Crna Gora želi da postane članica Evropske unije i NATO-a kao nezavisna država i uskoro će "sa najvišeg mesta" odaslati zvanični predlog o transformaciji svoje sadašnje državne zajednice sa Srbijom u zajednicu nezavisnih država, rekao je ministar inostranih poslova Crne Gore Miodrag Vlahović u četvrtak u Radiju "Slobodna Evropa" u Pragu:
"Svaka država mora biti zasebno vrednovana po napretku ka Evropi. Ne smemo biti taoci najgoreg među nama".
Šef crnogorske diplomatije je ponovio da je Crna Gora strpljiva i da je spremna da razgovara o svim varijantama, ali da ne pomišlja ni na kakav kompromis u vezi sa svojim pravom na međunarodno priznanje.
"Mi želimo da budemo deo evropske porodice na način na koji su to Češka Republika, Francuska, Luksemburg ili Malta, Velika Britanija ili bilo koja druga zemlja – kao nezavisna država. Jer, to je princip.
Crna Gora ne želi da ide tamo kao pokrajina ili teritorija koju kontroliše neko drugi ili kao nečiji pristup na more."
Nezavisna Crna Gora predstavljaće korist za čitavu regiju, ocenio je ministar Vlahović dodavši da se njegova država zalaže za to da rešenje odnosa sa Srbijom kakvo god bude - bude provereno na dva referenduma – u obema državama.
Argumentujući tezu o potrebi nezavisnosti, Crne Gore šef crnogorske diplomatije je rekao i to da je zajednica sa Srbijom pre tri godine kada je nastajala po evropskim kriterijumima bila ispred Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije, a da je danas na dnu. Budžetski deficit Crne gore je 34.000.000 €, a Crna Gora plaća u kasu državne zajednice 40.000.000 €. "Znači Zajednica se Crnoj Gori ne isplati", rekao je crnogorski ministar spoljnih poslova. Dodao je da je vojska državne zajednice ogromna, troma i neefikasna i da nije pod demokratskom kontrolom. Precizirao je da je u Ratnoj mornarici Srbije i Crne Gore tri ipo puta više oficira nego u Hrvatskoj ratnoj mornarici, a obala Hrvatske je daleko duža:
"Iz Srbije smo do sada primili signal koji je poprilično zbunjujući.
Čelnici Srbije nam ili ne govore ništa ili nam kažu 'Crna Gora nije politički prioritet Srbije'. Ako bilo ko želi da Crna Gora ostane sa Srbijom, a političar je u Srbiji, onda on ili ona ne bi trebalo da kaže tako nešto jer je to loš signal. Nećete se sa nekim venčati govoreći mu: 'Ti meni nisi najvažniji'."
Ministar Vlahović je rekao i to da je Crna Gora čvrsto na stanovištu da nema nikakvih promena granica u regiji kao i da njena sudbina ni na koji način nije vezana za rešavanje problema Kosova:
"Crna Gora ne vidi Kosovo kao svoj problem. Kosovo nije crnogorski problem. I Crna Gora neće učestvovati ni u kakvim pregovorima u vezi sa statusom Kosova.
To je vrlo jednostavna poruka i to je poruka koja je već i shvaćena i prihvaćena i u Americi i u Evropi u svim relevantnim diplomatijama sa kojima smo u kontaktu."
Na pitanje šta je u procesu evropskih integracija najveća prepreka Crne Gore, ministar Vlahović je rekao da je to nesaradnja Srbije sa Haškim tribunalom:
"Crna Gora se nije pitala o tome kada je donošena odluka, ili serija odluka, ili jedno čitavo ponašanje, ako baš hoćete, o nesaradnji sa Haškim tribunalom. Mi smo bili protiv takvog pristupa. Mi smo ispunili ono što se od nas očekivalo u vezi za izručenjima i pitanjima u vezi sa tim, ali smo ipak mi smatrani odgovornima. Zato što postoji pločica sa imenom “Srbija i Crna Gora”.
Mi smo sada blokirani zbog neodgovorne politike srpske vlade - neodgovorne ne samo prema Crnoj Gori, mi smo na dnu liste - neodgovorne i prema Srbiji samoj, prema potrebama srpskih građana i prema potrebama regiona."
Odgovarajući na pitanje zbog čega Crna Gora ne dozvoljava Crnogorcima iz Srbije da glasaju na referendumu, ministar Vlahović je rekao da je u svim zemljama sveta, osim u tri izuzetka – Australiji, Sjedinjenim Američkim Državama i Hrvatskoj – princip da je prebivalište u nekoj zemlju uslov glasanja u njoj. Crnogorci koji žive u Srbiji, baš kao i Srbi, Bošnjaci, Albanci i drugi, glasaju u toj državi, rekao je crnogorski šef diplomatije.
Novinari su ga pitali i o povremenim tvrdnjama italijanske štampe o navodnoj povezanosti premijera Mila Đukanovića sa krijumčarenjem cigareta:
"Kad god glas premijera i drugih čelnika postane jači i artikulisani u vezi sa nezavisnošću, pojave se ta beskrajna ponavljanja optužbi, koje su plasirane na takav način koji nam pokazuje da su na neki način povezane sa politikom".
Ministar Vlahović je opisujući Crnu Goru rekao da sa ponosom ističe da je ona jedina država na Balkanu u kojoj postoji višenacionalna većina koja je za nezavisnost, da je ona država u kojoj su manjine – Albanci, Bošnjaci, Hrvati i drugi u potpunosti integrisane u društvo i zemlja u kojoj manjine državu doživljavaju kao svoju.
"Crna Gora je jedina država nastala na području bivše Jugoslavije na čijoj teritoriji nije bilo rata. Najgore smo već prošli", zaključio je u četvrtak ministar inostranih poslova Crne Gore Miodrag Vlahović na okruglom stolu u Radiju Slobodna Evropa rekavši da mu je posebno drago da govori u sedištu medija koji je širenjem pouzdanih informacija značajno doprineo demokratizaciji Zapadnog Balkana.
"Svaka država mora biti zasebno vrednovana po napretku ka Evropi. Ne smemo biti taoci najgoreg među nama".
Šef crnogorske diplomatije je ponovio da je Crna Gora strpljiva i da je spremna da razgovara o svim varijantama, ali da ne pomišlja ni na kakav kompromis u vezi sa svojim pravom na međunarodno priznanje.
"Mi želimo da budemo deo evropske porodice na način na koji su to Češka Republika, Francuska, Luksemburg ili Malta, Velika Britanija ili bilo koja druga zemlja – kao nezavisna država. Jer, to je princip.
Crna Gora ne želi da ide tamo kao pokrajina ili teritorija koju kontroliše neko drugi ili kao nečiji pristup na more."
Nezavisna Crna Gora predstavljaće korist za čitavu regiju, ocenio je ministar Vlahović dodavši da se njegova država zalaže za to da rešenje odnosa sa Srbijom kakvo god bude - bude provereno na dva referenduma – u obema državama.
Argumentujući tezu o potrebi nezavisnosti, Crne Gore šef crnogorske diplomatije je rekao i to da je zajednica sa Srbijom pre tri godine kada je nastajala po evropskim kriterijumima bila ispred Makedonije, Bosne i Hercegovine i Albanije, a da je danas na dnu. Budžetski deficit Crne gore je 34.000.000 €, a Crna Gora plaća u kasu državne zajednice 40.000.000 €. "Znači Zajednica se Crnoj Gori ne isplati", rekao je crnogorski ministar spoljnih poslova. Dodao je da je vojska državne zajednice ogromna, troma i neefikasna i da nije pod demokratskom kontrolom. Precizirao je da je u Ratnoj mornarici Srbije i Crne Gore tri ipo puta više oficira nego u Hrvatskoj ratnoj mornarici, a obala Hrvatske je daleko duža:
"Iz Srbije smo do sada primili signal koji je poprilično zbunjujući.
Čelnici Srbije nam ili ne govore ništa ili nam kažu 'Crna Gora nije politički prioritet Srbije'. Ako bilo ko želi da Crna Gora ostane sa Srbijom, a političar je u Srbiji, onda on ili ona ne bi trebalo da kaže tako nešto jer je to loš signal. Nećete se sa nekim venčati govoreći mu: 'Ti meni nisi najvažniji'."
Ministar Vlahović je rekao i to da je Crna Gora čvrsto na stanovištu da nema nikakvih promena granica u regiji kao i da njena sudbina ni na koji način nije vezana za rešavanje problema Kosova:
"Crna Gora ne vidi Kosovo kao svoj problem. Kosovo nije crnogorski problem. I Crna Gora neće učestvovati ni u kakvim pregovorima u vezi sa statusom Kosova.
To je vrlo jednostavna poruka i to je poruka koja je već i shvaćena i prihvaćena i u Americi i u Evropi u svim relevantnim diplomatijama sa kojima smo u kontaktu."
Na pitanje šta je u procesu evropskih integracija najveća prepreka Crne Gore, ministar Vlahović je rekao da je to nesaradnja Srbije sa Haškim tribunalom:
"Crna Gora se nije pitala o tome kada je donošena odluka, ili serija odluka, ili jedno čitavo ponašanje, ako baš hoćete, o nesaradnji sa Haškim tribunalom. Mi smo bili protiv takvog pristupa. Mi smo ispunili ono što se od nas očekivalo u vezi za izručenjima i pitanjima u vezi sa tim, ali smo ipak mi smatrani odgovornima. Zato što postoji pločica sa imenom “Srbija i Crna Gora”.
Mi smo sada blokirani zbog neodgovorne politike srpske vlade - neodgovorne ne samo prema Crnoj Gori, mi smo na dnu liste - neodgovorne i prema Srbiji samoj, prema potrebama srpskih građana i prema potrebama regiona."
Odgovarajući na pitanje zbog čega Crna Gora ne dozvoljava Crnogorcima iz Srbije da glasaju na referendumu, ministar Vlahović je rekao da je u svim zemljama sveta, osim u tri izuzetka – Australiji, Sjedinjenim Američkim Državama i Hrvatskoj – princip da je prebivalište u nekoj zemlju uslov glasanja u njoj. Crnogorci koji žive u Srbiji, baš kao i Srbi, Bošnjaci, Albanci i drugi, glasaju u toj državi, rekao je crnogorski šef diplomatije.
Novinari su ga pitali i o povremenim tvrdnjama italijanske štampe o navodnoj povezanosti premijera Mila Đukanovića sa krijumčarenjem cigareta:
"Kad god glas premijera i drugih čelnika postane jači i artikulisani u vezi sa nezavisnošću, pojave se ta beskrajna ponavljanja optužbi, koje su plasirane na takav način koji nam pokazuje da su na neki način povezane sa politikom".
Ministar Vlahović je opisujući Crnu Goru rekao da sa ponosom ističe da je ona jedina država na Balkanu u kojoj postoji višenacionalna većina koja je za nezavisnost, da je ona država u kojoj su manjine – Albanci, Bošnjaci, Hrvati i drugi u potpunosti integrisane u društvo i zemlja u kojoj manjine državu doživljavaju kao svoju.
"Crna Gora je jedina država nastala na području bivše Jugoslavije na čijoj teritoriji nije bilo rata. Najgore smo već prošli", zaključio je u četvrtak ministar inostranih poslova Crne Gore Miodrag Vlahović na okruglom stolu u Radiju Slobodna Evropa rekavši da mu je posebno drago da govori u sedištu medija koji je širenjem pouzdanih informacija značajno doprineo demokratizaciji Zapadnog Balkana.
