Zahteve za uvođenje bosanskog jezika u škole u Sandžaku članovima Republičkog saveta za nacionalne manjine obrazložiće u petak predsednik Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog vijeća Esad Džudžević. On kaže da će zatražiti da ovo telo preporuči ministru prosvete da objavi izmene i dopune pravilnika o nastavnom planu i programu za prvi i drugi razred osnovne škole u drugom polugodištu, kao i da se u trećem razredu od sledeće godine takođe uvede bosanski jezik kao izborni predmet.
“Mi inače smatramo u Nacionalnom vijeću da je sadržaj koji je izložen u nastavnom planu i programu i udžbeniku može da se savlada za jedno polugođe, s tim što ima jedna preprouka da status izbornih predmeta može do kraja prvog polugodišta u jednoj školskoj godini da se uvede bez problema. ”
Kao posebnu vrednost Džudžević ističe činjenicu da nastavnički kadar neće imati jednonacionalni predznak.
“Upravo kod ova tri seminara koji smo radili u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici svi učitelji, i bošnjačke i srpske nacionalnosti su prisustvovali tim seminarima i mi smo smatrali, imamo jedan pristup da jednostavno imamo učitelje profesionalce a ne učitelje Bošnjake, Kineze ili ne znam koju drugu naciju. ”
Ministar prosvete Slobodan Vuksanović kaže da su ga članovi Bošnjačkog nacionalnog vijeća obavestili da je čak 95 odsto od ukupnog broja anketiranih roditelja zahtevalo uvođenje bosanskog jezika u sandžačke škole.
“Ima skoro 137.000 ljudi koji se izjašnjavaju kao Bošnjaci koji govore bosanskim jezikom, po anketi i po popisu, i mi želimo da ti ljudi imaju sva svoja prava, da budu zadovoljni, jer ako su oni zadovoljni onda smo i mi zadovoljni. U državi vlada dobra atmosfera i svi onda možemo da kažemo da pravimo uzornu državu kakva treba da izgleda u Evropi 21. veka u nacionalno šarolikom ambijentu odnosno državi. ”
Ukoliko ova inicijativa dobije zeleno svetlo u vladinom savetu, biće to dobar potez države i priznavanje nečeg što je realitet u Sandžaku, kaže Miljenko Dereta, predsednik nevladine organizacije Građanske inicijative. Dereta, međutim, napominje da obično iza ovakvih poteza sledi radikalizacija, gde se onda više radi na stvaranju razlika nego na boljem razumevanju.
“Ono što mene brine jeste da će oni koji insistiraju na razlikama a ne na onom što nas povezuje koristiti to pravo na korišćenje bošnjačkog i svakog drugog jezika manjinskog za povećavanje nekih tenzija, a ne za uspostavljanje zajedničkog života, da se svi razumemo dobro bez obzira kojoj od svih tih varijanti jezika govorimo.”
“Mi inače smatramo u Nacionalnom vijeću da je sadržaj koji je izložen u nastavnom planu i programu i udžbeniku može da se savlada za jedno polugođe, s tim što ima jedna preprouka da status izbornih predmeta može do kraja prvog polugodišta u jednoj školskoj godini da se uvede bez problema. ”
Kao posebnu vrednost Džudžević ističe činjenicu da nastavnički kadar neće imati jednonacionalni predznak.
“Upravo kod ova tri seminara koji smo radili u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici svi učitelji, i bošnjačke i srpske nacionalnosti su prisustvovali tim seminarima i mi smo smatrali, imamo jedan pristup da jednostavno imamo učitelje profesionalce a ne učitelje Bošnjake, Kineze ili ne znam koju drugu naciju. ”
Ministar prosvete Slobodan Vuksanović kaže da su ga članovi Bošnjačkog nacionalnog vijeća obavestili da je čak 95 odsto od ukupnog broja anketiranih roditelja zahtevalo uvođenje bosanskog jezika u sandžačke škole.
“Ima skoro 137.000 ljudi koji se izjašnjavaju kao Bošnjaci koji govore bosanskim jezikom, po anketi i po popisu, i mi želimo da ti ljudi imaju sva svoja prava, da budu zadovoljni, jer ako su oni zadovoljni onda smo i mi zadovoljni. U državi vlada dobra atmosfera i svi onda možemo da kažemo da pravimo uzornu državu kakva treba da izgleda u Evropi 21. veka u nacionalno šarolikom ambijentu odnosno državi. ”
Ukoliko ova inicijativa dobije zeleno svetlo u vladinom savetu, biće to dobar potez države i priznavanje nečeg što je realitet u Sandžaku, kaže Miljenko Dereta, predsednik nevladine organizacije Građanske inicijative. Dereta, međutim, napominje da obično iza ovakvih poteza sledi radikalizacija, gde se onda više radi na stvaranju razlika nego na boljem razumevanju.
“Ono što mene brine jeste da će oni koji insistiraju na razlikama a ne na onom što nas povezuje koristiti to pravo na korišćenje bošnjačkog i svakog drugog jezika manjinskog za povećavanje nekih tenzija, a ne za uspostavljanje zajedničkog života, da se svi razumemo dobro bez obzira kojoj od svih tih varijanti jezika govorimo.”
