Zvanicna pozicija Britanije je jasna i ova zemlja zeli da igra aktivnu ulogu u procesu jacanja evropskih integracija. Premijer Toni Bler u septembru je na konferenciji svoje Laburisticke partije naglasio: “Britanija mora biti u centru Evrope koja sa 25 koje su se ujedinile nakon vjekovnih sukoba, predstavlja najvece trziste i najmocniju politicku uniju na svijetu. Znam da bi povlacenje iz evropskih savjeta bila samoporazavajuca ludost.”
Vecina gradjana ne dijeli premijerov entuzijazam.
Istrazivanje instituta ICM pokazuje da bi 58 posto Britanaca zeljelo nove pregovore o temeljnim dokumentima kako bi se EU svela na trgovinsku uniju. Takvo raspolozenje medju mladima je jos izrazenije. Taj dio populacije, cini se, slaze se sa liderom Konzervativaca Majklom Hauardom koji je obecao preispitivanje britanskog clanstva u Uniji i koji porucuje:
“Ako zelite da se vlast iz Brisela vrati Britaniji, pridruzite nam se bez obzira iz koje ste stranke.”
Analiticari uocavaju da Hauard nastoji privuci glasace koji su tabor Torijevaca napustili proljetos prilikom glasanja za Evropski parlament dajuci povjerenje Partiji za nezavisnost Ujedinjenog kraljevstva, poznatoj po radiklanom eruskepticizmu.
Portparol stranke Kventin Vilijamson:
“Narod je sve nezadovoljniji i raste broj onih koji nam se pridruzuju u posljednjih godinu i po. Uvjerili smo veci dio javnosti da ce Britaniji biti bolje izvan Evropske unije.”
Iako se mozda slazu sa ciljevima Partije za nezavisnost, mnogi euroskeptici ostaju u svojim strankama nadajuci se da ce doprinijeti da se one odlucnije anti-evropski usmjere. Malkolm Parsons, poslanik Konzervativne stranke u Gornjem domu britanskog parlamenta:
“Mislim da je evropski projekt bio u svoje vrijeme posten projekt. Oni koji su ga pokrenuli ucinili su najbolje sto su mogli da sprijece rat u Evropi. Ali u tom projektu narod je iskljucen iz odlucivanja i mislim da vidimo znake velikog nezadovoljstva. Cijeli poduhvat se mora napustiti. Evropa treba da bude Evropa demokratija koje saradjuju, trguju slobodno i povezane su u NATO-u.”
Parsons smatra da su nedavne svadje oko sastava Evropske komisije pokazale korumpiranost Evropske unije:
“Projekat se i dalje krece u pogresnom pravcu. Imamo novu Evropsku komisiju u kojoj su i sest bivsih komunistickih zemalja i dvoje bivsih prevaranata. Gospodja iz Latvije koja se zalagala da ostanu na snazi nacionalni poreski sistemi je uklonjena, kao sto je uklonjen sa liste komesara i castan rimokaltolik. Apsolutno ne vidim da nova Komisija projekat vodi u pravom smjeru.”
Govoreci o prevarantima, Parsons aludira na novog komesara za transport, Francuza Zaka Baroa, osudjenog svojevremeno za pronevjeru stranackih fondova, i na estonskog komesara Sima Kalasa, za cijeg je direktorskog mandata na celu Estonske banke nestalo 10 miliona dolara.
Politicke elite iz novih zemalja clanica Unije, privucene visokim platama u Briselu, iznevjerile su svoje birace, smatra Parons.
Kventin Vilijamson iz Partije za nezavisnost priznaje da nije realno preispitivanje temeljnih sporazuma Evropske unije, jer ce se ostale clanice tome usprotiviti. On medjutim vidi mogucnost da Britanci na referendumu kazu ”ne” novom evropskom ustavu:
“Britanska ekonomija je cetvrta u svijetu i kontinent pravi profit u trgovini s nama. Dakle, Evropa vjerovatno nece postavljati trgovinske barijere u slucaju da se povucemo iz Unije.”
Malkolm Parsons ocekuje da ce serija referenduma o ustavu Evropske unije u zemljama clanicama pokazati pravu dozu euroskepticizma.
Vecina gradjana ne dijeli premijerov entuzijazam.
Istrazivanje instituta ICM pokazuje da bi 58 posto Britanaca zeljelo nove pregovore o temeljnim dokumentima kako bi se EU svela na trgovinsku uniju. Takvo raspolozenje medju mladima je jos izrazenije. Taj dio populacije, cini se, slaze se sa liderom Konzervativaca Majklom Hauardom koji je obecao preispitivanje britanskog clanstva u Uniji i koji porucuje:
“Ako zelite da se vlast iz Brisela vrati Britaniji, pridruzite nam se bez obzira iz koje ste stranke.”
Analiticari uocavaju da Hauard nastoji privuci glasace koji su tabor Torijevaca napustili proljetos prilikom glasanja za Evropski parlament dajuci povjerenje Partiji za nezavisnost Ujedinjenog kraljevstva, poznatoj po radiklanom eruskepticizmu.
Portparol stranke Kventin Vilijamson:
“Narod je sve nezadovoljniji i raste broj onih koji nam se pridruzuju u posljednjih godinu i po. Uvjerili smo veci dio javnosti da ce Britaniji biti bolje izvan Evropske unije.”
Iako se mozda slazu sa ciljevima Partije za nezavisnost, mnogi euroskeptici ostaju u svojim strankama nadajuci se da ce doprinijeti da se one odlucnije anti-evropski usmjere. Malkolm Parsons, poslanik Konzervativne stranke u Gornjem domu britanskog parlamenta:
“Mislim da je evropski projekt bio u svoje vrijeme posten projekt. Oni koji su ga pokrenuli ucinili su najbolje sto su mogli da sprijece rat u Evropi. Ali u tom projektu narod je iskljucen iz odlucivanja i mislim da vidimo znake velikog nezadovoljstva. Cijeli poduhvat se mora napustiti. Evropa treba da bude Evropa demokratija koje saradjuju, trguju slobodno i povezane su u NATO-u.”
Parsons smatra da su nedavne svadje oko sastava Evropske komisije pokazale korumpiranost Evropske unije:
“Projekat se i dalje krece u pogresnom pravcu. Imamo novu Evropsku komisiju u kojoj su i sest bivsih komunistickih zemalja i dvoje bivsih prevaranata. Gospodja iz Latvije koja se zalagala da ostanu na snazi nacionalni poreski sistemi je uklonjena, kao sto je uklonjen sa liste komesara i castan rimokaltolik. Apsolutno ne vidim da nova Komisija projekat vodi u pravom smjeru.”
Govoreci o prevarantima, Parsons aludira na novog komesara za transport, Francuza Zaka Baroa, osudjenog svojevremeno za pronevjeru stranackih fondova, i na estonskog komesara Sima Kalasa, za cijeg je direktorskog mandata na celu Estonske banke nestalo 10 miliona dolara.
Politicke elite iz novih zemalja clanica Unije, privucene visokim platama u Briselu, iznevjerile su svoje birace, smatra Parons.
Kventin Vilijamson iz Partije za nezavisnost priznaje da nije realno preispitivanje temeljnih sporazuma Evropske unije, jer ce se ostale clanice tome usprotiviti. On medjutim vidi mogucnost da Britanci na referendumu kazu ”ne” novom evropskom ustavu:
“Britanska ekonomija je cetvrta u svijetu i kontinent pravi profit u trgovini s nama. Dakle, Evropa vjerovatno nece postavljati trgovinske barijere u slucaju da se povucemo iz Unije.”
Malkolm Parsons ocekuje da ce serija referenduma o ustavu Evropske unije u zemljama clanicama pokazati pravu dozu euroskepticizma.
