Period analize štampanih medija obeležio je prema mišljenju članova Helsinškog odbora za ljudska prava politički kontekst obustavljanja gotovo svih reformi, prekida isporučivanja optuženih za ratne zločine Hagu i zaustavljanje procesa privatizacije, dok je istovremeno došlo do konsolidacije desničarskih i populističkih snaga. Predsednica Helsinškog odbora Sonja Biserko smatra da u medijima ne postoji suočavanje s prošlošću već rehabilitacija zločina.
“Došli smo do zaključaka da se nije odustalo od iluzije ujedinjenja srpskih zemalja iako je taj projekat de fakto poražen. Kroz medije se stalno sugeriše da je taj cilj samo odložen. Uticaj lobija antihaškog i rekla bih mafijaškog, kao i ljudi iz Miloševićevog okruženja na medije i dalje je veoma snažan što se vidi u uređivačkim konceptima. Laž, koju širi najveći broj medija deformisala je društvo koje živi u dubokoj zabludi i konfuziji, konstantna propaganda najviše služi da se spreči bilo kakvo osećanje odgovornosti i kajanja, ali i dijaloga na određene teme, pre svega nedavne prošlosti.”
U kontekstu listova ekstremne šovinističke orijentacije posebno su pomenuti dnevnici poput “Kurira”, “Balkana”, “Internacionala” i “Večernjih novosti”, s tim što filozof Obrad Savić smatra da mediji nisu ogledalo već prozvođači realnosti.
“Današnja srpska medija se napajaju nacionalističkim ludilom, i to onom energijom strastvenom koju su uspeli da preotmu sa ulice.”
Pritom Biljana Kovačević-Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava primećuje da je ovdašnje zakonodavstvo potpuno nespremno da zaštiti ljude od harangi koju upravo sprovode pojedini mediji.
“Ukoliko hoćemo da uđemo u Evorpsku uniju sadržaj medija mora da bude izmenjen. Određeni mediji moraju da budu zabranjeni zato što nisu mediji, zato što su disiminatori zla.”
Od predstavnika medija koji su apostrofirani tokom dvočasovnog razgovora došao je jedino glavni urednik “Svedoka” Vladan Dinić koji je u jednom trenutku pokušao da odgovori na kritike novinara Petra Lukovića.
“Zar vas nije sramota da u vašim novinama kažete zašto su muslimani izabrali Potočare da tamo podignu memorijalni centar? Sramota kao čoveka kad znate da je osam i po hiljada ljudi pobijeno. Pa kao kad biste pitali zašto su Srbi izabrali Kragujevac da tamo podignu memorijalni centar zbog...”
“Dobro Pero, kad se završi ovo možemo da sednemo, ali...”
“Neću da sednem s vama nigde, na istoj strani ulice neću da budem s vama...
“Došli smo do zaključaka da se nije odustalo od iluzije ujedinjenja srpskih zemalja iako je taj projekat de fakto poražen. Kroz medije se stalno sugeriše da je taj cilj samo odložen. Uticaj lobija antihaškog i rekla bih mafijaškog, kao i ljudi iz Miloševićevog okruženja na medije i dalje je veoma snažan što se vidi u uređivačkim konceptima. Laž, koju širi najveći broj medija deformisala je društvo koje živi u dubokoj zabludi i konfuziji, konstantna propaganda najviše služi da se spreči bilo kakvo osećanje odgovornosti i kajanja, ali i dijaloga na određene teme, pre svega nedavne prošlosti.”
U kontekstu listova ekstremne šovinističke orijentacije posebno su pomenuti dnevnici poput “Kurira”, “Balkana”, “Internacionala” i “Večernjih novosti”, s tim što filozof Obrad Savić smatra da mediji nisu ogledalo već prozvođači realnosti.
“Današnja srpska medija se napajaju nacionalističkim ludilom, i to onom energijom strastvenom koju su uspeli da preotmu sa ulice.”
Pritom Biljana Kovačević-Vučo iz Komiteta pravnika za ljudska prava primećuje da je ovdašnje zakonodavstvo potpuno nespremno da zaštiti ljude od harangi koju upravo sprovode pojedini mediji.
“Ukoliko hoćemo da uđemo u Evorpsku uniju sadržaj medija mora da bude izmenjen. Određeni mediji moraju da budu zabranjeni zato što nisu mediji, zato što su disiminatori zla.”
Od predstavnika medija koji su apostrofirani tokom dvočasovnog razgovora došao je jedino glavni urednik “Svedoka” Vladan Dinić koji je u jednom trenutku pokušao da odgovori na kritike novinara Petra Lukovića.
“Zar vas nije sramota da u vašim novinama kažete zašto su muslimani izabrali Potočare da tamo podignu memorijalni centar? Sramota kao čoveka kad znate da je osam i po hiljada ljudi pobijeno. Pa kao kad biste pitali zašto su Srbi izabrali Kragujevac da tamo podignu memorijalni centar zbog...”
“Dobro Pero, kad se završi ovo možemo da sednemo, ali...”
“Neću da sednem s vama nigde, na istoj strani ulice neću da budem s vama...
