Objašnjavajući razloge zbog kojih se Ministarstvo odbrane opredelilo za donošenje nove uredbe, načelnik uprave za obavezu odbrane u ministarstvu pukovnik Petar Radojčić rekao je da ove izmene ni na koji način ne ugrožavaju priznavanje prava na prigovor savesti, već je njihov cilj da se u potpunosti stvori mogućnost da vojni obveznici budu osposobljeni za zaštitu društva i odbranu zemlje, da se onemoguće zloupotrebe i diskriminacija. Radojčić tvrdi da su regruti koji služe vojsku sa oružjem bili u neravnopravnom položaju sa vojnicima u civilnom služenju:
“Favorizovanje ovih drugih je do sada bilo toliko očigledno da jednostvno takvu zaštitu nema ni većina zaposlenih bez obzira na pol ili godine starosti. Sa aspekta odbrambene osposobljenosti uticaj služenja vojnog roka u civilnoj službi i na sistem odbarane je veoma značajan pogotovo kada se konforno shvata i sprovodi kako je to bio slučaj u poslednjih godinu dana. Na ovakav način kako je to do sada bilo regulisano direktno se ugrožava odbrambneni potencijal zemlje.”
Pukovnik Radojčić je pomenuo da je tokom 95. godine odziv za služenje bez oružja bio 0,01 odsto da bi u periodu od 12. decembra 2003. do 12. decembra 2004. godine došao na nivo 25 odsto. S druge strane pojedine nevladine organizacije oštro su kritikovale izmene ove uredbe. Tako predsednik beogradske kancelarije Evropskog biroa za prigovor savesti Petar Milićević kaže da su na taj način teško prekršena prava regruta i vojnika i da je čitava institucija služenje vojnog roka stavljena pod kontrolu Generalštaba:
“Ova uredba nas udaljava od standarda Saveta Evrope čak i od članova povelja o ljudskim i manjiskim pravima. Ko je ovo uveo mora da snosi odgovornost. Iskorišćene su neke zlouptrebe u civilnoj službi da bi se ovo uvelo. Zašto Uredba izgleda ovako, to će Ministarstvo odbrane morati još da objašnjava pogotovu da shvati da su odgovorni za udaljavanje države od međunarodnih standarda i za udaljavanje civilne sužbe od potreba koje društvo za tu civilnu službu ima. Da li je to civilna služba? Nama to više nije.”
“Favorizovanje ovih drugih je do sada bilo toliko očigledno da jednostvno takvu zaštitu nema ni većina zaposlenih bez obzira na pol ili godine starosti. Sa aspekta odbrambene osposobljenosti uticaj služenja vojnog roka u civilnoj službi i na sistem odbarane je veoma značajan pogotovo kada se konforno shvata i sprovodi kako je to bio slučaj u poslednjih godinu dana. Na ovakav način kako je to do sada bilo regulisano direktno se ugrožava odbrambneni potencijal zemlje.”
Pukovnik Radojčić je pomenuo da je tokom 95. godine odziv za služenje bez oružja bio 0,01 odsto da bi u periodu od 12. decembra 2003. do 12. decembra 2004. godine došao na nivo 25 odsto. S druge strane pojedine nevladine organizacije oštro su kritikovale izmene ove uredbe. Tako predsednik beogradske kancelarije Evropskog biroa za prigovor savesti Petar Milićević kaže da su na taj način teško prekršena prava regruta i vojnika i da je čitava institucija služenje vojnog roka stavljena pod kontrolu Generalštaba:
“Ova uredba nas udaljava od standarda Saveta Evrope čak i od članova povelja o ljudskim i manjiskim pravima. Ko je ovo uveo mora da snosi odgovornost. Iskorišćene su neke zlouptrebe u civilnoj službi da bi se ovo uvelo. Zašto Uredba izgleda ovako, to će Ministarstvo odbrane morati još da objašnjava pogotovu da shvati da su odgovorni za udaljavanje države od međunarodnih standarda i za udaljavanje civilne sužbe od potreba koje društvo za tu civilnu službu ima. Da li je to civilna služba? Nama to više nije.”
