemi koje niko ne rešava. Kada će problemi mladih ljudi doći na red? Ne vidim da iko išta po tom pitanju radi. Mladi ljudi traže vize, a kako će ih dobiti. Okupili smo se na Internetu. Ideja da se nešto uradi je krenula sa jednog foruma.

RSE: Naš gost je i profesor Fakulteta političkih nauka, Ratko Božović. Kako vam se čini ovo o čemu razgovaramo?

BOŽOVIĆ: Mladi ljudi su iskreni. Poodavno sam pogledao ovaj film. Mogu da kažem da je to sažetak misli pokojnog predsednika Đinđića i da deluju fascinantno.

RSE: Šta vas tu fascinira?

BOŽOVIĆ: Fascinira me što je čovek video situaciju u kojoj smo se našli, boreći se za jednu sliku celine koja bi morala biti pretpostavka da imamo dobru percepciju o sebi, da šansu koju smo izborili 5. oktobra pretvorimo u politički uspeh i političku promenu, da dođe do promene svesti i promene mentaliteta, koji se teško menja i sporo transformiše. Jedna moguća aktivna promena bi ovde bila vezana za potencijal ljudi, za slobodu ljudi, za sve ono što je moglo ovde da se uspostavi, a nije se uspostavilo. Sećam se jednog detalja. Đinđić je bio u poseti nekoj fabrici, negde u Jagodini. Na ulazu u fabriku je stajao sat koji nije radio. On je pitao zar niko ne može taj sat da popravi. Oni su rekli da mogu, ali da se niko nije setio. To je bila paradigma stanja u kome smo se tada našli. Pitate me kako to da Srbija snom mrtvim spava. Meni se čini da je Srbija dovedena u stanje velike letargije.

RSE: Kako objašnjavate to da ideje Zorana Đinđića danas u Srbiji imaju jaču podršku nego za njegova života?

BOŽOVIĆ: Mislim da su to kritičke oaze senzibilnih mladih ljudi koji neće više da pakuju kofere i neće da putuju.

RSE: Kako objašnjavate da te oaze nisu postojale za njegova života? Njemu je bilo teško da nađe zajednički jezik i sa Oporom.

BOŽOVIĆ: Kaseta je u znaku - Ako Srbija stane. Odgovor na to pitanje morao bi biti - Srbija je stala. Ostali smo tamo gde smo bili. Na istoj pozornici igraju se dve predstave: stara predstava, sa starim glumcima koji su se pomešali sa novonastalim glumcima koji igraju u novoj predstavi. Svako ko razmišlja i ko išta zna o politici zna da se ne mogu igrati dve predstave istovremeno, gotovo sa istim tekstom, na istoj pozornici.

RSE: Mislite da je Srbija stala na onoj tački iz 5. oktobra, ili 12. marta?

BOŽOVIĆ: Mislim da je stala tamo gde je stao i Đinđić. Đinđić se ne slučajno plašio našeg cinizma, inercije i mentaliteta. Sve je on to rekao. Najgora varijanta njegovih zebnji i strahovanja se obistinila. Ovde imamo jednu stagnaciju i zastoj zbog političke elite koja nije spremna na političku igru sa svetom i koju mi možemo nazvati našim ubicama. Ovde neko zaustavlja vreme. Ovde se ne prihvaća ono što je potpisano. Ovde se gubi vreme. Baš o tome govori Đinđić u svojim govorima. Kaže da nema smisla da izgubimo novih deset godina. Izgleda da smo na toj stazi gubitništva novih deset godina.

RSE: Pretpostavljam da se Andrija neće složiti sa vama.

MLADENOVIĆ: Ne mogu da se složim, posebno sa konstatacijom da je sve stalo i da na taj način Srbija danas funkcioniše. Nije sve stalo. To na više načina može da se dokaže. Glavni pokazatelji dolaze od Evropske unije. Procesi prema Evropskoj uniji nisu stali. Za Studiju izvodljivosti je rok prvi kvartal ove godine, što znači mart mesec. Mislim da će zeleno svetlo biti dato i da ćemo ove godine imati Ugovor o priključenju.

RSE: Moram priznati da je i moj osjećaj da se ljudi zaista nalaze na ivici živaca zbog toga što se konstantno kreću po ivici.

MLADENOVIĆ: To je nešto što nije promenjeno u odnosu na prošlu godinu. Stvari su izuzetno teške i takve su jer nas prate iz prethodnog perioda. Nismo mi posle 5. oktobra puno odmakli. Imali smo nagoveštaj da se stvari odvijaju drugačije, ali smo podeleni. Neke stranke koje su personifikovale vlast iz prethodnog perioda i dalje imaju vrlo značajnu ulogu na političkoj sceni. Ko je kriv za to? Možemo optužiti ovu Vladu za svašta.

RSE: To je delom i vaša odgovornost. Vlada opstaje na podršci DSS-a.

MLADENOVIĆ: Mogu da vam kažem zašto je to tako i kakav smo imali period Vlade posle premijerovog ubistva. Proizvod te Vlade je upravo takav odnos u Parlamentu. Da li možemo ovu Vladu da optužimo za takav odnos u Skupštini? Građani su glasali na izborima. Ne mogu da se složim sa onima koji misle da sada moramo političke neistomišljenike na taj način onemogućiti što ćemo im zabraniti delovanje. Oni postoje, rade u skladu sa nekim zakonima i Ustavom. Imaju iz prethodnog perioda određene radnje koje ne bi mogle da ih vrate na političku scenu, ali Srbija ne misli tako. Moramo i taj deo Srbije da ispoštujemo. Pokušavamo da se taj deo Srbije, koji se uvećava, ne uveća dovoljno, da se ne vrati taj period. Tu se razlikujemo. Možda ćete reći da upravo mi našim delovanjem taj deo Srbije stavljamo na mnogo značajniju poziciju nego što treba da ima. Samo na ovaj način Srbija može da pređe ovaj period, i samo na taj način može da ga pređe što bezbolnije. Ovakve inicijative mladih treba da postoje. Mladi treba da se uključe u politiku. Treba na taj način da razumeju da politika nije nešto sasvim negativno. Stvara se slika da je politika nešto užasno strašno.

RSE: A šta vam smeta u ovoj akciji?

MLADENOVIĆ: Ne smeta mi ništa. Ne gledam tu akciju kao lošu i samim tim nemam neki kritični stav da to ne treba raditi. Mislim da oni moraju da razumeju da su stvari i politički događaji koji su prethodili 2000. godini, i koji su došli nakon toga, suviše složeni da ih možemo gledati samo sa jedne strane.

RSE: Zašto to ne smatrate?

JEFTIĆ: Rekli ste da manjina od pre 5. oktobra raste. Vi ste na vlasti. Zar ne mislite da ste najodgovorniji za to? Rado bih vam poklonio CD Kapiraj – Kopiraj. Nadam se da ćete ga kopirati dalje.

MLADENOVIĆ: Sadašnji odnos u Parlamentu je nastao na taj način. Izbori su bili u decembru 2003. godine. Ova Vlada je rezultat tih izbora. Vlade padaju, vlade dolaze. Neće se s ovom Vladom urušiti Srbija, niti će šta propasti. Ne zastupam ideju katastrofe ako Vlada padne. Imamo ozbiljan problem da bi izbori koji bi usledili, možda za mesec-dva na republičkom nivou, doneli drugačiju konstalaciju snaga i udaljili Srbiju od evropskih integracija koje su nam nadomak. Neke stvari su nas vrlo ozbiljno udaljile od toga u periodu od 2001., 2002., 2003. godini. DSS je zaista bio protiv toga. Mislimo da je prethodna Vlada platila ceh nekih radnji koje su preduzimali i nekih kontakata koje su imali. Vidimo da je javnost opterećena periodom posle 2000. godine.

BOŽOVIĆ: Zamerio bih Andriji da ne komentariše nešto što ne zna. On se nije suočio sa tim što su mladi ljudi uskladištili. Andrija je pravi i istinski predstavnik stranke i stranačkog mišljenja. Stranačko mišljenje može da zastupa samo jednu stranu i da ne vidi celinu. To je veliki problem. Ovde se sporo odvijaju stvari. Imamo silan gubitak vremena. Ako neko u politici, koja je racionalna, nešto potpiše i kaže da će nešto učiniti, onda to mora učiniti vrlo brzo, a ne odlagati beskonačno. To se ovde dešava. Zato mi se čini da ovde nema navike da se poštuje sopstveni i međunarodni bonton. Mladi ljudi koji nose snagu promene i potrebu da vide perspektivu znaju zašto podržavaju Đinđićeve ideje. Te ideje su bile sa strepnjama da će se to sporo odvijati, da će doći do gubljenja vremena. U politici, ono što moraš učiniti danas, učini, jer sutra je kasno. Dosta toga se promenilo i nije danas kao juče. Konstatujem da ovde imamo jednu veliku stagnaciju i da je ovo građanstvo i ljudi koji su se pobunili, ne pristajući na izborne krađe, umorni od ovakve usporene i blokirane Srbije.

****

Delovi iz Đinđićevih govora koji su izdvojili mladi na CD-u Kapiraj – Kopiraj:

''Imamo ogromnu istorijsku šansu da uradimo nešto veliko, i u ovoj zemlji i u ovom regionu, ali moramo mnogo da se trudimo kako bi smo izbegli rizike iskušenja. Ovo nije nikakva garantovana stvar da smo osvojili demokratiju, da idemo u ekonomske reforme, da idemo prema Evropi. To je šansa koja sutra može da bude prokockana. Možemo da padnemo nazad kao Rumunija, da se deset godina batrgamo i da imamo neku komičnu vladu koja će ponovo da kaže da hoće u Evropu. Ono što me pomalo pogađa i boli je to što ne osećam u našem društvu svest o tome.''

''Na konkursima se primaju kume, strine, drugovi vozača moga, moje žene, moje komšinice. Nije važno da li su završili, da li nisu završili, važno je da će oni sutra, ako bude trebalo, glasati za mene i da će me podržati. Tako arčimo naš najveći nacionalni potencijal, a to su ljudi i znanje.''

''Treba da uspostavimo vladavinu institucija u zemlji, kredibilnost autoritetnih institucija i da shvatimo da ako neko prođe kroz crveno svetlo, mada se to nas ne tiče, gazi zakon zemlje u kojoj živimo. Ako neko daje ili prima korupciju, on stvara bezakonje u našoj zemlji. Svako kršenje zakona slabi svakog od nas pojedinačno. Protiv toga mora da se borimo, jer se to dešava u našoj državi.''

''Mogao sam da dignem ruke i da kažem - Obavio sam jedan istorijski posao i meni je savest mirna. Moja misija je bila da smenim Miloševića. Kada je otišao u zatvor, mogao sam da kažem - Srpski narode, ja sam svoje uradio. Žrtvovao sam deset najboljih godina života da bi jedno zlo sklonili. Ionako su ljudi rekli - To što on hoće, nama je sumnjivo. Šta će nama Evropa, kada imamo Aziju. Tako je bilo u januaru, februaru, u martu 2001. godine. Kakav sam, rekao sam – Ne. Nateraću većinu da podrži to protiv čega je.''

''Pozivam svakoga od vas pojedinačno da se probudite veseli i da kažete - Evo ga, još jedan dan. Imam šansu da uradim nešto. Ne govorite kada se dan završi - Hvala Bogu, završio se još jedan dan. Život je čudo. Ponekada razmišljam da je jedno ljudsko biće, jedan od 40 hiljada spermatozoida. Taj jedan je uspeo, a onih 39999 uspeli nisu. Znači, svako ko se rodio je šampion. On je uspeo u odnosu na 40 hiljada drugih. Mnogi kažu - Šta će mi život. Čoveče, tvoja odgovornost i pred Bogom i pred tobom je ogromna. Pobedio si u najvažnijoj od svih utakmica. Živ si. Rodio si se. Uradi nešto pozitivno sa svojim životom. Još samo to da se u našem narodu prelomi. Gluposti su fraze - ma lako ćemo, sutra ćemo, ne može to, oni su protiv nas, svetska zavera.''

****

RSE: Kako vam ovo izgleda? To su delovi filma koji ćete uskoro pogledati. Da li bi ste se mogli u nekim porukama prepoznati?

MLADENOVIĆ: Ove poruke će sigurno ostati dugo i mislim da malo ko, ko je normalan, može da kaže da ove poruke nisu nešto što svako treba da ima ispred sebe, i iza sebe, u svakom trenutku svoga rada i života. Kao neko ko je učesnik svega toga, smatram da nemamo neku veliku distancu od tog perioda. Prošlo je nekoliko godina od atentata i prve vlade. Ona se sigurno u tom trenutku sukobila sa velikim problemima. Sukobila se sa ostacima Miloševićevog režima. Mislim da je u svemu tome neke stvari trebalo preseći ranije. Tu je došlo do jednog razlaza i DSS u 2001. godini nije prepoznao sve ono o čemu smo maštali i čemu smo se nadali u 2000. godini. U prvoj godini nove vlade nismo prepoznali da je to nešto što će se zaista desiti i da smo na pravom patu. Tu smo se razišli. Slušajući ovo shvatam da smo mogli još mnogo toga da uradimo. Uvek postoji nešto što nas spreči. To je usud i ovog naroda i ove države.

RSE: Postavlja se pitanje zašto Studij izvodljivosti nije usvojen prije godinu dana? Ne ispunjavamo uslove prema Haškom tribunalu. O Partnerstvu za mir se govori već nekoliko godina, stalno je nadohvat ruke, a stalno se izmiče i ne nazire se kada će Srbija i Crna Gora biti u Partnerstvu za mir. U međuvremenu su ostale zemlje u tranziciji, ne samo u Partnerstvu za mir, nego i u NATO-u. Ne znam tačan podatak oko stranih investicija, ali gospodin Labus je rekao da je prošle godine bilo nepunih 100 miliona dolara. Češka Republika, koja je veličine Srbije, i 15 godina nakon tranzicije, kada već postoji veliko zasićenje, ima oko 4 milijardi dolara. To sve govori o jednom strašnom zaostatku. Imamo privatizaciju u kojoj domaće firme kupuju domaći investitori. Neki su časno zaradili novac, a neki su ga u priličnoj meri stekli za vreme Miloševića na prilično nelegalan način. Kada se govori o raznim aferama, stiče se utisak da je DSS-u veći protivnik bio DS, uključujući i stranku gospodina Đinđića. Više se govorilo o nepravilnostima Đinđićeve vlade, kojih je bilo, a mnogo manje o nepravilnostima u onome što su činili Miloševićevi. Koliko je ljudi procesuirano iz vremena Miloševića, što zbog nelegalno stečenog novca, što zbog drugih oblika kriminala? Sve ukupno daje tmurnu sliku onoga što je uradila aktualna Vlada Srbije.

MLADENOVIĆ: Teško je dati kratak odgovor. Mogu u nekim stvarima da se složim sa vama i ti problemi jesu realni. Oni postoje. Ne mogu da pričam o nečemu što činjenično. Ako pričamo o investicijama, one nisu stale. Sve što je započeto, a nešto što je urađeno i u ovoj godini, vezano je za neki otpis dugova i za aranžmane koji su nastavljeni sa Svetskom bankom i sa MMF-om.

RSE: Koja je ozbiljna strana firma došla i investirala u Srbiju? Znate li vi da je Kragujevačka Zastava prije dvadeset i nešto godina bila ravnopravna sa Škodom? U međuvremenu, strane firme prave u Mađarskoj i Slovačkoj fabrike automobila, u zemljama koje nemaju nikakvu tradiciju u proizvodnji automobila. Ko je zainteresovan danas da kupi Zastavu?

MLADENOVIĆ: Upravo je ova vlada uspela da otpisom duga stvori određeni ambijent i očekuje se u ovoj godini da će u Zastavu ući strani partner. To je problem ambijenta. Moramo zakonima da stvorimo uslove da strani investitori ovde dođu. Ne mislim tim na ove investitore koje ste vi naveli, koji se kriju iza malih firmi, sa malih ostrva, a u stvari su to ljudi koji su odavde iznosili novac u Miloševićevom periodu. To je nešto što ne možemo da zaustavimo potpuno. Svi bi voleli da tu dođu ozbiljne kompanije koje će uložiti novac, koje će zaposliti ljude i koje će na taj način doprineti da Srbija krene napred. Imamo problem što hoćemo neke stvari da prikažemo malo drugačije nego što jesu. Ne mogu da kažem da je ova Vlada idealna. Ona je za osam meseci uspela da uradi neke stvari koje možda prethodna nije ni za par godina. Svi zajedno možemo da pokušamo da dođemo do određenih rešenja koja će prouzrokovati bolji ambijent i neka sistemska zakonska rešenja koja će omogućiti drugačiji položaj i naših privrednih subjekata i stranih koji će ovde doći. To je izuzetno važna stvar što se tiče same ekonomije. Mislim da tu ne možemo da kažemo da se stalo. Nije se stalo. Ima puno pokazatelja. Mogu da vam ređam neke detalje vezane za privredne odnose. Sigurno da smo očekivali da će mnoge strane kompanije doći i uložiti u Srbiju. To se nije desilo onako kako smo očekivali 2000. godine. Ne mogu da okrivim ni prethodnu Vladu, ni ovu, da su odgovorni za to. Mislim da je to posledica prethodnog perioda. Preko osam hiljada zakona i propisa mora se doneti da bi se bilo bliže Evropskoj uniji. Da li ćemo to uspeti je pitanje. Tu je potrebna brzina. Tu je potrebno da deluje i da funkcioniše Skupština. O toj brzini pričam. U prošloj godini je doneto preko 80 zakona. To izaziva podozrenje i sarkazam. Približavanje Evropskoj uniji nije samo priča, već su to i konkretna dela. Mimo tih propisa koje moramo da usvajamo imamo i političke probleme koje druge zemlje u okruženju nisu imale. One nisu imale ni problem Haga, nemaju ni problem statusa Kosova.

RSE: Sa istim tim problemima se nosila i vlada Zorana Đinđića, a opet je imala bolju reputaciju na Zapadu i u međunarodnoj zajednici.

MLADENOVIĆ: Ne mogu da se složim sa tim. Moramo da idemo ka tome da se približimo međunarodnim institucijama i da pokažemo da je ova država spremna da se vrati na pravi kolosek. Stalno se nameće to da je ova Vlada dovela zemlju u neku izolaciju. U tim merama je samo napomenuto da to može da se desi i da u međunarodnim finansijskim institucijama Amerika ne podrži one aranžmane koji su u toku. Sigurni smo da se to neće desiti, jer idemo ka tome da saradnja sa Haškim tribunalom bude zadovoljavajuća za sve. Za neke s polja je delimično zadovoljavajuća, a za neke nije uopšte zadovoljavajuća. Mislim da ćemo doći do nivoa da za sve bude zadovoljavajuća.

RSE: Možemo raspravljati o tome da li su mere dramatične, ali ono što ostaje jeste da je u Srbiji uskraćeno 10 miliona dolara pomoći. Niko se neće složiti sa tim da je to dobro. To je ono zbog čega se ovi mladi ljudi organizuju na ovakav način.

MLADENOVIĆ: Ne možemo da kažemo da smo izgubili svaki kontakt sa međunarodnim institucijama. Sigurno da je posle 5. oktobra položaj bio mnogo bolji. Mnogo više su bili zainteresovani za nas. Sada su više zainteresovani za Bliski istok, za Irak, za Afganistan. Sfera interesovanja međunarodne zajednice se menja. Sami smo krivi što nismo iskoristili prve dve godine, kada smo bili popularni.

RSE: To je već političko pitanje.

BOŽOVIĆ: Moramo da se vratimo na Đinđića, da se ne zaboravi, jer je inače jako zaboravljen u našoj javnosti. Nikada nisam čuo kasetu koju ste pustili maločas na nekom drugom mediju. Simptomatično je to da ovi mladi ljudi moraju skoro gerilski da prave tu kasetu i da je distribuiraju na taj način. Bilo bi dobro da se pojavi na našim medijima i da se podsećamo. Đinđićevi fragmenti su išli za time da konačno pokušamo da se suočimo sa istinitom slikom, sa istinom o sebi, da se samoodredimo. Kada podržavate zločinstvo i zločin, onda moram da kažem sa velikom indignacijom da je u pravu Vladimir Konstantinović kada je rekao: ''Ako ne primetiš čudovište, pomisli da nisi sam čudovite''. Kada to ne činimo, onda smo pomalo saučesnici u velikoj prljavoj igri s kojom nećemo da se suočimo. To je deo tog mentaliteta. Za sve su drugi krivi, mi smo anđeli. Ovde je nesreća i nevolja neostvarenje kritičke sveti, ili kritičke javnosti, koja nije rekla sve stvari kako treba, koja nije osposobljena da to kaže kako treba i kako valja.

RSE: Hoćete da kažete da se aktuelne vlasti u Srbiji ponašaju tako da ne primećuju zločin?

BOŽOVIĆ: Potpisali smo nešto što smo morali da izvršimo. Pri tome se ovde, sticajem okolnosti, zločinci pretvaraju u nacionalne junake. U jednom delu medija imamo tu sliku. I to lagodno i komotno. Niko im u tome ne smeta. Pojavljuju se razne knjiga. Na samoj korici vidite Legiju koji dominira nad Đinđićem. To deluje strašno. Svi ti koji su, ne znam gde i ne znam kako, pisali te knjige, sada će imati stravičnu promociju svojih velikih duhovnih umeća. Oni nisu samo veliki ratnici i ljudi zaslužni za naciju, nego su i veliki pisci. Kada to sve sagledate, ovo je sprdnja koja se valja ulicama, ovo je ironija koju ne može da prati nijedna umetnička imaginacija. Možemo se sada uvijati i zavijati i stalno se braniti okolnostima da je bolje nego je bilo, da ništa nismo mogli da učinimo, učinili bi, ali tu su bili razni faktori, tu je bilo neke politike koja radi za biračko telo jer se stalno misli na ostajanje na vlasti. Izgleda da bi neki voleli da imamo biračko telo koje nema glavu, pa se glava napravi od stranaka koje će da pobede. To sve je neverovatno. Mi smo veliki baksuzi.

RSE: Kako se osećate kada vidite knjige Legije koje se prodaju na kioscima i koje su zastupljenije nego ovaj CD o kojem govorimo?

MLADENOVIĆ: Tu knjigu nisam čitao i nemam nameru da je čitam. Tome ne pridajem toliku pažnju, ali ne mogu iz pojavljivanja te knjige da zaključim da je zbog toga Srbija u ovakvoj fazi.

RSE: Ne možete da zaključite da oni koji su optuženi za ratne zločine se doživljavaju kao heroji?

MLADENOVIĆ: To sigurno ne može da se pripiše ovoj Vladi. Ne mogu da se složim da je neko ko je optužen od strane Haškog tribunala automatski i zločinac. Generala Lazarevića sigurno, po mom dubokom mišljenju, ne bih proizvodio u heroja. On je radio svoj posao.

RSE: Da li Vlada svojim odnosom doprinosi upravo tome o čemu je govorio profesor Božović? Premijer Koštunica je otišao sa generalom Lazarevićem, pre nego što je otputovao u Hag, kod Patrijarha Pavla. Kamere su to slikale. Čovek je optužen za ratne zločine.

MLADENOVIĆ: On je optužen za posao koji je radio za državu, koji je radio u skladu sa Ustavom i zakonom. Sva trojica generala su optužena za komandnu odgovornost. Zločina je bilo. To je evidentno, ali u kojoj meri i kako - to treba dokazati. Meni je žao što naša država to nije istražila do kraja. Ne mogu sada pričati o krivici generala Lazarevića, ali ne mogu da se složim sa tim da ga deo javnosti proglašava zločincom.

RSE: Ne mogu da zamislim situaciju u kojoj Đinđić prati Miloševića u Hag.

MLADENOVIĆ: Ja ne mogu ni da povučem paralelu između Miloševića i Lazarevića. To ne može na isti način da se gleda. Mnogi koji sada od Legije prave đavola su imali sa njim bliske odnose u prethodnom periodu. To mi smeta. Ne možemo sada tako pričati o njemu, kada smo posle 2000. godine sa njim imali vrlo dobre odnose. Ne možemo sada ni tu knjigu spaljivati. Mislim da ona nema nikakvu vrednost, ni kao literarno delo, ni kao neki pokazatelj bilo kakvih događaja. Ne znam šta se po tom pitanju očekuje od ove Vlade. Postoje zakoni na osnovu kojih se zabranjuju dela koja raspiruju rasnu i versku netrpeljivost. Tužilaštvo, verovatno, u tom delu to nije prepoznalo. Ne mogu da kažem da je knjiga vraćanje u nazad. Mislim da je ta jedinica izdala i neki CD. Meni to deluje potpuno besmisleno. Ta jedinica sigurno ima mnogo čim da se pohvali. Mislim da ih na ovaj način nećemo staviti u podređeni položaj i nećemo ih potpuno izbaciti, ne samo sa političke, nego i sa društvene scene. Društvo mora da se trudi da dođe do jedne stabilizacije političkih prilika. To je neophodno.

****

Srbija je zapravo bila prezrela za reforme. Međutim, moćne grupe koje utiču na kreiranje politike smatrale su da su promene preuranjene jer bi time zapravo bila ugrožena njihova pozicija i zato su nastojali da blokiraju reforme u čemu su na kraju i uspeli ubistvom Đinđića, kaže Franc-Lutar Altman, direktor balkanskog ogranka nemačkog Instituta za međunarodna i bezbedonosna pitanja u Berlinu. Po njegovom mišljenju, u Srbiji i dalje postoji reformski potencijal. Jedino je pitanje da li je dovoljno snažan u smislu stvaranja jake koalicije koja bi inicirala promene.

RSE: Posle "slavne revolucije" 5. oktobra 2000. godine, kada je zbačen režim Slobodana Miloševića, usledile su radikalne reforme Vlade Zorana Đinđića. Te promene su sada u priličnoj meri usporene, a možda čak preti i povratak na Miloševićevo vreme. Da li je problem demokratski kapacitet sadašnje Vlade, koja je koalicija prilično suprostavljenih opcija, ili jednostavno javnost u Srbiji nije spremna za radikalne reforme?

ALTMAN: Ovu Vladu još uvek podržava Miloševićeva partija, koja, naravno, nije sklona reformama. Sudbina države i dalje je nejasna. Crkva ima snažan uticaj na društvene tokove. Manjine i dalje nisu u dovoljnoj meri zastupljene u državnim i drugim institucijama. Neophodno je donošenje novog Ustava. Sudstvo i policija još nisu u potpunosti oslobođeni političkog uticaja. Lustracjia nije sprovedena. Trebalo bi precizirati nadležnosti između institucija državne zajednice i republika članica. Dakle, mnogo je nerazjašnjenih pitanja zbog ovog političkog ćorsokaka. Sve je otvoreno, ništa se ne može pokrenuti napred zbog ovakve političke situacije.

RSE: Mnogi smatraju da su nerešena pitanja Kosova i državne zajednice sa Crnom Gorom prepreka za reforme u Srbiji. Međutim, ima i onih koji ističu da su ova dva sporna državna pitanja zapravo samo posledica neefikasne politike vlasti u Srbiji, koja uključuje i mnogo stereotipa, pa i predrasuda u pristupu Kosovu i Crnoj Gori. Zoran Đinđić je pokušavao da rešava ova pitanja na praktičniji i moderniji način, nastojeći, na primer, da postigne kompromis sa Đukanovićem, da smesti Kosovo u sasvim drugačiji okvir.

ALTMAN: Da, ali Đinđić je uživao veliku podršku u narodu, koji je bio zadovoljan zbacivanjem Miloševićevog režima, a imao je i jaku političku zaleđinu u osamnaest partija članica DOS-a, tako da mu je bilo lakše da forsira reformski kurs. Nakon tog pozitivnog osećanja građana, na delu je razočarenje. S jedne strane, reforme su zaustavljene. Istovremeno mnogi nisu spremni ni da ih podržavaju jer se boje sopstvenih gubitaka, da će ostati bez posla. Dakle, na delu je konfuzija i blokada, ne samo među političkim partijama, nego i među stanovništvom. Ako pogledate istraživanja javnog mnjenja, građani se u osnovi pozitivno izjašnjavaju o Evropskoj uniji. Međutim, kada im se predoči da su na tom putu neophodne reforme, privatizacija, koja podrazumeva i zatvaranje njihovog radnog mesta, onda oni kažu da je Evropska unija pozitivan cilj, ali ne pod ovim uslovima. Dakle, ne mogu se kriviti samo političari, u pitanju je i generalno raspoloženje građana.

RSE: Da li je nasleđe Zorana Đinđića, imajući u vidu sadašnja zbivanja, dovedeno u pitanje?

ALTMAN: I da i ne. U svakom slučaju u izvesnoj meri je istrošeno. DOS, koji je imao osamnaest članica, raspao se. Deo partija koje su pripadale ovoj koaliciji je opstao i u tom smislu može se reći da se politički život stabilizovao. Međutim, aktuelna Vlada Vojislava Koštunice, koji od početka nije bio veliki pobornik reformi, suočava se sa mnoštvo iskušenja. Sada je jasno koliko je teško pronaći pravu platformu za partiju, program reformi. Jedino G17 ima takav program, ali ova partija ne uživa preveliku podršku javnosti i zbog svoje reformske orjentacije.

RSE: Mnogi smatraju da je Đinđić, govoreći figurativno, ličio na petla koji je prerano zakukurikao, njegove reforme su bile preuranjene jer javnost u Srbiji nije bila spremna za njih i zbog toga je na kraju platio glavom, imajući u vidu ambijent u kome su se ukrstili konkretni interesi moćnih pojedinaca i grupa i generalno ta nespremnost građana za radikalne promene.

ALTMAN: Generalno govoreći, Srbija je zapravo bila prezrela za reforme. Međutim, moćne grupe koje utiču na kreiranje politike smatrale su da su promene preuranjene zato što bi time zapravo bila ugrožena njihova pozicija, izgubili bi priliku da nastave svoje unosne poslove koji više liče na kriminal nego na legalan biznis. Dakle, oni su se bojali i zato su nastojali da blokiraju reforme, u čemu su na kraju i uspeli ubistvom Đinđića. Tu su bili i ljudi koji su se bojali da će biti izručeni Haškom tribunalu. Znači, za te grupacije reforme su bile preuranjene, ali za Srbiji u celini, ne, jer što duže čekate na promene, teže je uključiti zemlju u integracione procese na putu ka Evropskoj uniji, što većina građana Srbije u osnovi želi.

RSE: Da li u Srbiji danas postoji demokratski potencijal koji je u stanju da ponovo inicira reforme Đinđićevskog tipa? Nevladine organizacije, koje su pokrenule kampanju u cilju animiranja javnosti i političara za radikalne promene, kritikuju, ne samo aktuelnu Vladu, već i predsednika Republike, Borisa Tadića, koji je ujedno i lider Đinđićeve Demokratske stranke.

ALTMAN: Postoji reformski potencijal. Jedino je pitanje da li je dovoljno snažan u smislu stvaranja jake koalicije koja bi inicirala promene. To znači ujedinjenje Demokratske stranke, G17 i Koštuničine partije. U suprotnom, ne vidim načina da se formira reformski orjentisana koalicija. Postavlja se, naravno, pitanje da li će Demokratska stranka Srbije nastaviti politiku uzdržanosti i podozrenja prema radikalnim promenama, ili će shvatiti njihovu važnost i priključiti se reformskom bloku koji bi formirao Vladu, mislim na Demokratsku stranku, G17 i DSS, jer postojeća Vlada, kao što smo rekli, nije u stanju da sprovede neophodne reforme. Dakle, potencijal postoji, jedino je pitanje da li će se ove partije udružiti.

****

RSE: Gospodin Altman kaže da bi jedina opcija bila objedinjavanje demokratskih proreformskih snaga, jer sadašnja Vlada nema kapacitet za promene. Da li ste spremni na jedan takav zaokret? Svi govore o reformama, a svi misle na nešto drugo. Tako se reforme, kao pojam, devalviraju.

MLADENOVIĆ: Mislim da u ovoj godini, pre republičkih izbora, ne treba očekivati neke bitnije promene u Srbiji. Pre izbora neće biti prekomponovanja Vlade. Mislim da će parlamentarni izbori uslediti nakon donošenja Ustava. Nadam se da ćemo ove godine imati novi Ustav, što je gospodin Altman naveo kao jedan od važnijih detalja po pitanju reformskih procesa. Mislim da na tome treba da insistiramo. Ustav se ne maže na hleb. Bez tog Ustava neće biti ni 10 miliona dolara, ni mnogih miliona koji treba da dođu u ovu zemlju. To je ono što je polazna osnova za sve te milione. Sa gospodinom Altmanom se u nekim delovima potpuno slažem. Njegova analiza je dobra. U reformskom potencijalu ste u pravu kada kažete da različito gledamo na reforme i drugačije ih koncipiramo kao pojam. Da li su radikalne reforme to što je Srbiji u ovom trenutku potrebno? Demokratska stranka Srbije puno radi na reformama, ali ne priča o tome.

RSE: Ako vas dobro razumem, to je vaša intimna stvar.

MLADENOVIĆ: Ne. U prethodnom periodu smo imali priču o reformama. To je bilo nešto kao bratstvo i jedinstvo u prethodnom periodu. Svi su se samo hvatali za reforme. Sada svi pričaju o Evropskoj uniji, a malo toga se rade na njoj. Svi kažu da hoće u Evropsku uniju, a kada sagledaju šta treba da urade za priključenje Evropskoj uniji, shvate da nisu za to. I o reformama se mnogo priča, a malo se radi. Dosta smo uradili u ovih osam meseci.

RSE: Zaključak je da ste obrnuli proces – malo pričate, a mnogo radite.

MLADENOVIĆ: Da. Možda to i nije dobro. Možda smo trebali mnogo više da pričamo, a to što smo uradili ne bi bilo toliko važno.

RSE: Pričali smo o organizaciji Kapiraj i njihovoj akciji Kapiraj – Kopiraj. Pored toga, oni su skinuli grafit sa zgrade TANJUG-a koji je glasio: ''Zvezdane hvala ti. Srbija''. Aludiralo se na Zvezdana Jovanovića, optuženog da je snajperskim hicima ubio Zorana Đinđića. Mora se reći da su organizacije mladih u skorijoj istoriji Srbije odigrale veliku političku ulogu. Mislite li da ovakve organizacije mogu da se artikulišu na način koji bi predstavljao opasnost za aktuelnu Vladu?

MLADENOVIĆ: Ne vidim ovo kao opasnost za aktualnu Vladu.

RSE: Tako je počeo i Otpor, prvo benigno.

MLADENOVIĆ: Ne bih se složio sa vama da je Otpor krenuo benigno. Znam kako je Otpor nastao, iz koje organizacije i kako je sve to išlo. Otpor je imao drugačiju namenu i drugačije je koncipiran. Nadam se da ova organizacija neće biti na takav način koncipirana, mislim prvenstveno na ulogu međunarodnih faktora i organizacija koje su učestvovale u koncipiranju Otpora. Otpor je tada bio potreban takav kakav je. Što se tiče ove organizacije, oni su na početku. Ne razlikujemo se puno generacijski. Društvu jesu potrebne takve organizacije i treba da ukazuju na određene propuste. To je potreba javnog mijenja koje će korigovati političke procese.

RSE: Da li pokušavate da se profilišete kao neka vrsta političke gerile?

JEFTIĆ: Pokušavamo tako da se profilišemo. Sigurno ćemo pokušavati da animiramo mlade ljude da shvate da to što 80 posto studenata nikada nije izašlo iz zemlje na neki način je i odgovornost njih samih. Njihova pasivnost u politici povlači neku odgovornost sa sobom. Želimo da animiramo ljude da urade nešto za sebe.

RSE: Da li iza ove organizacije stoji ikakva politička struktura?

JEFTIĆ: Ne, iza nas ne stoji nikakva politička struktura.

MLADENOVIĆ: Trudite se da tako i ostane.

RSE: Prošle godine ste dobili Nagradu za širenje demokratskih vrednosti od Centra za modernu politiku koju vodi Čedomir Jovanović. Zbog toga su vas dovodili u vezu sa tom organizacijom.

JEFTIĆ: To je bila nagrada koju smo prihvatili. Nemamo nikakve veze sa Centrom za modernu politiku.

RSE: Da li bi vas iznenadilo da se nekim vašim akcijama pridruži i Demokratska stranka Srbije? Mislite li da je to moguće?

JEFTIĆ: Za sada, nije moguće.

RSE: Da li bi vaša omladinska stranka bila spremna da stane iza akcije krečenja grafita ''Hvala ti Zvezdane''?

MLADENOVIĆ: Mislim da je taj grafit strašan, tako da verujem da da.

JEFTIĆ: Taj grafit je stajao šest meseci i niko ništa nije uradio.

MLADENOVIĆ: Ima puno grafita po gradu.

RSE: Zašto se onda niste priključili njima u toj akciji?

MLADENOVIĆ: Mi nismo znali za tu akciju. Političke stranke, možda nekada i nesvesno, pokušavaju ovakve pokrete da stave pod kontrolu. Najdobronamernije vam preporučujem da to izbegnete. Ako ste već krenuli u ovakvu jednu vrstu aktivnosti, pokušavajte da ispravljate ovo društvo svojim stavovima.

RSE: Koliko vam je godina?

MLADENOVIĆ: Dvadeset i devet.

RSE: Pretpostavljam da ste u politiku ušli srcem. Kada ste prelomili i rekli sada ću biti političar?

MLADENOVIĆ: Mene je politika ranije interesovala, mada nisam planirao da ću se baviti politikom i da će mi biti zanimanje. Prelomni trenutak je bila 2000. godina.

RSE: Verovatno ste prepoznali promene i rekli da je sada pravi trenutak za bavljenje politikom.

MLADENOVIĆ: Silom prilika sam tada došao na određene funkcije i aktivno počeo da se bavim politikom. Politikom se bavim od 1994. kao član stranke.

RSE: Savetujete Marka da ne pređe tu liniju.

JEFTIĆ: Ja se nadam da ću do svoje dvadeset i devete ostati u ovoj zemlji.

MLADENOVIĆ: Sigurno je da kada budeš imao 29, nećeš imati problema sa putovanjem. Sve ostalo zavisi od tebe.

RSE: Zašto ste tako sigurni?

MLADENOVIĆ: Možda je problem kod nas što ne pričamo o tom optimizmu. Pokušavamo više da radimo, a da manje pričamo o tome. Možda taj pristup i nije najbolji. Možda u Srbiji treba da se priča i da se unosi jedan optimizam. Očekujem da će stvari ići na bolje. Nadam se tome, ali mislim da nas čekaju velike poteškoće. Ne treba biti apatičan. Mladi treba da daju jedan poticaj svemu.